[Зач. 290Б.] Благодарю́ Бо́га, Ему́же служу́ от прароди́телей чи́стою со́вѣстiю, я́ко непреста́нную и́мамъ о тебѣ́ па́мять въ моли́твахъ мои́хъ де́нь и но́щь,

жела́я ви́дѣти тя́, помина́я сле́зы твоя́, да ра́дости испо́лнюся,

воспомина́нiе прiе́мля о су́щей въ тебѣ́ нелицемѣ́рнѣй вѣ́рѣ, я́же всели́ся пре́жде въ ба́бу твою́ Лои́ду и въ ма́терь твою́ Евникі́ю: извѣ́стенъ же е́смь, я́ко и въ тебе́.

Ея́же ра́ди вины́ воспомина́ю тебѣ́ возгрѣва́ти да́ръ Бо́жiй живу́щiй въ тебѣ́ возложе́нiемъ руку́ мое́ю:

не бо́ даде́ на́мъ Бо́гъ ду́ха стра́ха, но си́лы и любве́ и цѣлому́дрiя.

[Зач. 291.] Не постыди́ся у́бо стра́стiю {свидѣ́телствомъ} Го́спода на́шего Иису́са Христа́, ни мно́ю ю́зникомъ Его́: но спостражди́ благовѣствова́нiю [Христо́ву] по си́лѣ Бо́га,

спасшаго на́съ и призва́вшаго зва́нiемъ святы́мъ, не по дѣло́мъ на́шымъ, но по Своему́ благоволе́нiю {предложе́нiю} и благода́ти да́ннѣй на́мъ о Христѣ́ Иису́сѣ пре́жде лѣ́тъ вѣ́чныхъ,

я́вльшейся же ны́нѣ просвѣще́нiемъ Спаси́теля на́шего Иису́са Христа́, разруши́вшаго у́бо сме́рть и возсiя́вшаго жи́знь и нетлѣ́нiе благовѣствова́нiемъ,

въ не́же поста́вленъ бы́хъ а́зъ проповѣ́дникъ и апо́столъ и учи́тель язы́ковъ.

Ея́же ра́ди вины́ и сiя́ стражду́: но не стыжду́ся. Вѣ́мъ бо, Ему́же вѣ́ровахъ, и извѣсти́хся, я́ко си́ленъ е́сть преда́нiе мое́ сохрани́ти въ де́нь о́нъ.

О́бразъ имѣ́й здра́выхъ слове́съ, и́хже от мене́ слы́шалъ еси́, въ вѣ́рѣ и любви́, я́же о Христѣ́ Иису́сѣ.

До́брое завѣща́нiе соблюди́ Ду́хомъ Святы́мъ живу́щимъ въ на́съ.

Вѣ́си ли сiе́, я́ко отврати́шася от мене́ вси́, и́же от Асі́и, от ни́хже е́сть Фиге́ллъ и Ермоге́нъ.

Да да́стъ [же] ми́лость Госпо́дь Ониси́форову до́му, я́ко мно́гажды мя́ упоко́и и вери́гъ мои́хъ не постыдѣ́ся,

но прише́дъ въ Ри́мъ, то́щнѣе взыска́ мя и обрѣ́те:

да да́стъ ему́ Госпо́дь обрѣсти́ ми́лость от Го́спода въ де́нь о́нъ: и ели́ко во Ефе́сѣ послужи́ ми, до́брѣе ты́ вѣ́си.

Синодальный

1 Павел приветствует Тимофея. 3 Благодарение Богу за унаследованную Тимофеем веру; Павел увещевает его «возгревать дар Божий». 15 Благодарность за Онисифора и его служение.

[Зач. 290А.] Павел, волею Божиею апостол Иисуса Христа, по обетованию жизни во Христе Иисусе,

Тимофею, возлюбленному сыну: благодать, милость, мир от Бога Отца и Христа Иисуса, Господа нашего.

[Зач. 290Б.] Благодарю Бога, Которому служу от прародителей с чистою совестью, что непрестанно вспоминаю о тебе в молитвах моих днем и ночью,

и желаю видеть тебя, вспоминая о слезах твоих, дабы мне исполниться радости,

приводя на память нелицемерную веру твою, которая прежде обитала в бабке твоей Лоиде и матери твоей Евнике; уверен, что она и в тебе.

По сей причине напоминаю тебе возгревать дар Божий, который в тебе через мое рукоположение;

ибо дал нам Бог духа не боязни, но силы и любви и целомудрия.

[Зач. 291.] Итак, не стыдись свидетельства Господа нашего Иисуса Христа, ни меня, узника Его; но страдай с благовестием Христовым силою Бога,

спасшего нас и призвавшего званием святым, не по делам нашим, но по Своему изволению и благодати, данной нам во Христе Иисусе прежде вековых времен,

открывшейся же ныне явлением Спасителя нашего Иисуса Христа, разрушившего смерть и явившего жизнь и нетление через благовестие,

для которого я поставлен проповедником и апостолом и учителем язычников.

По сей причине я и страдаю так; но не стыжусь. Ибо я знаю, в Кого уверовал, и уверен, что Он силен сохранить залог мой на оный день.

Держись образца здравого учения, которое ты слышал от меня, с верою и любовью во Христе Иисусе.

Храни добрый залог Духом Святым, живущим в нас.

Ты знаешь, что все Асийские оставили меня; в числе их Фигелл и Ермоген.

Да даст Господь милость дому Онисифора за то, что он многократно покоил меня и не стыдился уз моих,

но, быв в Риме, с великим тщанием искал меня и нашел.

Да даст ему Господь обрести милость у Господа в оный день; а сколько он служил мне в Ефесе, ты лучше знаешь.

Немецкий (GNB)

Diesen Brief schreibt Paulus, zum Apostel von Jesus Christus bestimmt durch den Willen Gottes und dazu beauftragt, das Leben zu verkünden, das uns durch Jesus Christus versprochen ist.

Ich schreibe an Timotheus, meinen lieben Sohn.

Gnade, Erbarmen und Frieden sei mit dir von Gott, dem Vater, und von Jesus Christus, unserem Herrn!

Wenn ich an dich denke, bin ich voll Dank gegen Gott, dem ich mit reinem Gewissen diene, wie es schon meine Vorfahren taten. Tag und Nacht denke ich unablässig an dich in meinen Gebeten.

Ich erinnere mich an deine Abschiedstränen und sehne mich danach, dich wiederzusehen, damit ich mich so recht von Herzen freuen kann.

Ich habe deinen aufrichtigen Glauben vor Augen, denselben Glauben, der schon in deiner Großmutter Loïs und deiner Mutter Eunike lebte und der nun – da bin ich ganz sicher – auch in dir lebt.

Darum ermahne ich dich: Lass die Gabe wieder aufleben, die Gottes Geist in dich gelegt hat und die dir geschenkt wurde, als ich dir die Hände auflegte!

Denn Gott hat uns nicht einen Geist der Feigheit gegeben, sondern den Geist der Kraft und der Liebe und der Besonnenheit.

Bekenne dich also offen und ohne Scheu zur Botschaft von unserem Herrn! Schäme dich nicht meinetwegen, weil ich für ihn im Gefängnis sitze, sondern sei bereit, mit mir für die Gute Nachricht zu leiden. Gott gibt dir die Kraft dazu.

Er hat uns gerettet und uns dazu berufen,
ihm ganz als sein Eigentum zu gehören –
nicht wegen unserer guten Taten,
sondern aus seinem eigenen freien Entschluss.
Ihm gehören wir aus reiner Gnade,
wie er sie uns durch Jesus Christus geschenkt hat schon vor aller Zeit.

Jetzt aber ist diese Gnade offenbar geworden,
als Jesus Christus, unser Retter, auf der Erde erschien.
Er hat dem Tod die Macht genommen
und das unvergängliche Leben ans Licht gebracht.

Darum geht es in der Guten Nachricht,

die ich als Apostel und Lehrer öffentlich bekannt zu machen habe.

Darum muss ich auch dies alles erleiden. Aber ich stehe dazu; denn ich weiß, wem ich Glauben geschenkt habe, und bin überzeugt, dass er die Macht hat, bis zum Tag des Gerichts sicher zu bewahren, was er mir anvertraut hat.

Halte dich an die gesunden Worte, die du von mir gehört hast. Nimm dir daran ein Beispiel, wie du selber reden sollst. So hast du teil an dem Glauben und der Liebe, wie sie durch Jesus Christus in uns leben.

Bewahre die Lehre, die dir anvertraut worden ist! Der Geist Gottes, der uns geschenkt wurde, wird dir die Kraft dazu geben.

Du weißt ja, dass alle in der Provinz Asien mich im Stich gelassen haben, auch Phygelus und Hermogenes.

Der Herr schenke den Angehörigen von Onesiphorus sein Erbarmen. Er hat mich oft ermutigt. Dass ich im Gefängnis bin, hat ihn nicht abgeschreckt, er hat sich nicht ängstlich von mir zurückgezogen.

Sobald er hier in Rom ankam, hat er nach mir gesucht, bis er mich fand.

Und was er in Ephesus alles für die Gemeinde getan hat, weißt du besser als ich. Unser Herr möge ihm helfen, am Tag des Gerichts bei Gott Erbarmen zu finden!

Сербский (синод.)

Языки

Павле, апостол Христа Исуса по вољи Божијој, према обећању живота у Христу Исусу,

Тимотеју, љубљеноме чеду: Благодат, милост, мир од Бога Оца и Христа Исуса Господа нашега.

Захваљујем Богу, којему служим од предака у чистој савјести, што те се непрестано сјећам у молитвама својим дан и ноћ;

Сјећајући се суза твојих, желим да те видим да се радошћу испуним.

На уму ми је нелицемјерна вјера твоја, која се прво усели у бабу твоју Лоиду и матер твоју Евникију, а увјерен сам да је и у теби.

Из тога разлога ти напомињем да разгоријеваш благодатни дар Божији који је у теби кроз полагање руку мојих.

Јер нама Бог није дао духа плашљивости, него силе и љубави и цјеломудрености.

Не постиди се, дакле, страдања Господа нашега, ни мене сужња његова, него буди ми састрадалник у јеванђељу по сили Бога,

Који нас спасе и призва призвањем светим, не по дјелима нашим, него по својој вољи и благодати датој нам у Христу Исусу прије вјечних времена,

А сада показаној јављањем Спаситеља нашега Исуса Христа, који разруши смрт и обасја живот и нераспадљивост јеванђељем,

За које сам ја постављен проповједник и апостол и учитељ незнабожаца.

Из тога разлога ово и страдам, али се не стидим; јер знам Коме сам повјеровао, и увјерен сам да је Он кадар сачувати залог мој за онај дан.

Као образац здраве науке имај оно што си чуо од мене у вјери и љубави у Христу Исусу.

Добро завјештање сачувај Духом Светим, који обитава у нама.

То знаш да се одвратише од мене сви они у Азији, међу којима су Фигел и Ермоген.

Господ нека даде милост Онисифорову дому, јер ме је много пута окријепио, и окова мојих није се постидјео,

Него дошавши у Рим још ревносније ме потражи и нађе.

Нека му даде Господ да нађе милост код Господа у онај дан. А колико ми је у Ефесу послужио, ти најбоље знаш.