[Зач. 290Б.] Благодарю́ Бо́га, Ему́же служу́ от прароди́телей чи́стою со́вѣстiю, я́ко непреста́нную и́мамъ о тебѣ́ па́мять въ моли́твахъ мои́хъ де́нь и но́щь,

жела́я ви́дѣти тя́, помина́я сле́зы твоя́, да ра́дости испо́лнюся,

воспомина́нiе прiе́мля о су́щей въ тебѣ́ нелицемѣ́рнѣй вѣ́рѣ, я́же всели́ся пре́жде въ ба́бу твою́ Лои́ду и въ ма́терь твою́ Евникі́ю: извѣ́стенъ же е́смь, я́ко и въ тебе́.

Ея́же ра́ди вины́ воспомина́ю тебѣ́ возгрѣва́ти да́ръ Бо́жiй живу́щiй въ тебѣ́ возложе́нiемъ руку́ мое́ю:

не бо́ даде́ на́мъ Бо́гъ ду́ха стра́ха, но си́лы и любве́ и цѣлому́дрiя.

[Зач. 291.] Не постыди́ся у́бо стра́стiю {свидѣ́телствомъ} Го́спода на́шего Иису́са Христа́, ни мно́ю ю́зникомъ Его́: но спостражди́ благовѣствова́нiю [Христо́ву] по си́лѣ Бо́га,

спасшаго на́съ и призва́вшаго зва́нiемъ святы́мъ, не по дѣло́мъ на́шымъ, но по Своему́ благоволе́нiю {предложе́нiю} и благода́ти да́ннѣй на́мъ о Христѣ́ Иису́сѣ пре́жде лѣ́тъ вѣ́чныхъ,

я́вльшейся же ны́нѣ просвѣще́нiемъ Спаси́теля на́шего Иису́са Христа́, разруши́вшаго у́бо сме́рть и возсiя́вшаго жи́знь и нетлѣ́нiе благовѣствова́нiемъ,

въ не́же поста́вленъ бы́хъ а́зъ проповѣ́дникъ и апо́столъ и учи́тель язы́ковъ.

Ея́же ра́ди вины́ и сiя́ стражду́: но не стыжду́ся. Вѣ́мъ бо, Ему́же вѣ́ровахъ, и извѣсти́хся, я́ко си́ленъ е́сть преда́нiе мое́ сохрани́ти въ де́нь о́нъ.

О́бразъ имѣ́й здра́выхъ слове́съ, и́хже от мене́ слы́шалъ еси́, въ вѣ́рѣ и любви́, я́же о Христѣ́ Иису́сѣ.

До́брое завѣща́нiе соблюди́ Ду́хомъ Святы́мъ живу́щимъ въ на́съ.

Вѣ́си ли сiе́, я́ко отврати́шася от мене́ вси́, и́же от Асі́и, от ни́хже е́сть Фиге́ллъ и Ермоге́нъ.

Да да́стъ [же] ми́лость Госпо́дь Ониси́форову до́му, я́ко мно́гажды мя́ упоко́и и вери́гъ мои́хъ не постыдѣ́ся,

но прише́дъ въ Ри́мъ, то́щнѣе взыска́ мя и обрѣ́те:

да да́стъ ему́ Госпо́дь обрѣсти́ ми́лость от Го́спода въ де́нь о́нъ: и ели́ко во Ефе́сѣ послужи́ ми, до́брѣе ты́ вѣ́си.

Синодальный

1 Павел приветствует Тимофея. 3 Благодарение Богу за унаследованную Тимофеем веру; Павел увещевает его «возгревать дар Божий». 15 Благодарность за Онисифора и его служение.

[Зач. 290А.] Павел, волею Божиею апостол Иисуса Христа, по обетованию жизни во Христе Иисусе,

Тимофею, возлюбленному сыну: благодать, милость, мир от Бога Отца и Христа Иисуса, Господа нашего.

[Зач. 290Б.] Благодарю Бога, Которому служу от прародителей с чистою совестью, что непрестанно вспоминаю о тебе в молитвах моих днем и ночью,

и желаю видеть тебя, вспоминая о слезах твоих, дабы мне исполниться радости,

приводя на память нелицемерную веру твою, которая прежде обитала в бабке твоей Лоиде и матери твоей Евнике; уверен, что она и в тебе.

По сей причине напоминаю тебе возгревать дар Божий, который в тебе через мое рукоположение;

ибо дал нам Бог духа не боязни, но силы и любви и целомудрия.

[Зач. 291.] Итак, не стыдись свидетельства Господа нашего Иисуса Христа, ни меня, узника Его; но страдай с благовестием Христовым силою Бога,

спасшего нас и призвавшего званием святым, не по делам нашим, но по Своему изволению и благодати, данной нам во Христе Иисусе прежде вековых времен,

открывшейся же ныне явлением Спасителя нашего Иисуса Христа, разрушившего смерть и явившего жизнь и нетление через благовестие,

для которого я поставлен проповедником и апостолом и учителем язычников.

По сей причине я и страдаю так; но не стыжусь. Ибо я знаю, в Кого уверовал, и уверен, что Он силен сохранить залог мой на оный день.

Держись образца здравого учения, которое ты слышал от меня, с верою и любовью во Христе Иисусе.

Храни добрый залог Духом Святым, живущим в нас.

Ты знаешь, что все Асийские оставили меня; в числе их Фигелл и Ермоген.

Да даст Господь милость дому Онисифора за то, что он многократно покоил меня и не стыдился уз моих,

но, быв в Риме, с великим тщанием искал меня и нашел.

Да даст ему Господь обрести милость у Господа в оный день; а сколько он служил мне в Ефесе, ты лучше знаешь.

Французский (LSG)

Paul, apôtre de Jésus Christ, par la volonté de Dieu, pour annoncer la promesse de la vie qui est en Jésus Christ,

à Timothée, mon enfant bien-aimé: que la grâce, la miséricorde et la paix te soient données de la part de Dieu le Père et de Jésus Christ notre Seigneur!

Je rends grâces à Dieu, que mes ancêtres ont servi, et que je sers avec une conscience pure, de ce que nuit et jour je me souviens continuellement de toi dans mes prières,

me rappelant tes larmes, et désirant te voir afin d'être rempli de joie,

gardant le souvenir de la foi sincère qui est en toi, qui habita d'abord dans ton aïeule Loïs et dans ta mère Eunice, et qui, j'en suis persuadé, habite aussi en toi.

C'est pourquoi je t'exhorte à ranimer le don de Dieu que tu as reçu par l'imposition de mes mains.

Car ce n'est pas un esprit de timidité que Dieu nous a donné, mais un esprit de force, d'amour et de sagesse.

N'aie donc point honte du témoignage à rendre à notre Seigneur, ni de moi son prisonnier. Mais souffre avec moi pour l'Évangile,

par la puissance de Dieu qui nous a sauvés, et nous a adressé une sainte vocation, non à cause de nos oeuvres, mais selon son propre dessein, et selon la grâce qui nous a été donnée en Jésus Christ avant les temps éternels,

et qui a été manifestée maintenant par l'apparition de notre Sauveur Jésus Christ, qui a détruit la mort et a mis en évidence la vie et l'immortalité par l'Évangile.

C'est pour cet Évangile que j'ai été établi prédicateur et apôtre, chargé d'instruire les païens.

Et c'est à cause de cela que je souffre ces choses; mais j'en ai point honte, car je sais en qui j'ai cru, et je suis persuadé qu'il a la puissance de garder mon dépôt jusqu'à ce jour-là.

Retiens dans la foi et dans la charité qui est en Jésus Christ le modèle des saines paroles que tu as reçues de moi.

Garde le bon dépôt, par le Saint Esprit qui habite en nous.

Tu sais que tous ceux qui sont en Asie m'ont abandonné, entre autres Phygelle et Hermogène.

Que le Seigneur répande sa miséricorde sur la maison d'Onésiphore, car il m'a souvent consolé, et il n'a pas eu honte de mes chaînes;

au contraire, lorsqu'il est venu à Rome, il m'a cherché avec beaucoup d'empressement, et il m'a trouvé.

Que le Seigneur lui donne d'obtenir miséricorde auprès du Seigneur en ce jour-là. Tu sais mieux que personne combien de services il m'a rendus à Éphèse.

Сербский

Языки

Од Павла, апостола Исуса Христа по вољи Божијој за обећање живота у Исусу Христу,

Тимотију, љубазном сину, благодат, милост, мир од Бога Оца и Христа Исуса, Господа нашег.

Захваљујем Богу коме служим од прародитеља чистом савести, што без престанка имам спомен за тебе у молитвама својим дан и ноћ,

Желећи да те видим, опомињући се суза твојих, да се радости испуним;

Опомињући се нелицемерне у теби вере која се усели најпре у бабу твоју Лоиду и у матер твоју Евникију; а уверен сам да је и у теби;

Заради ког узрока напомињем ти да подгреваш дар Божји који је у теби како сам метнуо руке своје на тебе.

Јер нам Бог не даде духа страха, него силе и љубави и чистоте.

Не постиди се, дакле, сведочанства Господа нашег Исуса Христа, ни мене сужња Његовог; него пострадај с јеванђељем Христовим по сили Бога,

Који нас спасе и призва звањем светим, не по делима нашим, него по својој наредби и благодати, која нам је дана у Христу Исусу пре времена вечних;

А сад се показа у доласку Спаситеља нашег Исуса Христа, који раскопа смрт, и обасја живот и нераспадљивост јеванђељем;

За које сам ја постављен апостол и учитељ незнабожаца.

Заради ког узрока и ово страдам; али се не стидим, јер знам коме веровах, и уверен сам да је кадар аманет мој сачувати за дан онај.

Имај у памети образ здравих речи које си чуо од мене, у вери и љубави Христа Исуса.

Добри аманет сачувај Духом Светим који живи у нама.

Знаш ово да се одвратише од мене сви у Азији, међу којима и Фигел и Ермоген.

А Господ да да милост Онисифоровом дому; јер ме много пута утеши, и окова мојих не постиде се;

Него дошавши у Рим потражи ме још с већим старањем и нађе.

Да да њему Господ да нађе милост у Господа у дан онај. И у Ефесу колико ми послужи, ти знаш добро.