И҆ бы́сть въ тре́тїй де́нь, и҆ сѐ, мꙋ́жъ прїи́де ѿ полка̀ люді́й саꙋ́ловыхъ, ри̑зы же є҆гѡ̀ (бѧ́хꙋ) раздра̑ны, и҆ пе́рсть на главѣ̀ є҆гѡ̀: и҆ бы́сть є҆гда̀ вни́де къ даві́дꙋ (ѻ҆́трокъ), и҆ па́дъ на землѝ поклони́сѧ є҆мꙋ̀.

И҆ речѐ є҆мꙋ̀ даві́дъ: ѿкꙋ́дꙋ ты̀ прише́лъ є҆сѝ; И҆ речѐ є҆мꙋ̀: ѿ полка̀ і҆и҃лева а҆́зъ и҆збѣго́хъ.

И҆ речѐ є҆мꙋ̀ даві́дъ: что̀ сло́во сїѐ; возвѣсти́ ми. И҆ речѐ: ꙗ҆́кѡ побѣго́ша лю́дїе ѿ бра́ни, и҆ падо́ша мно́зи ѿ люді́й, и҆ и҆змро́ша, и҆ саꙋ́лъ и҆ і҆ѡнаѳа́нъ сы́нъ є҆гѡ̀ ᲂу҆́мре.

И҆ речѐ даві́дъ ѻ҆́трокꙋ возвѣсти́вшемꙋ є҆мꙋ̀: ка́кѡ зна́еши, ꙗ҆́кѡ ᲂу҆́мре саꙋ́лъ и҆ і҆ѡнаѳа́нъ сы́нъ є҆гѡ̀;

И҆ речѐ ѻ҆́трокъ возвѣща́ѧй є҆мꙋ̀: по слꙋ́чаю прїидо́хъ въ го́рꙋ гелвꙋ́йскꙋю, и҆ сѐ, саꙋ́лъ напада́ше на копїѐ своѐ, и҆ сѐ, колєсни́цы и҆ вельмѡ́жи собра́шасѧ на́нь:

и҆ ѡ҆бозрѣ́сѧ вспѧ́ть (саꙋ́лъ), и҆ ви́дѣ мѧ̀, и҆ призва́ мѧ, и҆ рѣ́хъ: сѐ, а҆́зъ:

и҆ рече́ ми: кто̀ ты̀ є҆сѝ; и҆ рѣ́хъ: а҆маликі́тинъ є҆́смь а҆́зъ:

и҆ рече́ ми: прїидѝ ᲂу҆̀бо на мѧ̀ и҆ ᲂу҆бі́й мѧ̀, ꙗ҆́кѡ ѡ҆б̾ѧ́тъ мѧ̀ тьма̀ лю́таѧ, ꙗ҆́кѡ є҆щѐ дꙋша̀ моѧ̀ во мнѣ̀:

и҆ ста́хъ над̾ ни́мъ, и҆ ᲂу҆би́хъ є҆го̀: вѣ́дѣхъ бо, ꙗ҆́кѡ не бꙋ́детъ жи́въ по паде́нїи свое́мъ: и҆ взѧ́въ вѣне́цъ ца́рскїй, и҆́же бѣ̀ на главѣ̀ є҆гѡ̀, и҆ нара́мницꙋ, ꙗ҆́же бѣ̀ на плєщꙋ̀ є҆гѡ̀, и҆ принесо́хъ сїѧ̑ къ господи́нꙋ моемꙋ̀ сѣ́мѡ.

И҆ є҆́мьсѧ даві́дъ за ри̑зы своѧ̑, и҆ раздра̀ ѧ҆̀, и҆ всѝ мꙋ́жїе и҆̀же съ ни́мъ раздра́ша ри̑зы своѧ̑,

и҆ рыда́ша и҆ пла́кашасѧ, и҆ пости́шасѧ до ве́чера ѡ҆ саꙋ́лѣ, и҆ ѡ҆ і҆ѡнаѳа́нѣ сы́нѣ є҆гѡ̀, и҆ ѡ҆ лю́дехъ і҆ꙋ́диныхъ и҆ ѡ҆ до́мѣ і҆и҃левѣ, ꙗ҆́кѡ и҆збїе́ни бы́ша мече́мъ.

И҆ речѐ даві́дъ ѻ҆́трокꙋ возвѣсти́вшемꙋ є҆мꙋ̀: ѿкꙋ́дꙋ ты̀ є҆сѝ; И҆ речѐ: сы́нъ мꙋ́жа прише́льца а҆маликі́тина є҆́смь а҆́зъ.

И҆ речѐ є҆мꙋ̀ даві́дъ: ка́кѡ не ᲂу҆боѧ́лсѧ є҆сѝ воздви́гнꙋти рꙋ́кꙋ твою̀ погꙋби́ти хрїста̀ гдⷭ҇нѧ;

И҆ призва̀ даві́дъ є҆ди́наго ѿ ѻ҆́трѡкъ свои́хъ и҆ речѐ: и҆дѝ, ᲂу҆бі́й є҆го̀. И҆ ᲂу҆бѝ є҆го̀, и҆ ᲂу҆́мре.

И҆ речѐ є҆мꙋ̀ даві́дъ: кро́вь твоѧ̀ на главѣ̀ твое́й, ꙗ҆́кѡ ᲂу҆ста̀ твоѧ̑ на тѧ̀ возвѣща́ша, глаго́люще: ꙗ҆́кѡ а҆́зъ ᲂу҆би́хъ хрїста̀ гдⷭ҇нѧ.

И҆ пла́касѧ даві́дъ пла́чемъ си́мъ ѡ҆ саꙋ́лѣ и҆ ѡ҆ і҆ѡнаѳа́нѣ сы́нѣ є҆гѡ̀,

и҆ речѐ є҆́же наꙋчи́ти сы́ны і҆ꙋ̑дины стрѣлѧ́нїю. Сѐ напи́сано въ кни́зѣ првⷣнагѡ.

И҆ речѐ: воздви́гни сто́лпъ, і҆и҃лю, над̾ ᲂу҆ме́ршими на высо́кихъ твои́хъ ꙗ҆́звеными: ка́кѡ падо́ша си́льнїи;

не возвѣща́йте въ ге́ѳѣ, нижѐ повѣ́дайте на и҆схо́дищихъ а҆скалѡ́нихъ, да не возвеселѧ́тсѧ дщє́ри и҆ноплемє́нничи, ни да возра́дꙋютсѧ дщє́ри неѡбрѣ́занныхъ.

Го́ры гелвꙋ̑йскїѧ, да не сни́детъ роса̀ нижѐ до́ждь на ва́съ: и҆ се́ла нача́ткѡвъ (жи́тныхъ), ꙗ҆́кѡ та́мѡ пове́рженъ бы́сть щи́тъ си́льныхъ: щи́тъ саꙋ́ловъ не бы́сть пома́занъ є҆ле́емъ:

ѿ кро́ве ꙗ҆́звеныхъ и҆ ѿ тꙋ́ка си́льныхъ лꙋ́къ і҆ѡнаѳа́новъ не возврати́сѧ то́щь вспѧ́ть, и҆ ме́чь саꙋ́ловъ не возврати́сѧ то́щь:

саꙋ́лъ и҆ і҆ѡнаѳа́нъ возлю́бленнїи и҆ прекра́снїи неразлꙋ́чни, благолѣ́пни въ животѣ̀ свое́мъ, и҆ въ сме́рти свое́й не разлꙋчи́шасѧ: па́че ѻ҆рлѡ́въ ле́гцы и҆ па́че львѡ́въ крѣ́пцы:

пла́чите по саꙋ́лѣ, дщє́ри і҆и҃лєвы, и҆́же ва́съ ѡ҆блача́ше въ червлєни́цы со ᲂу҆краше́нїемъ ва́шимъ, и҆ возлага́ше ᲂу҆краше́нїе зла́то на ри̑зы ва́шѧ:

ка́кѡ падо́ша си́льнїи посредѣ̀ бра́ни; і҆ѡнаѳа́не, до сме́рти на высо́кихъ твои́хъ ꙗ҆́звенъ є҆сѝ:

болѣ́знꙋю ѡ҆ тебѣ̀, бра́те мо́й і҆ѡнаѳа́не, кра́сный мѝ ѕѣлѡ̀, ᲂу҆диви́сѧ любо́вь твоѧ̀ ѿ менє̀ па́че любвѐ же́нскїѧ:

ка́кѡ падо́ша си́льнїи, и҆ погибо́ша ѻ҆рꙋ̑жїѧ бра̑ннаѧ;

Сербский

А по смрти Сауловој, кад се Давид врати побивши Амалике и оста у Сиклагу два дана,

Трећег дана, гле, дође један из војске Саулове раздртих хаљина и главе посуте прахом; и дошав к Давиду паде на земљу и поклони се.

И рече му Давид: Откуда идеш? А он му рече: Из логора израиљског утекох.

А Давид му рече: Шта би? Кажи ми. А он рече: Народ побеже из боја; и много народа паде и изгибе, погибе и Саул и син му Јонатан.

А Давид рече момку који му донесе глас: Како знаш да је погинуо и син му Јонатан?

А момак који му донесе глас рече: Случајно дођох на гору Гелвују, а то се Саул наслонио на копље своје, кола и коњици приближаваху се к њему.

А он обазревши се натраг угледа ме, па ме викну, а ја му рекох: Ево ме.

А он ми рече: Ко си? А ја му рекох: Амалик сам.

А он ми рече: Приступи к мени убиј ме; јер ме обузеше муке, а још је сасвим душа у мени.

И приступих к њему и убих га, јер сам знао да неће остати жив пошто паде; и узех венац царски који му беше на глави и гривну која му беше на руци, и ево донесох господару свом.

Тада Давид зграби хаљине на себи и раздре их; тако и сви људи који беху с њим.

И ридаше и плакаше, и постише до вечери за Саулом и за Јонатаном сином његовим и за народом Господњим и за домом Израиљевим што изгибоше од мача.

И рече Давид момку који му донесе глас: Одакле си? А он рече: Ја сам син једног дошљака Амалика.

Рече му Давид: Како те није било страх подићи руку своју и убити помазаника Господњег?

И дозва Давид једног између момака својих и рече: Ходи, погуби га. А он га удари, те умре.

И рече му Давид: Крв твоја на твоју главу; јер твоја уста сведочише на те говорећи: Ја сам убио помазаника Господњег.

Тада Давид нарица овако за Саулом и за Јонатаном сином његовим,

И изговори, да би се учили синови Јудини луку, и ето је написано у књизи Истинитог:

Дико Израиљева! На твојим висинама побијени су; како падоше јунаци?

Не казујте у Гату, и не разглашујте по улицама аскалонским, да се не веселе кћери филистејске и да не играју кћери необрезаних.

Горе гелвујске! Не падала роса ни дажд на вас, и не родило поље за принос, јер је ту бачен штит са јунака, штит Саулов, као да није помазан уљем.

Без крви побијених и без масти од јунака није се враћао лук Јонатанов, нити је мач Саулов долазио натраг празан.

Саул и Јонатан, мили и драги за живота, ни у смрти се не раставише; лакши од орлова беху.

Кћери Израиљеве! Плачите за Саулом, који вас је облачио у скерлет лепо, и китио вас златним закладима по хаљинама вашим.

Како падоше јунаци у боју! Јонатан како погибе на твојим висинама!

Жао ми је за тобом, брате Јонатане; био си ми мио врло; већа ми је била љубав твоја од љубави женске.

Како падоше јунаци, и пропаде оружје убојито!

Греческий [Greek (NT Byz)]

2-ѧ в переводе Греческий [Greek (NT Byz)] отсутствует

Еврейский

Языки

וַיְהִי, אַחֲרֵי מוֹת שָׁאוּל, וְדָוִד שָׁב, מֵהַכּוֹת אֶת־הָעֲמָלֵק; וַיֵּשֶׁב דָּוִד בְּצִקְלָג יָמִים שְׁנָיִם׃

וַיְהִי בַּיּוֹם הַשְּׁלִישִׁי, וְהִנֵּה אִישׁ בָּא מִן־הַמַּחֲנֶה מֵעִם שָׁאוּל, וּבְגָדָיו קְרֻעִים, וַאֲדָמָה עַל־רֹאשׁוֹ; וַיְהִי בְּבֹאוֹ אֶל־דָּוִד, וַיִּפֹּל אַרְצָה וַיִּשְׁתָּחוּ׃

וַיֹּאמֶר לוֹ דָּוִד, אֵי מִזֶּה תָּבוֹא; וַיֹּאמֶר אֵלָיו, מִמַּחֲנֵה יִשְׂרָאֵל נִמְלָטְתִּי׃

וַיֹּאמֶר אֵלָיו דָּוִד מֶה־הָיָה הַדָּבָר הַגֶּד־נָא לִי; וַיֹּאמֶר אֲשֶׁר־נָס הָעָם מִן־הַמִּלְחָמָה, וְגַם־הַרְבֵּה נָפַל מִן־הָעָם וַיָּמֻתוּ, וְגַם, שָׁאוּל וִיהוֹנָתָן בְּנוֹ מֵתוּ׃

וַיֹּאמֶר דָּוִד, אֶל־הַנַּעַר הַמַּגִּיד לוֹ; אֵיךְ יָדַעְתָּ, כִּי־מֵת שָׁאוּל וִיהוֹנָתָן בְּנוֹ׃

וַיֹּאמֶר הַנַּעַר הַמַּגִּיד לוֹ, נִקְרֹא נִקְרֵיתִי בְּהַר הַגִּלְבֹּעַ, וְהִנֵּה שָׁאוּל נִשְׁעָן עַל־חֲנִיתוֹ; וְהִנֵּה הָרֶכֶב וּבַעֲלֵי הַפָּרָשִׁים הִדְבִּקֻהוּ׃

וַיִּפֶן אַחֲרָיו וַיִּרְאֵנִי; וַיִּקְרָא אֵלָי, וָאֹמַר הִנֵּנִי׃

וַיֹּאמֶר לִי מִי־אָתָּה; וַיֹּאמֶר (וָאֹמַר) אֵלָיו, עֲמָלֵקִי אָנֹכִי׃

וַיֹּאמֶר אֵלַי, עֲמָד־נָא עָלַי וּמֹתְתֵנִי, כִּי אֲחָזַנִי הַשָּׁבָץ; כִּי־כָל־עוֹד נַפְשִׁי בִּי׃

וָאֶעֱמֹד עָלָיו וַאֲמֹתְתֵהוּ, כִּי יָדַעְתִּי, כִּי לֹא יִחְיֶה אַחֲרֵי נִפְלוֹ; וָאֶקַּח הַנֵּזֶר אֲשֶׁר עַל־רֹאשׁוֹ, וְאֶצְעָדָה אֲשֶׁר עַל־זְרֹעוֹ, וָאֲבִיאֵם אֶל־אֲדֹנִי הֵנָּה׃

וַיַּחֲזֵק דָּוִד בִּבְגָדוֹ (בִּבְגָדָיו) וַיִּקְרָעֵם; וְגַם כָּל־הָאֲנָשִׁים אֲשֶׁר אִתּוֹ׃

וַיִּסְפְּדוּ וַיִּבְכּוּ, וַיָּצֻמוּ עַד־הָעָרֶב; עַל־שָׁאוּל וְעַל־יְהוֹנָתָן בְּנוֹ, וְעַל־עַם יְהוָה וְעַל־בֵּית יִשְׂרָאֵל, כִּי נָפְלוּ בֶּחָרֶב׃ ס

וַיֹּאמֶר דָּוִד, אֶל־הַנַּעַר הַמַּגִּיד לוֹ, אֵי מִזֶּה אָתָּה; וַיֹּאמֶר בֶּן־אִישׁ גֵּר עֲמָלֵקִי אָנֹכִי׃

וַיֹּאמֶר אֵלָיו דָּוִד; אֵיךְ לֹא יָרֵאתָ, לִשְׁלֹחַ יָדְךָ, לְשַׁחֵת אֶת־מְשִׁיחַ יְהוָה׃

וַיִּקְרָא דָוִד, לְאַחַד מֵהַנְּעָרִים, וַיֹּאמֶר גַּשׁ פְּגַע־בּוֹ; וַיַּכֵּהוּ וַיָּמֹת׃

וַיֹּאמֶר אֵלָיו דָּוִד, דָּמֵיךָ (דָּמְךָ) עַל־רֹאשֶׁךָ; כִּי פִיךָ, עָנָה בְךָ לֵאמֹר, אָנֹכִי מֹתַתִּי אֶת־מְשִׁיחַ יְהוָה׃ ס

וַיְקֹנֵן דָּוִד, אֶת־הַקִּינָה הַזֹּאת; עַל־שָׁאוּל וְעַל־יְהוֹנָתָן בְּנוֹ׃

וַיֹּאמֶר לְלַמֵּד בְּנֵי־יְהוּדָה קָשֶׁת; הִנֵּה כְתוּבָה עַל־סֵפֶר הַיָּשָׁר׃

הַצְּבִי יִשְׂרָאֵל, עַל־בָּמוֹתֶיךָ חָלָל; אֵיךְ נָפְלוּ גִבּוֹרִים׃

אַל־תַּגִּידוּ בְגַת, אַל־תְּבַשְּׂרוּ בְּחוּצֹת אַשְׁקְלוֹן; פֶּן־תִּשְׂמַחְנָה בְּנוֹת פְּלִשְׁתִּים, פֶּן־תַּעֲלֹזְנָה בְּנוֹת הָעֲרֵלִים׃

הָרֵי בַגִּלְבֹּעַ, אַל־טַל וְאַל־מָטָר עֲלֵיכֶם וּשְׂדֵי תְרוּמֹת; כִּי שָׁם נִגְעַל מָגֵן גִּבּוֹרִים, מָגֵן שָׁאוּל, בְּלִי מָשִׁיחַ בַּשָּׁמֶן׃

מִדַּם חֲלָלִים, מֵחֵלֶב גִּבּוֹרִים, קֶשֶׁת יְהוֹנָתָן, לֹא נָשׂוֹג אָחוֹר; וְחֶרֶב שָׁאוּל, לֹא תָשׁוּב רֵיקָם׃

שָׁאוּל וִיהוֹנָתָן, הַנֶּאֱהָבִים וְהַנְּעִימִם בְּחַיֵּיהֶם, וּבְמוֹתָם לֹא נִפְרָדוּ; מִנְּשָׁרִים קַלּוּ, מֵאֲרָיוֹת גָּבֵרוּ׃

בְּנוֹת יִשְׂרָאֵל, אֶל־שָׁאוּל בְּכֶינָה; הַמַּלְבִּשְׁכֶם שָׁנִי עִם־עֲדָנִים, הַמַּעֲלֶה עֲדִי זָהָב, עַל לְבוּשְׁכֶן׃

אֵיךְ נָפְלוּ גִבֹּרִים, בְּתוֹךְ הַמִּלְחָמָה; יְהוֹנָתָן, עַל־בָּמוֹתֶיךָ חָלָל׃

צַר־לִי עָלֶיךָ, אָחִי יְהוֹנָתָן, נָעַמְתָּ לִּי מְאֹד; נִפְלְאַתָה אַהֲבָתְךָ לִי, מֵאַהֲבַת נָשִׁים׃

אֵיךְ נָפְלוּ גִבּוֹרִים, וַיֹּאבְדוּ כְּלֵי מִלְחָמָה׃ פ