[Зач. 294.] А в большом доме есть сосуды не только золотые и серебряные, но и деревянные и глиняные; и одни в почетном, а другие в низком употреблении.

Итак, кто будет чист от сего, тот будет сосудом в чести, освященным и благопотребным Владыке, годным на всякое доброе дело.

Юношеских похотей убегай, а держись правды, веры, любви, мира со всеми призывающими Господа от чистого сердца.

От глупых и невежественных состязаний уклоняйся, зная, что они рождают ссоры;

рабу же Господа не должно ссориться, но быть приветливым ко всем, учительным, незлобивым,

с кротостью наставлять противников, не даст ли им Бог покаяния к познанию истины,

чтобы они освободились от сети диавола, который уловил их в свою волю.

Церковнославянский (рус)

[Зач. 292.] Ты́ у́бо, ча́до мое́, возмога́й во благода́ти, я́же о Христѣ́ Иису́сѣ,

и я́же слы́шалъ еси́ от мене́ мно́гими свидѣ́тели, сiя́ преда́ждь вѣ́рнымъ человѣ́комъ, и́же дово́лни бу́дутъ и ины́хъ научи́ти.

Ты́ у́бо злопостражди́ я́ко до́бръ во́инъ Иису́съ Христо́въ.

Никто́же [бо] во́инъ быва́я обязу́ется ку́плями жите́йскими, да воево́дѣ уго́денъ бу́детъ.

А́ще же и постра́ждетъ {подвиза́ется} кто́, не вѣнча́ется, а́ще не зако́нно му́ченъ бу́детъ {бу́детъ подвиза́тися}.

Тружда́ющемуся дѣ́лателю пре́жде подоба́етъ от плода́ вкуси́ти.

Разумѣ́й, я́же глаго́лю: да да́стъ у́бо тебѣ́ Госпо́дь ра́зумъ о все́мъ.

Помина́й [Го́спода] Иису́са Христа́ воста́вшаго от ме́ртвыхъ, от сѣ́мене Дави́дова, по благовѣствова́нiю моему́,

въ не́мже злостражду́ да́же до у́зъ, я́ко злодѣ́й: но сло́во Бо́жiе не вя́жется.

Сего́ ра́ди вся́ терплю́ избра́нныхъ ра́ди, да и ті́и спасе́нiе улуча́тъ е́же о Христѣ́ Иису́сѣ, со сла́вою вѣ́чною.

[Зач. 293.] Вѣ́рно сло́во: а́ще бо съ Ни́мъ умро́хомъ, то́ съ Ни́мъ и оживе́мъ:

а́ще терпи́мъ, съ Ни́мъ и воцари́мся: а́ще отве́ржемся, и То́й отве́ржется на́съ:

а́ще не вѣ́руемъ, О́нъ вѣ́ренъ пребыва́етъ: отрещи́ся бо Себе́ не мо́жетъ.

Сiя́ воспомина́й, засвидѣ́телствуя предъ Го́сподемъ, не словопрѣ́тися, ни на ку́юже потре́бу, на разоре́нiе слы́шащихъ.

Потщи́ся себе́ иску́сна поста́вити предъ Бо́гомъ, дѣ́лателя непосты́дна, пра́во пра́вяща сло́во и́стины.

Скве́рныхъ же тщегла́сiй отмета́йся: наипа́че бо преспѣ́ютъ въ нече́стiе,

и сло́во и́хъ я́ко га́ггрена жи́ръ обря́щетъ: от ни́хже е́сть Имене́й и Фили́тъ,

и́же о и́стинѣ погрѣши́ста, глаго́люща, я́ко воскресе́нiе уже́ бы́сть: и возмуща́ютъ нѣ́которыхъ вѣ́ру.

Тве́рдое у́бо основа́нiе Бо́жiе стои́тъ, иму́щее печа́ть сiю́: позна́ Госпо́дь су́щыя Своя́, и: да отсту́питъ от непра́вды вся́къ имену́яй и́мя Госпо́дне.

[Зач. 294.] Въ вели́цѣмъ же дому́ не то́чiю сосу́ди зла́ти и сре́бряни су́ть, но и древя́ни и гли́няни: и о́ви у́бо въ че́сть, о́ви же не въ че́сть.

А́ще у́бо кто́ очи́ститъ себе́ от си́хъ, бу́детъ сосу́дъ въ че́сть, освяще́нъ и благопотре́бенъ Влады́цѣ, на вся́кое дѣ́ло благо́е угото́ванъ.

По́хотей ю́ныхъ бѣ́гай, держи́ся же пра́вды, вѣ́ры, любве́, ми́ра со всѣ́ми призыва́ющими Го́спода от чи́стаго се́рдца.

Бу́ихъ же и ненака́занныхъ стяза́нiй отрица́йся, вѣ́дый, я́ко ражда́ютъ сва́ры:

рабу́ же Госпо́дню не подоба́етъ свари́тися, но ти́ху бы́ти ко всѣ́мъ, учи́телну, незло́биву,

съ кро́тостiю наказу́ющу проти́вныя, еда́ ка́ко да́стъ и́мъ Бо́гъ покая́нiе въ ра́зумъ и́стины,

и возни́кнутъ от дiа́волскiя сѣ́ти, жи́ви уловле́ни от него́ въ свою́ его́ во́лю.

Сербский (синод.)

Языки

Ти, дакле, чедо моје, јачај у благодати која је у Христу Исусу;

И што си чуо од мене пред многим свједоцима, то предај вјерним људима, који ће бити кадри и друге научити.

Ти се, дакле, злопати као добар војник Исуса Христа.

Ниједан се војник не уплиће у послове обичног живота, да би угодио војводи.

Ако се ко и бори, не добија вијенац ако се не бори по правилу.

Земљорадник који се труди треба први да окуси од плодова.

Разуми шта говорим; а Господ нека ти даде разборитост у свему.

Памти Исуса Христа васкрслога из мртвих, од сјемена Давидова, по јеванђељу мојему,

За које се злопатим до самих окова као злочинац, али се ријеч Божија не да свезати.

Због тога подносим све ради изабраних, да и они добију спасење које је у Христу Исусу са славом вјечном.

Истинита је ријеч: ако с Њим умријесмо, с Њим ћемо и живјети;

Ако трпимо, с Њим ћемо и царовати; ако ли се одрекнемо, и Он ће се нас одрећи;

Ако ли изневјеримо, Он остаје вјеран, јер се не може самог себе одрећи.

Ово напомињи, преклињући их пред Господом да се не препиру, што није ни од какве користи него на пропаст онима који слушају.

Постарај се да се покажеш ваљан пред Богом, трудбеник који се нема чега стидјети и који право управља ријечју истине.

А поганих празних разговора клони се; јер ће такви још више напредовати у безбожности.

И ријеч њихова као жива рана разједаће око себе, међу којима су Именеј и Филит,

Који застранише од истине, говорећи да је васкрсење већ било, и руше вјеру неких.

Али тврдо стоји темељ Божији, имајући овај печат: Позна Господ оне који су његови, и: Нека одступи од неправде сваки који призива име Господње.

А у великоме дому нема само златних и сребрних судова, него и дрвених и глинених, и једни су за част а други за нижу употребу.

Ако, дакле, ко очисти себе од ових, биће суд за част, освећен и користан домаћину, припремљен за свако добро дјело.

Бјежи од младалачких жеља, а држи се правде, вјере, љубави, мира са свима који призивају Господа од чистога срца.

А лудих и неуких запиткивања клони се, знајући да рађају свађе;

Слуга пак Господњи не треба да се свађа, него да буде тих према свима, поучан, незлобив,

Који са кротошћу кара оне који се противе, еда би им како Бог дао покајање за познање истине,

И да се избаве из замке ђавола, који их је живе уловио да врше вољу његову.