Скрыть
13:4
13:6
13:7
13:9
13:11
13:12
13:14
13:15
13:16
13:29
13:40
13:42
13:44
13:45
13:48
13:49
13:52
Церковнославянский (рус)
Бя́ху же нѣ́цыи во це́ркви су́щей во Антiохі́и проро́цы и учи́телiе: Варна́ва же и Симео́нъ нарица́емый Ни́геръ, и Лукі́й Кирине́анинъ, и Манаи́лъ со И́родомъ четвертовла́ст­никомъ воспита́н­ный, и Са́влъ.
Служа́щымъ же и́мъ Го́сподеви и постя́щымся, рече́ Ду́хъ Святы́й: от­дѣли́те Ми́ Варна́ву и Са́вла на дѣ́ло, на не́же при­­зва́хъ и́хъ.
Тогда́ пости́в­шеся и помоли́в­шеся и воз­ло́жше ру́ки на ня́, от­пусти́ша и́хъ.
Сiя́ у́бо, по́слана бы́в­ша от­ Ду́ха Свя́та, снидо́ста въ Селевкі́ю, от­ту́ду же от­плы́ста въ Ки́пръ,
и бы́в­ша въ Салами́нѣ, воз­вѣща́ста сло́во Бо́жiе въ со́нмищихъ Иуде́йскихъ: имѣ́яста же и Иоа́н­на слугу́.
Проше́дша же о́стровъ да́же до Па́фа, обрѣто́ста нѣ́ко­его му́жа волхва́ лжепроро́ка Иуде́анина, ему́же и́мя Варiису́съ,
и́же бѣ́ со анѳипа́томъ Се́ргiемъ Па́вломъ, му́жемъ разу́мнымъ. Се́й при­­зва́въ Варна́ву и Са́вла, взыска́ услы́шати сло́во Бо́жiе:
сопротивля́шеся же и́ма Ели́ма во́лхвъ, та́ко бо сказу́ет­ся и́мя его́, искі́й разврати́ти анѳипа́та от­ вѣ́ры.
Са́влъ же, и́же и Па́велъ, испо́лнися Ду́ха Свя́та, и воз­зрѣ́въ на́нь,
рече́: о, испо́лнен­не вся́кiя льсти́ и вся́кiя зло́бы, сы́не дiа́воль, вра́же вся́кiя пра́вды, не преста́неши ли развраща́я пути́ Госпо́дни пра́выя?
И ны́нѣ, се́, рука́ Госпо́дня на тя́, и бу́деши слѣ́пъ, не ви́дя со́лнца до вре́мене. Внеза́пу же нападе́ на́нь мра́къ и тма́, и осяза́я иска́­ше вожда́.
Тогда́ ви́дѣвъ анѳипа́тъ бы́в­шее, вѣ́рова, дивя́ся о уче́нiи Госпо́дни.
[Зач. 32.] Отве́зшеся же от­ Па́фа Па́велъ и су́щiи съ ни́мъ, прiидо́ша въ Пергі́ю Памфилі́йскую: Иоа́н­нъ же, от­лучи́вся от­ ни́хъ, воз­врати́ся во Иерусали́мъ.
Они́ же, проше́дше от­ Пергі́и, прiидо́ша во Антiохі́ю Писиді́йскую, и в­ше́дше въ со́нмище въ де́нь суббо́тный, сѣдо́ша.
По чте́нiи же зако́на и проро́къ, посла́ша нача́лницы со́нмища къ ни́мъ, глаго́люще: му́жiе бра́тiе, а́ще е́сть сло́во въ ва́съ утѣше́нiя къ лю́демъ, глаго́лите.
Воста́въ же Па́велъ и помаа́въ руко́ю, рече́: му́жiе Изра́илтяне и боя́щiися Бо́га, услы́шите:
Бо́гъ люді́й си́хъ избра́ отцы́ на́шя и лю́ди воз­несе́ въ при­­ше́л­ст­вiи въ земли́ Еги́петстѣй, и мы́шцею высо́кою изведе́ и́хъ изъ нея́
и до четы́редесяти лѣ́тъ препита́ и́хъ въ пусты́ни:
и низложи́въ язы́къ се́дмь въ земли́ Ханаа́нстѣй, даде́ и́мъ въ наслѣ́дiе зе́млю и́хъ,
и по си́хъ, я́ко лѣ́тъ четы́реста и пятьдеся́тъ, даде́ и́мъ судiи́ до Самуи́ла проро́ка:
и от­ту́ду проси́ша царя́, и даде́ и́мъ Бо́гъ Сау́ла сы́на Ки́сова, му́жа от­ колѣ́на Венiами́нова, лѣ́тъ четы́редесять:
и преста́вль его́, воз­дви́же и́мъ Дави́да въ царя́, ему́же и рече́ свидѣ́тел­ст­вовавъ: обрѣто́хъ Дави́да сы́на Иессе́ова, му́жа по се́рдцу Мо­ему́, и́же сотвори́тъ вся́ хотѣ́нiя Моя́.
От сего́ сѣ́мене Бо́гъ по обѣтова́нiю воз­дви́же Изра́илю Спасе́нiе Иису́са,
проповѣ́дав­шу Иоа́н­ну предъ лице́мъ вни́тiя Его́ креще́нiе покая́нiя всѣ́мъ лю́демъ Изра́илевымъ.
[Зач. 33.] И я́коже скончава́­ше Иоа́н­нъ тече́нiе, глаго́лаше: кого́ мя́ непщу́ете бы́ти? Нѣ́смь а́зъ, но се́, гряде́тъ по мнѣ́, Ему́же нѣ́смь досто́инъ разрѣши́ти реме́нь сапогу́ Его́.
Му́жiе бра́тiе, сы́нове ро́да Авраа́мля, и и́же въ ва́съ боя́щiися Бо́га, ва́мъ сло́во спасе́нiя сего́ посла́ся.
Живу́щiи бо во Иерусали́мѣ и кня́зи и́хъ, сего́ не разумѣ́в­ше, и гла́сы проро́ческiя по вся́ суббо́ты что́мыя, осуди́в­ше [Его́], испо́лниша,
и ни еди́ныя вины́ сме́ртныя обрѣ́тше, проси́ша у Пила́та уби́ти Его́:
я́коже сконча́ша вся́, я́же о Не́мъ пи́сана, сне́мше съ дре́ва, положи́ша во гро́бѣ.
Бо́гъ же воскреси́ Его́ от­ ме́ртвыхъ:
и́же явля́шеся во дни́ мно́ги совоз­ше́дшымъ съ Ни́мъ от­ Галиле́и во Иерусали́мъ, и́же ны́нѣ су́ть свидѣ́телiе Его́ къ лю́демъ.
И мы́ ва́мъ благовѣ­ст­ву́емъ обѣтова́нiе бы́в­шее ко отце́мъ, я́ко сiе́ Бо́гъ испо́лнилъ е́сть на́мъ ча́домъ и́хъ, воз­дви́гъ Иису́са,
я́коже и во псалмѣ́ вторѣ́мъ пи́сано е́сть: Сы́нъ Мо́й еси́ Ты́, А́зъ дне́сь роди́хъ Тя́.
А я́коже воскреси́ Его́ от­ ме́ртвыхъ, не ктому́ хотя́ща воз­врати́тися во истлѣ́нiе, си́це рече́: я́ко да́мъ ва́мъ преподо́бная Дави́дова вѣ́рная.
Тѣ́мже и въ друго́мъ глаго́летъ: не да́си Преподобному Тво­ему́ ви́дѣти истлѣ́нiя.
Дави́дъ бо, сво­ему́ ро́ду послужи́въ Бо́жiимъ совѣ́томъ, у́спе, и при­­ложи́ся ко отце́мъ сво­и́мъ, и ви́дѣ истлѣ́нiе:
а Его́же Бо́гъ воз­дви́же, не ви́дѣ истлѣ́нiя.
Вѣ́домо у́бо да бу́детъ ва́мъ, му́жiе бра́тiе, я́ко Его́ ра́ди ва́мъ оставле́нiе грѣхо́въ проповѣ́дает­ся:
и от­ всѣ́хъ, от­ ни́хже не воз­мого́сте въ зако́нѣ Моисе́овѣ оправди́тися, о Се́мъ вся́къ вѣ́руяй оправда́ет­ся.
Блюди́те у́бо, да не прiи́детъ на ва́съ рѣче́н­ное во проро́цѣхъ:
ви́дите, неради́вiи, и чуди́теся, и у́зрите и исче́знете: я́ко дѣ́ло А́зъ содѣ́лаю во дни́ ва́шя, ему́же не и́мате вѣ́ровати, а́ще кто́ повѣ́сть ва́мъ.
Исходя́щымъ же и́мъ от­ со́нмища Иуде́йска, моля́ху язы́цы въ другу́ю суббо́ту глаго́латися и́мъ глаго́ломъ си́мъ:
разше́дшуся же собо́ру, послѣ́доваша мно́зи от­ Иуде́й и чести́выхъ при­­шле́цъ Па́влу и Варна́вѣ, и́же, глаго́люща и́мъ, увѣща́ста и́хъ пребыва́ти въ благода́ти Бо́жiей.
Во гряду́щую же суббо́ту ма́ло не ве́сь гра́дъ собра́ся послу́шати сло́ва Бо́жiя:
ви́дѣв­ше же Иуде́е наро́ды, испо́лнишася за́висти и вопреки́ глаго́лаху глаго́лемымъ от­ Па́вла, сопроти́въ глаго́люще и хуля́ще.
Дерзну́в­ша же Па́велъ и Варна́ва реко́ста: ва́мъ бѣ́ лѣ́по пе́рвѣе глаго́лати сло́во Бо́жiе: а поне́же от­верго́сте е́ и недосто́йны творите́ са́ми себе́ вѣ́чному животу́, се́, обраща́емся во язы́ки:
та́ко бо заповѣ́да на́мъ Госпо́дь: положи́хъ Тя́ во свѣ́тъ язы́комъ, е́же бы́ти Тебѣ́ во спасе́нiе да́же до послѣ́днихъ земли́.
Слы́шаще же язы́цы ра́довахуся и сла́вляху сло́во Госпо́дне, и вѣ́роваша, ели́цы учине́ни бя́ху въ жи́знь вѣ́чную:
проноша́­шеся же сло́во Госпо́дне по все́й странѣ́.
Иуде́е же наусти́ша чести́выя жены́ и благообра́зныя и старѣ́йшины гра́да, и воз­двиго́ша гоне́нiе на Па́вла и Варна́ву, и изгна́ша я́ от­ предѣ́лъ сво­и́хъ.
О́на же, от­ря́сша пра́хъ от­ но́гъ сво­и́хъ на ни́хъ, прiидо́ста во Иконі́ю.
Ученицы́ же исполня́хуся ра́дости и Ду́ха Свя́та.
Синодальный
1 Варнава и Савл отделены Церковью в Антиохии на служение. 4 Их проповедь на Кипре. Сергий Павел. Елима волхв, его слепота. 13 Они следуют чрез Пергию в Антиохию Писидийскую. 16 Слово Павла в синагоге в Антиохии. 42 Толпы народа в следующую субботу. 46 Сопротивление иудеев Савлу, который «обращается к язычникам». Иудеи изгнали его.
В Антиохии, в тамошней церкви были некоторые пророки и учители: Варнава, и Симеон, называемый Нигер, и Луций Киринеянин, и Манаил, совоспитанник Ирода четвертовластника, и Савл.
Когда они служили Господу и постились, Дух Святой сказал: отделите Мне Варнаву и Савла на дело, к которому Я призвал их.
Тогда они, совершив пост и молитву и возложив на них руки, отпустили их.
Сии, быв посланы Духом Святым, пришли в Селевкию, а оттуда отплыли в Кипр;
и, быв в Саламине, проповедовали слово Божие в синагогах Иудейских; имели же при себе и Иоанна для служения.
Пройдя весь остров до Пафа, нашли они некоторого волхва, лжепророка, Иудеянина, именем Вариисуса,
который находился с проконсулом Сергием Павлом, мужем разумным. Сей, призвав Варнаву и Савла, пожелал услышать слово Божие.
А Елима волхв (ибо то́ значит имя его) противился им, стараясь отвратить проконсула от веры.
Но Савл, он же и Павел, исполнившись Духа Святого и устремив на него взор,
сказал: о, исполненный всякого коварства и всякого злодейства, сын диавола, враг всякой правды! перестанешь ли ты совращать с прямых путей Господних?
И ныне вот, рука Господня на тебя: ты будешь слеп и не увидишь солнца до времени. И вдруг напал на него мрак и тьма, и он, обращаясь туда и сюда, искал вожатого.
Тогда проконсул, увидев происшедшее, уверовал, дивясь учению Господню.
[Зач. 32.] Отплыв из Пафа, Павел и бывшие при нем прибыли в Пергию, в Памфилии. Но Иоанн, отделившись от них, возвратился в Иерусалим.
Они же, проходя от Пергии, прибыли в Антиохию Писидийскую и, войдя в синагогу в день субботний, сели.
После чтения закона и пророков, начальники синагоги послали сказать им: мужи братия! если у вас есть слово наставления к народу, говорите.
Павел, встав и дав знак рукою, сказал: мужи Израильтяне и боящиеся Бога! послушайте.
Бог народа сего избрал отцов наших и возвысил сей народ во время пребывания в земле Египетской, и мышцею вознесенною вывел их из нее,
и около сорока лет времени питал их в пустыне.
И, истребив семь народов в земле Ханаанской, разделил им в наследие землю их.
И после сего, около четырехсот пятидесяти лет, давал им судей до пророка Самуила.
Потом просили они царя, и Бог дал им Саула, сына Кисова, мужа из колена Вениаминова. Так прошло лет сорок.
Отринув его, поставил им царем Давида, о котором и сказал, свидетельствуя: нашел Я мужа по сердцу Моему, Давида, сына Иессеева, который исполнит все хотения Мои.
Из его-то потомства Бог по обетованию воздвиг Израилю Спасителя Иисуса.
Перед самым явлением Его Иоанн проповедовал крещение покаяния всему народу Израильскому.
[Зач. 33.] При окончании же поприща своего, Иоанн говорил: за кого почитаете вы меня? я не тот; но вот, идет за мною, у Которого я недостоин развязать обувь на ногах.
Мужи братия, дети рода Авраамова, и боящиеся Бога между вами! вам послано слово спасения сего.
Ибо жители Иерусалима и начальники их, не узнав Его и осудив, исполнили слова пророческие, читаемые каждую субботу,
и, не найдя в Нем никакой вины, достойной смерти, просили Пилата убить Его.
Когда же исполнили всё написанное о Нем, то, сняв с древа, положили Его во гроб.
Но Бог воскресил Его из мертвых.
Он в продолжение многих дней являлся тем, которые вышли с Ним из Галилеи в Иерусалим и которые ныне суть свидетели Его перед народом.
И мы благовествуем вам, что обетование, данное отцам, Бог исполнил нам, детям их, воскресив Иисуса,
как и во втором псалме написано: Ты Сын Мой: Я ныне родил Тебя.
А что воскресил Его из мертвых, так что Он уже не обратится в тление, о сем сказал так: Я дам вам милости, обещанные Давиду, верно.
Посему и в другом месте говорит: не дашь Святому Твоему увидеть тление.
Давид, в свое время послужив изволению Божию, почил и приложился к отцам своим, и увидел тление;
а Тот, Которого Бог воскресил, не увидел тления.
Итак, да будет известно вам, мужи братия, что ради Него возвещается вам прощение грехов;
и во всем, в чем вы не могли оправдаться законом Моисеевым, оправдывается Им всякий верующий.
Берегитесь же, чтобы не пришло на вас сказанное у пророков:
смотрите, презрители, подивитесь и исчезните; ибо Я делаю дело во дни ваши, дело, которому не поверили бы вы, если бы кто рассказывал вам.
При выходе их из Иудейской синагоги язычники просили их говорить о том же в следующую субботу.
Когда же собрание было распущено, то многие Иудеи и чтители Бога, обращенные из язычников, последовали за Павлом и Варнавою, которые, беседуя с ними, убеждали их пребывать в благодати Божией.
В следующую субботу почти весь город собрался слушать слово Божие.
Но Иудеи, увидев народ, исполнились зависти и, противореча и злословя, сопротивлялись тому, что говорил Павел.
Тогда Павел и Варнава с дерзновением сказали: вам первым надлежало быть проповедану слову Божию, но как вы отвергаете его и сами себя делаете недостойными вечной жизни, то вот, мы обращаемся к язычникам.
Ибо так заповедал нам Господь: Я положил Тебя во свет язычникам, чтобы Ты был во спасение до края земли.
Язычники, слыша это, радовались и прославляли слово Господне, и уверовали все, которые были предуставлены к вечной жизни.
И слово Господне распространялось по всей стране.
Но Иудеи, подстрекнув набожных и почетных женщин и первых в городе людей, воздвигли гонение на Павла и Варнаву и изгнали их из своих пределов.
Они же, отрясши на них прах от ног своих, пошли в Иконию.
А ученики исполнялись радости и Духа Святого.
Сербский
А у цркви која беше у Антиохији беху неки пророци и учитељи, то јест: Варнава и Симеун који се зваше Нигар, и Лукије Киринац, и Манаил одгајени с Иродом четворовласником, и Савле.
А кад они служаху Господу и пошћаху, рече Дух Свети: Одвојте ми Варнаву и Савла на дело на које их позвах.
Тада постивши и помоливши се Богу метнуше руке на њих, и отпустише их.
Ови дакле послани од Духа Светог сиђоше у Селеукију, и оданде отпловише у Кипар.
И дошавши у Саламин јавише реч Божју у зборницама јеврејским; а имаху и Јована слугу.
А кад прођоше острво тја до Пафа, нађоше некаквог човека врачара, и лажног пророка, Јеврејина, коме беше име Варисус,
Који беше с намесником Срђем Павлом, човеком разумним. Овај дозвавши Варнаву и Савла заиска да чује реч Божју.
А Елима врачар (јер то значи име његово) стаде им се супротити, гледајући да одврати намесника од вере.
А Савле који се зваше и Павле, пун Духа Светог погледавши на њ
Рече: О напуњени сваког лукавства и сваке пакости, сине ђавољи! Непријатељу сваке правде! Зар не престајеш кварити праве путеве Господње?
И сад ето руке Господње на те, и да будеш слеп да не видиш сунце за неко време. И уједанпут нападе на њ мрак и тама, и пипајући тражаше вођу.
Тада намесник, кад виде шта би, верова, дивећи се науци Господњој.
А кад се Павле са својим друштвом одвезе из Пафа, дођоше у Пергу памфилијску; а Јован се одвоји од њих, и врати се у Јерусалим.
А они отишавши из Перге дођоше у Антиохију писидијску, и ушавши у зборницу у дан суботни седоше.
А по читању закона и пророка послаше старешине зборничке к њима говорећи: Људи браћо! Ако је у вама реч утехе за народ, говорите.
А Павле уставши и махнувши руком рече: Људи Израиљци и који се Бога бојите! Чујте.
Бог народа овог изабра оце наше, и подиже народ кад беху дошљаци у земљи мисирској, и руком високом изведе их из ње.
И до четрдесет година прехрани их у пустињи.
И затрвши седам народа у земљи хананској на коцке раздели им земљу њихову.
И потом на четири стотине и педесет година даде им судије до Самуила пророка.
И од тада искаше цара, и даде им Бог Саула, сина Кисовог, човека од колена Венијаминовог, за четрдесет година.
И уклонивши њега подиже им Давида за цара, коме и рече сведочећи: Нађох Давида сина Јесејевог, човека по срцу мом, који ће испунити све воље моје.
Од његовог семена подиже Бог по обећању Израиљу спаса Исуса;
Кад Јован пред Његовим доласком проповеда крштење покајања свему народу Израиљевом.
И кад свршиваше Јован течење своје, говораше: Ко мислите да сам ја нисам ја; него ево иде за мном, коме ја нисам достојан разрешити ремен на обући Његовој.
Људи браћо! Синови рода Авраамовог, и који се међу вама Бога боје! Вама се посла реч овог спасења.
Јер они што живе у Јерусалиму, и кнезови њихови, не познаше Овог и гласове пророчке који се читају сваке суботе, осудивши Га извршише.
И не нашавши ниједне кривице смртне молише Пилата да Га погуби.
И кад свршише све што је писано за Њега, скинуше Га с дрвета и метнуше у гроб.
А Бог васкрсе Га из мртвих.
И показива се много дана онима што излазише с Њим из Галилеје у Јерусалим, који су сад сведоци Његови пред народом.
И ми вам јављамо обећање које би очевима нашим да је ово Бог испунио нама, деци њиховој, подигнувши Исуса;
Као што је написано и у другом псалму: Ти си мој Син, ја Те данас родих.
А да Га из мртвих васкрсе да се више не врати у труљење овако каже: Даћу вам светињу Давидову верну.
Зато и на другом месту говори: Нећеш дати да Твој Светац види труљење.
Јер Давид послуживши роду свом по вољи Божјој умре, и метнуше га код отаца његових, и виде труљење.
А ког Бог подиже не виде труљење.
Тако да вам је на знање, људи браћо! Да се кроза Њ вама проповеда опроштење греха.
И од свега, од чега се не могосте оправдати у закону Мојсијевом, оправдаће се у Њему сваки који верује.
Гледајте дакле да не дође на вас оно што је казано у пророцима:
Видите, немарљиви! И чудите се, и нек вас нестане; јер ја чиним дело у ваше дане, дело које нећете веровати ако вам ко усказује.
А кад излажаху из зборнице јеврејске, мољаху незнабошци да им се ове речи у другу суботу говоре.
А кад се сабор разиђе, пођоше за Павлом и за Варнавом многи од Јевреја и побожних дошљака; а они говорећи им световаху их да остану у благодати Божјој.
А у другу суботу сабра се готово сав град да чују речи Божје.
А кад видеше Јевреји народ, напунише се зависти, и говораху противно речима Павловим насупрот говорећи и хулећи.
А Павле и Варнава ослободивши се рекоше: Вама је најпре требало да се говори реч Божја; али кад је одбацујете, и сами се показујете да нисте достојни вечног живота, ево се обрћемо к незнабошцима.
Јер нам тако заповеди Господ: Поставих те за видело незнабошцима, да будеш спасење до самог краја земље.
А кад чуше незнабошци, радоваху се и слављаху реч Божју, и вероваху колико их беше приправљено за живот вечни.
И реч се Божја разношаше по свој околини.
Али Јевреји подговорише побожне и поштене жене и старешине градске те подигоше гоњење на Павла и Варнаву, и истераше их из своје земље.
А они отресавши на њих прах са својих ногу дођоше у Иконију.
А ученици пуњаху се радости и Духа Светог.
ხოლო ანტიოქიის ეკლესიაში იყვნენ წინასწარმეტყველნი და მოძღვარნი: ბარნაბა და სიმონი, რომელსაც ერქვა ნიგერი, ლუციუს კირენელი, ჰეროდე მეოთხედმთავრის ძუძუმტე მანაენი და სავლე.
უფალს რომ მსახურებდნენ და მარხულობდნენ, უთხრა მათ სულმა წმიდამ: გამომირჩიეთ ბარნაბა და სავლე იმ საქმისათვის, რისთვისაც ვუხმე მათ.
მაშინ, მარხვას და ლოცვას რომ მორჩნენ, ხელი დაადეს მათ და გაუშვეს.
ხოლო ისინი, სულის წმიდის მიერ მივლინებულნი, სელევკიაში ჩავიდნენ და იქიდან კიპროსისკენ გაცურეს.
სალამინში ყოფნისას ღვთის სიტყვას ქადაგებდნენ იუდეველთა სინაგოგებში და იოანეც თან ჰყავდათ მსახურებისას.
როცა მთელი კუნძული მოიარეს პაფოსამდე, შეხვდნენ ერთ მოგვს, იუდეველ ცრუწინასწარმეტცელს, სახელად ბარიესოს,
რომელიც პროკონსულ სერგიუს პავლიუსს, გონიერ კაცს ახლდა. მან უხმო ბარნაბასა და სავლეს, რადგანაც სურდა მოესმინა ღვთის სიტყვა.
მაგრამ მათ წინ აღუდგა მოგვი ელიმა, რადგანაც ასე ითარგმნება მისი სახელი, და ცდილობდა რწმენისაგან მიექცია პროკონსული.
ხოლო სავლე, იგივე პავლე, აღივსო სულით წმიდით, შეხედა მას
და უთხრა: ეჰა, სავსეთ ყოველგვარი მზაკვრობით და უკეთურობით, ეშმაკის ძეო და ყოველგვარი სიმართლის მტერო, როდემდის უნდა ამრუდო უფლის წრფელი გზანი?
აჰა, ახლა შენზეა უფლის ხელი: დაბრმავდები და დრომდე ვეღარ იხილავ მზეს. მაშინვე თავს დაატყდა წყვდიადი და უკუნეთი, აქეთ-იქით აწყდებოდა და ეძებდა გამძღოლს.
როცა პროკონსულმა დაინახა, რაც მოხდა, ირწმუნა, უფლის მოძღვრებით განცვიფრებულმა.
პაფოსიდან წამოსული პავლე და მისი მხლებლები პამფილიის პერგეში ჩავიდნენ, იოანე კი ჩამოსცილდა მათ და იერუსალიმში დაბრუნდა.
ხოლო ისინი პერგედან პისიდიის ანტიოქიას მიადგნენ, შაბათ დღეს შევიდნენ სინაგოგაში და დასხდნენ.
რჯულისა და წინასწარმეტყველთა კითხვას რომ მორჩნენ, სინაგოგის წინამძღვრებმა კაცის პირით შეუთვალეს: კაცნო, ძმანო, თუ სამოძღვრო სიტყვა რამ გაქვთ ამ ხალხისათვის სათქმელი, თქვით.
წამოდგა პავლე, ხელით ანიშნა ხალხს, დაჩუმდითო, და თქვა: მისმინეთ!
ამ ხალხის, ისრაელის ღმერთმა გამოარჩია ჩვენი მამები, აამაღლა ეს ხალხი ეგვიპტის მიწაზე ყოფნისას და ზეშემართული მკლავით გამოიყვანა იქიდან.
ორმოციოდე წელიწადს ასაზრდოებდა მათ უდაბნოში.
ქანაანის მიწაზე შვიდ ხალხს გაავლო მუსრი და ისრაელს დაუმკვიდრა მათი ქვეყანა.
შემდგომ ამისა, თითქმის ოთხას ორმოცდაათი წლის მანძილზე აძლევდა მათ მსაჯულებს წინასწარმეტყველ სამუელამდე.
მერე ითხოვეს და მისცა ღმერთმა მათ საული, ძე კისისა, ბენიამინის ტომიდან, და მეფობდა იგი ორმოც წელიწადს.
ხოლო მისი გადაყენების შემდეგ მეფედ დაუსვა მათ დავითი, ვისაც თავად უმოწმა სიტყვით: „ვპოვე დავითი, ძე იესესი, ჩემი გულით ნანატრი კაცი, რომელიც მთლიანად აღასრულებს ჩემს ნებას“.
სწორედ მისი თესლისგან ღმერთმა აღთქმისამებრ აღუდგინა ისრაელს მაცხოვარი იესო,
ვის მოსვლამდეც იოანე წინასწარ უქადაგებდა მთელ ხალხს ნათლისღებას სინანულისას.
ხოლო თავისი სარბიელის დასასრულს იოანე ამბობდა: ვინც თქვენ გგონივართ, ის არა ვარ; არამედ, აჰა, მოდის ჩემს შემდეგ ის, ვის წინაშე იმის ღირსიც არა ვარ, რომ ხამლი შევუხსნა ფეხზე.
კაცნო, ძმანო, აბრაამის მოდგმის ძენო და ღვთისმოშიშნო თქვენს შორის: აჰა, მოგევლინათ ხსნის სიტყვა.
ვინაიდან იერუსალიმელებმა და მათმა მთავრებმა ვერ იცნეს იგი, განსაჯეს და, ამრიგად, აღასრულეს წინასწარმეტყველთა სიტყვები, რომლებიც იკითხება ყოველ შაბათს.
და რაკი სიკვდილით დასჯის ღირსი ერთი ბრალიც ვერ უპოვეს, პილატეს სთხოვეს, მოეკლა იგი.
ხოლო როცა აღასრულეს ყველაფერი, რაც მასზე დაიწერა, ძელიდან ჩამოხსნეს და სამარხში დაასვენეს.
მაგრამ ღმერთმა აღადგინა იგი მკვდრეთით.
მრავალი დღის განმავლობაში ეჩვენებოდა გალილეიდან იერუსალიმში მასთან ერთად ამოსულთ, რომელნიც ახლა მისი მოწმენი არიან ხალხის წინაშე.
და ჩვენ გახარებთ, რომ მამებისათვის მიცემული აღთქმა ღმერთმა აგვისრულა მათ შვილებს და აღგვიდგინა იესო.
როგორც წერია მეორე ფსალმუნში: „ძე ხარ ჩემი, დღეს გშობე შენ“.
ხოლო მკვდრეთით რომ აღადგინა იგი, რათა აღარასოდეს მიბრუნებოდა ხრწნილებას, ასე ბრძანა: „მე მოგცემთ სიწმიდეს, დავითისათვის აღთქმულს“.
ამიტომ სხვაგანაც ამბობს: „არ ახილვინებ ხრწნილებას შენს წმიდას“.
დავითმა, მას შემდეგ, რაც ღვთის ნებით ემსახურა თავის მოდგმას, მიიძინა, შეერთო თავის მამებს და იხილა ხრწნილება.
ხოლო მას, ვინც ღმერთმა აღადგინა, არ უხილავს ხრწნილება.
მაშ, იცოდეთ, კაცნო, ძმანო, რომ მის მიერ გეუწყებათ ცოდვათა მიტევება.
ყოველივე იმისაგან, რისგანაც მოსეს რჯულით ვერ შესძელით გამართლება, მის მიერ გამართლდება ყველა მორწმუნე.
ფრთხილად იყავით, რათა არ მოიწიოს თქვენზე წინასწარმეტყველთაგან თქმული:
„უყურეთ, მოძულენო, განცვიფრდით და განქარდით, რადგანაც იმნაირ საქმეს აღვასრულებ თქვენს დროში, რომელსაც არ დაიჯერებდით, ვინმეს რომ ეამბნა თქვენთვის“.
იუდეველთა სინაგოგიდან გამოსვლისას ხალხი სთხოვდა მათ, იგივე ელაპარაკათ მომავალ შაბათს.
საკრებულო რომ დაიშალა, იუდეველთა და ღვთისმოსავ პროზელიტთაგან მრავალი გაჰყვა პავლესა და ბარნაბას, რომლებიც ესაუბრებოდნენ და არწმუნებდნენ მათ, დამკვიდრებულიყვნენ ღვთის მადლში.
მეორე დღეს თითქმის მთელმა ქალაქმა მოიყარა თავი, რათა მოესმინათ ღვთის სიტყვა.
ამდენი ხალხის დანახვაზე იუდეველები შურით აღივსნენ და გმობით უარყოფდნენ იმას, რასაც ამბობდა პავლე.
ხოლო პავლემ და ბარნაბამ თამამად თქვეს: პირველად თქვენთვის უნდა გვეუწყებინა ღვთის სიტყვა, მაგრამ რაკი უარყოფთ მას და საუკუნო სიცოცხლის უღირსად მიგაჩნიათ თავი, მაშინ ჩვენც წარმართებს მივმართავთ.
რადგანაც ასე გვამცნო უფალმა: „დაგადგინე შენ წარმართთა ნათლად, რათა იყო ხსნად ქვეყნის კიდემდე“.
ეს რომ ესმოდათ, ხარობდნენ წარმართნი და ადიდებდნენ უფლის სიტყვას, და ირწმუნა ყველამ, ვინც იყო განწესებული საუკუნო სიცოცხლისათვის.
და ვრცელდებოდა უფლის სიტყვა მთელს ქვეყანაში.
მაგრამ იუდეველებმა წააქეზეს ღვთისმოსავი და წარჩინებული ქალები და ქალაქის თავკაცნი, დევნა დაუწყეს პავლესა და ბარნაბას და თავიანთი საზღვრებიდან გააძევეს ისინი.
ხოლო მათ ჩამოიბერტყეს ფეხიდან მტვერი და იკონიას მიაშურეს.
მოწაფეები კი ივსებოდნენ სიხარულით და სულით წმიდით.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible