Скрыть

Samuel 2nd, Chapter 10

Толкования
Chapter interpretations
    10:2
    10:5
    10:7
    10:8
    10:9
    10:11
    10:13
    10:14
    10:16
    10:17
    Английский (NKJV)
    It happened after this that the king of the people of Ammon died, and Hanun his son reigned in his place.
    Then David said, «I will show kindness to Hanun the son of Nahash, as his father showed kindness to me.» So David sent by the hand of his servants to comfort him concerning his father. And David́s servants came into the land of the people of Ammon.
    And the princes of the people of Ammon said to Hanun their lord, «Do you think that David really honors your father because he has sent comforters to you? Has David not rather sent his servants to you to search the city, to spy it out, and to overthrow it?»
    Therefore Hanun took David́s servants, shaved off half of their beards, cut off their garments in the middle, at their buttocks, and sent them away.
    When they told David, he sent to meet them, because the men were greatly ashamed. And the king said, «Wait at Jericho until your beards have grown, and then return.»
    When the people of Ammon saw that they had made themselves repulsive to David, the people of Ammon sent and hired the Syrians of Beth Rehob and the Syrians of Zoba, twenty thousand foot soldiers; and from the king of Maacah one thousand men, and from Ish-Tob twelve thousand men.
    Now when David heard of it, he sent Joab and all the army of the mighty men.
    Then the people of Ammon came out and put themselves in battle array at the entrance of the gate. And the Syrians of Zoba, Beth Rehob, Ish-Tob, and Maacah were by themselves in the field.
    When Joab saw that the battle line was against him before and behind, he chose some of Israeĺs best and put them in battle array against the Syrians.
    And the rest of the people he put under the command of Abishai his brother, that he might set them in battle array against the people of Ammon.
    Then he said, «If the Syrians are too strong for me, then you shall help me; but if the people of Ammon are too strong for you, then I will come and help you.
    Be of good courage, and let us be strong for our people and for the cities of our God. And may the LORD do what is good in His sight.»
    So Joab and the people who were with him drew near for the battle against the Syrians, and they fled before him.
    When the people of Ammon saw that the Syrians were fleeing, they also fled before Abishai, and entered the city. So Joab returned from the people of Ammon and went to Jerusalem.
    When the Syrians saw that they had been defeated by Israel, they gathered together.
    Then Hadadezer sent and brought out the Syrians who were beyond the River, and they came to Helam. And Shobach the commander of Hadadezeŕs army went before them.
    When it was told David, he gathered all Israel, crossed over the Jordan, and came to Helam. And the Syrians set themselves in battle array against David and fought with him.
    Then the Syrians fled before Israel; and David killed seven hundred charioteers and forty thousand horsemen of the Syrians, and struck Shobach the commander of their army, who died there.
    And when all the kings who were servants to Hadadezer saw that they were defeated by Israel, they made peace with Israel and served them. So the Syrians were afraid to help the people of Ammon anymore.
    Церковнославянский (рус)
    И бы́сть по си́хъ, и у́мре ца́рь сыно́въ Аммо́нихъ, и ца́р­ст­вова сы́нъ его́ Ан­но́нъ вмѣ́сто его́.
    И рече́ дави́дъ: сотворю́ ми́лость со Ан­но́номъ сы́номъ Наа́совымъ, и́мже о́бразомъ сотвори́ оте́цъ его́ ми́лость со мно́ю. И посла́ дави́дъ утѣ́шити его́ руко́ю рабо́въ сво­и́хъ о отцѣ́ его́. И прiидо́ша о́троцы дави́довы въ зе́млю сыно́въ Аммо́нихъ.
    И рѣ́ша старѣ́йшины сыно́въ Аммо́нихъ ко Ан­но́ну господи́ну сво­ему́: еда́ прославле́нiя ра́ди отца́ тво­его́ предъ тобо́ю посла́ къ тебѣ́ дави́дъ утѣ́шители? не да испыта́ютъ ли гра́дъ, и согля́даютъ его́, е́же разруши́ти его́, посла́ дави́дъ рабы́ своя́ къ тебѣ́?
    И взя́ Ан­но́нъ о́троки дави́довы, и остриже́ полови́ну бра́дъ и́хъ, и обрѣ́за одѣя́нiя и́хъ полови́ну да́же до чре́слъ и́хъ, и от­пусти́ и́хъ.
    И воз­вѣсти́ша дави́ду о муже́хъ, и посла́ въ срѣ́тенiе и́мъ, я́ко бѣ́ша му́жiе ті́и обезче́щени зѣло́. И рече́ ца́рь: сѣди́те во иерихо́нѣ, до́ндеже воз­расту́тъ брады́ ва́шя, и воз­вратите́ся.
    И ви́дѣша сы́нове Аммо́ни, я́ко посра́млени бы́ша лю́дiе дави́довы: и посла́ша сы́нове Аммо́ни, и ная́ша сирі́ю веѳраа́млю, и сирі́ю су́вску и роо́влю два́десять ты́сящъ пѣшце́въ, и царя́ Амали́ка маа́ха ты́сящу муже́й, и исто́ва два­на́­де­сять ты́сящъ муже́й.
    И слы́ша дави́дъ, и посла́ Иоа́ва и всю́ си́лу си́льныхъ.
    И изыдо́ша сы́нове Аммо́ни, и устро́иша бра́нь предъ враты́ гра́да: сирі́а же су́вска и роо́въ, и исто́въ и Амали́къ, еди́ни [ста́ша] на селѣ́.
    И ви́дѣ Иоа́въ, я́ко бы́сть на него́ проти́вное лице́ бра́ни сопреди́ и созади́, и избра́ от­ всѣ́хъ ю́ношъ Изра́илевыхъ, и устро́и и́хъ проти́ву сирі́анъ,
    оста́нокъ же люді́й даде́ въ ру́цѣ бра́ту сво­ему́ Аве́ссѣ и устро́и я́ проти́ву сыно́въ Аммо́нихъ,
    и рече́ [Иоа́въ ко Аве́ссѣ]: а́ще укрѣпи́т­ся сирі́а па́че мене́, и бу́дете мнѣ́ на спасе́нiе: а́ще же укрѣпя́т­ся сы́нове Аммо́ни па́че тебе́, и бу́демъ спаса́ти тя́:
    мужа́имся и укрѣпи́мся о лю́дехъ на́шихъ и о градѣ́хъ Бо́га на́­шего, и Госпо́дь сотвори́тъ благо́е предъ очи́ма сво­и́ма.
    И прiи́де Иоа́въ и лю́дiе его́ съ ни́мъ на бра́нь на сирі́ю, и побѣго́ша от­ лица́ его́.
    И ви́дѣша сы́нове Аммо́ни, я́ко бѣжа́ша сирі́ане, и бѣжа́ша от­ лица́ Аве́ссы и внидо́ша во гра́дъ. И воз­врати́ся Иоа́въ от­ сыно́въ Аммо́нихъ, и прiи́де во Иерусали́мъ.
    И ви́дѣша сирі́ане, я́ко падо́ша предъ Изра́илемъ, и собра́шася вку́пѣ.
    И посла́ Адрааза́ръ, и собра́ сирі́аны, и́же объ о́нъ по́лъ рѣки́ халама́ка, и прiидо́ша во Ела́мъ: и Сова́къ старѣ́йшина си́лы Адрааза́ровы предъ ни́ми.
    И воз­вѣсти́ша дави́ду, и собра́ всего́ Изра́иля, и пре́йде Иорда́нъ, и прiи́де во Ела́мъ. И устро́ишася сирі́ане на дави́да, и бра́шася съ ни́мъ,
    и бѣжа́ша сирі́ане от­ лица́ Изра́илтянъ. И отъ­я́ дави́дъ от­ сирі́и се́дмь со́тъ колесни́цъ и четы́редесять ты́сящъ ко́н­никъ, и Совака́ старѣ́йшину си́лы его́ уби́, и у́мре та́мо.
    И ви́дѣша вси́ ца́рiе раби́ Адрааза́ровы, я́ко падо́ша предъ Изра́илемъ, и пребѣго́ша ко Изра́илю и рабо́таша и́мъ: и убоя́шася сирі́ане спаса́ти ктому́ сыно́въ Аммо́нихъ.
    Синодальный
    1 Иоав поражает войска Моавитян и Сирийцев; 15 второе поражение Сирийцев принуждает их царей заключить мир с Израилем.
    Спустя несколько времени умер царь Аммонитский, и воцарился вместо него сын его Аннон.
    И сказал Давид: окажу я милость Аннону, сыну Наасову, за благодеяние, которое оказал мне отец его. И послал Давид слуг своих утешить Аннона об отце его. И пришли слуги Давидовы в землю Аммонитскую.
    Но князья Аммонитские сказали Аннону, господину своему: неужели ты думаешь, что Давид из уважения к отцу твоему прислал к тебе утешителей? не для того ли, чтобы осмотреть город и высмотреть в нем и после разрушить его, прислал Давид слуг своих к тебе?
    И взял Аннон слуг Давидовых, и обрил каждому из них половину бороды, и обрезал одежды их наполовину, до чресл, и отпустил их.
    Когда донесли об этом Давиду, то он послал к ним навстречу, так как они были очень обесчещены. И велел царь сказать им: оставайтесь в Иерихоне, пока отрастут бороды ваши, и тогда возвратитесь.
    И увидели Аммонитяне, что они сделались ненавистными для Давида; и послали Аммонитяне нанять Сирийцев из Беф-Рехова и Сирийцев Сувы двадцать тысяч пеших, у царя [Амаликитского] Маахи тысячу человек и из Истова двенадцать тысяч человек.
    Когда услышал об этом Давид, то послал Иоава со всем войском храбрых.
    И вышли Аммонитяне и расположились к сражению у ворот, а Сирийцы Сувы и Рехова, и Истова, и Маахи, стали отдельно в поле.
    И увидел Иоав, что неприятельское войско было поставлено против него и спереди и сзади, и избрал воинов из всех отборных в Израиле, и выстроил их против Сирийцев;
    остальную же часть людей поручил Авессе, брату своему, чтоб он выстроил их против Аммонитян.
    И сказал Иоав: если Сирийцы будут одолевать меня, ты поможешь мне; а если Аммонитяне тебя будут одолевать, я приду к тебе на помощь;
    будь мужествен, и будем стоять твердо за народ наш и за города Бога нашего, а Господь сделает, что Ему угодно.
    И вступил Иоав в народ, который был у него, в сражение с Сирийцами, и они побежали от него.
    Аммонитяне же, увидев, что Сирийцы бегут, побежали от Авессы и ушли в город. И возвратился Иоав от Аммонитян и пришел в Иерусалим.
    Сирийцы, видя, что они поражены Израильтянами, собрались вместе.
    И послал Адраазар и призвал Сирийцев, которые за рекою [Халамаком], и пришли они к Еламу; а Совак, военачальник Адраазаров, предводительствовал ими.
    Когда донесли об этом Давиду, то он собрал всех Израильтян, и перешел Иордан и пришел к Еламу. Сирийцы выстроились против Давида и сразились с ним.
    И побежали Сирийцы от Израильтян. Давид истребил у Сирийцев семьсот колесниц и сорок тысяч всадников; поразил и военачальника Совака, который там и умер.
    Когда все цари покорные Адраазару увидели, что они поражены Израильтянами, то заключили мир с Израильтянами и покорились им. А Сирийцы боялись более помогать Аммонитянам.
    Бир нече мезгил љткљндљн кийин Амон падышасы љлєп, анын ордуна уулу Ханун падыша болду.
    Дљљт: «Атасынын мага кылган жакшылыгы єчєн, мен Нахаштын уулу Ханунга жакшылык кыламын», – деди. Дљљт Ханунга кљњєл айтуу єчєн, љз кулдарын жиберди. Дљљттєн кулдары Амон жерине келишти.
    Бирок Амон тљрљлљрє љздљрєнєн мырзасы Ханунга мындай дешти: «Эмне, Дљљт сенин атањды сыйлаганынан сага кљњєл айтуучуларды жиберди деп ойлоп жатасыњбы? Дљљт сага љз кулдарын шаарды карап чыгууга, чалгындоого, андан соњ талкалоого жиберип жєрбљсєн?»
    Ошондо Ханун Дљљттєн кулдарын кармап алып, алардын ар биринин сакалынын жарымын кырып, кийимдерин белинен ылдый кесип, коё берди.
    Бул жљнєндљ Дљљткљ билдиришкенде, ал алардын алдынан тосууга кишилерди жиберди, анткени алар маскара болушкан эле. Падыша аларга мындай деп айттырууну буйруду: «Сакалыњар љскєчљ, Жериходо тура тургула, анан кайтып келгиле».
    Амондуктар љздљрєнєн Дљљткљ жек кљрєндє болуп калышканын билип, Бейт-Рекоп менен Собадан сириялык жыйырма мињ жљљ аскер, Мааха падышасынан мињ адам, Тобадан он эки мињ адам жалдаганы кишилерди жиберишти.
    Дљљт муну укканда, Жойапты эр жєрљк аскерлери менен жљнљттє.
    Салгылашууга чыккан амондуктар дарбаза алдына тизилишти, ал эми Рехоп менен Собадан келген сириялыктар, Мааха менен Тобадан келген кишилер талаада турушту.
    Жойап душмандын аскеринин алдынан да, артынан да љзєнљ каршы коюлганын кљрдє. Ошондо ал Ысрайылдын тандамал жоокерлеринин ичинен мыктыларын тандап алып, сириялыктарга каршы катарга тургузду.
    Ал эми элдин калган бљлєгєн љзєнєн бир тууганы Абышайга тапшырды, аларды ал амондуктарга каршы тизди.
    Жойап мындай деди: «Эгер сириялыктар мени жењип бара жатса, сен мага жардамга келесињ; эгер амондуктар сени жење баштаса, мен сага жардамга келем.
    Кайраттуу болгун, љз элибиз єчєн, Кудайыбыздын шаарлары єчєн бекем туралы, Тењир болсо Љзєнљ жакканды кылат».
    Ошентип, Жойап жанындагы эл менен сириялыктарга каршы согушка кирди, сириялыктар андан качып жљнљштє.
    Амондуктар болсо сириялыктардын качканын кљргљндљ, Абышайдан качып, шаарга бет алышты. Жойап амондуктардан кайтып, Иерусалимге келди.
    Сириялыктар љздљрєнєн ысрайылдыктардан жењилгенин кљргљндљ, баары бир жерге чогулду.
    Ададезер суунун аркы љйєзєндљгє сириялыктарды чакырууга киши жиберди. Алар Хейламга келишти. Ададезердин аскер башчысы Шобак болсо аларга жетекчилик кылды.
    Дљљткљ бул жљнєндљ билдиргенде, ал ысрайылдыктардын бардыгын жыйнап, Иордандан љтєп, Хейламга келди. Сириялыктар Дљљткљ каршы тизилип, аны менен салгылашышты.
    Бирок сириялыктар ысрайылдыктардан качып жљнљштє. Дљљт сириялыктардын жети жєз майдан арабасы менен кырк мињ атчан жоокерин жок кылды. Аскер башчы Шобакты да љлтєрдє, ал ошол жерде љлдє.
    Ададезерге баш ийген бардык падышалар љздљрєнєн ысрайылдыктардан жењилгенин кљрєшкљндљ, алар менен тынчтык келишимин тєзєп, багынып беришти. Ошондон кийин сириялыктар амондуктарга жардам берєєдљн коркуп калышты.
    Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
    Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
    Цитата из Библии каждое утро
    TG: t.me/azbible
    Viber: vb.me/azbible