Ве́тхий Заве́т:
Быт.
Исх.
Лев.
Чис.
Втор.
Нав.
Суд.
Руф.
1Цар.
2Цар.
3Цар.
4Цар.
1Пар.
2Пар.
1Езд.
Неем.
2Езд.
Тов.
Иудиф.
Есф.
Иов.
Пс.
Прит.
Еккл.
Песн.
Прем.
Сир.
Ис.
Иер.
Плч.
ПослИер.
Вар.
Иез.
Дан.
Ос.
Иоил.
Ам.
Авд.
Ион.
Мих.
Наум.
Авв.
Соф.
Аг.
Зах.
Мал.
1Мак.
2Мак.
3Мак.
3Езд.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Скрыть
4:3
4:4
4:5
4:9
4:11
4:13
4:15
4:16
4:20
4:21
Засвидѣ́телствую у́бо а́зъ предъ Бо́гомъ и Го́сподемъ на́шимъ Иису́съ Христо́мъ, хотя́щимъ суди́ти живы́мъ и ме́ртвымъ въ явле́нiи Его́ и Ца́рствiи Его́:
проповѣ́дуй сло́во, насто́й благовре́меннѣ и безвре́меннѣ, обличи́, запрети́, умоли́ со вся́кимъ долготерпѣ́нiемъ и уче́нiемъ.
Бу́детъ бо вре́мя, егда́ здра́ваго уче́нiя не послу́шаютъ, но по свои́хъ по́хотехъ изберу́тъ себѣ́ учи́тели, че́шеми слу́хомъ:
и от и́стины слу́хъ отвратя́тъ, и къ ба́снемъ уклоня́тся.
[Зач. 298.] Ты́ же трезви́ся о все́мъ, злопостражди́, дѣ́ло сотвори́ благовѣ́стника, служе́нiе твое́ извѣ́стно сотвори́.
А́зъ бо уже́ жре́нъ быва́ю, и вре́мя моего́ отше́ствiя наста́:
по́двигомъ до́брымъ подвиза́хся, тече́нiе сконча́хъ, вѣ́ру соблюдо́хъ:
про́чее у́бо соблюда́ется мнѣ́ вѣне́цъ пра́вды, его́же возда́стъ ми́ Госпо́дь въ де́нь о́нъ, пра́ведный Судiя́: не то́кмо же мнѣ́, но и всѣ́мъ возлю́бльшымъ явле́нiе Его́.
[Зач. 299.] Потщи́ся ско́ро прiити́ ко мнѣ́.
Дима́съ бо мене́ оста́ви, возлюби́въ ны́нѣшнiй вѣ́къ, и и́де въ Солу́нь: Кри́скентъ въ Галаті́ю, Ти́тъ въ Далма́тiю: Лука́ еди́нъ е́сть со мно́ю.
Ма́рка пое́мь приведи́ съ собо́ю, е́сть бо ми́ благопотре́бенъ въ слу́жбу.
Тихи́ка же посла́хъ во Ефе́съ.
Фело́нъ, его́же оста́вихъ въ Троа́дѣ у Ка́рпа, гряды́й принеси́, и кни́ги, па́че же ко́жаныя.
Алекса́ндръ кова́чь мно́га ми́ зла́ сотвори́: да возда́стъ ему́ Госпо́дь по дѣло́мъ его́:
от него́же и ты́ себе́ блюди́, зѣло́ бо проти́вится словесе́мъ на́шымъ.
Въ пе́рвый мо́й отвѣ́тъ никто́же бы́сть со мно́ю, но вси́ мя́ оста́виша: да не вмѣни́тся и́мъ.
Госпо́дь же мнѣ́ предста́ и укрѣпи́ мя, да мно́ю проповѣ́данiе извѣ́стно бу́детъ, и услы́шатъ вси́ язы́цы: и изба́вленъ бы́хъ от у́стъ льво́въ.
И изба́витъ мя́ Госпо́дь от вся́каго дѣ́ла лука́ва и спасе́тъ во Ца́рствiе Свое́ Небе́сное: Ему́же сла́ва во вѣ́ки вѣко́въ. Ами́нь.
Цѣлу́й Приски́ллу и Аки́лу и Ониси́форовъ до́мъ.
Ера́стъ оста́ въ Кори́нѳѣ: Трофи́ма же оста́вихъ въ Мили́тѣ боля́ща.
Потщи́ся пре́жде зимы́ прiити́. Цѣлу́етъ тя́ Евву́лъ и Пу́дъ, и Ли́нъ и Клавді́а и бра́тiя вся́.
Госпо́дь Иису́съ Христо́съ со ду́хомъ твои́мъ. Благода́ть съ ва́ми. Ами́нь.
Коне́цъ второ́му посла́нiю е́же къ Тимоѳе́ю свята́го апо́стола Па́вла: и́мать въ себѣ́ главы́ 4, зача́лъ же церко́вныхъ 10.
Коне́цъ второ́му посла́нiю е́же къ Тимоѳе́ю свята́го апо́стола Па́вла: и́мать въ себѣ́ главы́ 4, зача́лъ же церко́вныхъ 10.
1 «Проповедуй слово... переноси скорби... исполняй служение твое». 6 «Подвигом добрым я подвизался, течение совершил». 9 Личное слово, приветствия и благословение.
Итак заклинаю тебя пред Богом и Господом нашим Иисусом Христом, Который будет судить живых и мертвых в явление Его и Царствие Его:
проповедуй слово, настой во время и не во время, обличай, запрещай, увещевай со всяким долготерпением и назиданием.
Ибо будет время, когда здравого учения принимать не будут, но по своим прихотям будут избирать себе учителей, которые льстили бы слуху;
и от истины отвратят слух и обратятся к басням.
[Зач. 298.] Но ты будь бдителен во всем, переноси скорби, совершай дело благовестника, исполняй служение твое.
Ибо я уже становлюсь жертвою, и время моего отшествия настало.
Подвигом добрым я подвизался, течение совершил, веру сохранил;
а теперь готовится мне венец правды, который даст мне Господь, праведный Судия, в день оный; и не только мне, но и всем, возлюбившим явление Его.
[Зач. 299.] Постарайся прийти ко мне скоро.
Ибо Димас оставил меня, возлюбив нынешний век, и пошел в Фессалонику, Крискент в Галатию, Тит в Далматию; один Лука со мною.
Марка возьми и приведи с собою, ибо он мне нужен для служения.
Тихика я послал в Ефес.
Когда пойдешь, принеси фелонь, который я оставил в Троаде у Карпа, и книги, особенно кожаные.
Александр медник много сделал мне зла. Да воздаст ему Господь по делам его!
Берегись его и ты, ибо он сильно противился нашим словам.
При первом моем ответе никого не было со мною, но все меня оставили. Да не вменится им!
Господь же предстал мне и укрепил меня, дабы через меня утвердилось благовестие и услышали все язычники; и я избавился из львиных челюстей.
И избавит меня Господь от всякого злого дела и сохранит для Своего Небесного Царства, Ему слава во веки веков. Аминь.
Приветствуй Прискиллу и Акилу и дом Онисифоров.
Ераст остался в Коринфе; Трофима же я оставил больного в Милите.
Постарайся прийти до зимы. Приветствуют тебя Еввул, и Пуд, и Лин, и Клавдия, и все братия.
Господь Иисус Христос со духом твоим. Благодать с вами. Аминь.
Засвидѣ́тельствꙋю ᲂу҆̀бо а҆́зъ пред̾ бг҃омъ и҆ гдⷭ҇емъ на́шимъ і҆и҃съ хрⷭ҇то́мъ, хотѧ́щимъ сꙋди́ти живы̑мъ и҆ мє́ртвымъ въ ꙗ҆вле́нїи є҆гѡ̀ и҆ црⷭ҇твїи є҆гѡ̀:
проповѣ́дꙋй сло́во, насто́й благовре́меннѣ и҆ безвре́меннѣ, ѡ҆бличѝ, запретѝ, ᲂу҆молѝ со всѧ́кимъ долготерпѣ́нїемъ и҆ ᲂу҆че́нїемъ.
Бꙋ́детъ бо вре́мѧ, є҆гда̀ здра́вагѡ ᲂу҆че́нїѧ не послꙋ́шаютъ, но по свои́хъ по́хотехъ и҆зберꙋ́тъ себѣ̀ ᲂу҆чи̑тели, че́шеми слꙋ́хомъ:
и҆ ѿ и҆́стины слꙋ́хъ ѿвратѧ́тъ, и҆ къ ба́снемъ ᲂу҆клонѧ́тсѧ.
[Заⷱ҇ 298] Ты́ же трезви́сѧ ѡ҆ все́мъ, ѕлопостраждѝ, дѣ́ло сотворѝ бл҃говѣ́стника, слꙋже́нїе твоѐ и҆звѣ́стно сотворѝ.
А҆́зъ бо ᲂу҆жѐ жре́нъ быва́ю, и҆ вре́мѧ моегѡ̀ ѿше́ствїѧ наста̀:
по́двигомъ до́брымъ подвиза́хсѧ, тече́нїе сконча́хъ, вѣ́рꙋ соблюдо́хъ:
про́чее ᲂу҆̀бо соблюда́етсѧ мнѣ̀ вѣне́цъ пра́вды, є҆го́же возда́стъ мѝ гдⷭ҇ь въ де́нь ѡ҆́нъ, првⷣный сꙋдїѧ̀: не то́кмѡ же мнѣ̀, но и҆ всѣ̑мъ возлю́бльшымъ ꙗ҆вле́нїе є҆гѡ̀.
[Заⷱ҇ 299] Потщи́сѧ ско́рѡ прїитѝ ко мнѣ̀.
Дима́съ бо менѐ ѡ҆ста́ви, возлюби́въ нн҃ѣшнїй вѣ́къ, и҆ и҆́де въ солꙋ́нь: кри́скентъ въ галаті́ю, ті́тъ въ далма́тїю: лꙋка̀ є҆ди́нъ є҆́сть со мно́ю.
Ма́рка пое́мь приведѝ съ собо́ю, є҆́сть бо мѝ благопотре́бенъ въ слꙋ́жбꙋ.
Тѷхі́ка же посла́хъ во є҆фе́съ.
Фело́нъ, є҆го́же ѡ҆ста́вихъ въ трѡа́дѣ ᲂу҆ ка́рпа, грѧды́й принесѝ, и҆ кни̑ги, па́че же кѡ́жаныѧ.
А҆леѯа́ндръ кова́чь мнѡ́га мѝ ѕла̑ сотворѝ: да возда́стъ є҆мꙋ̀ гдⷭ҇ь по дѣлѡ́мъ є҆гѡ̀:
ѿ негѡ́же и҆ ты̀ себѐ блюдѝ, ѕѣлѡ́ бо проти́витсѧ словесє́мъ на́шымъ.
Въ пе́рвый мо́й ѿвѣ́тъ никто́же бы́сть со мно́ю, но всѝ мѧ̀ ѡ҆ста́виша: да не вмѣни́тсѧ и҆̀мъ.
Гдⷭ҇ь же мнѣ̀ предста̀ и҆ ᲂу҆крѣпи́ мѧ, да мно́ю проповѣ́данїе и҆звѣ́стно бꙋ́детъ, и҆ ᲂу҆слы́шатъ всѝ ꙗ҆зы́цы: и҆ и҆зба́вленъ бы́хъ ѿ ᲂу҆́стъ львѡ́въ.
И҆ и҆зба́витъ мѧ̀ гдⷭ҇ь ѿ всѧ́кагѡ дѣ́ла лꙋка́ва и҆ сп҃се́тъ во црⷭ҇твїе своѐ нбⷭ҇ное: є҆мꙋ́же сла́ва во вѣ́ки вѣкѡ́въ. А҆ми́нь.
Цѣлꙋ́й прїскі́ллꙋ и҆ а҆кѵ́лꙋ и҆ ѻ҆нисі́форовъ до́мъ.
Є҆ра́стъ ѡ҆ста̀ въ корі́нѳѣ: трофі́ма же ѡ҆ста́вихъ въ мїли́тѣ болѧ́ща.
Потщи́сѧ пре́жде зимы̀ прїитѝ. Цѣлꙋ́етъ тѧ̀ є҆ѵвꙋ́лъ и҆ пꙋ́дъ, и҆ лі́нъ и҆ клаѵді́а и҆ бра́тїѧ всѧ̑.
Гдⷭ҇ь і҆и҃съ хрⷭ҇то́съ со дꙋ́хомъ твои́мъ. Блгⷣть съ ва́ми. А҆ми́нь.
Латинский (Nova Vulgata)
Языки
- Добавить язык
- Церковнослав. (рус)
- Церковнослав. (цс)
- Рус. (Синодальный)
- Рус. (Синод. с ударе́-ми)
- Рус. (еп. Кассиан)
- Рус. (К.П. Победоносцев)
- Arab (JAB)
- Arab (AVD)
- Azerbaijani
- Armenian
- Belarusian
- Bulgarian
- Chinese (simpl.)
- Croatian (S&D)
- English (NKJV)
- English (NRSV)
- English (KJV)
- Estonian
- Finnish (1992)
- French (LSG)
- Georgian (ancient)
- Georgian
- German (MLU, 1912)
- German (GNB)
- Greek (Koine)
- Greek (TGV)
- Greek (NA, 28)
- Hebrew NT by Delitzsch
- Italian (CEI 1974)
- Italian
- Kyrgyz
- Latin (Nova Vulgata)
- Latvian
- Romanian
- Polish
- Portuguese
- Serbian (synod.)
- Serbian
- Spanish (RVR 1995)
- Swedish (Folkbibeln)
- Tajik
- Ukrainian (Homenko)
- Ukrainian (Ogienko)
- Uzbek
Testificor coram Deo et Christo Iesu, qui iudicaturus est vivos ac mortuos, per adventum ipsius et regnum eius:
praedica verbum, insta opportune, importune, argue, increpa, obsecra in omni longanimitate et doctrina.
Erit enim tempus, cum sanam doctrinam non sustinebunt, sed ad sua desideria coacervabunt sibi magistros prurientes auribus,
et a veritate quidem auditum avertent, ad fabulas autem convertentur.
Tu vero vigila in omnibus, labora, opus fac evangelistae, ministerium tuum imple.
Ego enim iam delibor, et tempus meae resolutionis instat.
Bonum certamen certavi, cursum consummavi, fidem servavi;
in reliquo reposita est mihi iustitiae corona, quam reddet mihi Dominus in illa die, iustus iudex, non solum autem mihi sed et omnibus, qui diligunt adventum eius.
Festina venire ad me cito.
Demas enim me dereliquit diligens hoc saeculum et abiit Thessalonicam, Crescens in Galatiam, Titus in Dalmatiam;
Lucas est mecum solus. Marcum assumens adduc tecum, est enim mihi utilis in ministerium.
Tychicum autem misi Ephesum.
Paenulam, quam reliqui Troade apud Carpum, veniens affer, et libros, maxime autem membranas.
Alexander aerarius multa mala mihi ostendit. Reddet ei Dominus secundum opera eius;
quem et tu devita, valde enim restitit verbis nostris.
In prima mea defensione nemo mihi affuit, sed omnes me dereliquerunt. Non illis reputetur;
Dominus autem mihi astitit et confortavit me, ut per me praedicatio impleatur, et audiant omnes gentes; et liberatus sum de ore leonis.
Liberabit me Dominus ab omni opere malo et salvum faciet in regnum suum caeleste; cui gloria in saecula saeculorum. Amen.
Saluta Priscam et Aquilam et Onesiphori domum.
Erastus remansit Corinthi, Trophimum autem reliqui infirmum Mileti.
Festina ante hiemem venire. Salutat te Eubulus et Pudens et Linus et Claudia et fratres omnes.
Dominus cum spiritu tuo. Gratia vobiscum.