Скрыть
25:2
25:20
25:28
25:29
25:30
Церковнославянский (рус)
И бы́сть въ лѣ́то девя́тое ца́р­ст­ва его́, въ ме́сяцъ деся́тый, прiи́де Навуходоно́соръ ца́рь Вавило́нскiй и вся́ си́ла его́ на Иерусали́мъ: и обступи́ его́ от­всю́ду, и созда́ша о́крестъ его́ бойни́цы.
И бы́сть гра́дъ во облеже́нiи до перваго­на́­де­сять лѣ́та ца́р­ст­ва седекі́ина, девя́таго дне́ ме́сяца:
и превоз­мо́же во гра́дѣ гла́дъ, и не бы́сть хлѣ́ба лю́демъ земли́ тоя́:
и разсѣ́деся гра́дъ, и вси́ му́жiе во́инстiи изыдо́ша но́щiю путе́мъ вра́тъ, я́же посредѣ́ стѣ́нъ, я́же су́ть у вертогра́да царе́ва, и халде́е о́крестъ гра́да [бѣ́ша]. И побѣже́ [ца́рь седекі́а] путе́мъ пусты́н­нымъ:
и погна́ си́ла Халде́йская вслѣ́дъ царя́, и я́ша его́ во Араво́ѳе иерихо́нстѣмъ, и вся́ си́ла его́ разсы́пася от­ него́:
и поя́ша царя́ и поведо́ша его́ къ царю́ Вавило́нску въ ревла́ѳу: и глаго́ла съ ни́мъ су́дъ:
и сы́ны седекі́ины закла́ предъ очи́ма его́, и о́чи седекі́ины избоде́, и связа́ его́ у́зами, и от­веде́ его́ во Вавило́нъ.
Въ ме́сяцъ же пя́тый, въ седмы́й де́нь ме́сяца, сiе́ лѣ́то девято­е­на́­де­сять Навуходоно́сора царя́ Вавило́нска, прiи́де навузарда́нъ архимаги́ръ, ра́бъ царя́ Вавило́нскаго, во Иерусали́мъ
и зажже́ хра́мъ Госпо́день и до́мъ царе́въ, и вся́ до́мы Иерусали́мли и вся́ до́мы вели́кiя сожже́ архимаги́ръ:
и стѣ́ны Иерусали́мли о́крестъ раскопа́ си́ла Халде́йская.
И оста́нокъ люді́й избы́в­шихъ во гра́дѣ и впа́дшихъ, и́же от­падо́ша ко царю́ Вавило́нску, и про́чее и утвержде́нiе пренесе́ навузарда́нъ во­ево́да.
И от­ ни́щихъ земли́ тоя́ оста́ви архимаги́ръ виногра́ды блюсти́ и вертогра́ды.
И столпы́ мѣ́дяны въ хра́мѣ Госпо́дни, и подста́вы, и мо́ре мѣ́дное су́щее во хра́мѣ Госпо́дни сокруши́ша халде́е, и взя́ша мѣ́дь и́хъ во Вавило́нъ:
и коно́бы, и котлы́ и фiа́лы, и кади́лницы, и вся́ сосу́ды мѣ́дяныя, въ ни́хже служа́ху, взя́ша:
и кади́лницы, и фiа́лы златы́я и сре́бряныя взя́ архимаги́ръ,
столпы́ два́, и мо́ре еди́но, и подста́вы, я́же сотвори́ Соломо́нъ хра́му Госпо́дню: не бѣ́ вѣ́са мѣ́ди всѣ́хъ сосу́довъ.
Осми­на́­де­ся­ти лако́тъ бы́сть высота́ столпа́ еди́наго, и глава́ мѣ́дяна на не́мъ: и высота́ главѣ́ три́ ла́кти, и на главѣ́ мре́жи и шипки́ о́крестъ, вся́ мѣ́дяна: по сему́ же и сто́лпъ вторы́й со мре́жею.
И поя́тъ архимаги́ръ саре́а жерца́ пе́рваго и софо́нiю жерца́ втора́го, и три́ стра́жы вра́тныя:
и от­ гра́да взя́ скопца́ еди́наго, и́же бѣ́ при­­ста́вникъ надъ му́жи во­е́н­ными, и пя́ть муже́й предстоя́щихъ предъ лице́мъ царе́вымъ, обрѣ́тшихся во гра́дѣ, и книго́чiа кня́зя си́лы, и́же стро́яше лю́ди земли́ тоя́, и шестьдеся́тъ муже́й люді́й земли́ тоя́ обрѣ́тшихся во гра́дѣ:
и поя́тъ я́ навузарда́нъ архимаги́ръ, и при­­веде́ я́ къ царю́ Вавило́нскому въ ревла́ѳу.
И порази́ и́хъ ца́рь Вавило́нскiй, и умори́ я́ въ ревла́ѳѣ, въ земли́ Ема́ѳовѣ. И пресели́ся Иу́да свы́ше земли́ сво­ея́.
И лю́дiе оста́в­шiися въ земли́ Иу́довѣ, и́хже оста́ви Навуходоно́соръ ца́рь Вавило́нскiй, и поста́ви надъ ни́ми годолі́ю, сы́на Ахика́мля, сы́на Сафа́ня.
И услы́шаша вси́ кня́зи си́лы са́ми и му́жiе и́хъ, я́ко поста́ви ца́рь Вавило́нскiй годолі́ю, и прiидо́ша къ годолі́и въ Массифу́, и Исма́илъ сы́нъ наѳанiинъ, и Иоана́нъ сы́нъ кари́ѳовъ, и Сараі́а сы́нъ Ѳанама́ѳовъ нетофаѳи́тскiй, и Иезо́нiа сы́нъ Махаѳѳо́въ, са́ми и му́жiе и́хъ [прiидо́ша].
И кля́т­ся и́мъ годолі́а и муже́мъ и́хъ и рече́ и́мъ: не бо́йтеся при­­ше́­ст­вiя халде́евъ: сѣди́те на земли́ и рабо́тайте царю́ Вавило́нскому, и добро́ бу́детъ ва́мъ.
И бы́сть въ ме́сяцъ седмы́й, прiи́де Исма́илъ сы́нъ наѳані́инъ сы́на Елиса́мля от­ сѣ́мене ца́рска, и де́сять муже́й съ ни́мъ, и порази́ годолі́ю, и у́мре, и Иуде́евъ и халде́евъ, и́же съ ни́мъ бя́ху въ Массифѣ́.
И воста́ша вси́ лю́дiе, от­ ма́ла и до вели́ка, и кня́зи си́лъ, и внидо́ша во Еги́петъ, я́ко убоя́шася от­ лица́ Халде́йска.
И бы́сть въ лѣ́то три́десять седмо́е преселе́нiя Иоахи́на царя́ Иу́дина, въ дванадеся́тый ме́сяцъ, въ два́десять седмы́й де́нь ме́сяца, воз­несе́ Евилмарода́хъ ца́рь Вавило́нскiй, въ лѣ́то ца́р­ст­ва сво­его́, главу́ Иоахи́на царя́ Иу́дина, и изведе́ его́ изъ до́му темни́цы его́,
и глаго́ла съ ни́мъ блага́я, и даде́ престо́лъ ему́ свы́ше престо́ловъ царе́й, и́же бя́ху съ ни́мъ въ Вавило́нѣ:
и измѣни́ ри́зы его́ темни́чныя, и ядя́ше хлѣ́бъ съ ни́мъ всегда́, во вся́ дни́ живота́ сво­его́.
И пи́ща его́ от­ до́му ца́рска да́вана бя́ше, и все́ изоби́лiе во дни́ его́, во вся́ дни́ живота́ его́.
Синодальный
1 Седекия захвачен в Иерихоне при попытке бегства, ослеплен и в оковах отведен в Вавилон; 8 дом Господень, дом царя и все дома большие сожжены и стены города разрушены; весь народ, кроме бедняков, отведен в Вавилон; 13 сокровища дома Господня изломаны; старшие в народе отведены в Ривлу и умерщвлены; 22 Годолия поставлен Навуходоносором начальником над землею, но поражен в Массифе Исмаилом из племени царского; 26 оставшиеся, боясь Халдеев, убежали в Египет; 27 Иехония пользуется в плену милостью царя Вавилонского и получает содержание.
В девятый год царствования своего, в десятый месяц, в десятый день месяца, пришел Навуходоносор, царь Вавилонский, со всем войском своим к Иерусалиму, и осадил его, и устроил вокруг него вал.
И находился город в осаде до одиннадцатого года царя Седекии.
В девятый день месяца усилился голод в городе, и не было хлеба у народа земли.
И взят был город, и побежали все военные ночью по дороге к воротам, между двумя стенами, что подле царского сада; Халдеи же стояли вокруг города, и царь ушел дорогою к равнине.
И погналось войско Халдейское за царем, и настигли его на равнинах Иерихонских, и все войско его разбежалось от него.
И взяли царя, и отвели его к царю Вавилонскому в Ривлу, и произвели над ним суд:
и сыновей Седекии закололи пред глазами его, а самому Седекии ослепили глаза и сковали его оковами, и отвели его в Вавилон.
В пятый месяц, в седьмой день месяца, то есть в девятнадцатый год Навуходоносора, царя Вавилонского, пришел Навузардан, начальник телохранителей, слуга царя Вавилонского, в Иерусалим
и сжег дом Господень и дом царя, и все домы в Иерусалиме, и все домы большие сожег огнем;
и стены вокруг Иерусалима разрушило войско Халдейское, бывшее у начальника телохранителей.
И прочий народ, остававшийся в городе, и переметчиков, которые передались царю Вавилонскому, и прочий простой народ выселил Навузардан, начальник телохранителей.
Только несколько из бедного народа земли оставил начальник телохранителей работниками в виноградниках и землепашцами.
И столбы медные, которые были у дома Господня, и подставы, и море медное, которое в доме Господнем, изломали Халдеи, и отнесли медь их в Вавилон;
и тазы, и лопатки, и ножи, и ложки, и все сосуды медные, которые употреблялись при служении, взяли;
и кадильницы, и чаши, что было золотое и что было серебряное, взял начальник телохранителей:
столбы числом два, море одно, и подставы, которые сделал Соломон в дом Господень, – меди во всех сих вещах не было весу.
Восемнадцать локтей вышины в одном столбе; венец на нем медный, а вышина венца три локтя, и сетка и гранатовые яблоки вокруг венца – все из меди. То же и на другом столбе с сеткою.
И взял начальник телохранителей Сераию первосвященника и Цефанию, священника второго, и трех, стоявших на страже у порога.
И из города взял одного евнуха, который был начальствующим над людьми военными, и пять человек, предстоявших лицу царя, которые находились в городе, и писца главного в войске, записывавшего в войско народ земли, и шестьдесят человек из народа земли, находившихся в городе.
И взял их Навузардан, начальник телохранителей, и отвел их к царю Вавилонскому в Ривлу.
И поразил их царь Вавилонский, и умертвил их в Ривле, в земле Емаф. И выселены Иудеи из земли своей.
Над народом же, остававшимся в земле Иудейской, который оставил Навуходоносор, царь Вавилонский, – над ними поставил начальником Годолию, сына Ахикама, сына Шафанова.
Когда услышали все военачальники, они и люди их, что царь Вавилонский поставил начальником Годолию, то пришли к Годолии в Массифу, и именно: Исмаил, сын Нефании, и Иоханан, сын Карея, и Сераия, сын Танхумефа из Нетофафа, и Иезания, сын Маахитянина, они и люди их.
И поклялся Годолия им и людям их, и сказал им: не бойтесь быть подвластными Халдеям, селитесь на земле и служите царю Вавилонскому, и будет хорошо вам.
Но в седьмой месяц пришел Исмаил, сын Нефании, сына Елишамы, из племени царского, с десятью человеками, и поразил Годолию, и он умер, и Иудеев и Халдеев, которые были с ним в Массифе.
И встал весь народ, от малого до большого, и военачальники, и пошли в Египет, потому что боялись Халдеев.
В тридцать седьмой год переселения Иехонии, царя Иудейского, в двенадцатый месяц, в двадцать седьмой день месяца, Евилмеродах, царь Вавилонский, в год своего воцарения, вывел Иехонию, царя Иудейского, из дома темничного
и говорил с ним дружелюбно, и поставил престол его выше престола царей, которые были у него в Вавилоне;
и переменил темничные одежды его, и он всегда имел пищу у него, во все дни жизни его.
И содержание его, содержание постоянное, выдаваемо было ему от царя, изо дня в день, во все дни жизни его.
Киргизский
Бабыл падышасы Небухаданасар љз падышачылыгынын тогузунчу жылынын онунчу айынын онунчу кєнє бєт аскери менен Иерусалимге келип, аны курчап, тегерете жал єйдє.
Ситкия падышанын падышачылыгынын он биринчи жылына чейин шаар курчоодо турду.
Айдын тогузунчу кєнє шаарда ачарчылык кєчљгљндєктљн, ал жердин элинин жегенге наны жок эле.
Шаар басылып алынып, бардык аскерлер тєн ичинде падыша багынын жанындагы, эки дубалдын ортосундагы дарбазадан чыгып, качып кетишти. Каздимдер болсо шаарды курчап турушкан, падыша ошол жол менен тєздєккљ чыгып кетти.
Каздим аскерлери падышанын артынан тєшєп, аны Жерихо тєздєгєндљ кууп жетишти. Бєт аскерлери аны таштап, туш-тушка качып кетишти.
Падышаны кармап, Бабыл падышасына, Риблага алып кетишти. Анан анын єстєнљн сот жєргєзєштє.
Ситкиянын балдарын анын кљзєнчљ мууздап љлтєрєштє. Ал эми Ситкиянын кљзєн оюп, кишендеп, Бабылга алып кетишти.
Бешинчи айдын жетинчи кєнє, башкача айтканда, Бабыл падышасы Небухаданасардын падышачылыгынын он тогузунчу жылында Бабыл падышасынын кызматчысы, сакчылардын башчысы Небузарадан Иерусалимге келди.
Ал Тењир єйєн, падыша сарайын, Иерусалимдеги бардык єйлљрдє љрттљдє, бардык чоњ єйлљрдє љрттљдє.
Сакчылардын башчысы менен келген каздим аскерлери Иерусалимди курчаган дубалдарды бузушту.
Шаарда калган элди, Бабыл падышасы тарапка љтєп кеткендерди, калган карапайым элди сакчылардын башчысы Небузарадан туткундап кетти.
Сакчылардын башчысы жєзєм багындагы жумуштарга жана жер айдоого ал жердин жарды элинен бир нече кишини гана калтырды.
Каздимдер Тењир єйєндљгє жез устундарды, дљњгљлљктєє койгучтарды, жезден жасалган чоњ чараны талкалап, алардын жезин Бабылга алып кетишти.
Тењир єйєндљ кызмат кылууда пайдаланылуучу бардык казандарды, калактарды, бычактарды, кашыктарды, жез идиштерди алып кетишти.
Сакчылардын башчысы жыпар жыттуу зат тєтљтєлєєчє чљйчљктљрдє, алтындан жана кємєштљн жасалган бардык нерселерди, идиштерди алып кетти.
Сулайман Тењир єйєнљ жасаткан эки мамыга, чоњ чарага, дљњгљлљктєє койгучтарга кеткен жездин салмагы белгисиз болчу.
Ар бир мамынын бийиктиги он сегиз чыканак. Башында жез таажы, ал эми таажынын бийиктиги єч чыканак, таажыны курчаган тор менен анарлардын баары жезден болчу. Мамылар ушундай жасалган эле.
Сакчылардын башчысы башкы ыйык кызмат кылуучу Сераяны, экинчи ыйык кызмат кылуучу Сепанияны, Тењир єйєнєн кире беришинде кєзљттљ турган єч сакчыны алып кетти.
Шаардан аскерлерди башкарган бир эбнухту, падышанын алдында турган беш кишини, ал жердин элин аскерге каттаган башкы катчыны, ошол жердин элинин ичинен шаарда болгон алтымыш кишини алып кетти.
Сакчылардын башчысы Небузарадан аларды Риблага, Бабыл падышасына алып кетти.
Бабыл падышасы аларды Хамат жеринде, Риблада љлтєрдє. Ошентип, жєйєттљр љз жеринен туткундалып кетишти.
Бабыл падышасы Небухаданасар Жєйєт жеринде калтырган элге Шапан уулу, Акикам уулу Гедалияны башчы кылып койду.
Бардык аскер башчылар жана алардын кишилери Бабыл падышасынын Гедалияны башкаруучу койгонун угушканда, Гедалияга, Миспага келишти, атап айтканда, алар: Нетаниянын уулу Ысмайыл, Карейахтын уулу Жоханан, нетопалык Танхуметтин уулу Серая, маахалык бир кишинин уулу Жазания жана алардын кишилери.
Гедалия аларга, алардын кишилерине мындай деп ант берди: «Каздимдердин бийлиги астында болуудан коркпогула, ушул жерде жашай бергиле, Бабыл падышасына кызмат кылгыла, ошондо силерге жакшы болот».
Бирок жетинчи айда падыша тукумунан болгон Элишама уулу, Нетания уулу Ысмайыл он киши менен келип, Гедалияны жана Миспада аны менен жєргљн жєйєттљр менен каздимдерди љлтєрєп салды.
Ошондо бєт эл, кичинесинен чоњуна чейин, аскер башчылар да Мисирге кетишти, анткени каздимдерден коркушту.
Жєйєт падышасы Жайахиндин туткундалып келгенине отуз жети жыл болгондо, он экинчи айдын жыйырма жетинчи кєнє Бабыл падышасы Эбил-Мередах такка отурганына бир жыл болгондо, Жєйєт падышасы Жайахинди зындандан чыгарды.
Аны менен жакшы сєйлљштє, анын тактысын Бабылдагы падышалардын тактыларынан жогору койду.
Анын зындан кийимдерин алмаштырды. Жайахин љмєрєнєн акырына чейин аныкынан тамактанды.
Љмєрєнєн акырына чейин ага Бабыл падышасы Эбил-Мередах тарабынан кам кљрєлдє.
Factum est autem anno nono regni eius, mense decimo, decima die mensis venit Nabuchodonosor rex Babylonis ipse et omnis exercitus eius in Ierusalem; et circumdederunt eam et exstruxerunt in circuitu eius munitiones.
Et clausa est civitas atque vallata usque ad undecimum annum regis Sedeciae.
Nona die mensis quarti praevaluit fames in civitate, nec erat panis populo terrae.
Et interrupta est civitas, et omnes viri bellatores fugerunt exieruntque de civitate nocte per viam portae, quae est inter duplicem murum ad hortum regis, obsidentibus Chaldaeis in circuitu civitatem. Abierunt itaque per viam, quae ducit ad Arabam.
Et persecutus est exercitus Chaldaeorum regem comprehenditque eum in planitie Iericho, et omnis exercitus eius dispersus est et reliquit eum.
Apprehensum ergo regem duxerunt ad regem Babylonis in Rebla, qui locutus est cum eo iudicium.
Filios autem Sedeciae occidit coram eo et oculos eius effodit vinxitque eum catenis aereis et adduxit in Babylonem.
Mense quinto septima die mensis, ipse est annus nonus decimus regis Babylonis, venit Nabuzardan princeps satellitum servus regis Babylonis Ierusalem
et succendit domum Domini et domum regis et omnes domos Ierusalem; omnemque domum combussit igne.
Et muros Ierusalem in circuitu destruxit omnis exercitus Chaldaeorum, qui erat cum principe satellitum.
Reliquam autem populi partem, qui remanserat in civitate, et perfugas, qui transfugerant ad regem Babylonis, et reliquum vulgus transtulit Nabuzardan princeps satellitum;
et de pauperibus terrae reliquit in vinitores et agricolas.
Columnas autem aereas, quae erant in templo Domini, et bases et mare aereum, quod erat in domo Domini, confregerunt Chaldaei et transtulerunt aes omnium in Babylonem.
Ollas quoque et trullas et cultros et phialas et omnia vasa aerea, in quibus ministrabant, tulerunt;
necnon thymiamateria et phialas, quae aurea aurea et quae argentea argentea, tulit princeps satellitum;
columnas duas, mare unum et bases, quas fecerat Salomon templo Domini; non erat pondus aeris omnium horum vasorum.
Decem et octo cubitos altitudinis habebat columna una et capitellum aereum super se altitudinis quinque cubitorum; et reticulum et malogranata super capitellum in circuitu omnia aerea; similem et columna secunda habebat ornatum.
Tulit quoque princeps satellitum Saraiam sacerdotem primum et Sophoniam sacerdotem secundum et tres ianitores
et de civitate eunuchum unum, qui erat praefectus super viros bellatores, et quinque viros de his, qui steterant coram rege, quos repperit in civitate, et scribam principis exercitus, qui probabat tirones de populo terrae, et sexaginta viros e populo terrae, qui inventi fuerant in civitate;
quos tollens Nabuzardan princeps satellitum duxit ad regem Babylonis in Rebla,
percussitque eos rex Babylonis et interfecit in Rebla in terra Emath. Et translatus est Iuda de terra sua.
Populo autem, qui relictus erat in terra Iudae, quem dimiserat Nabuchodonosor rex Babylonis, praefecit Godoliam filium Ahicam filii Saphan.
Quod cum audissent omnes duces militum, videlicet quod constituisset rex Babylonis Godoliam, ipsi et viri, qui erant cum eis, venerunt ad Godoliam in Maspha: Ismael filius Nathaniae et Iohanan filius Caree et Saraia filius Thanehumeth Netophathites et Iezonias filius Maachathitis, ipsi et socii eorum.
Iuravitque eis Godolias et sociis eorum dicens: «Nolite timere a servis Chaldaeorum; manete in terra et servite regi Babylonis, et bene erit vobis».
Factum est autem in mense septimo venit Ismael filius Nathaniae filii Elisama de semine regio et decem viri cum eo; percusseruntque Godoliam, qui mortuus est, sed et Iudaeos et Chaldaeos, qui erant cum eo in Maspha.
Consurgens autem populus a parvo usque ad magnum et principes militum venerunt in Aegyptum timentes Chaldaeos.
Factum est vero anno tricesimo septimo transmigrationis Ioachin regis Iudae, mense duodecimo vicesima septima die mensis sublevavit Evilmerodach rex Babylonis anno, quo regnare coeperat, caput Ioachin regis Iudae de carcere.
Et locutus est ei benigna et posuit thronum eius super thronos regum, qui erant cum eo in Babylone,
et mutavit vestes eius, quas habuerat in carcere; et comedebat panem semper in conspectu eius cunctis diebus vitae suae.
Annonam quoque constituit ei absque intermissione, quae et dabatur ei a rege per singulos dies omnibus diebus vitae suae.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible