Скрыть
6:2
6:3
6:4
6:5
6:6
6:7
6:8
6:9
6:10
6:11
6:12
6:14
6:15
6:19
6:20
6:21
6:23
6:24
6:26
6:27
6:31
6:32
6:33
Церковнославянский (рус)
И рѣ́ша сы́нове проро́чи ко Елиссе́ю: се́, у́бо мѣ́сто, идѣ́же мы́ живе́мъ проти́ву тебе́, тѣ́сно на́мъ:
да и́демъ ны́нѣ до Иорда́на, и да во́змемъ от­ту́ду кі́йждо му́жъ по бревну́ еди́ному и сотвори́мъ себѣ́ ту́ обита́лища пребыва́ти та́мо. И рече́: иди́те.
И рече́ еди́нъ кро́тцѣ: гряди́ и са́мъ съ рабы́ тво­и́ми. И рече́: а́зъ пойду́.
И и́де съ ни́ми: и прiидо́ша ко Иорда́ну, и сѣко́ша древа́:
и егда́ еди́нъ от­сѣка́­ше бревно́, и се́, желѣ́зо спаде́ съ топори́ща и впаде́ въ во́ду. И возопи́: о, господи́не, и сiе́ зае́мное.
И рече́ человѣ́къ Бо́жiй: гдѣ́ паде́? И показа́ ему́ мѣ́сто. И от­сѣче́ дре́во и вве́рже и та́мо: и всплыве́ желѣ́зо.
И рече́: воз­ми́ себѣ́. И простре́ ру́ку свою́ и взя́тъ е́.
И ца́рь Си́рскiй бѣ́ вою́я на Изра́иля, и совѣща́ со о́троки сво­и́ми, глаго́ля: на мѣ́стѣ нѣ́ко­емъ сокрове́н­нѣмъ ополчу́ся.
И посла́ Елиссе́й ко царю́ Изра́илеву, глаго́ля: блюди́ся не преити́ на мѣ́сто сiе́, я́ко ту́ Си́ряне заляго́ша.
И посла́ ца́рь Изра́илевъ на мѣ́сто, о не́мже рече́ ему́ Елиссе́й, и соблюде́ся от­ту́ду не еди́ною, ниже́ два́жды.
И смути́ся душа́ царя́ Си́рска о словеси́ се́мъ: и при­­зва́ о́троки своя́ и рече́ къ ни́мъ: не воз­вѣсти́те ли мнѣ́, кто́ предае́тъ мя́ царю́ Изра́илеву?
И рече́ еди́нъ от­ о́трокъ его́: ни́, господи́не мо́й царю́: я́ко проро́къ Елиссе́й, и́же во Изра́или, воз­вѣща́етъ царю́ Изра́илеву вся́ словеса́, я́же а́ще глаго́леши въ сокро́вищи ло́жницы тво­ея́.
И рече́: иди́те, ви́дите, гдѣ́ се́й, и посла́въ воз­му́ его́. И воз­вѣсти́ша ему́, глаго́люще: се́, е́сть въ Доѳаи́мѣ.
И посла́ та́мо ко́ни и колесни́цы и си́лу тя́жку: и прiидо́ша но́щiю и окружи́ша гра́дъ.
И ура́ни ра́бъ елиссе́евъ воста́ти, и изы́де: и се́, си́ла обступи́ гра́дъ, и ко́ни и колесни́цы. И рече́ о́трокъ его́ къ нему́: о, господи́не, что́ сотвори́мъ?
И рече́ Елиссе́й: не бо́йся, я́ко мно́жае и́же съ на́ми, не́жели съ ни́ми.
И помоли́ся Елиссе́й и рече́: Го́споди, от­ве́рзи ны́нѣ о́чи о́трока, да у́зритъ. И от­ве́рзе Госпо́дь о́чи его́, и ви́дѣ: и се́, гора́ испо́лнь ко́ней, и колесни́ца о́гнен­на о́крестъ Елиссе́а.
И снидо́ша къ нему́: и помоли́ся Елиссе́й ко Го́споду и рече́: порази́ у́бо язы́къ се́й невидѣ́нiемъ. И порази́ и́хъ невидѣ́нiемъ по глаго́лу Елиссе́еву.
И рече́ къ ни́мъ Елиссе́й: не се́й пу́ть и не се́й гра́дъ: гряди́те по мнѣ́, и от­веду́ вы́ къ му́жу, его́же и́щете. И от­веде́ и́хъ въ самарі́ю.
И бы́сть егда́ внидо́ша въ самарі́ю, и рече́ Елиссе́й: от­ве́рзи у́бо, Го́споди, о́чи и́хъ, и да ви́дятъ. И от­ве́рзе Госпо́дь о́чи и́хъ, и ви́дѣша: и се́, бя́ху посредѣ́ самарі́и.
И рече́ ца́рь Изра́илевъ ко Елиссе́ю, егда́ уви́дѣ я́: а́ще поражу́ я́ пораже́нiемъ, о́тче?
И рече́ Елиссе́и: да не порази́ши: еда́ ли плѣни́лъ еси́ и́хъ мече́мъ тво­и́мъ и лу́комъ тво­и́мъ, да избiе́ши? и предложи́ и́мъ хлѣ́бы и во́ду, да ядя́тъ и да пiю́тъ и да от­и́дутъ ко господи́ну сво­ему́.
И предложи́ и́мъ предложе́нiе ве́лiе, и ядо́ша и пи́ша, и от­пусти́ я́, и идо́ша ко господи́ну сво­ему́: и не при­­ложи́ша ктому́ во́ини при­­ходи́ти изъ сирі́и въ зе́млю Изра́илеву.
И бы́сть по си́хъ, и собра́ сы́нъ Аде́ровъ ца́рь сирі́йскiй все́ ополче́нiе свое́, и взы́де и обсѣ́де самарі́ю.
И бы́сть гла́дъ вели́къ въ самарі́и: и се́, обсѣдо́ша ю́, до́ндеже бы́сть глава́ осло́ва за пятьдеся́тъ Си́кль сребра́, и четве́ртая ча́сть мѣ́ры гно́я голуби́наго за пя́ть Си́кль сребра́.
И бы́сть ца́рь Изра́илевъ обходя́й по стѣна́мъ: и жена́ [нѣ́кая] возопи́ къ нему́, глаго́лющи: спаси́ мя, господи́не мо́й царю́.
И рече́ е́й: а́ще тебе́ не спаса́етъ Госпо́дь, ка́ко а́зъ спасу́ тя? еда́ от­ гумна́ или́ от­ точи́ла?
И рече́ е́й ца́рь: что́ ти е́сть? И рече́: сiя́ жена́ ко мнѣ́ рече́: да́ждь сы́на тво­его́, да съяди́мъ его́ дне́сь, а у́тро мо­его́ сы́на съяди́мъ:
и испеко́хомъ сы́на мо­его́ и снѣдо́хомъ его́: и рѣ́хъ къ не́й въ де́нь вторы́й: да́ждь сы́на тво­его́, и съяди́мъ его́: и скры́ сы́на сво­его́.
И бы́сть егда́ услы́ша ца́рь Изра́илевъ словеса́ жены́, раздра́ ри́зы своя́ и са́мъ хожда́­ше по стѣнѣ́, и ви́дѣша лю́дiе вре́тище на пло́ти его́ вну́трь.
И рече́ ца́рь: сiя́ да сотвори́тъ ми́ Бо́гъ и сiя́ да при­­ложи́тъ ми́, а́ще бу́детъ глава́ Елиссе́ева на не́мъ дне́сь.
Елиссе́й же сѣдя́ше въ дому́ сво­е́мъ, и ста́рцы сѣдя́ху съ ни́мъ. И посла́ ца́рь му́жа предъ лице́мъ сво­и́мъ. И пре́жде да́же прiити́ по́слан­ному къ нему́, и то́й рече́ ко ста́рцемъ: не вѣ́сте ли, я́ко посла́ сы́нъ убі́йцы се́й, да от­сѣче́тъ главу́ мою́? ви́дите, егда́ прiи́детъ вѣ́ст­никъ, заключи́те две́ри и сти́сните его́ во две́рехъ: не то́потъ ли но́гъ господи́на его́ вслѣ́дъ его́?
И еще́ ему́ глаго́лющу съ ни́ми, и се́, вѣ́ст­никъ сни́де къ нему́ и рече́: се́, сiе́ зло́ от­ Го́спода: что́ потерплю́ Го́сподеви ксему́?
Синодальный
1 Елисей спас топор из воды; 8 тревога царя Сирийского, так как Елисей открывал царю Израильскому тайны Сирийцев; 14 Елисей в Дофаиме окружен большим войском царя Сирийского, но Господь поражает их слепотою; пророк отводит их в Самарию; 20 там они спасены повелением Елисея от избиения, накормлены и отправлены к государю своему; 24 большой голод в Самарии во время осады её Венададом; царь обвиняет Елисея и намеревается убить его.
И сказали сыны пророков Елисею: вот, место, где мы живем при тебе, тесно для нас;
пойдем к Иордану и возьмем оттуда каждый по одному бревну и сделаем себе там место для жительства. Он сказал: пойдите.
И сказал один: сделай милость, пойди и ты с рабами твоими. И сказал он: пойду.
И пошел с ними, и пришли к Иордану и стали рубить деревья.
И когда один валил бревно, топор его упал в воду. И закричал он и сказал: ах, господин мой! а он взят был на подержание!
И сказал человек Божий: где он упал? Он указал ему место. И отрубил он кусок дерева и бросил туда, и всплыл топор.
И сказал он: возьми себе. Он протянул руку свою и взял его.
Царь Сирийский пошел войною на Израильтян, и советовался со слугами своими, говоря: в таком-то и в таком-то месте я расположу свой стан.
И посылал человек Божий к царю Израильскому сказать: берегись проходить сим местом, ибо там Сирияне залегли.
И посылал царь Израильский на то место, о котором говорил ему человек Божий и предостерегал его; и сберег себя там не раз и не два.
И встревожилось сердце царя Сирийского по сему случаю, и призвал он рабов своих и сказал им: скажите мне, кто из наших в сношении с царем Израильским?
И сказал один из слуг его: никто, господин мой царь; а Елисей пророк, который у Израиля, пересказывает царю Израильскому и те слова, которые ты говоришь в спальной комнате твоей.
И сказал он: пойдите, узнайте, где он; я пошлю и возьму его. И донесли ему и сказали: вот, он в Дофаиме.
И послал туда коней и колесницы и много войска. И пришли ночью и окружили город.
Поутру служитель человека Божия встал и вышел; и вот, войско вокруг города, и кони и колесницы. И сказал ему слуга его: увы! господин мой, что нам делать?
И сказал он: не бойся, потому что тех, которые с нами, больше, нежели тех, которые с ними.
И молился Елисей, и говорил: Господи! открой ему глаза, чтоб он увидел. И открыл Господь глаза слуге, и он увидел, и вот, вся гора наполнена конями и колесницами огненными кругом Елисея.
Когда пошли к нему Сирияне, Елисей помолился Господу и сказал: порази их слепотою. И Он поразил их слепотою по слову Елисея.
И сказал им Елисей: это не та дорога и не тот город; идите за мною, и я провожу вас к тому человеку, которого вы ищете. И привел их в Самарию.
Когда они пришли в Самарию, Елисей сказал: Господи! открой глаза им, чтобы они видели. И открыл Господь глаза их, и увидели, что они в средине Самарии.
И сказал царь Израильский Елисею, увидев их: не избить ли их, отец мой?
И сказал он: не убивай. Разве мечом твоим и луком твоим ты пленил их, чтобы убивать их? Предложи им хлеба и воды; пусть едят и пьют, и пойдут к государю своему.
И приготовил им большой обед, и они ели и пили. И отпустил их, и пошли к государю своему. И не ходили более те полчища Сирийские в землю Израилеву.
После того собрал Венадад, царь Сирийский, все войско свое и выступил, и осадил Самарию.
И был большой голод в Самарии, когда они осадили ее, так что ослиная голова продавалась по восьмидесяти сиклей серебра, и четвертая часть каба голубиного помета – по пяти сиклей серебра.
Однажды царь Израильский проходил по стене, и женщина с воплем говорила ему: помоги, господин мой царь.
И сказал он: если не поможет тебе Господь, из чего я помогу тебе? с гумна ли, с точила ли?
И сказал ей царь: что тебе? И сказала она: эта женщина говорила мне: «отдай своего сына, съедим его сегодня, а сына моего съедим завтра».
И сварили мы моего сына, и съели его. И я сказала ей на другой день: «отдай же твоего сына, и съедим его». Но она спрятала своего сына.
Царь, выслушав слова женщины, разодрал одежды свои; и проходил он по стене, и народ видел, что вретище на самом теле его.
И сказал: пусть то и то сделает мне Бог, и еще более сделает, если останется голова Елисея, сына Сафатова, на нем сегодня.
Елисей же сидел в своем доме, и старцы сидели у него. И послал [царь] человека от себя. Прежде нежели пришел посланный к нему, он сказал старцам: видите ли, что этот сын убийцы послал снять с меня голову? Смотрите, когда придет посланный, затворите дверь и прижмите его дверью. А вот и топот ног господина его за ним!
Еще говорил он с ними, и вот посланный приходит к нему, и сказал: вот какое бедствие от Господа! чего мне впредь ждать от Господа?
Киргизский
Пайгамбар уулдары Элишага мындай деп айтышты: «Сенин жаныњдагы биз жашап жаткан жер бизге тардык кылат.
Иорданга баралы, ал жерден ар бирибиз бирден устун алалы да, ал жерге љзєбєзгљ жашаганга жай куралы». Ал: «Баргыла», – деди.
Алардын бири: «Ырайым этип, кулдарыњ менен сен да бар», – деди. Ал: «Макул, барайын», – деди.
Ошентип, ал алар менен бирге кетти. Алар Иорданга келип, бак кыя башташты.
Бирљљ бак кулатып жатканда, балтасы сууга тєшєп кетти. Ошондо ал: «Ий, мырзам! Бул убактылуу пайдаланууга алынган балта эле», – деп кыйкырып жиберди.
Кудайдын кишиси: «Ал кайсы жерге тєштє?» – деп сурады. Ал ага балта тєшкљн жерди кљрсљттє. Элиша бактан бир бутак кыйып алып, сууга таштады, ошондо балта калкып чыкты.
Анан ал ага: «Балтаны ал», – деди. Тигил колун сунуп, балтаны алды.
Сирия падышасы ысрайылдыктар менен согушууга жљнљп жатып, љз кызматчылары менен кењешип: «Мен љз кошуунумду мындай-мындай жерге жайланыштырам», – деди.
Кудайдын кишиси Ысрайыл падышасына: «Ушундай жерден љтєєдљн сак бол, анткени ал жерде сириялыктар жашынып жатышат», – деп айттырып жиберди.
Ысрайыл падышасы Кудайдын кишиси айтып эскерткен жанагы жерге бир нече ирет киши жиберди. Ошентип, ал ошол жерге баруудан сактанды.
Ушундан улам Сирия падышасынын тынчы кетип, љз кулдарын чакырып, аларга: «Арабыздан кимдин Ысрайыл падышасы менен байланышы бар, айткылачы мага?» – деди.
Кызматчыларынын бири: «Мырзам падыша, андай эч ким жок. Ысрайылдагы Элиша пайгамбар сенин уктоочу бљлмљњдљ айткан сљздљрєњдє да Ысрайыл падышасына айтып берет», – деди.
Ошондо ал: «Барып, анын кайда экенин билип келгиле. Киши жиберип, мен аны алдырып келем», – деди. Ага: «Азыр ал Дотанда», – деп билдиришти.
Ал ошол жерге аттарды, майдан арабаларды жана кљп аскерлерди жљнљттє. Алар тєнє менен келишип, шаарды курчоого алышты.
Кудайдын кишисинин кызматчысы эртењ менен туруп, тышка чыкса, аскерлер, аттар жана майдан арабалар шаарды курчап алышыптыр. Ошондо кызматчысы ага: «Мырзам, эми эмне кылабыз?!» – деди.
Ал: «Коркпо, анткени биздикилер тигилердикинен кљп», – деди.
Элиша Кудайга: «Тењир! Мунун кљзєн ач, кљрсєн», – деп сыйынды. Тењир анын кызматчысынын кљзєн ачты. Ошондо ал Элишаны курчаган тоодон жер жайнаган оттуу аттар менен майдан арабаларды кљрдє.
Сириялыктар Элишага жакындап келген кезде, ал Тењирге: «Аларды сокур кылып сал», – деп сыйынды. Элишанын сљзє боюнча Тењир аларды сокур кылып салды.
Элиша аларга: «Бул силер тєшєєчє жол эмес, силер баруучу шаар эмес. Менин артымдан ээрчигиле, мен силерди издеп жєргљн кишињерге алып барам», – деди. Элиша аларды Самарияга алып келди.
Алар Самарияга келишкенде, Элиша: «Тењир! Булардын кљзєн ач, кљрєшсєн», – деди. Тењир алардын кљзєн ачканда, алар љздљрєнєн Самариянын ортосунда турушканын кљрєштє.
Буларды кљрєп, Ысрайыл падышасы Элишадан: «Ата, буларды љлтєрљйєнбє?» – деп сурады.
Ал: «Љлтєрбљ. Љлтєргєдљй, сен буларды кылыч шилтеп, жаа тартып, туткундап келдињ беле? Булардын алдына нан, суу кой. Ичип-жешсин да, љз падышасына барышсын», – деди.
Ошентип, аларга мол тамак даярдалды, алар ичип-жешти. Анан аларды коё берди, алар љз падышасына кетишти. Ошондон кийин сириялык бул аскер тобу Ысрайыл жерине келген жок.
Андан кийин Сирия падышасы Бенадат љзєнєн бєткєл аскерин чогултуп, Самарияны курчап алды.
Алар Самарияны курчап алган убакта ал жерде чоњ ачарчылык болуп, эшектин башы сексен кємєш шекелден, кљгєчкљндєн кыгынын тљрттљн бир кабы беш кємєш шекелден сатылып жаткан.
Бир жолу Ысрайыл падышасы дубалдын єстєндљ бара жатса, бир аял ага: «Мырзам падыша, жардам кыл», – деп жалбарды.
Падыша ага: «Эгер сага Тењир жардам бербесе, мен эмне кылып жардам бермек элем? Кырманда дан жок, жєзєм сыгылуучу жайда шарап жок», – деди.
Падыша андан: «Сага эмне керек?» – деп сурады. Аял: «Бул аял мага: “Балањды бер, биз аны бєгєн жейли, менин баламды болсо эртењ жейбиз”, – деген.
Ошентип, менин уулумду бышырып жедик. Эртеси кєнє мен ага: “Эми балањды сен бер, аны жейли”, – дедим. Бирок ал уулун катып койду», – деди.
Аялдын сљзєн укканда, падыша љз кийимин айрып жиберди. Ал дубал менен љтєп бара жатканда, эл анын жылањач денесине зумбал кийип алганын кљрдє.
Падыша: «Эгер бєгєн Шапат уулу Элишанын башы ийнинде кала турган болсо, Кудай мени жазаласын, катуу жазаласын», – деди.
Элиша болсо љз єйєндљ отурган, аныкында аксакалдар да отурушкан. Падыша љз атынан киши жиберди. Љзєнљ жиберилген адам келерден мурун ал аксакалдарга мындай деди: «Бул киши љлтєргєчтєн уулу менин башымды алдырганы киши жибергенин кљрдєњљрбє? Жиберилген адам келгенде, эшикти бекитип, ачпай койгула. Мына, анын артынан келе жаткан мырзасынын да дєбєртє угулуп жатат!»
Элиша алар менен сєйлљшєп бєтљ электе, жиберилген адам келип: «Тењир башыбызга мына ушундай мєшкєл салды! Тењирден эми эмнени кєтсљм болот?» – деди.
And the sons of the prophets said to Elisha, «See now, the place where we dwell with you is too small for us.
Please, let us go to the Jordan, and let every man take a beam from there, and let us make there a place where we may dwell.» So he answered, «Go.»
Then one said, «Please consent to go with your servants.» And he answered, «I will go.»
So he went with them. And when they came to the Jordan, they cut down trees.
But as one was cutting down a tree, the iron ax head fell into the water; and he cried out and said, «Alas, master! For it was borrowed.»
So the man of God said, «Where did it fall?» And he showed him the place. So he cut off a stick, and threw it in there; and he made the iron float.
Therefore he said, «Pick it up for yourself.» So he reached out his hand and took it.
Now the king of Syria was making war against Israel; and he consulted with his servants, saying, «My camp will be in such and such a place.»
And the man of God sent to the king of Israel, saying, «Beware that you do not pass this place, for the Syrians are coming down there.»
Then the king of Israel sent someone to the place of which the man of God had told him. Thus he warned him, and he was watchful there, not just once or twice.
Therefore the heart of the king of Syria was greatly troubled by this thing; and he called his servants and said to them, «Will you not show me which of us is for the king of Israel?»
And one of his servants said, «None, my lord, O king; but Elisha, the prophet who is in Israel, tells the king of Israel the words that you speak in your bedroom.»
So he said, «Go and see where he is, that I may send and get him.» And it was told him, saying, «Surely he is in Dothan.»
Therefore he sent horses and chariots and a great army there, and they came by night and surrounded the city.
And when the servant of the man of God arose early and went out, there was an army, surrounding the city with horses and chariots. And his servant said to him, «Alas, my master! What shall we do?»
So he answered, «Do not fear, for those who are with us are more than those who are with them.»
And Elisha prayed, and said, «LORD, I pray, open his eyes that he may see.» Then the LORD opened the eyes of the young man, and he saw. And behold, the mountain was full of horses and chariots of fire all around Elisha.
So when the Syrians came down to him, Elisha prayed to the LORD, and said, «Strike this people, I pray, with blindness.» And He struck them with blindness according to the word of Elisha.
Now Elisha said to them, «This is not the way, nor is this the city. Follow me, and I will bring you to the man whom you seek.» But he led them to Samaria.
So it was, when they had come to Samaria, that Elisha said, «LORD, open the eyes of these men, that they may see.» And the LORD opened their eyes, and they saw; and there they were, inside Samaria!
Now when the king of Israel saw them, he said to Elisha, «My father, shall I kill them? Shall I kill them?»
But he answered, «You shall not kill them. Would you kill those whom you have taken captive with your sword and your bow? Set food and water before them, that they may eat and drink and go to their master.»
Then he prepared a great feast for them; and after they ate and drank, he sent them away and they went to their master. So the bands of Syrian raiders came no more into the land of Israel.
And it happened after this that Ben-Hadad king of Syria gathered all his army, and went up and besieged Samaria.
And there was a great famine in Samaria; and indeed they besieged it until a donkeýs head was sold for eighty shekels of silver, and one-fourth of a kab of dove droppings for five shekels of silver.
Then, as the king of Israel was passing by on the wall, a woman cried out to him, saying, «Help, my lord, O king!»
And he said, «If the LORD does not help you, where can I find help for you? From the threshing floor or from the winepress?»
Then the king said to her, «What is troubling you?» And she answered, «This woman said to me, «Give your son, that we may eat him today, and we will eat my son tomorrow.́
So we boiled my son, and ate him. And I said to her on the next day, «Give your son, that we may eat hiḿ; but she has hidden her son.»
Now it happened, when the king heard the words of the woman, that he tore his clothes; and as he passed by on the wall, the people looked, and there underneath he had sackcloth on his body.
Then he said, «God do so to me and more also, if the head of Elisha the son of Shaphat remains on him today!»
But Elisha was sitting in his house, and the elders were sitting with him. And the king sent a man ahead of him, but before the messenger came to him, he said to the elders, «Do you see how this son of a murderer has sent someone to take away my head? Look, when the messenger comes, shut the door, and hold him fast at the door. Is not the sound of his masteŕs feet behind him?»
And while he was still talking with them, there was the messenger, coming down to him; and then the king said, «Surely this calamity is from the LORD; why should I wait for the LORD any longer?»
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible