[Заⷱ҇ 64] Сі́мѡнъ пе́тръ, ра́бъ и҆ посла́нникъ і҆и҃съ хрⷭ҇то́въ, равночⷭ҇тнꙋю съ на́ми полꙋчи́вшымъ вѣ́рꙋ въ пра́вдѣ бг҃а на́шегѡ и҆ сп҃са і҆и҃са хрⷭ҇та̀:

блгⷣть ва́мъ и҆ ми́ръ да ᲂу҆мно́житсѧ въ позна́нїи бг҃а, и҆ хрⷭ҇та̀ і҆и҃са гдⷭ҇а на́шегѡ.

Ꙗ҆́кѡ всѧ̑ на́мъ бжⷭ҇твенныѧ си́лы є҆гѡ̀, ꙗ҆̀же къ животꙋ̀ и҆ бл҃гоче́стїю, по́дана ра́зꙋмомъ {позна́нїемъ} призва́вшагѡ на́съ сла́вою и҆ добродѣ́телїю,

и҆́миже чтⷭ҇на̑ѧ на́мъ и҆ вели̑каѧ ѡ҆бѣтова̑нїѧ дарова́шасѧ, да си́хъ ра́ди бꙋ́дете бжⷭ҇твеннагѡ прича̑стницы є҆стества̀, ѿбѣ́гше, ꙗ҆́же въ мі́рѣ, по́хотныѧ тлѝ:

и҆ въ са́мое же сїѐ, тща́нїе всѐ привне́сше, подади́те въ вѣ́рѣ ва́шей добродѣ́тель, въ добродѣ́тели же ра́зꙋмъ,

въ ра́зꙋмѣ же воздержа́нїе, въ воздержа́нїи же терпѣ́нїе, въ терпѣ́нїи же бл҃гоче́стїе,

во бл҃гоче́стїи же братолю́бїе, въ братолю́бїи же любо́вь.

Сїѧ̑ бо сꙋ̑щаѧ въ ва́съ и҆ мнѡ́жащаѧсѧ, не пра́здныхъ нижѐ безпло́дныхъ сотворѧ́тъ вы̀ въ гдⷭ҇а на́шегѡ і҆и҃са хрⷭ҇та̀ позна́нїе:

є҆мꙋ́же бо нѣ́сть си́хъ, слѣ́пъ є҆́сть, мжа́й, забве́нїе прїе́мь ѡ҆чище́нїѧ дре́внихъ свои́хъ грѣхѡ́въ.

[Заⷱ҇ 65] Тѣ́мже па́че, бра́тїе, потщи́тесѧ и҆звѣ́стно ва́ше зва́нїе и҆ и҆збра́нїе твори́ти: сїѧ̑ бо творѧ́ще, не и҆́мате согрѣши́ти никогда́же,

си́це бо ѻ҆би́льнѡ припода́стсѧ ва́мъ вхо́дъ въ вѣ́чное црⷭ҇тво гдⷭ҇а на́шегѡ и҆ сп҃са і҆и҃са хрⷭ҇та̀.

Сегѡ̀ ра́ди не ѡ҆блѣню́сѧ воспомина́ти прⷭ҇нѡ ва́мъ ѡ҆ си́хъ, а҆́ще и҆ вѣ́дите, и҆ ᲂу҆твержде́ни є҆стѐ въ настоѧ́щей и҆́стинѣ.

Пра́ведно бо мню̀, доне́лѣже є҆́смь въ се́мъ тѣлесѝ, возставлѧ́ти ва́съ воспомина́нїемъ,

вѣ́дый, ꙗ҆́кѡ ско́рѡ є҆́сть ѿложе́нїе тѣлесѐ моегѡ̀, ꙗ҆́коже и҆ гдⷭ҇ь на́шъ і҆и҃съ хрⷭ҇то́съ сказа̀ мнѣ̀.

Потщꙋ́сѧ же и҆ всегда̀ и҆мѣ́ти ва́съ по мое́мъ и҆схо́дѣ па́мѧть ѡ҆ си́хъ твори́ти.

Не ᲂу҆хищрє́ннымъ бо ба́снемъ послѣ́довавше сказа́хомъ ва́мъ си́лꙋ и҆ прише́ствїе гдⷭ҇а на́шегѡ і҆и҃са хрⷭ҇та̀, но самови́дцы бы́вше вели́чествїѧ ѻ҆́нагѡ.

Прїе́мъ бо ѿ бг҃а ѻ҆ц҃а̀ че́сть и҆ сла́вꙋ, гла́сꙋ прише́дшꙋ къ немꙋ̀ ѿ велелѣ́пныѧ сла́вы: се́й є҆́сть сн҃ъ мо́й возлю́бленный, ѡ҆ не́мже а҆́зъ бл҃гоизво́лихъ.

И҆ се́й гла́съ мы̀ слы́шахомъ съ небесѐ сше́дшь, съ ни́мъ сꙋ́ще на горѣ̀ ст҃ѣ́й.

И҆ и҆́мамы и҆звѣ́стнѣйшее прⷪ҇ро́ческое сло́во: є҆мꙋ́же внима́юще ꙗ҆́коже свѣти́лꙋ сїѧ́ющꙋ въ те́мнѣмъ мѣ́стѣ, до́брѣ творитѐ, до́ндеже де́нь ѡ҆зари́тъ, и҆ денни́ца возсїѧ́етъ въ сердца́хъ ва́шихъ,

[Заⷱ҇ 66] сїѐ пре́жде вѣ́дꙋще, ꙗ҆́кѡ всѧ́ко прⷪ҇ро́чество кни́жное по своемꙋ̀ сказа́нїю не быва́етъ.

Ни бо̀ во́лею бы́сть когда̀ человѣ́кѡмъ прⷪ҇ро́чество, но ѿ ст҃а́гѡ дх҃а просвѣща́еми глаго́лаша ст҃і́и бж҃їи человѣ́цы.

Сербский (синод.)

Симон Петар, слуга и апостол Исуса Христа, онима што су примили са нама једнако драгоцјену вјеру у правди Бога нашега и Спаса Исуса Христа:

Благодат и мир да вам се умножи познањем Бога и Исуса Господа нашега.

Пошто нам је његова божанска сила даровала све што је потребно за живот и побожност, познањем Онога који нас позва славом и врлином,

Кроз које су нама дарована драгоцјена и превелика обећања да кроз њих постанете причасници божанске природе, избјегнувши похотну трулеж у свијету.

И управо на ово уложите сву ревност па пројавите у вјери вашој врлину, а у врлини знање,

А у знању уздржање, а у уздржању трпљење, а у трпљењу побожност,

А у побожности братољубље, а у братољубљу љубав.

Јер кад ово све имате и умножава се у вама, то вас неће учинити нерадним и неплодним за познање Господа нашега Исуса Христа.

Јер ко овога нема слијеп је, кратковид је, заборавивши своје очишћење од старих гријеха.

Зато, браћо, постарајте се још већма да своје призвање и избор утврдите, јер чинећи ово нећете погријешити никад;

Јер ће вам се тако изобилно дати улазак у вјечно Царство Господа и Спаса нашег Исуса Христа.

Зато нећу престајати да вам о томе стално напомињем, иако знате и утврђени сте у овој истини;

Јер мислим да је право, док сам у овом тијелу да вас опомињањем будим,

Знајући да ћу ускоро оставити тијело своје, као што ми и објави Господ наш Исус Христос.

А трудићу се да се послије мојега одласка ви свагда сјећате овога.

Јер вам не објависмо силу и долазак Господа нашега Исуса Христа сљедујући измишљеним бајкама, него смо сами били очевидци величанства његова.

Јер он прими од Бога Оца част и славу када му дође овај глас од величанствене славе: Ово је Син мој љубљени, који је по мојој вољи.

И овај глас чусмо ми како сиђе с неба, док бијасмо с Њим на гори светој.

И имамо најпоузданију пророчку ријеч, и добро чините што пазите на њу као на свјетилник који свијетли у тамном мјесту, докле Дан не осване и Даница се не роди у срцима вашим.

И ово прво знајте да ниједно пророштво Писма не бива по личном тумачењу.

Јер никад пророштво не настаде човјечијом вољом, него покретани Духом Светим говорише свети Божији људи.

Синодальный

1 Приветствие. 3 «Покажите в вере добродетель, в добродетели рассудительность... » 12 Вера в изложении Петра основывается на его личном свидетельстве и на пророчестве.

[Зач. 64.] Симон Петр, раб и апостол Иисуса Христа, принявшим с нами равно драгоценную веру по правде Бога нашего и Спасителя Иисуса Христа:

благодать и мир вам да умножится в познании Бога и Христа Иисуса, Господа нашего.

Как от Божественной силы Его даровано нам все потребное для жизни и благочестия, через познание Призвавшего нас славою и благостию,

которыми дарованы нам великие и драгоценные обетования, дабы вы через них соделались причастниками Божеского естества, удалившись от господствующего в мире растления похотью:

то вы, прилагая к сему все старание, покажите в вере вашей добродетель, в добродетели рассудительность,

в рассудительности воздержание, в воздержании терпение, в терпении благочестие,

в благочестии братолюбие, в братолюбии любовь.

Если это в вас есть и умножается, то вы не останетесь без успеха и плода в познании Господа нашего Иисуса Христа.

А в ком нет сего, тот слеп, закрыл глаза, забыл об очищении прежних грехов своих.

[Зач. 65.] Посему, братия, более и более старайтесь делать твердым ваше звание и избрание; так поступая, никогда не преткнетесь,

ибо так откроется вам свободный вход в вечное Царство Господа нашего и Спасителя Иисуса Христа.

Для того я никогда не перестану напоминать вам о сем, хотя вы то и знаете, и утверждены в настоящей истине.

Справедливым же почитаю, доколе нахожусь в этой телесной храмине, возбуждать вас напоминанием,

зная, что скоро должен оставить храмину мою, как и Господь наш Иисус Христос открыл мне.

Буду же стараться, чтобы вы и после моего отшествия всегда приводили это на память.

Ибо мы возвестили вам силу и пришествие Господа нашего Иисуса Христа, не хитросплетенным басням последуя, но быв очевидцами Его величия.

Ибо Он принял от Бога Отца честь и славу, когда от велелепной славы принесся к Нему такой глас: Сей есть Сын Мой возлюбленный, в Котором Мое благоволение.

И этот глас, принесшийся с небес, мы слышали, будучи с Ним на святой горе.

И притом мы имеем вернейшее пророческое слово; и вы хорошо делаете, что обращаетесь к нему, как к светильнику, сияющему в темном месте, доколе не начнет рассветать день и не взойдет утренняя звезда в сердцах ваших,

[Зач. 66.] зная прежде всего то, что никакого пророчества в Писании нельзя разрешить самому собою.

Ибо никогда пророчество не было произносимо по воле человеческой, но изрекали его святые Божии человеки, будучи движимы Духом Святым.

Сербский

Языки

Од Симона Петра, слуге и апостола Исуса Христа, онима што су примили с нама једну часну веру у правди Бога нашег и спаса Исуса Христа:

Благодат и мир да вам се умножи познавањем Бога и Христа Исуса Господа нашег.

Будући да су нам све божанствене силе Његове, које требају к животу и побожности, дароване познањем Оног који нас позва славом и добродетељи,

Кроз које се нама дароваше часна и превелика обећања, да њих ради имате део у Божјој природи, ако утечете од телесних жеља овог света.

И на само ово окрените све старање своје да покажете у вери својој добродетељ, а у добродетељи разум,

А у разуму уздржање, а у уздржању трпљење, а у трпљењу побожност,

А у побожности братољубље, а у братољубљу љубав.

Јер кад је ово у вама, и множи се, неће вас оставити лене нити без плода у познању Господа нашег Исуса Христа.

А ко нема овог слеп је, и пипа заборавивши очишћење од старих својих греха.

Зато, браћо, постарајте се још већма да своју службу и избор утврдите; јер чинећи ово нећете погрешити никад;

Јер вам се тако обилно допусти улазак у вечно царство Господа нашег и спаса Исуса Христа.

Зато се нећу оленити опомињати вам једнако ово, ако и знате и утврђени сте у овој истини;

Јер мислим да је право докле сам год у овом телу да вас будим опомињањем,

Знајући да ћу скоро тело своје одбацити као што ми каза и Господ наш Исус Христос.

А трудићу се свакако да се и по растанку мом можете опомињати овог;

Јер вам не показасмо силу и долазак Господа нашег Исуса Христа по приповеткама мудро измишљеним, него смо сами видели славу Његову.

Јер он прими од Бога Оца част и славу кад дође к Њему такав глас: Ово је Син мој љубазни, који је по мојој вољи.

И овај глас ми чусмо где сиђе с неба кад бејасмо с Њим на светој гори.

И имамо најпоузданију пророчку реч, и добро чините што пазите на њу, као на видело које светли у тамном месту, докле дан не осване и даница се не роди у срцима вашим.

И ово знајте најпре да ниједно пророштво књижевно не бива по свом казивању;

Јер никад пророштво не би од човечије воље, него научени од Светог Духа говорише свети Божији људи.