Скрыть
19:4
19:6
19:8
19:11
19:13
19:17
19:18
19:22
19:27
19:30
19:32
19:33
19:36
Синодальный
1 Езекия посылает послов к Исаие пророку. Исаия предсказывает отступление Ассириян; 8 посланные Ассирийцев снова предупреждают Езекию не надеяться на Ефиоплян; 14 Езекия развернул письмо посланных пред Господом и молит об избавлении; 20 пророк Исаия предсказывает отступление Сеннахирима; 35 его слово немедленно исполняется, и сам Сеннахирим поражен в Ниневии.
Когда услышал это царь Езекия, то разодрал одежды свои и покрылся вретищем, и пошел в дом Господень.
И послал Елиакима, начальника дворца, и Севну писца, и старших священников, покрытых вретищами, к Исаии пророку, сыну Амосову.
И они сказали ему: так говорит Езекия: день скорби и наказания и посрамления – день сей; ибо дошли младенцы до отверстия утробы матерней, а силы нет родить.
Может быть, услышит Господь Бог твой все слова Рабсака, которого послал царь Ассирийский, господин его, хулить Бога живаго и поносить словами, какие слышал Господь Бог твой. Принеси же молитву об оставшихся, которые находятся еще в живых.
И пришли слуги царя Езекии к Исаии,
и сказал им Исаия: так скажите господину вашему: так говорит Господь: не бойся слов, которые ты слышал, которыми поносили Меня слуги царя Ассирийского.
Вот Я пошлю в него дух, и он услышит весть, и возвратится в землю свою, и Я поражу его мечом в земле его.
И возвратился Рабсак, и нашел царя Ассирийского воюющим против Ливны, ибо он слышал, что тот отошел от Лахиса.
И услышал он о Тиргаке, царе Ефиопском; ему сказали: вот, он вышел сразиться с тобою. И снова послал он послов к Езекии сказать:
так скажите Езекии, царю Иудейскому: пусть не обманывает тебя Бог твой, на Которого ты уповаешь, думая: «не будет отдан Иерусалим в руки царя Ассирийского».
Ведь ты слышал, что сделали цари Ассирийские со всеми землями, положив на них заклятие, – и ты ли уцелеешь?
Боги народов, которых разорили отцы мои, спасли ли их? Спасли ли Гозан, и Харан, и Рецеф, и сынов Едена, что в Фалассаре?
Где царь Емафа, и царь Арпада, и царь города Сепарваима, Ены и Иввы?
И взял Езекия письмо из руки послов, и прочитал его, и пошел в дом Господень, и развернул его Езекия пред лицем Господним,
и молился Езекия пред лицем Господним и говорил: Господи Боже Израилев, седящий на Херувимах! Ты один Бог всех царств земли, Ты сотворил небо и землю.
Приклони, Господи, ухо Твое и услышь [меня]; открой, Господи, очи Твои и воззри, и услышь слова Сеннахирима, который послал поносить [Тебя,] Бога живаго!
Правда, о, Господи, цари Ассирийские разорили народы и земли их,
и побросали богов их в огонь; но это не боги, а изделие рук человеческих, дерево и камень; потому и истребили их.
И ныне, Господи Боже наш, спаси нас от руки его, и узнают все царства земли, что Ты, Господи, Бог один.
И послал Исаия, сын Амосов, к Езекии сказать: так говорит Господь Бог Израилев: то, о чем ты молился Мне против Сеннахирима, царя Ассирийского, Я услышал.
Вот слово, которое изрек Господь о нем: презрит тебя, посмеется над тобою девствующая дочь Сиона; вслед тебя покачает головою дочь Иерусалима.
Кого ты порицал и поносил? И на кого ты возвысил голос и поднял так высоко глаза свои? На Святаго Израилева!
Чрез послов твоих ты порицал Господа и сказал: «со множеством колесниц моих я взошел на высоту гор, на ребра Ливана, и срубил рослые кедры его, отличные кипарисы его, и пришел на самое крайнее пристанище его, в рощу сада его;
и откапывал я и пил воду чужую, и осушу ступнями ног моих все реки Египетские».
Разве ты не слышал, что Я издавна сделал это, в древние дни предначертал это, а ныне выполнил тем, что ты опустошаешь укрепленные города, превращая в груды развалин?
И жители их сделались маломощны, трепещут и остаются в стыде. Они стали как трава на поле и нежная зелень, как порост на кровлях и опаленный хлеб, прежде нежели выколосился.
Сядешь ли ты, выйдешь ли, войдешь ли, Я все знаю; знаю и дерзость твою против Меня.
За твою дерзость против Меня и за то, что надмение твое дошло до ушей Моих, Я вложу кольцо Мое в ноздри твои и удила Мои в рот твой, и возвращу тебя назад тою же дорогою, которою пришел ты.
И вот тебе, [Езекия,] знамение: ешьте в этот год выросшее от упавшего зерна, и в другой год – самородное, а на третий год сейте и жните, и садите виноградные сады и ешьте плоды их.
И уцелевшее в доме Иудином, оставшееся пустит опять корень внизу и принесет плод вверху,
ибо из Иерусалима произойдет остаток, и спасенное от горы Сиона. Ревность Господа Саваофа сделает сие.
Посему так говорит Господь о царе Ассирийском: «не войдет он в сей город, и не бросит туда стрелы, и не приступит к нему со щитом, и не насыплет против него вала.
Тою же дорогою, которою пришел, возвратится, и в город сей не войдет, говорит Господь.
Я буду охранять город сей, чтобы спасти его ради Себя и ради Давида, раба Моего».
И случилось в ту ночь: пошел Ангел Господень и поразил в стане Ассирийском сто восемьдесят пять тысяч. И встали поутру, и вот все тела мертвые.
И отправился, и пошел, и возвратился Сеннахирим, царь Ассирийский, и жил в Ниневии.
И когда он поклонялся в доме Нисроха, бога своего, то Адрамелех и Шарецер, сыновья его, убили его мечом, а сами убежали в землю Араратскую. И воцарился Асардан, сын его, вместо него.
Церковнославянский (рус)
И бы́сть егда́ услы́ша ца́рь езекі́а, и раздра́ ри́зы своя́, и облече́ся во вре́тище, и вни́де въ до́мъ Госпо́день.
И посла́ Елiаки́ма стро­и́теля, и сомна́са книго́чiа и старѣ́йшины жерце́въ облече́ны во вре́тище ко Иса́iи проро́ку сы́ну Амо́сову.
И рѣ́ша ему́: си́це глаго́летъ езекі́а: де́нь ско́рби и обличе́нiя и прогнѣ́ванiя де́нь се́й, я́ко прiидо́ша сы́нове да́же до болѣзнорожде́нiя, и крѣ́пости нѣ́сть ражда́ющей:
а́ще ка́ко послу́шаетъ Госпо́дь Бо́гъ тво́й всѣ́хъ слове́съ рапса́ковыхъ, его́же и посла́ ца́рь Ассирі́йскiй господи́нъ его́ поноси́ти Бо́гу живо́му и ху́лити словесы́, и́хже слы́ша Госпо́дь Бо́гъ тво́й, и прiими́ моли́тву о оста́нцѣ обрѣта́ющемся.
И прiидо́ша о́троцы царя́ езекі́и ко Иса́iи.
И рече́ и́мъ Иса́iа: си́це рцы́те господи́ну ва́­шему: та́ко глаго́летъ Госпо́дь: не убо́йся от­ лица́ слове́съ, и́хже слы́шалъ еси́, и́миже поху́лиша мя́ о́троцы царя́ Ассирі́йска:
се́, а́зъ даю́ ему́ ду́ха, и услы́шитъ воз­вѣще́нiе и воз­врати́т­ся въ зе́млю свою́: и низложу́ его́ ору́жiемъ въ земли́ его́.
И воз­врати́ся рапса́къ и обрѣ́те царя́ Ассирі́йска вою́юща на ло́вну: услы́ша бо, я́ко от­ступи́ от­ лахи́са.
И слы́ша о Ѳара́кѣ цари́ еѳiо́пстѣмъ, глаго́ля: се́, изы́де ра́товатися съ тобо́ю. И воз­врати́ся и посла́ послы́ ко езекі́и, глаго́ля: та́ко рцы́те езекі́и царю́ Иуде́йску:
да не воз­но́ситъ тя́ Бо́гъ тво́й, на него́же ты́ надѣ́ешися глаго́ля: не и́мать пре́данъ бы́ти Иерусали́мъ въ ру́цѣ царя́ Ассирі́йска:
се́, ты́ слы́шалъ еси́ вся́, ели́ка сотвори́ша ца́рiе Ассирі́йстiи всѣ́мъ земле́мъ, е́же прокля́ти и́хъ, и ты́ ли избу́деши?
еда́ избавля́юще изба́виша и́хъ и бо́зи язы́ковъ, и́хже расточи́ша отцы́ мо­и́, гоза́ну и Хара́ну, и Фаре́су и сы́ны Едо́мли, и́же во Ѳаласса́рѣ?
гдѣ́ е́сть ца́рь Ема́ѳовъ и ца́рь Арфа́довъ? и гдѣ́ е́сть ца́рь гра́да Сепфаруи́ма, Ана́ и Ава́?
И прiя́тъ ца́рь езекі́а кни́ги от­ руки́ посло́въ и прочте́ я́: и вни́де въ хра́мъ Госпо́день, и разгну́ и́хъ езекі́а предъ Го́сподемъ,
и моли́ся езекі́а предъ Го́сподемъ и рече́: Го́споди Бо́же Изра́илевъ, сѣдя́й на херуви́мѣхъ, ты́ еси́ Бо́гъ еди́нъ бо всѣ́хъ ца́р­ст­вiихъ земли́, ты́ сотвори́лъ еси́ не́бо и зе́млю:
при­­клони́, Го́споди, у́хо твое́ и услы́ши мя́: от­ве́рзи, Го́споди, о́чи тво­и́ и ви́ждь, и услы́ши словеса́ сен­нахири́ма, я́же посла́ поноша́я тебѣ́ Бо́гу жи́ву:
я́ко по­и́стин­нѣ, Го́споди, опустоши́ша ца́рiе Ассирі́йстiи язы́ки,
и да́ша бо́ги и́хъ на о́гнь, я́ко не бо́зи бѣ́ша, но дѣла́ руку́ человѣ́чу, древа́ и ка́менiя, и погуби́ша я́:
и ны́нѣ, Го́споди Бо́же на́шъ, спаси́ ны́ изъ руки́ его́, и уразумѣ́ютъ вся́ ца́р­ст­вiя земли́, я́ко ты́ еси́ Госпо́дь Бо́гъ еди́нъ.
И посла́ Иса́iа сы́нъ Амо́совъ ко езекі́и, глаго́ля: та́ко глаго́летъ Госпо́дь Бо́гъ си́лъ, Бо́гъ Изра́илевъ: слы́шахъ, о ни́хже моли́л­ся еси́ ко мнѣ́, о сен­нахири́мѣ царѣ́ Ассирі́йстѣ.
сiе́ сло́во, е́же глаго́ла Госпо́дь на него́: уничижи́ тя́ и поруга́ся тебѣ́ дѣви́ца и дщи́ Сiо́ня, надъ тобо́ю главо́ю сво­е́ю покива́ дщи́ Иерусали́мля:
кому́ поноси́лъ еси́, и кого́ поху́лилъ еси́? и на кого́ воз­не́слъ еси́ гла́съ, и воз­дви́глъ еси́ на высоту́ о́чи тво­и́? на свята́го Изра́илева.
руко́ю посло́въ тво­и́хъ поносилъ еси́ Го́споду, и ре́клъ еси́: со мно́же­с­т­вомъ колесни́цъ мо­и́хъ взы́ду а́зъ на вы́шнюю ча́сть горы́ Лива́нскiя, и усѣку́ вели́че­с­т­во от­ ке́дръ ея́ и избра́н­ныя кипари́совъ ея́, и прiиду́ въ среди́ну ча́щи карми́лскiя:
а́зъ изсуши́хъ, и пiя́хъ во́ды чужды́я, и опустоши́хъ стопа́ми но́гъ мо­и́хъ вся́ рѣ́ки окре́стныя:
еда́ не слы́шалъ еси́? изда́вна ю́ сотвори́хъ, от­ дні́й пе́рвыхъ созда́хъ ю́ и при­­несо́хъ ю́: и бы́сть въ хо́лмы пресе́лниковъ вою́юшихъ гра́ды тве́рды:
и живу́щiи въ ни́хъ изнемого́ша руко́ю, сотрясо́шася и постыдѣ́шася, бы́ша [я́ко] трава́ се́лная, или́ зла́чно бы́лiе, зла́къ и́же на зда́нiихъ, и попра́нiя проти́ву стоя́щаго:
и сѣдѣ́нiе твое́, и исхо́дъ тво́й, и вхо́дъ тво́й разумѣ́хъ, и гнѣ́въ тво́й на мя́,
зане́же разгнѣ́вал­ся еси́ на мя́ и шу́мъ тво́й вни́де во у́шы мо­и́, и вложу́ у́дицу мою́ въ но́здри твоя́ и бразду́ во устнѣ́ тво­и́, и воз­вращу́ тя́ по пути́, и́мже при­­ше́лъ еси́.
И сiе́ тебѣ́ зна́менiе, [езекі́е]: я́ждь въ сiе́ лѣ́то прозяба́ющая саморо́дная, и въ лѣ́то второ́е прозяба́ющая, и въ лѣ́то тре́тiе сѣ́йте сѣ́мена и жни́те, сади́те виногра́ды, и да я́сте пло́дъ и́хъ:
и при­­ложи́тъ спа́сшееся до́му Иу́дова, оста́в­шееся, ко́рень до́лѣ, и сотвори́тъ пло́дъ горѣ́,
я́ко изъ Иерусали́ма изы́детъ оста́нокъ, и спаса́емый изъ горы́ Сiо́ни: ре́вность Го́спода си́лъ сотвори́тъ сiе́.
сего́ ра́ди та́ко глаго́летъ Госпо́дь [си́лъ] на царя́ Ассирі́йска: не и́мать вни́ти во гра́дъ се́й, и не и́мать устрѣли́ти на́мъ стрѣлы́, и не дости́гнетъ къ нему́ щи́тъ, и не и́мать осыпа́ти его́ земле́ю:
но путе́мъ, и́мже прiи́де тѣ́мже воз­врати́т­ся, и во гра́дъ се́й не и́мать вни́ти, глаго́летъ Госпо́дь,
и защищу́ гра́дъ се́й, е́же спасти́ его́ мене́ ра́ди и дави́да ра́ди раба́ мо­его́.
И бы́сть въ но́щь о́ну, и сни́де а́нгелъ Госпо́день и уби́ от­ полка́ Ассирі́йскаго сто́ о́смьдесятъ и пя́ть ты́сящъ. И воста́ша зау́тра, и се́, вся́ тру́пiя ме́ртва.
И воста́, и отъи́де, и воз­врати́ся сен­нахири́мъ ца́рь Ассирі́йскiй, и всели́ся въ Ниневі́ю.
И бы́сть ему́ кла́ня­ю­щуся во хра́мѣ месера́ха бо́га сво­его́, и Адрамеле́хъ и сараса́ръ сы́нове его́ уби́ста его́ мече́мъ: са́ми же бѣжа́ста въ зе́млю Арара́тску. И воцари́ся Асорда́нъ сы́нъ его́ вмѣ́сто его́.
Jesaja kuulutab Jeruusalemmale pääsemist
Kui kuningas Hiskija seda kuulis, siis ta käristas oma riided lõhki, kattis ennast kotiriidega ja läks Issanda kotta.
Ja ta läkitas kojaülem Eljakimi, kirjutaja Sebna ja preestrite vanemad, kotiriided seljas, prohvet Jesaja, Aamotsi poja juurde,
et need ütleksid temale: „Nõnda ütleb Hiskija: See päev on ahastuse, sõitluse ja teotuse päev. Jah, lapsed on küll jõudnud emakasuudmeni, aga sünnituseks ei ole jõudu.
Vahest Issand, su Jumal, kuuleb siiski kõiki ülemjoogikallaja sõnu, selle sõnu, kelle tema isand, Assuri kuningas, läkitas teotama elavat Jumalat, ja nõuab aru nende sõnade pärast, mida Issand, su Jumal, on pidanud kuulma? Tee siis palvet selle jäägi pärast, kes on veel olemas!”
Kui kuningas Hiskija sulased tulid Jesaja juurde,
siis ütles Jesaja neile: „Öelge oma isandale nõnda: Nii ütleb Issand: Ära karda sõnade pärast, mida sa oled kuulnud, millega Assuri kuninga poisid mind on teotanud!
Vaata, ma panen temasse niisuguse vaimu, et kui ta kuuleb kuulujuttu, siis ta läheb tagasi oma maale ja ma lasen ta langeda mõõga läbi ta oma maal.”
Ja ülemjoogikallaja pöördus tagasi ning leidis Assuri kuninga sõdivat Libna vastu; sest ta oli kuulnud, et too oli Laakisest edasi läinud.
Aga kui Sanherib kuulis kõneldavat Tirhakast, Etioopia kuningast: „Vaata, ta on välja tulnud, et sõdida sinu vastu”, siis ta läkitas käskjalad taas Hiskija juurde, öeldes:
„Rääkige nõnda Hiskijaga, Juuda kuningaga, ja öelge: Ära lase ennast petta oma Jumalast, kelle peale sa loodad, arvates, et Jeruusalemma ei anta Assuri kuninga kätte!
Vaata, sa oled ju kuulnud, kuidas Assuri kuningad on talitanud kõigi maadega, neid sootuks hävitades. Ja sind peaks päästetama!
Kas rahvaste jumalad päästsid need, keda mu isad hävitasid: Goosani, Haarani, Resefi ja Telassaris olevad edenlased?
Kus on Hamati kuningas ja Arpadi kuningas, Sefarvaimi linna, Heena ja Ivva kuningas?”
Kui Hiskija oli võtnud käskjalgade käest kirja ja seda lugenud, siis ta läks üles Issanda kotta; ja Hiskija laotas selle Issanda ette.
Ja Hiskija palvetas Issanda ees ning ütles: „Issand, Iisraeli Jumal, kes istud keerubite peal! Sina üksi oled kõigi maa kuningriikide Jumal, sina oled teinud taeva ja maa.
Pööra, Issand, oma kõrv ja kuule, ava, Issand, oma silmad ja vaata! Kuule Sanheribi sõnu, selle sõnu, kes on läkitanud teotama elavat Jumalat!
See on tõsi, Issand, et Assuri kuningad on rüüstanud rahvaid ja nende maid
ja on heitnud tulle nende jumalad, sest need ei olnud jumalad, vaid olid inimeste kätetöö, puu ja kivi, ja seepärast nad võisid neid hävitada.
Aga nüüd, Issand, meie Jumal, päästa meid ometi tema käest, et kõik maa kuningriigid tunneksid, et sina, Issand, üksi oled Jumal!”
Siis Jesaja, Aamotsi poeg, läkitas Hiskijale ütlema: „Nõnda ütleb Issand, Iisraeli Jumal: Et sa mind oled palunud Assuri kuninga Sanheribi pärast, siis ma olen võtnud kuulda.
See on sõna, mis Issand tema kohta kõneleb: Neitsi, Siioni tütar, põlastab sind, pilkab sind, Jeruusalemma tütar vangutab su taga pead.
Keda sa oled laimanud ja teotanud ja kelle vastu sa oled kõrgendanud häält? Sa oled suureliselt tõstnud oma silmad Iisraeli Püha vastu!
Sa laimasid oma käskjalgade läbi Issandat ja ütlesid: „Ma tõusin oma vankrite hulgaga mägede harjadele, Liibanoni kaugemaisse kurudesse; ma raiusin maha ta kõrged seedrid, ta valitud küpressid, ma tungisin ta päramisse varju, ta tihedaimasse metsa.
Ma kaevasin kaevusid ja jõin võõrast vett, ja ma kuivatasin oma jalataldadega kõik Egiptuse jõed.”
Kas sa pole kuulnud, et mina olen seda valmistanud ammusest ajast, kavatsenud muistseist päevist peale? Nüüd olen mina lasknud sündida, et sina võisid laastata kindlustatud linnu ja teha need kivivaremeiks,
et nende elanikud olid jõuetud, täis hirmu ja häbi, olid nagu rohi väljal, haljad taimekesed, nagu hein katustel või nagu idatuules kõrbenud vili.
Ma tean su istumist ja su minekut ning tulekut, ka su raevutsemist minu vastu.
Aga et sa raevutsed mu vastu ja su ülbus on ulatunud mu kõrvu, siis ma panen konksu sulle ninna, suurauad suhu ja viin sind tagasi sedasama teed, mida mööda sa tulidki.
Ja see olgu sulle, Hiskija, märgiks: sel aastal tuleb süüa isekasvanud vilja ja teisel aastal järelkasvu, aga kolmandal aastal te külvate ja lõikate ning istutate viinamägesid ja sööte nende vilja.
Ja Juuda soost pääsenu, tema jääk, juurdub taas alt ja kannab vilja pealt.
Sest Jeruusalemmast tuleb välja jääk ja Siioni mäelt pääsenu. Seda teeb Issanda püha viha!
Seepärast ütleb Issand Assuri kuninga kohta nõnda: Sellesse linna ta ei tule ja ta ei ammu siia nooli; ta ei tule selle ette kilbiga ega kuhja selle vastu piiramisvalli.
Sedasama teed, mida mööda ta tuli, läheb ta tagasi ja sellesse linna ta ei tule, ütleb Issand.
Sest ma kaitsen seda linna, et seda päästa iseenese pärast ja oma sulase Taaveti pärast.”
Ja sel ööl sündis, et Issanda ingel läks välja ning lõi maha Assuri leeris sada kaheksakümmend viis tuhat; ja kui hommikul vara üles tõusti, vaata, siis olid need kõik surnud.
Siis Assuri kuningas Sanherib asus teele, läks tagasi koju ja jäi Niinevesse.
Aga kord, kui ta kummardas oma jumala Nisroki templis, lõid Adrammelek ja Sareser tema mõõgaga maha ning põgenesid ise Araratimaale. Ja tema poeg Eesar-Haddon sai tema asemel kuningaks.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible