Скрыть
9:3
9:4
9:5
9:11
9:12
9:13
9:18
9:19
9:20
9:23
9:25
9:28
9:29
9:30
9:32
9:37
Английский (NKJV)
And Elisha the prophet called one of the sons of the prophets, and said to him, «Get yourself ready, take this flask of oil in your hand, and go to Ramoth Gilead.
Now when you arrive at that place, look there for Jehu the son of Jehoshaphat, the son of Nimshi, and go in and make him rise up from among his associates, and take him to an inner room.
Then take the flask of oil, and pour it on his head, and say, «Thus says the LORD: «I have anointed you king over Israel.»́ Then open the door and flee, and do not delay.»
So the young man, the servant of the prophet, went to Ramoth Gilead.
And when he arrived, there were the captains of the army sitting; and he said, «I have a message for you, Commander.» Jehu said, «For which one of us?» And he said, «For you, Commander.»
Then he arose and went into the house. And he poured the oil on his head, and said to him, «Thus says the LORD God of Israel: «I have anointed you king over the people of the LORD, over Israel.
You shall strike down the house of Ahab your master, that I may avenge the blood of My servants the prophets, and the blood of all the servants of the LORD, at the hand of Jezebel.
For the whole house of Ahab shall perish; and I will cut off from Ahab all the males in Israel, both bond and free.
So I will make the house of Ahab like the house of Jeroboam the son of Nebat, and like the house of Baasha the son of Ahijah.
The dogs shall eat Jezebel on the plot of ground at Jezreel, and there shall be none to bury her.»́ And he opened the door and fled.
Then Jehu came out to the servants of his master, and one said to him, «Is all well? Why did this madman come to you?» And he said to them, «You know the man and his babble.»
And they said, «A lie! Tell us now.» So he said, «Thus and thus he spoke to me, saying, «Thus says the LORD: «I have anointed you king over Israel.»»́
Then each man hastened to take his garment and put it under him on the top of the steps; and they blew trumpets, saying, «Jehu is king!»
So Jehu the son of Jehoshaphat, the son of Nimshi, conspired against Joram. (Now Joram had been defending Ramoth Gilead, he and all Israel, against Hazael king of Syria.
But King Joram had returned to Jezreel to recover from the wounds which the Syrians had inflicted on him when he fought with Hazael king of Syria.) And Jehu said, «If you are so minded, let no one leave or escape from the city to go and tell it in Jezreel.»
So Jehu rode in a chariot and went to Jezreel, for Joram was laid up there; and Ahaziah king of Judah had come down to see Joram.
Now a watchman stood on the tower in Jezreel, and he saw the company of Jehu as he came, and said, «I see a company of men.» And Joram said, «Get a horseman and send him to meet them, and let him say, «Is it peace?»́
So the horseman went to meet him, and said, «Thus says the king: «Is it peace?»́ And Jehu said, «What have you to do with peace? Turn around and follow me.» So the watchman reported, saying, «The messenger went to them, but is not coming back.»
Then he sent out a second horseman who came to them, and said, «Thus says the king: «Is it peace?»́ And Jehu answered, «What have you to do with peace? Turn around and follow me.»
So the watchman reported, saying, «He went up to them and is not coming back; and the driving is like the driving of Jehu the son of Nimshi, for he drives furiously!»
Then Joram said, «Make ready.» And his chariot was made ready. Then Joram king of Israel and Ahaziah king of Judah went out, each in his chariot; and they went out to meet Jehu, and met him on the property of Naboth the Jezreelite.
Now it happened, when Joram saw Jehu, that he said, «Is it peace, Jehu?» So he answered, «What peace, as long as the harlotries of your mother Jezebel and her witchcraft are so many?»
Then Joram turned around and fled, and said to Ahaziah, «Treachery, Ahaziah!»
Now Jehu drew his bow with full strength and shot Jehoram between his arms; and the arrow came out at his heart, and he sank down in his chariot.
Then Jehu said to Bidkar his captain, «Pick him up, and throw him into the tract of the field of Naboth the Jezreelite; for remember, when you and I were riding together behind Ahab his father, that the LORD laid this burden upon him:
«Surely I saw yesterday the blood of Naboth and the blood of his sons,́ says the LORD, «and I will repay you in this plot,́ says the LORD. Now therefore, take and throw him on the plot of ground, according to the word of the LORD.»
But when Ahaziah king of Judah saw this, he fled by the road to Beth Haggan. So Jehu pursued him, and said, «Shoot him also in the chariot.» And they shot him at the Ascent of Gur, which is by Ibleam. Then he fled to Megiddo, and died there.
And his servants carried him in the chariot to Jerusalem, and buried him in his tomb with his fathers in the City of David.
In the eleventh year of Joram the son of Ahab, Ahaziah had become king over Judah.
Now when Jehu had come to Jezreel, Jezebel heard of it; and she put paint on her eyes and adorned her head, and looked through a window.
Then, as Jehu entered at the gate, she said, «Is it peace, Zimri, murderer of your master?»
And he looked up at the window, and said, «Who is on my side? Who?» So two or three eunuchs looked out at him.
Then he said, «Throw her down.» So they threw her down, and some of her blood spattered on the wall and on the horses; and he trampled her underfoot.
And when he had gone in, he ate and drank. Then he said, «Go now, see to this accursed woman, and bury her, for she was a kinǵs daughter.»
So they went to bury her, but they found no more of her than the skull and the feet and the palms of her hands.
Therefore they came back and told him. And he said, «This is the word of the LORD, which He spoke by His servant Elijah the Tishbite, saying, «On the plot of ground at Jezreel dogs shall eat the flesh of Jezebel;
and the corpse of Jezebel shall be as refuse on the surface of the field, in the plot at Jezreel, so that they shall not say, «Here lies Jezebel.»»́
Церковнославянский (рус)
Елиссе́й проро́къ при­­зва́ еди́наго от­ сыно́въ проро́чихъ и рече́ ему́: препоя́ши чре́сла своя́, и воз­ми́ сосу́дъ еле́а сего́ въ ру́ку твою́, и иди́ въ рамо́ѳъ Галаа́дскiй:
и вни́деши та́мо, и у́зриши та́мо ииу́а сы́на Иосафа́та сы́на намессі́ева, и вни́деши, и изведе́ши его́ от­ среды́ бра́тiи его́, и введе́ши его́ во вну́трен­нюю клѣ́ть:
и во́змеши сосу́дъ еле́а, и воз­лiе́ши на главу́ его́, и рцы́: си́це глаго́летъ Госпо́дь: пома́захъ тя́ въ царя́ надъ Изра́илемъ: и от­ве́рзеши две́ри, и да бѣжи́ши, и да не пребу́деши та́мо.
И и́де о́трочищь проро́къ въ рамо́ѳъ Галаа́дскiй:
и вни́де, и се́, кня́зи си́лы сѣдя́ху, и рече́: сло́во ми́ е́сть къ тебѣ́, о, кня́же. И рече́ ииу́й: къ кому́ от­ всѣ́хъ на́съ? И рече́: къ тебѣ́, кня́же.
И воста́ и вни́де въ до́мъ: и воз­лiя́ еле́й на главу́ его́ и рече́ ему́: си́це глаго́летъ Госпо́дь Бо́гъ Изра́илевъ: пома́захъ тя́ въ царя́ надъ людьми́ Госпо́дними, надъ Изра́илемъ.
и да потреби́ши до́мъ Ахаа́ва господи́на тво­его́ от­ лица́ мо­его́, и от­мсти́ши кро́вь рабо́въ мо­и́хъ проро́ковъ и кро́вь всѣ́хъ рабо́въ Госпо́днихъ от­ руки́ Иезаве́лины.
и от­ руки́ всего́ до́му Ахаа́вля, и потреби́ши от­ до́му Ахаа́вля моча́щагося къ стѣнѣ́, и содержа́щагося, и оста́вльшагося во Изра́или:
и преда́мъ до́мъ Ахаа́вль, я́коже до́мъ иеровоа́ма сы́на нава́това и я́коже до́мъ Ваа́сы сы́на Ахі́ина:
и Иезаве́ль снѣдя́тъ пси́ въ ча́сти Иезрае́ля, и не бу́детъ погреба́ющаго ю́. И от­ве́рзе две́ри и убѣжа́.
Ииу́й же изы́де ко отроко́мъ господи́на сво­его́. И рѣ́ша ему́: ми́ръ ли? что́ я́ко вни́де неи́стовый се́й къ тебѣ́? И рече́ и́мъ: вы́ вѣ́сте му́жа и суесло́вiе его́.
И рѣ́ша: не пра́вда, [а́ще не воз­вѣсти́ши?] воз­вѣсти́ у́бо на́мъ. И рече́ ииу́й къ ни́мъ: та́ко и та́ко рече́ ко мнѣ́, глаго́ля: си́це глаго́летъ Госпо́дь: пома́захъ тя́ въ царя́ надъ Изра́илемъ.
И слы́шав­ше теко́ша спѣ́шно, и взя́ кі́йждо ри́зы своя́, и положи́ша подъ ни́мъ, поне́же на еди́нѣмъ от­ степе́нiй сѣдя́ше, и воструби́ша въ ро́гъ и рѣ́ша: воцари́ся ииу́й.
И воз­врати́ся ииу́й сы́нъ Иосафа́та сы́на намессі́ева ко Иора́му. Иора́мъ же са́мъ стрежа́­ше въ рамо́ѳѣ Галаа́дстѣмъ и ве́сь Изра́иль от­ лица́ азаи́ла царя́ сирі́йска.
И воз­врати́ся Иора́мъ ца́рь цѣли́тися во Иезрае́ли от­ я́звъ, и́миже уязви́ша его́ Си́ряне, егда́ бра́­шеся со азаи́ломъ царе́мъ сирі́йскимъ. И рече́ ииу́й: а́ще е́сть душа́ ва́ша со мно́ю, да не изы́детъ изъ гра́да бѣгле́цъ, ити́ и воз­вѣсти́ти во Иезрае́ли.
И всѣ́де на коня́, и по́йде ииу́й, и сни́де во Иезрае́ль, я́ко Иора́мъ ца́рь Изра́илевъ цѣля́шеся во Иезрае́ли от­ стрѣля́нiй, и́миже устрѣли́ша его́ Арами́ны въ рамо́ѳѣ на бра́ни со азаи́ломъ царе́мъ Си́рскимъ, я́ко то́й бѣ́ си́ленъ и му́жъ си́лы, и лежа́­ше та́мо. И Охозі́а ца́рь Иу́динъ прiи́де ви́дѣти Иора́ма.
И стра́жъ взы́де на сто́лпъ во Иезрае́ли, и ви́дѣ пра́хъ ииу́евъ, егда́ ити́ ему́ и рече́: пра́хъ а́зъ ви́жу. И рече́ Иора́мъ: всади́ му́жа на ко́нь и посли́ проти́ву и́мъ, и да рече́тъ: ми́ръ ли?
И и́де вса́дникъ ко́н­ный на срѣ́тенiе ему́ и рече́: та́ко глаго́летъ ца́рь: ми́ръ ли? И рече́ ииу́й: что́ тебѣ́ и ми́ру? обрати́ся вслѣ́дъ мене́. И воз­вѣсти́ стра́жъ, глаго́ля: прiи́де по́слан­ный до ни́хъ и не воз­врати́ся.
И посла́ вса́дника ко́н­наго втора́го, и прiи́де къ нему́ и рече́: та́ко рече́ ца́рь: ми́ръ ли? И рече́ ииу́й: что́ тебѣ́ и ми́ру? воз­врати́ся вслѣ́дъ мене́.
И воз­вѣсти́ стра́жъ, глаго́ля: прiи́де до ни́хъ и не воз­врати́ся: и во́ждь ведя́ше ииу́а сы́на намессі́ина, я́ко въ премѣ́нѣ бы́сть.
И рече́ Иора́мъ: впрязи́те. И впряго́ша колесни́цу: и изы́де Иора́мъ ца́рь Изра́илевъ и Охозі́а ца́рь Иу́динъ, кі́йждо на колесни́цѣ сво­е́й, и изыдо́ста на срѣ́тенiе ииу́а, и обрѣто́ста его́ на ча́сти навуѳе́а Иезраили́тина.
И бы́сть я́ко уви́дѣ Иора́мъ ииу́а, и рече́ ми́ръ ли, ииу́е? И рече́ ииу́й что́ тебѣ́ и ми́ру? еще́ блуды́ Иезаве́ли ма́тери тво­ея́, и ча́рове ея́ мно́гiя.
И обрати́ Иора́мъ ру́ки своя́ и бѣжа́, и рече́ ко Охозі́и: ле́сть, Охозі́е.
И наляче́ ииу́й руко́ю сво­е́ю лу́къ и устрѣли́ Иора́ма посредѣ́ плещу́ его́, и изы́де стрѣла́ сквоз­ѣ́ се́рдце его́: и преклони́ся на колѣ́на своя́.
И рече́ ииу́й къ вадека́ру триста́ту сво­ему́: воз­ми́ и ве́рзи его́ на ча́сти села́ навуѳе́а Иезраили́тина, я́ко по́мню, а́зъ и ты́ всѣ́дшiи на колесни́цы идо́хомъ вслѣ́дъ Ахаа́ва отца́ его́, и Госпо́дь рече́ о не́мъ прро́че­с­т­во сiе́, глаго́ля:
не ви́дѣхъ ли кро́ве навуѳе́евы и кро́ве сыно́въ его́ вчера́, рече́ Госпо́дь? и воз­да́мъ ему́ на ча́сти се́й, рече́ Госпо́дь: и ны́нѣ у́бо взе́мъ пове́рзи его́ на ча́сти се́й по глаго́лу Госпо́дню.
И Охозі́а ца́рь Иу́динъ ви́дѣ, и побѣже́ путе́мъ веѳга́нъ и гна́ по не́мъ ииу́й и рече́: и сего́ [не и́мамъ оста́вити]. И порази́ его́ на колесни́цѣ егда́ идя́ше въ га́й, и́же е́сть Иевлаа́мъ и убѣжа́ въ Магеддо́нъ, и у́мре та́мо.
И воз­ложи́ша его́ о́троцы его́ на колесни́цу и везо́ша его́ во Иерусали́мъ, и погребо́ша его́ во гро́бѣ его́ во гра́дѣ дави́довѣ.
И въ перво­е­на́­де­сять лѣ́то Иора́ма царя́ Изра́илева воцари́ся Охозі́а надъ Иу́дою.
И прiи́де ииу́й во Иезрае́ль [гра́дъ]. Иезаве́ль же услы́ша, и нама́за лице́ свое́ и украси́ главу́ свою́, и при­­ни́че окно́мъ.
И ииу́й вхожда́­ше во гра́дъ и рече́: ми́ръ ли замврі́ю, убі́йцѣ господи́на сво­его́?
И воз­зрѣ́ лице́мъ сво­и́мъ на окно́ и ви́дѣ ю́ и рече́: кто́ ты́ еси́? сни́ди ко мнѣ́. И преклони́стася къ нему́ два́ скопца́.
И рече́ ииу́й: све́рзита ю́. И сверго́ста ю́, и окропи́шася кро́вiю ея́ стѣ́ны и ко́ни, и попра́ша ю́.
И вни́де ииу́й, и яде́ и пи́, и рече́: осмотри́те ны́нѣ прокля́тую сiю́, и погреби́те ю́, я́ко дще́рь царе́ва е́сть.
И идо́ша погребсти́ ю́, и не обрѣто́ша от­ нея́ ничто́ и́но, то́кмо ло́бъ и но́ги и дла́ни ру́къ.
И воз­врати́шася и воз­вѣсти́ша ему́. И рече́: сло́во Госпо́дне, е́же глаго́ла руко́ю раба́ сво­его́ илiи́ Ѳесви́тянина, глаго́ля: въ ча́сти Иезрае́ля снѣдя́тъ пси́ пло́ть Иезаве́лину:
и бу́детъ тру́пъ Иезаве́линъ а́ки гно́й на лицы́ села́ въ ча́сти Иезрае́ля, я́ко не рещи́ и́мъ: сiя́ е́сть Иезаве́ль.
Греческий [Greek (Koine)]
καὶ Ελισαιε ὁ προ­φήτης ἐκάλεσεν ἕνα τῶν υἱῶν τῶν προ­φητῶν καὶ εἶπεν αὐτῷ ζῶσαι τὴν ὀσφύν σου καὶ λαβὲ τὸν φακὸν τοῦ ἐλαίου τούτου ἐν τῇ χειρί σου καὶ δεῦρο εἰς Рεμμωθ Γαλααδ
καὶ εἰσελεύ­σῃ ἐκεῖ καὶ ὄψῃ ἐκεῖ Ιου υἱὸν Ιωσαφατ υἱοῦ Ναμεσ­σι καὶ εἰσελεύ­σῃ καὶ ἀναστήσεις αὐτὸν ἐκ μέσου τῶν ἀδελφῶν αὐτοῦ καὶ εἰσάξεις αὐτὸν εἰς τὸ ταμίειον ἐν τῷ ταμιείῳ
καὶ λήμψῃ τὸν φακὸν τοῦ ἐλαίου καὶ ἐπι­χεεῖς ἐπι­̀ τὴν κεφαλὴν αὐτοῦ καὶ εἰπόν τάδε λέγει κύριος κέχρικά σε εἰς βασιλέα ἐπι­̀ Ισραηλ καὶ ἀνοίξεις τὴν θύραν καὶ φεύξῃ καὶ οὐ μενεῖς
καὶ ἐπορεύ­θη τὸ παιδάριον ὁ προ­φήτης εἰς Рεμμωθ Γαλααδ
καὶ εἰσῆλθεν καὶ ἰδοὺ οἱ ἄρχον­τες τῆς δυνάμεως ἐκάθην­το καὶ εἶπεν λόγος μοι προ­̀ς σέ ὁ ἄρχων καὶ εἶπεν Ιου προ­̀ς τίνα ἐκ πάν­των ἡμῶν καὶ εἶπεν προ­̀ς σέ ὁ ἄρχων
καὶ ἀνέστη καὶ εἰσῆλθεν εἰς τὸν οἶκον καὶ ἐπέχεεν τὸ ἔλαιον ἐπι­̀ τὴν κεφαλὴν αὐτοῦ καὶ εἶπεν αὐτῷ τάδε λέγει κύριος ὁ θεὸς Ισραηλ κέχρικά σε εἰς βασιλέα ἐπι­̀ λαὸν κυρίου ἐπι­̀ τὸν Ισραηλ
καὶ ἐξολεθρεύ­σεις τὸν οἶκον Αχααβ τοῦ κυρίου σου ἐκ προ­σώπου μου καὶ ἐκδικήσεις τὰ αἵματα τῶν δούλων μου τῶν προ­φητῶν καὶ τὰ αἵματα πάν­των τῶν δούλων κυρίου ἐκ χειρὸς Ιεζαβελ
καὶ ἐκ χειρὸς ὅλου τοῦ οἴκου Αχααβ καὶ ἐξολεθρεύ­σεις τῷ οἴκῳ Αχααβ οὐροῦν­τα προ­̀ς τοῖχον καὶ συν­εχόμενον καὶ ἐγκατα­λελειμμένον ἐν Ισραηλ
καὶ δώσω τὸν οἶκον Αχααβ ὡς τὸν οἶκον Ιεροβοαμ υἱοῦ Ναβατ καὶ ὡς τὸν οἶκον Βαασα υἱοῦ Αχια
καὶ τὴν Ιεζαβελ κατα­φάγον­ται οἱ κύνες ἐν τῇ μερίδι Ιεζραελ καὶ οὐκ ἔστιν ὁ θάπτων καὶ ἤνοιξεν τὴν θύραν καὶ ἔφυγεν
καὶ Ιου ἐξῆλθεν προ­̀ς τοὺς παῖδας τοῦ κυρίου αὐτοῦ καὶ εἶπον αὐτῷ εἰ εἰρήνη τί ὅτι εἰσῆλθεν ὁ ἐπι­́λημπτος οὗτος προ­̀ς σέ καὶ εἶπεν αὐτοῖς ὑμεῖς οἴδατε τὸν ἄνδρα καὶ τὴν ἀδολεσχίαν αὐτοῦ
καὶ εἶπον ἄδικον ἀπάγγειλον δὴ ἡμῖν καὶ εἶπεν Ιου προ­̀ς αὐτούς οὕτως καὶ οὕτως ἐλάλησεν προ­́ς με λέγων τάδε λέγει κύριος κέχρικά σε εἰς βασιλέα ἐπι­̀ Ισραηλ
καὶ ἀκούσαν­τες ἔσπευσαν καὶ ἔλαβον ἕκασ­τος τὸ ἱμάτιον αὐτοῦ καὶ ἔθηκαν ὑποκάτω αὐτοῦ ἐπι­̀ γαρεμ τῶν ἀναβαθμῶν καὶ ἐσάλπισαν ἐν κερατίνῃ καὶ εἶπον ἐβασίλευσεν Ιου
καὶ συν­εστράφη Ιου υἱὸς Ιωσαφατ υἱοῦ Ναμεσ­σι προ­̀ς Ιωραμ καὶ Ιωραμ αὐτὸς ἐφύλασ­σεν ἐν Рεμμωθ Γαλααδ αὐτὸς καὶ πᾶς Ισραηλ ἀπο­̀ προ­σώπου Αζαηλ βασιλέως Συρίας
καὶ ἀπέστρεψεν Ιωραμ ὁ βασιλεὺς ἰατρευθῆναι ἐν Ιεζραελ ἀπο­̀ τῶν πλη­γῶν ὧν ἔπαισαν αὐτὸν οἱ Σύροι ἐν τῷ πολεμεῖν αὐτὸν μετὰ Αζαηλ βασιλέως Συρίας καὶ εἶπεν Ιου εἰ ἔστιν ἡ ψυχὴ ὑμῶν μετ᾿ ἐμοῦ μὴ ἐξελθέτω ἐκ τῆς πόλεως δια­πεφευγὼς τοῦ πορευθῆναι καὶ ἀπαγγεῖλαι ἐν Ιεζραελ
καὶ ἵππευσεν καὶ ἐπορεύ­θη Ιου καὶ κατέβη εἰς Ιεζραελ ὅτι Ιωραμ βασιλεὺς Ισραηλ ἐθεραπεύ­ετο ἐν Ιεζραελ ἀπο­̀ τῶν τοξευμάτων ὧν κατετόξευσαν αὐτὸν οἱ Αραμιν ἐν τῇ Рαμμαθ ἐν τῷ πολέμῳ μετὰ Αζαηλ βασιλέως Συρίας ὅτι αὐτὸς δυνατὸς καὶ ἀνὴρ δυνάμεως καὶ Οχοζιας βασιλεὺς Ιουδα κατέβη ἰδεῖν τὸν Ιωραμ
καὶ ὁ σκοπὸς ἀνέβη ἐπι­̀ τὸν πύργον ἐν Ιεζραελ καὶ εἶδεν τὸν κονιορτὸν Ιου ἐν τῷ παρα­γίνεσθαι αὐτὸν καὶ εἶπεν Κονιορτὸν ἐγὼ βλέπω καὶ εἶπεν Ιωραμ λαβὲ ἐπι­βάτην καὶ ἀπό­στειλον ἔμπρο­σθεν αὐτῶν καὶ εἰπάτω εἰ εἰρήνη
καὶ ἐπορεύ­θη ἐπι­βάτης ἵππου εἰς ἀπαν­τὴν αὐτῶν καὶ εἶπεν τάδε λέγει ὁ βασιλεύς εἰ εἰρήνη καὶ εἶπεν Ιου τί σοι καὶ εἰρήνῃ ἐπι­́στρεφε εἰς τὰ ὀπίσω μου καὶ ἀπήγγειλεν ὁ σκοπὸς λέγων ἦλθεν ὁ ἄγγελος ἕως αὐτῶν καὶ οὐκ ἀνέστρεψεν
καὶ ἀπέστειλεν ἐπι­βάτην ἵππου δεύ­τερον καὶ ἦλθεν προ­̀ς αὐτὸν καὶ εἶπεν τάδε λέγει ὁ βασιλεύς εἰ εἰρήνη καὶ εἶπεν Ιου τί σοι καὶ εἰρήνῃ ἐπι­στρέφου εἰς τὰ ὀπίσω μου
καὶ ἀπήγγειλεν ὁ σκοπὸς λέγων ἦλθεν ἕως αὐτῶν καὶ οὐκ ἀνέστρεψεν καὶ ὁ ἄγων ἦγεν τὸν Ιου υἱὸν Ναμεσ­σιου ὅτι ἐν παρα­λλαγῇ ἐγένετο
καὶ εἶπεν Ιωραμ ζεῦξον καὶ ἔζευξεν ἅρμα καὶ ἐξῆλθεν Ιωραμ βασιλεὺς Ισραηλ καὶ Οχοζιας βασιλεὺς Ιουδα ἀνὴρ ἐν τῷ ἅρματι αὐτοῦ καὶ ἐξῆλθον εἰς ἀπαν­τὴν Ιου καὶ εὗρον αὐτὸν ἐν τῇ μερίδι Ναβουθαι τοῦ Ιεζραηλίτου
καὶ ἐγένετο ὡς εἶδεν Ιωραμ τὸν Ιου καὶ εἶπεν εἰ εἰρήνη Ιου καὶ εἶπεν Ιου τί εἰρήνη ἔτι αἱ πορνεῖαι Ιεζαβελ τῆς μητρός σου καὶ τὰ φάρμακα αὐτῆς τὰ πολλά
καὶ ἐπέστρεψεν Ιωραμ τὰς χεῖρας αὐτοῦ τοῦ φυγεῖν καὶ εἶπεν προ­̀ς Οχοζιαν δόλος Οχοζια
καὶ ἔπλη­σεν Ιου τὴν χεῖρα αὐτοῦ ἐν τῷ τόξῳ καὶ ἐπάταξεν τὸν Ιωραμ ἀνὰ μέσον τῶν βραχιόνων αὐτοῦ καὶ ἐξῆλθεν τὸ βέλος δια­̀ τῆς καρδίας αὐτοῦ καὶ ἔκαμψεν ἐπι­̀ τὰ γόνατα αὐτοῦ
καὶ εἶπεν Ιου προ­̀ς Βαδεκαρ τὸν τριστάτην αὐτοῦ ῥῖψον αὐτὸν ἐν τῇ μερίδι ἀγροῦ Ναβουθαι τοῦ Ιεζραηλίτου ὅτι μνημονεύ­ω ἐγὼ καὶ σὺ ἐπι­βεβηκότες ἐπι­̀ ζεύ­γη ὀπίσω Αχααβ τοῦ πατρὸς αὐτοῦ καὶ κύριος ἔλαβεν ἐπ᾿ αὐτὸν τὸ λῆμμα τοῦτο λέγων
εἰ μὴ μετὰ τῶν αἱμάτων Ναβουθαι καὶ τὰ αἵματα τῶν υἱῶν αὐτοῦ εἶδον ἐχθές φησὶν κύριος καὶ ἀν­ταποδώσω αὐτῷ ἐν τῇ μερίδι ταύτῃ φησὶν κύριος καὶ νῦν ἄρας δὴ ῥῖψον αὐτὸν ἐν τῇ μερίδι κατα­̀ τὸ ῥῆμα κυρίου
καὶ Οχοζιας βασιλεὺς Ιουδα εἶδεν καὶ ἔφυγεν ὁδὸν Βαιθαγγαν καὶ ἐδίωξεν ὀπίσω αὐτοῦ Ιου καὶ εἶπεν καί γε αὐτόν καὶ ἐπάταξεν αὐτὸν ἐν τῷ ἅρματι ἐν τῷ ἀναβαίνειν Γαι ἥ ἐστιν Ιεβλααμ καὶ ἔφυγεν εἰς Μαγεδδων καὶ ἀπέθανεν ἐκεῖ
καὶ ἐπεβίβασαν αὐτὸν οἱ παῖδες αὐτοῦ ἐπι­̀ τὸ ἅρμα καὶ ἤγαγον αὐτὸν εἰς Ιερουσαλημ καὶ ἔθαψαν αὐτὸν ἐν τῷ τάφῳ αὐτοῦ ἐν πόλει Δαυιδ
καὶ ἐν ἔτει ἑνδεκάτῳ Ιωραμ βασιλέως Ισραηλ ἐβασίλευσεν Οχοζιας ἐπι­̀ Ιουδαν
καὶ ἦλθεν Ιου εἰς Ιεζραελ καὶ Ιεζαβελ ἤκουσεν καὶ ἐστιμίσατο τοὺς ὀφθαλμοὺς αὐτῆς καὶ ἠγάθυνεν τὴν κεφαλὴν αὐτῆς καὶ διέκυψεν δια­̀ τῆς θυρίδος
καὶ Ιου εἰσεπορεύ­ετο ἐν τῇ πόλει καὶ εἶπεν εἰ εἰρήνη Ζαμβρι ὁ φονευτὴς τοῦ κυρίου αὐτοῦ
καὶ ἐπῆρεν τὸ προ­́σωπον αὐτοῦ εἰς τὴν θυρίδα καὶ εἶδεν αὐτὴν καὶ εἶπεν τίς εἶ σύ κατα­́βηθι μετ᾿ ἐμοῦ καὶ κατέκυψαν προ­̀ς αὐτὸν δύο εὐνοῦχοι
καὶ εἶπεν κυλίσατε αὐτήν καὶ ἐκύλισαν αὐτήν καὶ ἐρραν­τίσθη τοῦ αἵμα­τος αὐτῆς προ­̀ς τὸν τοῖχον καὶ προ­̀ς τοὺς ἵππους καὶ συν­επάτησαν αὐτήν
καὶ εἰσῆλθεν Ιου καὶ ἔφαγεν καὶ ἔπιεν καὶ εἶπεν ἐπι­σκέψασθε δὴ τὴν κατηραμένην ταύτην καὶ θάψατε αὐτήν ὅτι θυγάτηρ βασιλέως ἐστίν
καὶ ἐπορεύ­θησαν θάψαι αὐτὴν καὶ οὐχ εὗρον ἐν αὐτῇ ἄλλο τι ἢ τὸ κρανίον καὶ οἱ πόδες καὶ τὰ ἴχνη τῶν χειρῶν
καὶ ἐπέστρεψαν καὶ ἀνήγγειλαν αὐτῷ καὶ εἶπεν λόγος κυρίου ὃν ἐλάλησεν ἐν χειρὶ δούλου αὐτοῦ Ηλιου τοῦ Θεσβίτου λέγων ἐν τῇ μερίδι Ιεζραελ κατα­φάγον­ται οἱ κύνες τὰς σάρκας Ιεζαβελ
καὶ ἔσται τὸ θνησιμαῖον Ιεζαβελ ὡς κοπρία ἐπι­̀ προ­σώπου τοῦ ἀγροῦ ἐν τῇ μερίδι Ιεζραελ ὥστε μὴ εἰπεῖν αὐτούς Ιεζαβελ
1 По повелению Елисея Ииуй тайно помазан на царство; 15 он решительно отправляется в Изреель и убивает Иорама; 27 Охозия поражен в Мегиддоне; 30 по приказанию Ииуя Иезавель выброшена из окна.
Елисей пророк призвал одного из сынов пророческих и сказал ему: опояшь чресла твои, и возьми сей сосуд с елеем в руку твою, и пойди в Рамоф Галаадский.
Придя туда, отыщи там Ииуя, сына Иосафата, сына Намессиева, и подойди, и вели выступить ему из среды братьев своих, и введи его во внутреннюю комнату;
и возьми сосуд с елеем, и вылей на голову его, и скажи: «так говорит Господь: помазую тебя в царя над Израилем». Потом отвори дверь, и беги, и не жди.
И пошел отрок, слуга пророка, в Рамоф Галаадский,
и пришел, и вот сидят военачальники. И сказал: у меня слово до тебя, военачальник. И сказал Ииуй: до кого из всех нас? И сказал он: до тебя, военачальник.
И встал он, и вошел в дом. И отрок вылил елей на голову его, и сказал ему: так говорит Господь Бог Израилев: «помазую тебя в царя над народом Господним, над Израилем,
и ты истребишь дом Ахава, господина твоего, чтобы Мне отмстить за кровь рабов Моих пророков и за кровь всех рабов Господних, павших от руки Иезавели;
и погибнет весь дом Ахава, и истреблю у Ахава мочащегося к стене, и заключенного и оставшегося в Израиле,
и сделаю дом Ахава, как дом Иеровоама, сына Наватова, и как дом Ваасы, сына Ахиина;
Иезавель же съедят псы на поле Изреельском, и никто не похоронит ее». И отворил дверь, и убежал.
И вышел Ииуй к слугам господина своего, и сказали ему: с миром ли? Зачем приходил этот неистовый к тебе? И сказал им: вы знаете этого человека и что он говорит.
И сказали: неправда, скажи нам. И сказал он: то и то он сказал мне, говоря: «так говорит Господь: помазую тебя в царя над Израилем».
И поспешили они, и взяли каждый одежду свою, и подостлали ему на самых ступенях, и затрубили трубою, и сказали: воцарился Ииуй!
И восстал Ииуй, сын Иосафата, сына Намессиева, против Иорама; Иорам же находился со всеми Израильтянами в Рамофе Галаадском на страже против Азаила, царя Сирийского.
Впрочем сам царь Иорам возвратился, чтобы лечиться в Изрееле от ран, которые причинили ему Сирияне, когда он воевал с Азаилом, царем Сирийским. И сказал Ииуй: если вы согласны [со мною], то пусть никто не уходит из города, чтобы идти подать весть в Изрееле.
И сел Ииуй на коня, и поехал в Изреель, где лежал Иорам [царь Израильский, для лечения ран, которые причинили ему Сирияне в Рамофе, когда он воевал с Азаилом, царем Сирийским, сильным и могущественным], и куда Охозия, царь Иудейский, пришел посетить Иорама.
На башне в Изрееле стоял сторож, и увидел он полчище Ииуево, когда оно шло, и сказал: полчище вижу я. И сказал Иорам: возьми всадника, и пошли навстречу им, и пусть скажет: с миром ли?
И выехал всадник на коне навстречу ему, и сказал: так говорит царь: с миром ли? И сказал Ииуй: что тебе до мира? Поезжай за мною. И донес сторож, и сказал: доехал до них, но не возвращается.
И послали другого всадника, и он приехал к ним, и сказал: так говорит царь: с миром ли? И сказал Ииуй: что тебе до мира? Поезжай за мною.
И донес сторож, сказав: доехал до них, и не возвращается, а походка, как будто Ииуя, сына Намессиева, потому что он идет стремительно.
И сказал Иорам: запрягай. И запрягли колесницу его. И выступил Иорам, царь Израильский, и Охозия, царь Иудейский, каждый на колеснице своей. И выступили навстречу Ииую, и встретились с ним на поле Навуфея Изреелитянина.
И когда увидел Иорам Ииуя, то сказал: с миром ли Ииуй? И сказал он: какой мир при любодействе Иезавели, матери твоей, и при многих волхвованиях ее?
И поворотил Иорам руки свои, и побежал, и сказал Охозии: измена, Охозия!
А Ииуй натянул лук рукою своею, и поразил Иорама между плечами его, и прошла стрела чрез сердце его, и пал он на колеснице своей.
И сказал Ииуй Бидекару, сановнику своему: возьми, брось его на участок поля Навуфея Изреелитянина, ибо вспомни, как мы с тобою ехали вдвоем сзади Ахава, отца его, и как Господь изрек на него такое пророчество:
истинно, кровь Навуфея и кровь сыновей его видел Я вчера, говорит Господь, и отмщу тебе на сем поле. Итак возьми, брось его на поле, по слову Господню.
Охозия, царь Иудейский, увидев сие, побежал по дороге к дому, что в саду. И погнался за ним Ииуй, и сказал: и его бейте на колеснице. Это было на возвышенности Гур, что при Ивлеаме. И побежал он в Мегиддон, и умер там.
И отвезли его рабы его в Иерусалим, и похоронили его в гробнице его, с отцами его, в городе Давидовом.
В одиннадцатый год Иорама, сына Ахавова, воцарился Охозия в Иудее.
И прибыл Ииуй в Изреель. Иезавель же, получив весть, нарумянила лице свое и украсила голову свою, и глядела в окно.
Когда Ииуй вошел в ворота, она сказала: мир ли Замврию, убийце государя своего?
И поднял он лице свое к окну и сказал: кто со мною, кто? И выглянули к нему два, три евнуха.
И сказал он: выбросьте ее. И выбросили ее. И брызнула кровь ее на стену и на коней, и растоптали ее.
И пришел Ииуй, и ел, и пил, и сказал: отыщите эту проклятую и похороните ее, так как царская дочь она.
И пошли хоронить ее, и не нашли от нее ничего, кроме черепа, и ног, и кистей рук.
И возвратились, и донесли ему. И сказал он: таково было слово Господа, которое Он изрек чрез раба Своего Илию Фесвитянина, сказав: на поле Изреельском съедят псы тело Иезавели,
и будет труп Иезавели на участке Изреельском, как навоз на поле, так что никто не скажет: это Иезавель.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible