Скрыть
18:1
18:4
18:7
18:11
18:12
18:13
18:14
18:16
18:19
18:20
18:22
18:23
18:26
18:27
18:28
Церковнославянский (рус)
[Зач. 40В.] По си́хъ же от­лучи́вся Па́велъ от­ Аѳи́нъ, прiи́де въ Кори́нѳъ:
и обрѣ́тъ нѣ́ко­его Иуде́анина и́менемъ Аки́лу, По́нтянина ро́домъ, но́во при­­ше́дша от­ Италі́и, и Приски́ллу жену́ его́: зане́ повелѣ́лъ бя́ше Клавді́й от­лучи́тися всѣ́мъ Иуде́емъ от­ Ри́ма: прiи́де къ ни́мъ,
и зане́ единохудо́жникомъ бы́ти и́мъ, пребы́сть у ни́хъ и дѣ́лаше: бя́ху бо скинотво́рцы хи́тростiю.
Стяза́­шеся же на со́нмищахъ по вся́ суббо́ты и препира́­ше Иуде́и и Е́ллины.
И егда́ снидо́ста от­ Македо́нiи Си́ла же и Тимоѳе́й, тужа́­ше ду́хомъ Па́велъ, свидѣ́тел­ст­вуя Иуде́омъ Иису́са бы́ти Христа́.
Проти́вящымся же и́мъ и ху́лящымъ, отря́съ ри́зы своя́, рече́ къ ни́мъ: кро́вь ва́ша на глава́хъ ва́шихъ: чи́стъ а́зъ, от­ны́нѣ во язы́ки иду́.
И преше́дъ от­ту́ду, прiи́де въ до́мъ нѣ́ко­его и́менемъ Иу́ста, чту́ща Бо́га, ему́же хра́мина бѣ́ вскра́й со́нмища.
Кри́спъ же нача́лникъ собо́ра вѣ́рова Го́сподеви со всѣ́мъ до́момъ сво­и́мъ, и мно́зи от­ Кори́нѳянъ слы́шав­ше вѣ́роваху и креща́хуся.
Рече́ же Госпо́дь въ видѣ́нiи нощнѣ́мъ Па́влу: не бо́йся, но глаго́ли и да не умо́лкнеши,
зане́ А́зъ е́смь съ тобо́ю, и никто́же при­­ложи́тъ озло́бити тя́: зане́ лю́дiе су́ть Ми́ мно́зи во гра́дѣ се́мъ.
Пребы́сть же та́мо лѣ́то и ме́сяцъ ше́сть, учя́ въ ни́хъ сло́ву Бо́жiю.
Галлiо́ну же анѳипа́ту су́щу во Аха́iи, нападо́ша единоду́шно Иуде́е на Па́вла и при­­ведо́ша его́ на суди́лище,
глаго́люще, я́ко проти́ву зако́ну се́й увѣщава́етъ человѣ́ки чти́ти Бо́га.
Хотя́щу же Па́влу от­ве́рсти уста́, рече́ Галлiо́нъ ко Иуде́емъ: а́ще у́бо непра́вда была́ бы ка́я или́ дѣ́ло зло́е, о, Иуде́е, по сло́ву послу́шалъ бы́хъ ва́съ:
а́ще ли же стяза́нiя су́ть о словеси́ и о и́менѣхъ и о зако́нѣ ва́­шемъ, вѣ́дите са́ми: судiя́ бо а́зъ си́мъ не хощу́ бы́ти.
И изгна́ и́хъ от­ суди́лища.
Е́мше же вси́ Е́ллини Сосѳе́на нача́лника собо́ра, бiя́ху предъ суди́лищемъ: и ни еди́но о си́хъ Галлiо́ну радѣ́нiе бы́сть.
Па́велъ же, еще́ пребы́въ дни́ дово́лны и цѣлова́въ бра́тiю, от­плы́ въ Сирі́ю, и съ ни́мъ Аки́ла и Приски́лла, остри́гъ главу́ въ Кегхре́ихъ: обре́кся бо бѣ́.
Приста́ же во Ефе́сѣ и тѣ́хъ оста́ви та́мо, са́мъ же в­ше́дъ въ со́нмище, стяза́­шеся со Иуде́и.
Моля́щымъ же и́мъ его́ на мно́го вре́мя пребы́ти у ни́хъ, не изво́ли,
но от­рече́ся и́мъ, глаго́ля, я́ко подоба́етъ ми́ вся́ко пра́здникъ гряду́щiй сотвори́ти во Иерусали́мѣ: па́ки же воз­вращу́ся къ ва́мъ, Бо́гу хотя́щу. И от­везе́ся от­ Ефе́са: Аки́ла же и Приски́лла оста́ста во Ефе́сѣ.
[Зач. 41.] И соше́дъ въ Кесарі́ю, воз­ше́дъ и цѣлова́въ це́рковь, сни́де во Антiохі́ю,
и сотво́рь вре́мя нѣ́кое, изы́де, проходя́ поря́ду Галаті́йскую страну́ и Фригі́ю, утвержда́я вся́ ученики́.
Иуде́анинъ же нѣ́кто, Аполло́съ и́менемъ, Алекса́ндрянинъ ро́домъ, му́жъ слове́сенъ, прiи́де во Ефе́съ, си́ленъ сы́й въ кни́гахъ.
Се́й бѣ́ оглаше́нъ пути́ Госпо́дню, и горя́ ду́хомъ, глаго́лаше и уча́­ше извѣ́стно я́же о Го́сподѣ, вѣ́дый то́кмо креще́нiе Иоа́н­ново.
Се́й же нача́тъ дерза́ти на со́нмищихъ. Слы́шав­ша же его́ Аки́ла и Приски́лла, прiя́ста его́ и извѣ́стнѣе тому́ сказа́ста пу́ть Госпо́день.
Хотя́щу же ему́ преити́ во Аха́iю, предпосла́в­ше бра́тiя написа́ша ученико́мъ прiя́ти его́: и́же при­­ше́дъ та́мо посо́б­ст­вова мно́го вѣ́ровав­шымъ благода́тiю:
тве́рдо бо Иуде́и не престая́ облича́­ше предъ людьми́, сказу́я Писа́ньми, Иису́са бы́ти Христа́.
Греческий [Greek (Koine)]
μετὰ ταῦτα χωρισθεὶς ἐκ τῶν Ἀθηνῶν ἦλθεν εἰς Κόρινθον
καὶ εὑρών τινα Ἰουδαῖον ὀνόματι Ἀκύλαν Пον­τικὸν τῷ γένει προ­σφάτως ἐληλυθότα ἀπο­̀ τῆς Ἰταλίας καὶ Пρίσκιλλαν γυναῖκα αὐτοῦ δια­̀ τὸ δια­τεταχέναι Κλαύδιον χωρίζεσθαι πάν­τας τοὺς Ἰουδαίους ἀπο­̀ τῆς Ῥώμης προ­σῆλθεν αὐτοῖς
καὶ δια­̀ τὸ ὁμότεχνον εἶναι ἔμενεν παρ᾿ αὐτοῖς καὶ ἠργάζετο ἦσαν γὰρ σκηνοποι­οὶ τῇ τέχνῃ
διελέγετο δὲ ἐν τῇ συν­αγωγῇ κατα­̀ πᾶν σάββατον ἔπειθέν τε Ἰουδαίους καὶ Ἕλληνας
ὡς δὲ κατῆλθον ἀπο­̀ τῆς Μακεδονίας ὅ τε Σιλᾶς καὶ ὁ Τιμόθεος συν­είχετο τῷ λόγῳ ὁ Пαῦλος δια­μαρτυρό­με­νος τοῖς Ἰουδαίοις εἶναι τὸν Χριστόν Ἰησοῦν
ἀν­τιτασ­σομένων δὲ αὐτῶν καὶ βλασφημούν­των ἐκτιναξά­με­νος τὰ ἱμάτια εἶπεν προ­̀ς αὐτούς τὸ αἷμα ὑμῶν ἐπι­̀ τὴν κεφαλὴν ὑμῶν καθαρὸς ἐγώ ἀπο­̀ τοῦ νῦν εἰς τὰ ἔθνη πορεύ­σομαι
καὶ μεταβὰς ἐκεῖθεν εἰσῆλθεν εἰς οἰκίαν τινὸς ὀνόματι Τιτίου Ἰούστου σεβο­μέ­νου τὸν θεόν οὗ ἡ οἰκία ἦν συν­ομοροῦσα τῇ συν­αγωγῇ
Κρίσπος δὲ ὁ ἀρχισυν­άγωγος ἐπι­́στευσεν τῷ κυρίῳ σὺν ὅλῳ τῷ οἴκῳ αὐτοῦ καὶ πολλοὶ τῶν Κορινθίων ἀκούον­τες ἐπι­́στευον καὶ ἐβαπτίζον­το
εἶπεν δὲ ὁ κύριος ἐν νυκτὶ δι᾿ ὁράμα­τος τῷ Пαύλῳ μὴ φοβοῦ ἀλλὰ λάλει καὶ μὴ σιωπήσῃς
διότι ἐγώ εἰμι μετὰ σοῦ καὶ οὐδεὶς ἐπι­θή­σε­ταί σοι τοῦ κακῶσαί σε διότι λαός ἐστί μοι πολὺς ἐν τῇ πόλει ταύτῃ
ἐκάθισεν δὲ ἐνιαυτὸν καὶ μῆνας ἓξ διδάσκων ἐν αὐτοῖς τὸν λόγον τοῦ θεοῦ
Γαλλίωνος δὲ ἀνθυπάτου ὄν­τος τῆς Ἀχαΐας κατεπέστησαν ὁμοθυμαδὸν οἱ Ἰουδαῖοι τῷ Пαύλῳ καὶ ἤγαγον αὐτὸν ἐπι­̀ τὸ βῆμα
λέγον­τες ὅτι παρα­̀ τὸν νόμον ἀναπείθει οὗτος τοὺς ἀνθρώπους σέβεσθαι τὸν θεόν
μέλλον­τος δὲ τοῦ Пαύλου ἀνοίγειν τὸ στόμα εἶπεν ὁ Γαλλίων προ­̀ς τοὺς Ἰουδαίους εἰ μὲν ἦν ἀδίκημά τι ἢ ῥᾳδιούργημα πονηρόν ὦ Ἰουδαῖοι κατα­̀ λόγον ἂν ἀνεσχόμην ὑμῶν
εἰ δὲ ζητήματά ἐστιν περὶ λόγου καὶ ὀνομάτων καὶ νόμου τοῦ καθ᾿ ὑμᾶς ὄψεσθε αὐτοί κριτὴς ἐγὼ τούτων οὐ βούλομαι εἶναι
καὶ ἀπήλασεν αὐτοὺς ἀπο­̀ τοῦ βήμα­τος
ἐπι­λαβόμενοι δὲ πάν­τες Σωσθένην τὸν ἀρχισυν­άγωγον ἔτυπτον ἔμπρο­σθεν τοῦ βήμα­τος καὶ οὐδὲν τούτων τῷ Γαλλίωνι ἔμελεν
ὁ δὲ Пαῦλος ἔτι προ­σμείνας ἡμέρας ἱκανὰς τοῖς ἀδελφοῖς ἀπο­ταξά­με­νος ἐξέπλει εἰς τὴν Συρίαν καὶ σὺν αὐτῷ Пρίσκιλλα καὶ Ἀκύλας κειρά­με­νος ἐν Κεγχρεαῖς τὴν κεφαλήν εἶχεν γὰρ εὐχήν
κατήν­τησαν δὲ εἰς ἔφεσον κἀκείνους κατέλιπεν αὐτοῦ αὐτὸς δὲ εἰσελθὼν εἰς τὴν συν­αγωγὴν διελέξατο τοῖς Ἰουδαίοις
ἐρωτών­των δὲ αὐτῶν ἐπι­̀ πλείονα χρόνον μεῖναι οὐκ ἐπένευσεν
ἀλλὰ ἀπο­ταξά­με­νος καὶ εἰπών πάλιν ἀνακάμψω προ­̀ς ὑμᾶς τοῦ θεοῦ θέλον­τος ἀνήχθη ἀπο­̀ τῆς Ἐφέσου
καὶ κατελθὼν εἰς Καισάρειαν ἀναβὰς καὶ ἀσπασά­με­νος τὴν ἐκκλησίαν κατέβη εἰς Ἀν­τιόχειαν
καὶ ποιήσας χρόνον τινὰ ἐξῆλθεν διερχό­με­νος καθεξῆς τὴν Γαλατικὴν χώραν καὶ Φρυγίαν ἐπι­στηρίζων πάν­τας τοὺς μαθητάς
Ἰουδαῖος δέ τις Ἀπολλῶς ὀνόματι Ἀλεξανδρεὺς τῷ γένει ἀνὴρ λόγιος κατήν­τησεν εἰς ἔφεσον δυνατὸς ὢν ἐν ταῖς γραφαῖς
οὗτος ἦν κατηχημένος τὴν ὁδὸν τοῦ κυρίου καὶ ζέων τῷ πνεύ­ματι ἐλάλει καὶ ἐδίδασκεν ἀκριβῶς τὰ περὶ τοῦ Ἰησοῦ ἐπι­στά­με­νος μόνον τὸ βάπτισμα Ἰωάννου
οὗτός τε ἤρξατο παρρησιάζεσθαι ἐν τῇ συν­αγωγῇ ἀκούσαν­τες δὲ αὐτοῦ Пρίσκιλλα καὶ Ἀκύλας προ­σελάβον­το αὐτὸν καὶ ἀκριβέστερον αὐτῷ ἐξέθεν­το τὴν ὁδὸν τοῦ θεοῦ
βουλο­μέ­νου δὲ αὐτοῦ διελθεῖν εἰς τὴν Ἀχαΐαν προ­τρεψάμενοι οἱ ἀδελφοὶ ἔγραψαν τοῖς μαθηταῖς ἀπο­δέξασθαι αὐτόν ὃς παρα­γενό­με­νος συν­εβάλετο πολὺ τοῖς πεπιστευκόσιν δια­̀ τῆς χάριτος
εὐτόνως γὰρ τοῖς Ἰουδαίοις δια­κατηλέγχετο δημοσίᾳ ἐπι­δεικνὺς δια­̀ τῶν γραφῶν εἶναι τὸν Χριστὸν Ἰησοῦν
Узбекский
Бу ҳодисалардан кейин Павлус Афинани тарк этиб, Коринф шаҳрига келди.
Бу шаҳарда асли понтлик бўлган Акил исмли бир яҳудийни топди. Қайсар Клавдий бутун яҳудийларга Римдан чиқиб кетишлари ҳақида фармон чиқаргани туфайли, Акил билан хотини Прискилла яқинда Италиядан келишган эди. Павлус уларнинг олдига борди.
Ҳамкасб бўлганлари учун уларнинг ёнида қолиб ишлади. Уларнинг ҳунари эса чодир тикувчилик эди.
Павлус ҳар шанба куни яҳудийлар ибодатхонасида баҳслашиб, яҳудий билан юнонларни ишонтиришга ҳаракат қиларди.
Сила билан Тимўтий Македониядан келганларидан кейин, Павлус ўзини бутунлай ваъзхонликка бағишлаб, Исонинг Масиҳлигини яҳудийларга таъкидлаб баён этарди.
Лекин улар қарши бориб, уни ҳақорат қилгач, Павлус кийимидаги чангни қоқиб: “Сизлар тўккан қон ўз бўйнингизга! Мен тозаман. Бу кундан эътиборан мен мажусийларнинг олдига бораман”, – деди.
Павлус у ердан кетиб, Худога сиғинувчи Юстус исмли бир одамнинг уйига келди. Унинг уйи эса яҳудийлар ибодатхонасига девор-дармиён эди.
Шундай қилиб, ибодатхонанинг жамоабошиси бўлган Крисп бутун хонадони билан Исони Раббим деб имон келтирди. Буни эшитган коринфликлардан кўплари ҳам ишониб, сувда имон келтирдилар.
Бир кечаси Павлуснинг тушида Исо кўриниш бериб: “Қўрқма, лекин тинмай гапиравергин, – деди.
- Мен сен билан биргаман, ҳеч ким сенга қўл тегизиб ёмонлик қилмайди; чунки бу шаҳарда кўп одамларим бор”.
Павлус шундан сўнг бир йилу олти ой бу ерда яшаб, Худо каломидан таълим берди.
Галлион Ахая вилояти ҳокими бўлган даврда, яҳудийларнинг ҳаммаси бир бўлиб, Павлусга қарши бош кўтаришди. Уни маҳкамага судраб келиб:
“Бу одам Қонунимизга зид ўлароқ Худога сиғинишни халққа ўргатмоқда”, – деб айтишди.
Павлус оғзини очай деганда, Галлион яҳудийларга хитоб этиб: “Ҳой яҳудийлар! Агар бирон ҳақсизлик ёки оғир жиноят масаласи бўлса эди, у вақтда арзингизни эшитиш учун менда бир асос бўлар эди.
Ҳолбуки, баҳс таълимот, исмлар ва Қонунингиз ҳақида бораётган бўлса, унда ўзларингиз ҳал этинглар. Мен бу ишларнинг қозиси бўлишни истамайман”,
- деди-ю, уларни маҳкамадан ҳайдаб юборди.
Шунда бутун юнонлар жамоабоши Состенни тутиб, маҳкама олдида урдилар. Галлион эса бунга парво қилмади.
Павлус яна анча кун Коринф шаҳрида тургандан кейин, биродарлари билан хайрлашиб, Акил ва Прискилла билан бирга Сурияга бораётган кемага тушди. У назр-аҳд қилгани учун, Кенхрея шаҳрида сочларини қирқтирган эди.
Эфес шаҳрига етиб борганда, Павлус Акил билан Прискиллани у ерда қолдирди. Ўзи эса яҳудийлар ибодатхонасига кириб, баҳс очди.
Яҳудийлар янада кўпроқ вақт уларникида қолишини Павлусдан илтимос қилган бўлишса-да, у кўнмади.
Улар билан хайрлашиб: “Яқинлашиб келаётган байрамни мен албатта Қуддусда қутлашим керак. Аммо Худо хоҳласа, олдингизга яна қайтиб келаман”, – деди-ю, Эфесдан сузиб кетди. [Акил билан Прискиллани эса Эфесда қолдирди.]
Кема Кесария портига етиб келиб тўхтади. Павлус Қуддусга бориб, имонлилар жамоати билан кўришди. Сўнгра Антиохия шаҳрига тушди.
У ерда бир муддат туриб, тағин йўлга чиқди. Тартиб бўйича Галатия ва Фригия юртларини кезиб чиқиб, барча Исо шогирдларининг кўнглини кўтарди.
Шу орада асли искандариялик бўлган Аполлос исмли бир киши Эфес шаҳрига келди. У гапга чечан, Тавротни яхши билган бир яҳудий эди.
Бу одам Раббимиз Исо йўлида тарбия олган бўлиб, бу ҳақда тўғри ва оташин руҳ билан таълим берар эди. Лекин у фақатгина Яҳё пайғамбарнинг сувда тавба қилдириш усулини билар эди.
Яҳудийлар ибодатхонасида жасорат билан ваъз айтадиган бўлди. Аполлосни тинглаган Акил билан Прискилла уни кутиб олиб, Раббимиз Исо йўлини аниқ қилиб тушунтириб бердилар.
Аполлос Ахая юртига бормоқ ниятини изҳор этганда, биродарлари у ердаги Исо шогирдларига хат ёзиб, уни яхши қабул қилишларини ўтиндилар. Аполлос Ахаяга бориб, Худонинг инояти билан имон топганларга самарали ёрдам берди.
Таврот асосида Исонинг Масиҳ эканини исбот этиб, ҳамманинг кўз ўнгида яҳудийларнинг иддаоси нотўғрилигини узил-кесил фош қилар эди.
Баъд аз ин Павлус Атиноро тарк карда, ба Қўринтус омад.
Дар он ҷо Акило ном яҳудӣ, ки зодгоҳаш Понтус буда, ба қариби бо ҳамсараш Прискила аз Итолия омада буд, зеро Клавдиюс фармон дода, буд, ки ҳамаи яҳудиён аз Рум бираванд, ва Павлус бо онҳо шиносоӣ пайдо кард ва назди онҳо омад,
Ва азбаски монанди онҳо ҳунари хаймадўзӣ дошт, назди онҳо монда, ба кор машғул шуд.
Ҳар рўзи шанбе ў дар куништ сухан ронда, саъю кўшиш менамуд, ки яҳудиён ва юнониёнро мўътақид гардонад.
Вақте ки Сило ва Тимотиюс аз Мақдуния омаданд, Павлус аз Рўҳ илҳом ёфта, ба яҳудиён шаҳодат додан гирифт, ки Исо Масеҳ аст.
Аммо азбаски онҳо мухолифат ва бадзабонӣ мекарданд, домани худро бар онҳо афшонда, гуфт: “Хунатон ба гарданатон; ман аз он мубарро ҳастам; минбаъд назди ғайрияҳудиён хоҳам рафт“.
Аз он ҷо рафта, назди Юстус ном шахси худотарсе омад, ки хонаи вай дар шафати куништ буд.
Криспус, ки сардори куништ буд, бо тамоми аҳли байташ ба Худованд имон овард, ва бисьёре аз қўринтиён, чун шуниданд, имон оварданд ва таъмид гирифтанд.
Худованд як шаб дар рўъё ба Павлус гуфт: “Натарс, балки сухан бигў ва хомўш набош,
Зеро ки Ман бо ту ҳастам, ва ҳеҷ кас ба ту осебе нахоҳад расонд; чунки Ман дар ин шаҳр мардуми бисьёре дорам“.
Ба ин сабаб ў як солу шаш моҳ дар он ҷо монда, каломи Худоро ба онҳо таълим дод.
Дар ин миён, вақте ки Ғолиюн волии Охоия буд, яҳудиён якдил шуда, ба Павлус ҳуҷум карданд ва ўро ба маҳкама кашида оварданд
Ва гуфтанд: “Ин шахс мардумро иғво медиҳад, ки ибодати Худоро бар хилофи шариат ба ҷо оваранд“.
Павлус ҳанўз ҳарфе назада буд, ки Ғолиюн ба яҳудиён гуфт: “Эй яҳудиён! Агар озоре ё кирдори баде ба вуқўъ меомад, барои ман асосе мебуд, ки арзи шуморо бишнавам;
Вале модоме ки сухан дар бораи калимот ва номҳо ва шариати шумо меравад, худатон бояд онро яктарафа кунед: ман дар ин бобат доварӣ нахоҳам кард“.
Ва онҳоро аз маҳкама пеш кард.
Ҳамаи юнониён сардори куништ Сўстинисро дастгир карда, дар назди маҳкама каллакўбак карданд, ва Ғолиюн ба ин ҳеҷ парво накард.
Павлус боз чандин рўз дар он ҷо истод, он вақт бо бародарон хайру маъзур кард ва бо киштӣ ба Сурия равона шуд ва Прискила ва Акиларо ҳамроҳи худ бурд ва дар Канхария мўйсар гирифт, чунки назр карда буд.
Вақте ки ба Эфсўс расиданд, онҳоро дар он ҷо монда, худаш ба куништ даромад ва бо яҳудиён суханронӣ кард.
Аз ў хоҳиш карданд, ки муддате бо онҳо бимонад, лекин ў розӣ нашуд.
Ва бо онҳо хайру маъзур карда, гуфт: “Ман бояд иди дар пеш истодаро ҳатман дар Ерусалим гузаронам; баъд аз он, Худо хоҳад, боз назди шумо хоҳам баргашт“. Ва Эфсўсро тарк кард.
Ба Қайсария расида, ба Ерусалим рафт ва аҳли калисоро табрик ва аҳволпурсӣ карда, ба Антиёхия равона шуд.
Муддате дар он ҷо истода, боз ба сафар рафт ва дар кишвари Ғалотия ва Фриҷия гашта, ҳамаи шогирдонро тақвият мекард.
Апўллўс ном яҳудие аз аҳли Искандария, ки шахси суханвар ва аз Навиштаҳо хабардор буд, ба Эфсўс расид;
Ў дар тариқи Худованд тарбият ёфта буд ва бо ҷўшу хурўши Рўҳ сухан ронда, дар бораи Исо ба хубӣ таълим медод, гарчанде ки фақат аз таъмиди Яҳьё огоҳӣ дошт.
Ў дар куништ далерона сухан рондан гирифт. Чун Акило ва Прискила суханонашро шуниданд, ўро назди худ оварданд ва тариқи Худовандро ба ў дурустакак фаҳмонданд.
Вақте ки ў азми сафари Охоия кард, бародарон ба шогирдон навиштанд, ки ўро пазироӣ кунанд; чун ба он ҷо расид, ба касоне ки ба файзи илоҳӣ имон оварда буданд, ёрдами бисьёр дод:
Зеро ки бо қуввати тамом дар пеши назари ҳама бо яҳудиён баҳсу мунозира карда, аз рўи Навиштаҳо исбот менамуд, Исо Масеҳ аст.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible