Кни̑ги Ве́тхагѡ Завѣ́та:
Быт.
Исх.
Лев.
Чис.
Втор.
Нав.
Суд.
Руф.
1Цар.
2Цар.
3Цар.
4Цар.
1Пар.
2Пар.
1Езд.
Неем.
2Езд.
Тов.
Иудиф.
Есф.
Иов.
Пс.
Прит.
Еккл.
Песн.
Прем.
Сир.
Ис.
Иер.
Плч.
ПослИер.
Вар.
Иез.
Дан.
Ос.
Иоил.
Ам.
Авд.
Ион.
Мих.
Наум.
Авв.
Соф.
Аг.
Зах.
Мал.
1Мак.
2Мак.
3Мак.
3Езд.
Кни̑ги Но́вагѡ Завѣ́та: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Кни̑ги Но́вагѡ Завѣ́та: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Скрыть
1:1
1:2
1:3
1:5
1:6
1:7
1:9
1:10
1:12
1:13
1:14
1:15
[Заⷱ҇ 76] Ста́рецъ га́їеви возлю́бленномꙋ, є҆го́же а҆́зъ люблю̀ вои́стиннꙋ.
Возлю́бленне, во всѣ́хъ молю́сѧ (ѡ҆ тебѣ̀) благоспѣ́ѧтисѧ тебѣ̀ и҆ здра́вствовати, ꙗ҆́коже благоспѣ́етсѧ тебѣ̀ дꙋша̀.
Возра́довахсѧ ѕѣлѡ̀, прише́дшымъ бра́тїѧмъ и҆ свидѣ́тельствꙋющымъ твою̀ и҆́стинꙋ, ꙗ҆́коже ты̀ во и҆́стинѣ хо́диши.
Бо́льши сеѧ̀ не и҆́мамъ ра́дости, да слы́шꙋ моѧ̑ ча̑да во и҆́стинѣ ходѧ̑ща.
Возлю́бленне, вѣ́рнѡ твори́ши, є҆́же а҆́ще дѣ́лаеши въ бра́тїю и҆ въ стра̑нныѧ,
и҆̀же свидѣ́тельствоваша ѡ҆ твое́й любвѝ пред̾ цр҃ковїю: и҆̀хже предпосла́въ досто́йнѡ бг҃ꙋ, до́брѣ твори́ши,
ѡ҆ и҆́мени бо є҆гѡ̀ и҆зыдо́ша, ничто́же прїе́млюще ѿ ꙗ҆зы̑къ.
Мы̀ ᲂу҆̀бо до́лжни є҆смы̀ прїима́ти таковы́хъ, да поспѣ̑шницы бꙋ́демъ и҆́стинѣ.
Писа́хъ цр҃кви: но первенстволю́бецъ и҆́хъ дїотре́фъ не прїе́млетъ на́съ.
Сегѡ̀ ра́ди, а҆́ще прїидꙋ̀, воспомѧнꙋ̀ є҆гѡ̀ дѣла̀, ꙗ҆́же твори́тъ, словесы̀ лꙋка́выми ᲂу҆корѧ́ѧ на́съ: и҆ недово́ленъ быва́ѧ ѡ҆ си́хъ, ни са́мъ прїе́млетъ бра́тїю, и҆ хотѧ́щымъ возбранѧ́етъ, и҆ ѿ цр҃кве и҆зго́нитъ.
Возлю́бленне, не ᲂу҆подоблѧ́йсѧ ѕло́мꙋ, но бл҃го́мꙋ. Благотворѧ́й ѿ бг҃а є҆́сть: а҆ ѕлотворѧ́й не ви́дѣ бг҃а.
Дими́трїеви свидѣ́тельствовасѧ ѿ всѣ́хъ и҆ ѿ са́мыѧ и҆́стины: и҆ мы́ же свидѣ́тельствꙋемъ, и҆ вѣ́сте, ꙗ҆́кѡ свидѣ́тельство на́ше и҆́стинно є҆́сть.
Мнѡ́га и҆мѣ́хъ писа́ти, но не хощꙋ̀ черни́ломъ и҆ тро́стїю писа́ти тебѣ̀,
ᲂу҆пова́ю же а҆́бїе ви́дѣти тѧ̀ и҆ ᲂу҆сты̑ ко ᲂу҆стѡ́мъ глаго́лати.
Ми́ръ тебѣ̀. Цѣлꙋ́ютъ тѧ̀ дрꙋ́зи: цѣлꙋ́й дрꙋ́ги по и҆́мени. А҆ми́нь.
1 Приветствие Гаию: радость, что он «ходит в истине». 5 Похвала за принятие в дом странствующих работников. 9 Предостережение Диотрефу и похвала Димитрию. 13 Последнее приветствие.
[Зач. 76.] Старец – возлюбленному Гаию, которого я люблю по истине.
Возлюбленный! молюсь, чтобы ты здравствовал и преуспевал во всем, как преуспевает душа твоя.
Ибо я весьма обрадовался, когда пришли братия и засвидетельствовали о твоей верности, как ты ходишь в истине.
Для меня нет бо́льшей радости, как слышать, что дети мои ходят в истине.
Возлюбленный! ты как верный поступаешь в том, что делаешь для братьев и для странников.
Они засвидетельствовали перед церковью о твоей любви. Ты хорошо поступишь, если отпустишь их, как должно ради Бога,
ибо они ради имени Его пошли, не взяв ничего от язычников.
Итак мы должны принимать таковых, чтобы сделаться споспешниками истине.
Я писал церкви; но любящий первенствовать у них Диотреф не принимает нас.
Посему, если я приду, то напомню о делах, которые он делает, понося нас злыми словами, и не довольствуясь тем, и сам не принимает братьев, и запрещает желающим, и изгоняет из церкви.
Возлюбленный! не подражай злу, но добру. Кто делает добро, тот от Бога; а делающий зло не видел Бога.
О Димитрии засвидетельствовано всеми и самою истиною; свидетельствуем также и мы, и вы знаете, что свидетельство наше истинно.
Многое имел я писать; но не хочу писать к тебе чернилами и тростью,
а надеюсь скоро увидеть тебя и поговорить устами к устам.
Мир тебе. Приветствуют тебя друзья; приветствуй друзей поименно. Аминь.
ὁ πρεσβύτερος Γαΐῳ τῷ ἀγαπητῷ ὃν ἐγὼ ἀγαπῶ ἐν ἀληθείᾳ
ἀγαπητέ περὶ πάντων εὔχομαί σε εὐοδοῦσθαι καὶ ὑγιαίνειν καθὼς εὐοδοῦταί σου ἡ ψυχή
ἐχάρην γὰρ λίαν ἐρχομένων ἀδελφῶν καὶ μαρτυρούντων σου τῇ ἀληθείᾳ καθὼς σὺ ἐν ἀληθείᾳ περιπατεῖς
μειζοτέραν τούτων οὐκ ἔχω χαράν ἵνα ἀκούω τὰ ἐμὰ τέκνα ἐν τῇ ἀληθείᾳ περιπατοῦντα
ἀγαπητέ πιστὸν ποιεῖς ὃ ἐὰν ἐργάσῃ εἰς τοὺς ἀδελφοὺς καὶ τοῦτο ξένους
οἳ ἐμαρτύρησάν σου τῇ ἀγάπῃ ἐνώπιον ἐκκλησίας οὓς καλῶς ποιήσεις προπέμψας ἀξίως τοῦ θεοῦ
ὑπὲρ γὰρ τοῦ ὀνόματος ἐξῆλθον μηδὲν λαμβάνοντες ἀπὸ τῶν ἐθνικῶν
ἡμεῖς οὖν ὀφείλομεν ὑπολαμβάνειν τοὺς τοιούτους ἵνα συνεργοὶ γινώμεθα τῇ ἀληθείᾳ
ἔγραψά τι τῇ ἐκκλησίᾳ ἀλλ᾿ ὁ φιλοπρωτεύων αὐτῶν Διοτρέφης οὐκ ἐπιδέχεται ἡμᾶς
διὰ τοῦτο ἐὰν ἔλθω ὑπομνήσω αὐτοῦ τὰ ἔργα ἃ ποιεῖ λόγοις πονηροῖς φλυαρῶν ἡμᾶς καὶ μὴ ἀρκούμενος ἐπὶ τούτοις οὔτε αὐτὸς ἐπιδέχεται τοὺς ἀδελφοὺς καὶ τοὺς βουλομένους κωλύει καὶ ἐκ τῆς ἐκκλησίας ἐκβάλλει
ἀγαπητέ μὴ μιμοῦ τὸ κακὸν ἀλλὰ τὸ ἀγαθόν ὁ ἀγαθοποιῶν ἐκ τοῦ θεοῦ ἐστιν ὁ κακοποιῶν οὐχ ἑώρακεν τὸν θεόν
Δημητρίῳ μεμαρτύρηται ὑπὸ πάντων καὶ ὑπὸ αὐτῆς τῆς ἀληθείας καὶ ἡμεῖς δὲ μαρτυροῦμεν καὶ οἶδας ὅτι ἡ μαρτυρία ἡμῶν ἀληθής ἐστιν
πολλὰ εἶχον γράψαι σοι ἀλλ᾿ οὐ θέλω διὰ μέλανος καὶ καλάμου σοι γράφειν
ἐλπίζω δὲ εὐθέως σε ἰδεῖν καὶ στόμα πρὸς στόμα λαλήσομεν
εἰρήνη σοι ἀσπάζονταί σε οἱ φίλοι ἀσπάζου τοὺς φίλους κατ᾿ ὄνομα
Латинский (Nova Vulgata)
Языки
- Добавить язык
- Церковнослав. (рус)
- Церковнослав. (цс)
- Рус. (Синодальный)
- Рус. (Синод. с ударе́-ми)
- Рус. (еп. Кассиан)
- Рус. (К.П. Победоносцев)
- Arab (JAB)
- Arab (AVD)
- Azerbaijani
- Armenian
- Belarusian
- Bulgarian
- Chinese (simpl.)
- Croatian (S&D)
- English (NKJV)
- English (NRSV)
- English (KJV)
- Estonian
- Finnish (1992)
- French (LSG)
- Georgian (ancient)
- Georgian
- German (MLU, 1912)
- German (GNB)
- Greek (Koine)
- Greek (TGV)
- Greek (NA, 28)
- Hebrew NT by Delitzsch
- Italian (CEI 1974)
- Italian
- Kyrgyz
- Latin (Nova Vulgata)
- Latvian
- Romanian
- Polish
- Portuguese
- Serbian (synod.)
- Serbian
- Spanish (RVR 1995)
- Swedish (Folkbibeln)
- Tajik
- Ukrainian (Homenko)
- Ukrainian (Ogienko)
- Uzbek
Presbyter Gaio carissimo, quem ego diligo in veritate.
Carissime, in omnibus exopto prospere te agere et valere, sicut prospere agit anima tua.
Nam gavisus sum valde, venientibus fratribus et testimonium perhibentibus veritati tuae, quomodo tu in veritate ambules.
Maius horum non habeo gaudium, quam ut audiam filios meos in veritate ambulare.
Carissime, fideliter facis, quidquid operaris in fratres et hoc in peregrinos,
qui testimonium reddiderunt caritati tuae in conspectu ecclesiae. Bene facies subveniens illis in via digne Deo;
pro nomine enim profecti sunt, nihil accipientes a gentilibus.
Nos ergo debemus sublevare huiusmodi, ut cooperatores simus veritatis.
Scripsi aliquid ecclesiae; sed is qui amat primatum gerere in eis, Diotrephes, non recipit nos.
Propter hoc, si venero, commonebo eius opera, quae facit verbis malignis garriens in nos; et quasi non ei ista sufficiant, nec ipse suscipit fratres et eos, qui cu piunt, prohibet et de ecclesia eicit.
Carissime, noli imitari malum, sed quod bonum est. Qui benefacit, ex Deo est; qui malefacit, non vidit Deum.
Demetrio testimonium redditur ab omnibus et ab ipsa veritate; sed et nos testimonium perhibemus, et scis quoniam testimonium nostrum verum est.
Multa habui scribere tibi, sed nolo per atramentum et calamum scribere tibi;
spero autem protinus te videre, et os ad os loquemur.
Pax tibi. Salutant te amici. Saluta amicos nominatim.