Скрыть
1:1
1:2
1:4
1:5
1:12
1:15
1:17
Глава 2 
2:3
2:5
2:6
2:7
2:10
2:14
2:15
2:18
2:23
2:26
Глава 3 
3:2
3:3
3:4
3:5
3:6
3:7
3:9
3:10
3:11
3:14
3:17
Глава 4 
4:3
4:4
4:5
4:9
4:11
4:13
4:15
4:16
4:20
4:21
Церковнославянский (рус)
[Зач. 290А.] Па́велъ, апо́столъ Иису́съ Христо́въ во́лею Бо́жiею, по обѣтова́нiю жи́зни, я́же о Христѣ́ Иису́сѣ,
Тимоѳе́ю воз­лю́блен­ному ча́ду: благода́ть, ми́лость, ми́ръ от­ Бо́га Отца́ и Христа́ Иису́са Го́спода на́­шего.
[Зач. 290Б.] Благодарю́ Бо́га, Ему́же служу́ от­ прароди́телей чи́стою со́вѣстiю, я́ко непреста́н­ную и́мамъ о тебѣ́ па́мять въ моли́твахъ мо­и́хъ де́нь и но́щь,
жела́я ви́дѣти тя́, помина́я сле́зы твоя́, да ра́дости испо́лнюся,
воспомина́нiе прiе́мля о су́щей въ тебѣ́ нелицемѣ́рнѣй вѣ́рѣ, я́же всели́ся пре́жде въ ба́бу твою́ Лои́ду и въ ма́терь твою́ Евникі́ю: извѣ́стенъ же е́смь, я́ко и въ тебе́.
Ея́же ра́ди вины́ воспомина́ю тебѣ́ воз­грѣва́ти да́ръ Бо́жiй живу́щiй въ тебѣ́ воз­ложе́нiемъ руку́ мое́ю:
не бо́ даде́ на́мъ Бо́гъ ду́ха стра́ха, но си́лы и любве́ и цѣлому́дрiя.
[Зач. 291.] Не постыди́ся у́бо стра́стiю {свидѣ́тел­ст­вомъ} Го́спода на́­шего Иису́са Христа́, ни мно́ю ю́зникомъ Его́: но спостражди́ благовѣ­ст­вова́нiю [Христо́ву] по си́лѣ Бо́га,
спасшаго на́съ и при­­зва́в­шаго зва́нiемъ святы́мъ, не по дѣло́мъ на́шымъ, но по Сво­ему́ благоволе́нiю {предложе́нiю} и благода́ти да́н­нѣй на́мъ о Христѣ́ Иису́сѣ пре́жде лѣ́тъ вѣ́чныхъ,
я́вльшейся же ны́нѣ просвѣще́нiемъ Спаси́теля на́­шего Иису́са Христа́, разруши́в­шаго у́бо сме́рть и воз­сiя́в­шаго жи́знь и нетлѣ́нiе благовѣ­ст­вова́нiемъ,
въ не́же поста́вленъ бы́хъ а́зъ проповѣ́дникъ и апо́столъ и учи́тель язы́ковъ.
Ея́же ра́ди вины́ и сiя́ стражду́: но не стыжду́ся. Вѣ́мъ бо, Ему́же вѣ́ровахъ, и извѣсти́хся, я́ко си́ленъ е́сть преда́нiе мое́ сохрани́ти въ де́нь о́нъ.
О́бразъ имѣ́й здра́выхъ слове́съ, и́хже от­ мене́ слы́шалъ еси́, въ вѣ́рѣ и любви́, я́же о Христѣ́ Иису́сѣ.
До́брое завѣща́нiе соблюди́ Ду́хомъ Святы́мъ живу́щимъ въ на́съ.
Вѣ́си ли сiе́, я́ко от­врати́шася от­ мене́ вси́, и́же от­ Асі́и, от­ ни́хже е́сть Фиге́ллъ и Ермоге́нъ.
Да да́стъ [же] ми́лость Госпо́дь Ониси́форову до́му, я́ко мно́гажды мя́ упоко́и и вери́гъ мо­и́хъ не постыдѣ́ся,
но при­­ше́дъ въ Ри́мъ, то́щнѣе взыска́ мя и обрѣ́те:
да да́стъ ему́ Госпо́дь обрѣсти́ ми́лость от­ Го́спода въ де́нь о́нъ: и ели́ко во Ефе́сѣ послужи́ ми, до́брѣе ты́ вѣ́си.
[Зач. 292.] Ты́ у́бо, ча́до мое́, воз­мога́й во благода́ти, я́же о Христѣ́ Иису́сѣ,
и я́же слы́шалъ еси́ от­ мене́ мно́гими свидѣ́тели, сiя́ преда́ждь вѣ́рнымъ человѣ́комъ, и́же дово́лни бу́дутъ и ины́хъ научи́ти.
Ты́ у́бо злопостражди́ я́ко до́бръ во́инъ Иису́съ Христо́въ.
Никто́же [бо] во́инъ быва́я обязу́ет­ся ку́плями жите́йскими, да во­ево́дѣ уго́денъ бу́детъ.
А́ще же и постра́ждетъ {подвиза́ет­ся} кто́, не вѣнча́ет­ся, а́ще не зако́н­но му́ченъ бу́детъ {бу́детъ подвиза́тися}.
Тружда́ющемуся дѣ́лателю пре́жде подоба́етъ от­ плода́ вкуси́ти.
Разумѣ́й, я́же глаго́лю: да да́стъ у́бо тебѣ́ Госпо́дь ра́зумъ о все́мъ.
Помина́й [Го́спода] Иису́са Христа́ воста́в­шаго от­ ме́ртвыхъ, от­ сѣ́мене Дави́дова, по благовѣ­ст­вова́нiю мо­ему́,
въ не́мже злостражду́ да́же до у́зъ, я́ко злодѣ́й: но сло́во Бо́жiе не вя́жет­ся.
Сего́ ра́ди вся́ терплю́ избра́н­ныхъ ра́ди, да и ті́и спасе́нiе улуча́тъ е́же о Христѣ́ Иису́сѣ, со сла́вою вѣ́чною.
[Зач. 293.] Вѣ́рно сло́во: а́ще бо съ Ни́мъ умро́хомъ, то́ съ Ни́мъ и оживе́мъ:
а́ще терпи́мъ, съ Ни́мъ и воцари́мся: а́ще от­ве́ржемся, и То́й от­ве́ржет­ся на́съ:
а́ще не вѣ́руемъ, О́нъ вѣ́ренъ пребыва́етъ: от­рещи́ся бо Себе́ не мо́жетъ.
Сiя́ воспомина́й, засвидѣ́тел­ст­вуя предъ Го́сподемъ, не словопрѣ́тися, ни на ку́юже потре́бу, на разоре́нiе слы́шащихъ.
Потщи́ся себе́ иску́сна поста́вити предъ Бо́гомъ, дѣ́лателя непосты́дна, пра́во пра́вяща сло́во и́стины.
Скве́рныхъ же тщегла́сiй от­мета́йся: наипа́че бо преспѣ́ютъ въ нече́стiе,
и сло́во и́хъ я́ко га́ггрена жи́ръ обря́щетъ: от­ ни́хже е́сть Имене́й и Фили́тъ,
и́же о и́стинѣ погрѣши́ста, глаго́люща, я́ко воскресе́нiе уже́ бы́сть: и воз­муща́ютъ нѣ́которыхъ вѣ́ру.
Тве́рдое у́бо основа́нiе Бо́жiе сто­и́тъ, иму́щее печа́ть сiю́: позна́ Госпо́дь су́щыя Своя́, и: да от­сту́питъ от­ непра́вды вся́къ имену́яй и́мя Госпо́дне.
[Зач. 294.] Въ вели́цѣмъ же дому́ не то́чiю сосу́ди зла́ти и сре́бряни су́ть, но и древя́ни и гли́няни: и о́ви у́бо въ че́сть, о́ви же не въ че́сть.
А́ще у́бо кто́ очи́ститъ себе́ от­ си́хъ, бу́детъ сосу́дъ въ че́сть, освяще́нъ и благопотре́бенъ Влады́цѣ, на вся́кое дѣ́ло благо́е угото́ванъ.
По́хотей ю́ныхъ бѣ́гай, держи́ся же пра́вды, вѣ́ры, любве́, ми́ра со всѣ́ми при­­зыва́ющими Го́спода от­ чи́стаго се́рдца.
Бу́ихъ же и ненака́зан­ныхъ стяза́нiй от­рица́йся, вѣ́дый, я́ко ражда́ютъ сва́ры:
рабу́ же Госпо́дню не подоба́етъ свари́тися, но ти́ху бы́ти ко всѣ́мъ, учи́телну, незло́биву,
съ кро́тостiю наказу́ющу проти́вныя, еда́ ка́ко да́стъ и́мъ Бо́гъ покая́нiе въ ра́зумъ и́стины,
и воз­ни́кнутъ от­ дiа́волскiя сѣ́ти, жи́ви уловле́ни от­ него́ въ свою́ его́ во́лю.
[Зач. 295.] Сiе́ же вѣ́ждь, я́ко въ послѣ́днiя дни́ наста́нутъ времена́ лю́та.
Бу́дутъ бо человѣ́цы самолю́бцы, сребролю́бцы, велича́ви, го́рди, ху́лницы, роди́телемъ проти́вящiися, неблагода́рни, непра́ведни, нелюбо­́вни,
непримири́телни, [проде́рзиви, воз­носли́ви, прелага́тае,] клеветницы́, невоз­де́ржницы, некро́тцы, неблаголю́бцы,
преда́теле, на́гли, напыще́ни, сластолю́бцы па́че не́жели боголю́бцы,
иму́щiи о́бразъ благо­че́стiя, си́лы же его́ от­ве́ргшiися. И си́хъ от­враща́йся.
От си́хъ бо су́ть поныря́ющiи въ до́мы и плѣня́ющiи жени́шца отягоще́н­ныя грѣха́ми, води́мыя по́хотьми разли́чными,
всегда́ уча́щяся и николи́же въ ра́зумъ и́стины прiити́ могу́щыя.
Я́коже Иан­ні́й и Иамврі́й проти́вистася Моисе́ю, та́кожде и сі́и противля́ют­ся и́стинѣ, человѣ́цы растлѣ́н­ни умо́мъ [и] неиску́сни о вѣ́рѣ.
Но не пре­успѣ́ютъ бо́лѣе: безу́мiе бо и́хъ явле́но бу́детъ всѣ́мъ, я́коже и о́нѣхъ бы́сть.
[Зач. 296.] Ты́ же послѣ́довалъ еси́ мо­ему́ уче́нiю, житiю́, при­­вѣ́ту, вѣ́рѣ, долготерпѣ́нiю, любви́, терпѣ́нiю,
изгна́ниемъ, страда́ниемъ, якова́ ми́ бы́ша во Антiохі́и, [и] во Иконі́и, [и] въ Ли́стрѣхъ: якова́ изгна́нiя прiя́хъ, и от­ всѣ́хъ мя́ изба́вилъ е́сть Госпо́дь.
И вси́ же хотя́щiи благо­честно жи́ти о Христѣ́ Иису́сѣ, гони́ми бу́дутъ:
лука́вiи же человѣ́цы и чародѣ́е пре­успѣ́ютъ на го́ршее, прельща́юще и прельща́еми.
Ты́ же пребыва́й въ ни́хже науче́нъ еси́ и я́же ввѣ́рена су́ть тебѣ́, вѣ́дый, от­ кого́ научи́л­ся еси́:
и я́ко измла́да свяще́н­ная писа́нiя умѣ́еши, могу́щая тя́ умудри́ти во спасе́нiе вѣ́рою, я́же о Христѣ́ Иису́сѣ.
[Зач. 297.] Вся́ко Писа́нiе богодухнове́н­но и поле́зно [е́сть] ко уче́нiю, ко обличе́нiю, ко исправле́нiю, къ наказа́нiю е́же въ пра́вдѣ,
да соверше́нъ бу́детъ Бо́жiй человѣ́къ, на вся́кое дѣ́ло благо́е угото́ванъ.
Засвидѣ́тел­ст­вую у́бо а́зъ предъ Бо́гомъ и Го́сподемъ на́шимъ Иису́съ Христо́мъ, хотя́щимъ суди́ти живы́мъ и ме́ртвымъ въ явле́нiи Его́ и Ца́р­ст­вiи Его́:
проповѣ́дуй сло́во, насто́й благовре́мен­нѣ и безвре́мен­нѣ, обличи́, запрети́, умоли́ со вся́кимъ долготерпѣ́нiемъ и уче́нiемъ.
Бу́детъ бо вре́мя, егда́ здра́ваго уче́нiя не послу́шаютъ, но по сво­и́хъ по́хотехъ изберу́тъ себѣ́ учи́тели, че́шеми слу́хомъ:
и от­ и́стины слу́хъ от­вратя́тъ, и къ ба́снемъ уклоня́т­ся.
[Зач. 298.] Ты́ же трезви́ся о все́мъ, злопостражди́, дѣ́ло сотвори́ благовѣ́ст­ника, служе́нiе твое́ извѣ́стно сотвори́.
А́зъ бо уже́ жре́нъ быва́ю, и вре́мя мо­его́ от­ше́­ст­вiя наста́:
по́двигомъ до́брымъ подвиза́хся, тече́нiе сконча́хъ, вѣ́ру соблюдо́хъ:
про́чее у́бо соблюда́ет­ся мнѣ́ вѣне́цъ пра́вды, его́же воз­да́стъ ми́ Госпо́дь въ де́нь о́нъ, пра́ведный Судiя́: не то́кмо же мнѣ́, но и всѣ́мъ воз­лю́бльшымъ явле́нiе Его́.
[Зач. 299.] Потщи́ся ско́ро прiити́ ко мнѣ́.
Дима́съ бо мене́ оста́ви, воз­люби́въ ны́нѣшнiй вѣ́къ, и и́де въ Солу́нь: Кри́скентъ въ Галаті́ю, Ти́тъ въ Далма́тiю: Лука́ еди́нъ е́сть со мно́ю.
Ма́рка по­е́мь при­­веди́ съ собо́ю, е́сть бо ми́ благопотре́бенъ въ слу́жбу.
Тихи́ка же посла́хъ во Ефе́съ.
Фело́нъ, его́же оста́вихъ въ Троа́дѣ у Ка́рпа, гряды́й при­­неси́, и кни́ги, па́че же ко́жаныя.
Алекса́ндръ кова́чь мно́га ми́ зла́ сотвори́: да воз­да́стъ ему́ Госпо́дь по дѣло́мъ его́:
от­ него́же и ты́ себе́ блюди́, зѣло́ бо проти́вит­ся словесе́мъ на́шымъ.
Въ пе́рвый мо́й от­вѣ́тъ никто́же бы́сть со мно́ю, но вси́ мя́ оста́виша: да не вмѣни́т­ся и́мъ.
Госпо́дь же мнѣ́ предста́ и укрѣпи́ мя, да мно́ю проповѣ́данiе извѣ́стно бу́детъ, и услы́шатъ вси́ язы́цы: и изба́вленъ бы́хъ от­ у́стъ льво́въ.
И изба́витъ мя́ Госпо́дь от­ вся́каго дѣ́ла лука́ва и спасе́тъ во Ца́р­ст­вiе Свое́ Небе́сно­е: Ему́же сла́ва во вѣ́ки вѣко́въ. Ами́нь.
Цѣлу́й Приски́ллу и Аки́лу и Ониси́форовъ до́мъ.
Ера́стъ оста́ въ Кори́нѳѣ: Трофи́ма же оста́вихъ въ Мили́тѣ боля́ща.
Потщи́ся пре́жде зимы́ прiити́. Цѣлу́етъ тя́ Евву́лъ и Пу́дъ, и Ли́нъ и Клавді́а и бра́тiя вся́.
Госпо́дь Иису́съ Христо́съ со ду́хомъ тво­и́мъ. Благода́ть съ ва́ми. Ами́нь.
Коне́цъ второ́му посла́нiю е́же къ Тимоѳе́ю свята́го апо́стола Па́вла: и́мать въ себѣ́ главы́ 4, зача́лъ же церко́вныхъ 10.
Латинский (Nova Vulgata)
Paulus, apostolus Christi Iesu per voluntatem Dei secundum promissionem vitae, quae est in Christo Iesu,
Timotheo carissimo filio: gratia, misericordia, pax a Deo Patre et Christo Iesu Domino nostro.
Gratias ago Deo, cui servio a progenitoribus in conscientia pura, quod sine intermissione habeo tui memoriam in orationibus meis nocte ac die
desiderans te videre, memor lacrimarum tuarum, ut gaudio implear,
recordationem accipiens eius fidei, quae est in te non ficta, quae et habitavit primum in avia tua Loide et matre tua Eunice, certus sum autem quod et in te.
Propter quam causam admoneo te, ut resuscites donationem Dei, quae est in te per impositionem manuum mearum;
non enim dedit nobis Deus Spiritum timoris sed virtutis et dilectionis et sobrietatis.
Noli itaque erubescere testimonium Domini nostri neque me vinctum eius, sed collabora evangelio secundum virtutem Dei,
qui nos salvos fecit et vocavit vocatione sancta, non secundum opera nostra sed secundum propositum suum et gratiam, quae data est nobis in Christo Iesu ante tempora saecularia;
manifestata autem nunc per illustrationem salvatoris nostri Iesu Christi, qui destruxit quidem mortem, illuminavit autem vitam et incorruptionem per evangelium,
in quo positus sum ego praedicator et apostolus et doctor.
Ob quam causam etiam haec patior, sed non confundor; scio enim, cui credidi, et certus sum quia potens est depositum meum servare in illum diem.
Formam habe sanorum verborum, quae a me audisti, in fide et dilectione, quae sunt in Christo Iesu;
bonum depositum custodi per Spiritum Sanctum, qui habitat in nobis.
Scis hoc, quod aversi sunt a me omnes, qui in Asia sunt, ex quibus est Phygelus et Hermogenes.
Det misericordiam Dominus Onesiphori domui, quia saepe me refrigeravit et catenam meam non erubuit;
sed cum Romam venisset, sollicite me quaesivit et invenit
— det illi Dominus invenire misericordiam a Domino in illa die — et quanta Ephesi ministravit, melius tu nosti.
Tu ergo, fili mi, confortare in gratia, quae est in Christo Iesu;
et quae audisti a me per multos testes, haec commenda fidelibus hominibus, qui idonei erunt et alios docere.
Collabora sicut bonus miles Christi Iesu.
Nemo militans implicat se saeculi negotiis, ut ei placeat, qui eum elegit;
si autem certat quis agone, non coronatur nisi legitime certaverit.
Laborantem agricolam oportet primum de fructibus accipere.
Intellege, quae dico; dabit enim tibi Dominus in omnibus intellectum.
Memor esto Iesum Christum resuscitatum esse a mortuis, ex semine David, secundum evangelium meum,
in quo laboro usque ad vincula quasi male operans; sed verbum Dei non est alligatum!
Ideo omnia sustineo propter electos, ut et ipsi salutem consequantur, quae est in Christo Iesu cum gloria aeterna.
Fidelis sermo, Nam, si commortui sumus, et convivemus;
si sustinemus, et conregnabimus; si negabimus, et ille negabit nos;
si non credimus, ille fidelis manet, negare enim seipsum non potest.
Haec commone testificans coram Deo verbis non contendere: in nihil utile est, nisi ad subversionem audientium.
Sollicite cura teipsum probabilem exhibere Deo, operarium inconfusibilem, recte tractantem verbum veritatis.
Profana autem inaniloquia devita, magis enim proficient ad impietatem,
et sermo eorum ut cancer serpit; ex quibus est Hymenaeus et Philetus,
qui circa veritatem aberraverunt dicentes resurrectionem iam factam, et subvertunt quorundam fidem.
Sed firmum fundamentum Dei stat habens signaculum hoc: Cognovit Dominus, qui sunt eius, et: Discedat ab iniquitate omnis, qui nominat nomen Domini.
In magna autem domo non solum sunt vasa aurea et argentea sed et lignea et fictilia, et quaedam quidem in honorem, quaedam autem in ignominiam;
si quis ergo emundaverit se ab istis, erit vas in honorem, sanctificatum, utile Domino, ad omne opus bonum paratum.
Iuvenilia autem desideria fuge, sectare vero iustitiam, fidem, caritatem, pacem cum his, qui invocant Dominum de corde puro.
Stultas autem et sine disciplina quaestiones devita, sciens quia generant lites;
servum autem Domini non oportet litigare, sed mansuetum esse ad omnes, aptum ad docendum, patientem,
cum mansuetudine corripientem eos, qui resistunt, si quando det illis Deus paenitentiam ad cognoscendam veritatem,
et resipiscant a Diaboli laqueo, a quo capti tenentur ad ipsius voluntatem.
Hoc autem scito, quod in no vissimis diebus instabunt tem pora periculosa.
Erunt enim homines seipsos amantes, cupidi, elati, superbi, blasphemi, parentibus inoboedientes, ingrati, scelesti,
sine affectione, sine foedere, criminatores, incontinentes, immites, sine benignitate,
proditores, protervi, tumidi, voluptatum amatores magis quam Dei,
habentes speciem quidem pietatis, virtutem autem eius abnegantes; et hos devita.
Ex his enim sunt, qui penetrant domos et captivas ducunt mulierculas oneratas peccatis, quae ducuntur variis concupiscentiis,
semper discentes et numquam ad scientiam veritatis pervenire valentes.
Quemadmodum autem Iannes et Iambres restiterunt Moysi, ita et hi resistunt veritati, homines corrupti mente, reprobi circa fidem;
sed ultra non proficient, insipientia enim eorum manifesta erit omnibus, sicut et illorum fuit.
Tu autem assecutus es meam doctrinam, institutionem, propositum, fidem, longanimitatem, dilectionem, patientiam,
persecutiones, passiones, qualia mihi facta sunt Antiochiae, Iconii, Lystris, quales persecutiones sustinui; et ex omnibus me eripuit Dominus.
Et omnes, qui volunt pie vivere in Christo Iesu, persecutionem patientur;
mali autem homines et seductores proficient in peius, in errorem mittentes et errantes.
Tu vero permane in his, quae didicisti et credita sunt tibi, sciens a quibus didiceris,
et quia ab infantia Sacras Litteras nosti, quae te possunt instruere ad salutem per fidem, quae est in Christo Iesu.
Omnis Scriptura divinitus inspirata est et utilis ad docendum, ad arguendum, ad corrigendum, ad erudiendum in iustitia,
ut perfectus sit homo Dei, ad omne opus bonum instructus.
Testificor coram Deo et Christo Iesu, qui iudicaturus est vivos ac mortuos, per adventum ipsius et regnum eius:
praedica verbum, insta opportune, importune, argue, increpa, obsecra in omni longanimitate et doctrina.
Erit enim tempus, cum sanam doctrinam non sustinebunt, sed ad sua desideria coacervabunt sibi magistros prurientes auribus,
et a veritate quidem auditum avertent, ad fabulas autem convertentur.
Tu vero vigila in omnibus, labora, opus fac evangelistae, ministerium tuum imple.
Ego enim iam delibor, et tempus meae resolutionis instat.
Bonum certamen certavi, cursum consummavi, fidem servavi;
in reliquo reposita est mihi iustitiae corona, quam reddet mihi Dominus in illa die, iustus iudex, non solum autem mihi sed et omnibus, qui diligunt adventum eius.
Festina venire ad me cito.
Demas enim me dereliquit diligens hoc saeculum et abiit Thessalonicam, Crescens in Galatiam, Titus in Dalmatiam;
Lucas est mecum solus. Marcum assumens adduc tecum, est enim mihi utilis in ministerium.
Tychicum autem misi Ephesum.
Paenulam, quam reliqui Troade apud Carpum, veniens affer, et libros, maxime autem membranas.
Alexander aerarius multa mala mihi ostendit. Reddet ei Dominus secundum opera eius;
quem et tu devita, valde enim restitit verbis nostris.
In prima mea defensione nemo mihi affuit, sed omnes me dereliquerunt. Non illis reputetur;
Dominus autem mihi astitit et confortavit me, ut per me praedicatio impleatur, et audiant omnes gentes; et liberatus sum de ore leonis.
Liberabit me Dominus ab omni opere malo et salvum faciet in regnum suum caeleste; cui gloria in saecula saeculorum. Amen.
Saluta Priscam et Aquilam et Onesiphori domum.
Erastus remansit Corinthi, Trophimum autem reliqui infirmum Mileti.
Festina ante hiemem venire. Salutat te Eubulus et Pudens et Linus et Claudia et fratres omnes.
Dominus cum spiritu tuo. Gratia vobiscum.
1 Павел приветствует Тимофея. 3 Благодарение Богу за унаследованную Тимофеем веру; Павел увещевает его «возгревать дар Божий». 15 Благодарность за Онисифора и его служение.
[Зач. 290А.] Павел, волею Божиею апостол Иисуса Христа, по обетованию жизни во Христе Иисусе,
Тимофею, возлюбленному сыну: благодать, милость, мир от Бога Отца и Христа Иисуса, Господа нашего.
[Зач. 290Б.] Благодарю Бога, Которому служу от прародителей с чистою совестью, что непрестанно вспоминаю о тебе в молитвах моих днем и ночью,
и желаю видеть тебя, вспоминая о слезах твоих, дабы мне исполниться радости,
приводя на память нелицемерную веру твою, которая прежде обитала в бабке твоей Лоиде и матери твоей Евнике; уверен, что она и в тебе.
По сей причине напоминаю тебе возгревать дар Божий, который в тебе через мое рукоположение;
ибо дал нам Бог духа не боязни, но силы и любви и целомудрия.
[Зач. 291.] Итак, не стыдись свидетельства Господа нашего Иисуса Христа, ни меня, узника Его; но страдай с благовестием Христовым силою Бога,
спасшего нас и призвавшего званием святым, не по делам нашим, но по Своему изволению и благодати, данной нам во Христе Иисусе прежде вековых времен,
открывшейся же ныне явлением Спасителя нашего Иисуса Христа, разрушившего смерть и явившего жизнь и нетление через благовестие,
для которого я поставлен проповедником и апостолом и учителем язычников.
По сей причине я и страдаю так; но не стыжусь. Ибо я знаю, в Кого уверовал, и уверен, что Он силен сохранить залог мой на оный день.
Держись образца здравого учения, которое ты слышал от меня, с верою и любовью во Христе Иисусе.
Храни добрый залог Духом Святым, живущим в нас.
Ты знаешь, что все Асийские оставили меня; в числе их Фигелл и Ермоген.
Да даст Господь милость дому Онисифора за то, что он многократно покоил меня и не стыдился уз моих,
но, быв в Риме, с великим тщанием искал меня и нашел.
Да даст ему Господь обрести милость у Господа в оный день; а сколько он служил мне в Ефесе, ты лучше знаешь.
1 «Переноси страдания, как добрый воин Иисуса Христа». 14 Увещания ко всякому доброму делу, чистоте сердца, уклонению от состязаний.
[Зач. 292.] Итак укрепляйся, сын мой, в благодати Христом Иисусом,
и что слышал от меня при многих свидетелях, то передай верным людям, которые были бы способны и других научить.
Итак переноси страдания, как добрый воин Иисуса Христа.
Никакой воин не связывает себя делами житейскими, чтобы угодить военачальнику.
Если же кто и подвизается, не увенчивается, если незаконно будет подвизаться.
Трудящемуся земледельцу первому должно вкусить от плодов.
Разумей, что я говорю. Да даст тебе Господь разумение во всем.
Помни Господа Иисуса Христа от семени Давидова, воскресшего из мертвых, по благовествованию моему,
за которое я страдаю даже до уз, как злодей; но для слова Божия нет уз.
Посему я все терплю ради избранных, дабы и они получили спасение во Христе Иисусе с вечною славою.
[Зач. 293.] Верно слово: если мы с Ним умерли, то с Ним и оживем;
если терпим, то с Ним и царствовать будем; если отречемся, и Он отречется от нас;
если мы неверны, Он пребывает верен, ибо Себя отречься не может.
Сие напоминай, заклиная пред Господом не вступать в словопрения, что нимало не служит к пользе, а к расстройству слушающих.
Старайся представить себя Богу достойным, делателем неукоризненным, верно преподающим слово истины.
А непотребного пустословия удаляйся; ибо они еще более будут преуспевать в нечестии,
и слово их, как рак, будет распространяться. Таковы Именей и Филит,
которые отступили от истины, говоря, что воскресение уже было, и разрушают в некоторых веру.
Но твердое основание Божие стои́т, имея печать сию: «познал Господь Своих»; и: «да отступит от неправды всякий, исповедующий имя Господа».
[Зач. 294.] А в большом доме есть сосуды не только золотые и серебряные, но и деревянные и глиняные; и одни в почетном, а другие в низком употреблении.
Итак, кто будет чист от сего, тот будет сосудом в чести, освященным и благопотребным Владыке, годным на всякое доброе дело.
Юношеских похотей убегай, а держись правды, веры, любви, мира со всеми призывающими Господа от чистого сердца.
От глупых и невежественных состязаний уклоняйся, зная, что они рождают ссоры;
рабу же Господа не должно ссориться, но быть приветливым ко всем, учительным, незлобивым,
с кротостью наставлять противников, не даст ли им Бог покаяния к познанию истины,
чтобы они освободились от сети диавола, который уловил их в свою волю.
1 «В последние дни наступят времена тяжкие». 14 Священные писания «могут умудрить тебя во спасение».
[Зач. 295.] Знай же, что в последние дни наступят времена тяжкие.
Ибо люди будут самолюбивы, сребролюбивы, горды, надменны, злоречивы, родителям непокорны, неблагодарны, нечестивы, недружелюбны,
непримирительны, клеветники, невоздержны, жестоки, не любящие добра,
предатели, наглы, напыщенны, более сластолюбивы, нежели боголюбивы,
имеющие вид благочестия, силы же его отрекшиеся. Таковых удаляйся.
К сим принадлежат те, которые вкрадываются в домы и обольщают женщин, утопающих во грехах, водимых различными похотями,
всегда учащихся и никогда не могущих дойти до познания истины.
Как Ианний и Иамврий противились Моисею, так и сии противятся истине, люди, развращенные умом, невежды в вере.
Но они не много успеют; ибо их безумие обнаружится перед всеми, как и с теми случилось.
[Зач. 296.] А ты последовал мне в учении, житии, расположении, вере, великодушии, любви, терпении,
в гонениях, страданиях, постигших меня в Антиохии, Иконии, Листрах; каковые гонения я перенес, и от всех избавил меня Господь.
Да и все, желающие жить благочестиво во Христе Иисусе, будут гонимы.
Злые же люди и обманщики будут преуспевать во зле, вводя в заблуждение и заблуждаясь.
А ты пребывай в том, чему научен и что тебе вверено, зная, кем ты научен.
Притом же ты из детства знаешь священные писания, которые могут умудрить тебя во спасение верою во Христа Иисуса.
[Зач. 297.] Все Писание богодухновенно и полезно для научения, для обличения, для исправления, для наставления в праведности,
да будет совершен Божий человек, ко всякому доброму делу приготовлен.
1 «Проповедуй слово... переноси скорби... исполняй служение твое». 6 «Подвигом добрым я подвизался, течение совершил». 9 Личное слово, приветствия и благословение.
Итак заклинаю тебя пред Богом и Господом нашим Иисусом Христом, Который будет судить живых и мертвых в явление Его и Царствие Его:
проповедуй слово, настой во время и не во время, обличай, запрещай, увещевай со всяким долготерпением и назиданием.
Ибо будет время, когда здравого учения принимать не будут, но по своим прихотям будут избирать себе учителей, которые льстили бы слуху;
и от истины отвратят слух и обратятся к басням.
[Зач. 298.] Но ты будь бдителен во всем, переноси скорби, совершай дело благовестника, исполняй служение твое.
Ибо я уже становлюсь жертвою, и время моего отшествия настало.
Подвигом добрым я подвизался, течение совершил, веру сохранил;
а теперь готовится мне венец правды, который даст мне Господь, праведный Судия, в день оный; и не только мне, но и всем, возлюбившим явление Его.
[Зач. 299.] Постарайся прийти ко мне скоро.
Ибо Димас оставил меня, возлюбив нынешний век, и пошел в Фессалонику, Крискент в Галатию, Тит в Далматию; один Лука со мною.
Марка возьми и приведи с собою, ибо он мне нужен для служения.
Тихика я послал в Ефес.
Когда пойдешь, принеси фелонь, который я оставил в Троаде у Карпа, и книги, особенно кожаные.
Александр медник много сделал мне зла. Да воздаст ему Господь по делам его!
Берегись его и ты, ибо он сильно противился нашим словам.
При первом моем ответе никого не было со мною, но все меня оставили. Да не вменится им!
Господь же предстал мне и укрепил меня, дабы через меня утвердилось благовестие и услышали все язычники; и я избавился из львиных челюстей.
И избавит меня Господь от всякого злого дела и сохранит для Своего Небесного Царства, Ему слава во веки веков. Аминь.
Приветствуй Прискиллу и Акилу и дом Онисифоров.
Ераст остался в Коринфе; Трофима же я оставил больного в Милите.
Постарайся прийти до зимы. Приветствуют тебя Еввул, и Пуд, и Лин, и Клавдия, и все братия.
Господь Иисус Христос со духом твоим. Благодать с вами. Аминь.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible