Скрыть
20:1
20:2
20:3
20:5
20:6
20:8
20:9
20:10
20:11
20:12
20:13
20:14
20:15
20:16
20:17
20:19
20:20
20:22
20:25
20:30
20:36
20:37
20:38
Церковнославянский (рус)
По утише́нiи же молвы́, при­­зва́въ Па́велъ ученики́, утѣ́шивъ и цѣлова́въ и́хъ, изы́де ити́ въ Македо́нiю.
Проше́дъ же страны́ о́ны и утѣ́шивъ и́хъ сло́вомъ мно́гимъ, прiи́де во Елла́ду:
пожи́въ же ме́сяцы три́, бы́в­шу на́нь навѣ́ту от­ Иуде́й, хотя́щу от­везти́ся въ Сирі́ю, бы́сть хотѣ́нiе воз­врати́тися сквоз­ѣ́ Македо́нiю.
Послѣ́дова же ему́ да́же до Асі́и Сосипа́тръ Пи́рровъ Бе́рянинъ, Солу́няне же Ариста́рхъ и Секу́ндъ, и Га́iй Де́рвянинъ и Тимоѳе́й, Асі́ане же Тихи́къ и Трофи́мъ.
Сі́и предше́дше жда́ху на́съ въ Троа́дѣ.
Мы́ же от­везо́хомся по дне́хъ опрѣсно́чныхъ от­ Фили́ппъ и прiидо́хомъ къ ни́мъ въ Троа́ду во дне́хъ пяти́, идѣ́же пребы́хомъ дні́й се́дмь.
[Зач. 43.] Во еди́ну же от­ суббо́тъ, собра́в­шымся ученико́мъ преломи́ти хлѣ́бъ, Па́велъ бесѣ́доваше къ ни́мъ, хотя́ изы́ти на у́трiи, простре́ же сло́во до полу́нощи.
Бя́ху же свѣщы́ мно́ги въ го́рницѣ, идѣ́же бѣ́хомъ со́брани.
Сѣдя́ же нѣ́кто ю́ноша, и́менемъ Евти́хъ, во окнѣ́, отягче́нъ сно́мъ глубо́кимъ, глаго́лющу Па́влу о мно́зѣ, прекло́нься от­ сна́, паде́ от­ трекро́вника до́лу, и взя́ша его́ ме́ртва.
Соше́дъ же Па́велъ нападе́ на́нь, и объе́мь его́ рече́: не мо́лвите, и́бо душа́ его́ въ не́мъ е́сть.
Возше́дъ же и прело́мль хлѣ́бъ и вку́шь, дово́лно же бесѣ́довавъ да́же до зари́, и та́ко изы́де.
Приведо́ша же о́трока жи́ва и утѣ́шишася не ма́ло.
Мы́ же, при­­ше́дше въ кора́бль, от­везо́хомся во А́ссонъ, от­ту́ду хотя́ще поя́ти Па́вла: та́ко бо на́мъ бѣ́ повелѣ́лъ, хотя́ са́мъ пѣ́шь ити́.
И я́коже сни́деся съ на́ми во А́ссонѣ, взе́мше его́ прiидо́хомъ въ Митили́нъ.
И от­ту́ду от­ве́зшеся, во у́трiе при­­ста́хомъ проти́ву Хі́ю, въ другі́й же от­везо́хомся въ Са́монъ, и пребы́в­ше въ Трогиллі́и, въ гряду́щiй же де́нь прiидо́хомъ въ Мили́тъ:
[Зач. 44.] суди́ бо Па́велъ ми́мо ити́ Ефе́съ, я́ко да не бу́детъ ему́ закоснѣ́ти во Асі́и, тща́­шебося, а́ще воз­мо́жно бу́детъ, въ де́нь Пятьдеся́тный бы́ти во Иерусали́мѣ.
От Мили́та же посла́въ во Ефе́съ, при­­зва́ пресви́теры церко́вныя,
и я́коже прiидо́ша къ нему́, рече́ къ ни́мъ: вы́ вѣ́сте, я́ко от­ пе́рваго дне́, от­не́лиже прiидо́хъ во Асі́ю, ка́ко съ ва́ми все́ вре́мя бы́хъ,
рабо́тая Го́сподеви со вся́кимъ смиреному́дрiемъ и мно́гими слеза́ми и напа́стьми, при­­лучи́в­шимися мнѣ́ от­ Иуде́йскихъ навѣ́тъ:
я́ко ни въ чесо́мъ от­ поле́зныхъ обину́хся, е́же сказа́ти ва́мъ и научи́ти ва́съ предъ людьми́ и по домо́мъ,
засвидѣ́тел­ст­вуя Иуде́емъ же и Е́ллиномъ е́же къ Бо́гу покая́нiе и вѣ́ру я́же въ Го́спода на́­шего Иису́са Христа́.
И ны́нѣ, се́, а́зъ свя́занъ Ду́хомъ гряду́ во Иерусали́мъ, я́же въ не́мъ хотя́щая при­­ключи́тися мнѣ́ не вѣ́дый:
то́чiю я́ко Ду́хъ Святы́й по вся́ гра́ды свидѣ́тел­ст­вуетъ, глаго́ля, я́ко у́зы мене́ и ско́рби жду́тъ.
Но ни еди́но же попече́нiе творю́, ниже́ и́мамъ ду́шу мою́ че́стну себѣ́, ра́звѣ е́же сконча́ти тече́нiе мое́ съ ра́достiю и слу́жбу, ю́же прiя́хъ от­ Го́спода Иису́са, засвидѣ́тел­ст­вовати Ева́нгелiе благода́ти Бо́жiя.
И ны́нѣ, се́, а́зъ вѣ́мъ, я́ко ктому́ не у́зрите лица́ мо­его́ вы́ вси́, въ ни́хже про­идо́хъ проповѣ́дуя Ца́р­ст­вiе Бо́жiе.
Тѣ́мже свидѣ́тел­ст­вую ва́мъ во дне́шнiй де́нь, я́ко чи́стъ а́зъ от­ кро́ве всѣ́хъ,
не обину́хся бо сказа́ти ва́мъ всю́ во́лю Бо́жiю.
Внима́йте у́бо себѣ́ и всему́ ста́ду, въ не́мже ва́съ Ду́хъ Святы́й поста́ви епи́скопы, пасти́ Це́рковь Го́спода и Бо́га, ю́же стяжа́ Кро́вiю Сво­е́ю.
А́зъ бо вѣ́мъ сiе́, я́ко по от­ше́­ст­вiи мо­е́мъ вни́дутъ во́лцы тя́жцы въ ва́съ, не щадя́щiи ста́да:
и от­ ва́съ самѣ́хъ воста́нутъ му́жiе глаго́лющiи развраще́ная, е́же от­торга́ти ученики́ вслѣ́дъ себе́.
Сего́ ра́ди бди́те, помина́юще, я́ко три́ лѣ́та но́щь и де́нь не престая́хъ учя́ со слеза́ми еди́наго кого́ждо ва́съ.
И ны́нѣ предаю́ ва́съ, бра́тiе, Богови и сло́ву благода́ти Его́, могу́щему назда́ти и да́ти ва́мъ наслѣ́дiе во освяще́н­ныхъ всѣ́хъ.
Сребра́ или́ зла́та или́ ри́зъ ни еди́наго воз­жела́хъ:
са́ми вѣ́сте, я́ко тре́бованiю мо­ему́ и су́щымъ со мно́ю послужи́стѣ ру́цѣ мо­и́ сі́и.
Вся́ сказа́хъ ва́мъ, я́ко та́ко тружда́ющымся подоба́етъ заступа́ти немощны́я, помина́ти же сло́во Го́спода Иису́са, я́ко Са́мъ рече́: блаже́н­нѣе е́сть па́че дая́ти, не́жели прiима́ти.
И сiя́ ре́къ, прекло́нь колѣ́на своя́, со всѣ́ми и́ми помоли́ся.
Мно́гъ же бы́сть пла́чь всѣ́мъ: и напа́дше на вы́ю Па́влову, облобыза́ху его́,
скорбя́ще наипа́че о словеси́, е́же рече́, я́ко ктому́ не и́мутъ лица́ его́ узрѣ́ти. Провожда́ху же его́ въ кора́бль.
Греческий [Greek (Koine)]
μετὰ δὲ τὸ παύσασθαι τὸν θόρυβον μεταπεμψά­με­νος ὁ Пαῦλος τοὺς μαθητὰς καὶ παρα­καλέσας ἀσπασά­με­νος ἐξῆλθεν πορεύ­εσθαι εἰς Μακεδονίαν
διελθὼν δὲ τὰ μέρη ἐκεῖνα καὶ παρα­καλέσας αὐτοὺς λόγῳ πολλῷ ἦλθεν εἰς τὴν Ἑλλάδα
ποιήσας τε μῆνας τρεῖς γενομένης ἐπι­βουλῆς αὐτῷ ὑπὸ τῶν Ἰουδαίων μέλλον­τι ἀνάγεσθαι εἰς τὴν Συρίαν ἐγένετο γνώμης τοῦ ὑποστρέφειν δια­̀ Μακεδονίας
συν­είπετο δὲ αὐτῷ Σώπατρος Пύρρου Βεροιαῖος Θεσ­σαλονικέων δὲ Ἀρίσταρχος καὶ Σεκοῦνδος καὶ Γάϊος Δερβαῖος καὶ Τιμόθεος Ἀσιανοὶ δὲ Τυχικὸς καὶ Τρόφιμος
οὗτοι δὲ προ­ελθόν­τες ἔμενον ἡμᾶς ἐν Τρῳάδι
ἡμεῖς δὲ ἐξεπλεύ­σαμεν μετὰ τὰς ἡμέρας τῶν ἀζύμων ἀπο­̀ Φιλίππων καὶ ἤλθομεν προ­̀ς αὐτοὺς εἰς τὴν Τρῳάδα ἄχρι ἡμερῶν πέν­τε ὅπου διετρίψαμεν ἡμέρας ἑπτά
ἐν δὲ τῇ μιᾷ τῶν σαββάτων συν­ηγμένων ἡμῶν κλάσαι ἄρτον ὁ Пαῦλος διελέγετο αὐτοῖς μέλλων ἐξιέναι τῇ ἐπαύριον παρέτεινέν τε τὸν λόγον μέχρι μεσονυκτίου
ἦσαν δὲ λαμπάδες ἱκαναὶ ἐν τῷ ὑπερῴῳ οὗ ἦμεν συν­ηγ­μέ­νοι
καθεζό­με­νος δέ τις νεανίας ὀνόματι Εὔτυχος ἐπι­̀ τῆς θυρίδος κατα­φερό­με­νος ὕπνῳ βαθεῖ δια­λεγο­μέ­νου τοῦ Пαύλου ἐπι­̀ πλεῖον κατενεχθεὶς ἀπο­̀ τοῦ ὕπνου ἔπεσεν ἀπο­̀ τοῦ τριστέγου κάτω καὶ ἤρθη νεκρός
κατα­βὰς δὲ ὁ Пαῦλος ἐπέπεσεν αὐτῷ καὶ συμπεριλαβὼν εἶπεν μὴ θορυβεῖσθε ἡ γὰρ ψυχὴ αὐτοῦ ἐν αὐτῷ ἐστιν
ἀναβὰς δὲ καὶ κλάσας τὸν ἄρτον καὶ γευσά­με­νος ἐφ᾿ ἱκανόν τε ὁμιλήσας ἄχρι αὐγῆς οὕτως ἐξῆλθεν
ἤγαγον δὲ τὸν παῖδα ζῶν­τα καὶ παρεκλήθησαν οὐ μετρίως
ἡμεῖς δὲ προ­ελθόν­τες ἐπι­̀ τὸ πλοῖον ἀνήχθημεν ἐπι­̀ τὴν Ἆσ­σον ἐκεῖθεν μέλλον­τες ἀναλαμβάνειν τὸν Пαῦλον οὕτως γὰρ δια­τεταγμένος ἦν μέλλων αὐτὸς πεζεύ­ειν
ὡς δὲ συν­έβαλλεν ἡμῖν εἰς τὴν Ἆσ­σον ἀναλαβόν­τες αὐτὸν ἤλθομεν εἰς Μιτυλήνην
κἀκεῖθεν ἀπο­πλεύ­σαν­τες τῇ ἐπι­ούσῃ κατην­τήσαμεν ἄν­τικρυς Χίου τῇ δὲ ἑτέρᾳ παρεβάλομεν εἰς Σάμον τῇ δὲ ἐχομένῃ ἤλθομεν εἰς Μίλητον
κεκρίκει γὰρ ὁ Пαῦλος παρα­πλεῦσαι τὴν Ἔφεσον ὅπως μὴ γένηται αὐτῷ χρονοτριβῆσαι ἐν τῇ Ἀσίᾳ ἔσπευδεν γὰρ εἰ δυνατὸν εἴη αὐτῷ τὴν ἡμέραν τῆς πεν­τηκοστῆς γενέσθαι εἰς Ἱεροσόλυμα
ἀπο­̀ δὲ τῆς Μιλήτου πέμψας εἰς Ἔφεσον μετεκαλέσατο τοὺς πρεσβυτέρους τῆς ἐκκλησίας
ὡς δὲ παρεγένον­το προ­̀ς αὐτὸν εἶπεν αὐτοῖς ὑμεῖς ἐπι­́στασθε ἀπο­̀ πρώτης ἡμέρας ἀφ᾿ ἧς ἐπέβην εἰς τὴν Ἀσίαν πῶς μεθ᾿ ὑμῶν τὸν πάν­τα χρόνον ἐγενόμην
δουλεύ­ων τῷ κυρίῳ μετὰ πάσης ταπεινοφροσύνης καὶ δακρύων καὶ πειρασμῶν τῶν συμβάν­των μοι ἐν ταῖς ἐπι­βουλαῖς τῶν Ἰουδαίων
ὡς οὐδὲν ὑπεστειλάμην τῶν συμφερόν­των τοῦ μὴ ἀναγγεῖλαι ὑμῖν καὶ διδάξαι ὑμᾶς δημοσίᾳ καὶ κατ᾿ οἴκους
δια­μαρτυρό­με­νος Ἰουδαίοις τε καὶ Ἕλλησιν τὴν εἰς θεὸν μετάνοιαν καὶ πίστιν εἰς τὸν κύριον ἡμῶν Ἰησοῦν
καὶ νῦν ἰδοὺ δεδεμένος ἐγὼ τῷ πνεύ­ματι πορεύ­ομαι εἰς Ἰερουσαλήμ τὰ ἐν αὐτῇ συν­αν­τήσον­τά μοι μὴ εἰδώς
πλη­̀ν ὅτι τὸ πνεῦμα τὸ ἅγιον κατα­̀ πόλιν δια­μαρτύρεταί μοι λέγον ὅτι δεσμὰ καὶ θλίψεις με ­μέ­νουσιν
ἀλλ᾿ οὐδενὸς λόγου ποι­οῦμαι τὴν ψυχὴν τιμίαν ἐμαυτῷ ὡς τελειῶσαι τὸν δρόμον μου καὶ τὴν δια­κονίαν ἣν ἔλαβον παρα­̀ τοῦ κυρίου Ἰησοῦ δια­μαρτύρασθαι τὸ εὐαγγέλιον τῆς χάριτος τοῦ θεοῦ
καὶ νῦν ἰδοὺ ἐγὼ οἶδα ὅτι οὐκέτι ὄψεσθε τὸ προ­́σωπόν μου ὑμεῖς πάν­τες ἐν οἷς διῆλθον κηρύσ­σων τὴν βασιλείαν
διότι μαρτύρομαι ὑμῖν ἐν τῇ σήμερον ἡμέρᾳ ὅτι καθαρός εἰμι ἀπο­̀ τοῦ αἵμα­τος πάν­των
οὐ γὰρ ὑπεστειλάμην τοῦ μὴ ἀναγγεῖλαι πᾶσαν τὴν βουλὴν τοῦ θεοῦ ὑμῖν
προ­σέχετε ἑαυτοῖς καὶ παν­τὶ τῷ ποιμνίῳ ἐν ᾧ ὑμᾶς τὸ πνεῦμα τὸ ἅγιον ἔθετο ἐπι­σκόπους ποιμαίνειν τὴν ἐκκλησίαν τοῦ θεοῦ ἣν περιεποιήσατο δια­̀ τοῦ αἵμα­τος τοῦ ἰδίου
ἐγὼ οἶδα ὅτι εἰσελεύ­σον­ται μετὰ τὴν ἄφιξίν μου λύκοι βαρεῖς εἰς ὑμᾶς μὴ φειδόμενοι τοῦ ποιμνίου
καὶ ἐξ ὑμῶν αὐτῶν ἀναστήσον­ται ἄνδρες λαλοῦν­τες διεστραμμένα τοῦ ἀπο­σπᾶν τοὺς μαθητὰς ὀπίσω αὐτῶν
διὸ γρηγορεῖτε μνημονεύ­ον­τες ὅτι τριετίαν νύκτα καὶ ἡμέραν οὐκ ἐπαυσάμην μετὰ δακρύων νουθετῶν ἕνα ἕκαστον
καὶ τὰ νῦν παρα­τίθεμαι ὑμᾶς τῷ θεῷ καὶ τῷ λόγῳ τῆς χάριτος αὐτοῦ τῷ δυναμένῳ οἰκοδομῆσαι καὶ δοῦναι τὴν κληρο­νο­μίαν ἐν τοῖς ἡγιασ­μέ­νοις πᾶσιν
ἀργυρίου ἢ χρυσίου ἢ ἱματισμοῦ οὐδενὸς ἐπεθύμησα
αὐτοὶ γινώσκετε ὅτι ταῖς χρείαις μου καὶ τοῖς οὖσιν μετ᾿ ἐμοῦ ὑπηρέτησαν αἱ χεῖρες αὗται
πάν­τα ὑπέδειξα ὑμῖν ὅτι οὕτως κοπιῶν­τας δεῖ ἀν­τιλαμβάνεσθαι τῶν ἀσθενούν­των μνημονεύ­ειν τε τῶν λόγων τοῦ κυρίου Ἰησοῦ ὅτι αὐτὸς εἶπεν μακάριόν ἐστιν μᾶλλον διδόναι ἢ λαμβάνειν
καὶ ταῦτα εἰπὼν θεὶς τὰ γόνατα αὐτοῦ σὺν πᾶσιν αὐτοῖς προ­σηύξατο
ἱκανὸς δὲ κλαυθμὸς ἐγένετο πάν­των καὶ ἐπι­πεσόν­τες ἐπι­̀ τὸν τράχηλον τοῦ Пαύλου κατεφίλουν αὐτόν
ὀδυνώμενοι μάλιστα ἐπι­̀ τῷ λόγῳ ᾧ εἰρήκει ὅτι οὐκέτι μέλλουσιν τὸ προ­́σωπον αὐτοῦ θεωρεῖν προ­έπεμπον δὲ αὐτὸν εἰς τὸ πλοῖον
Тўполон тугагандан кейин Павлус Исо шогирдларини чақириб, насиҳат қилди ва улар билан хайрлашиб, Македонияга жўнаб кетди.
У кезиб ўтган юртлардаги имонлиларга кўп ўгит-насиҳат бериб, Юнонистонга келди.
Уч ой у ерда турди. Сурияга сузиб кетай, деган пайтда яҳудийлар унга қарши суиқасд уюштирмоқчи бўлишди. Шунинг учун яна Македония орқали қайтишга қарор қилди.
Вериядан Пир ўғли Сосипатр, Салоникадан Аристарх ва Секунд, Дервиядан Гай ва Тимўтий, асияликлардан эса Тихик ва Трофим уни Асиягача кузатиб бордилар.
Улар аввал жўнаб, бизларни Троасда кутиб турардилар.
Бизлар эса Хамиртурушсиз Нон байрамидан кейин Филиппи шаҳридан сузиб, беш кун деганда уларнинг олдига – Троас шаҳрига етиб келдик. У ерда етти кун турдик.
Якшанба куни нон синдириш учун бир ерда тўпланган эдик. Павлус эртаси куни жўнамоқчи бўлиб, имонлиларга насиҳат бериб, сўзни ярим кечагача давом эттирди.
Бизлар йиғилган болохонада жуда кўп шамчироқ ёнган эди.
Евтих исмли бир йигит дераза рахида ўтирарди. Павлуснинг нутқи узоқ чўзилиб, йигитни қаттиқ уйқу босди. У уйқусида қимирлаб, учинчи қаватдан пастга тушиб кетди. Ердан унинг ўлигини кўтаришди.
Павлус пастга тушиб, йигитнинг устига ўзини ташлади ва уни қучоқлаб: “Хавотир бўлманглар, унинг жони ўзидадир!” – деди.
Сўнг яна юқорига чиқиб, нон синдириб овқатланди. Тонг отгунча анча суҳбат қилиб, йўлга чиқди.
Шу орада ўсмирни тирик олиб келишди ва беҳад хурсанд бўлишди.
Бизлар олдин кемага тушиб, Павлусни у ердан олиб кетиш учун Асса шаҳрига сузиб бордик; чунки ўзи пиёда бормоқчи бўлиб, бизларга шундай топшириқ берган эди.
Бизлар Ассада учрашгач, унинг билан Митилина шаҳрига бордик.
У ердан сузиб кетиб, эртаси кун Хиос ороли қаршисига келдик. Учинчи кун эса Самос оролига ўтиб, Трогилия шаҳрида тўхтагандан кейин, яна бир кун ўтиб, Милит шаҳрига етиб бордик.
Павлус Асияда кечикиб қолмаслик мақсадида Эфес шаҳрига кирмай ўтиб кетишга қарор қилган эди. Агар иложи бўлса, Ҳосил байрамини Қуддусда қутлайин, деб шошилаётган эди.
Милитдан Павлус Эфесга одам юбориб, маҳаллий имонлилар жамоатининг оқсоқолларини ўз қошига чақиртирди.
Улар унинг ҳузурига келганда, деди:“Мен Асия вилоятига оёқ босган илк кундан бери, ёнингизда яшаган шунча вақт давомида қандай ҳаракат қилганимни ўзларингиз биласизлар.
Яҳудийларнинг ёвуз ниятлари туфайли бошимдан ўтган оғир синовлар ичида камтарлик ва кўзимнинг ёши билан Раббимга хизмат қилиб юрдим.
Фойдали бўлган ҳеч бир нарсадан сизларни маҳрум қилмайин, деб кўчама-кўча, уйма-уй юриб таълим бериш фурсатини бекор ўтказмадим.
Тавба қилиб, Худога илтижо этинглар ва Раббимиз Исо Масиҳга имон келтиринглар, деб яҳудийлар билан юнонларга жиддий насиҳат қилиб турдим.
Мана энди Муқаддас Руҳнинг банди бўлиб, Қуддусга боряпман. У ерда мен билан нима юз беришини билмайман.
Фақат шуни биламанки, шаҳарма-шаҳар юрган сари занжиру кишанлар, қайғу-аламлар мени кутади. Буни Муқаддас Руҳ менга аён қилмоқда.
Лекин бунга қарамай, ўз жонимни ҳам аямайман – қани энди фаолиятимни тамомлаб, Худонинг иноятидан далолат берувчи Хушхабарга гувоҳлик бермоқ учун Раббим Исодан олган топшириқни қувонч ила бажо келтира олсам.
Энди яна шуни биламанки, гарчи орангизда Худо Шоҳлигини эълон қилиб юрган бўлсам-да, ҳеч бирингиз менинг юзимни ортиқ кўра олмайсизлар.
Шунинг учун бу куннинг ўзида сизга таъкидлаб айтаманки, мен бировнинг ҳалокатига жавобгар эмасман.
Чунки Худонинг мурод-мақсадини сизларга тамоман баён этиш учун бирон фурсатни бой бермадим.
Ўзингизни ва Муқаддас Руҳ сизларни назоратчи қилиб тайинлаган барча жамоатни кўз-қулоқ бўлиб эҳтиётланглар. Сизлар чўпонлик қилаётган ушбу сурувни Раббимиз Исо Ўз қони эвазига сотиб олган.
Мен кетганимдан кейин, сурувни аямайдиган йиртқич бўрилар орангизга суқилиб киришларини биламан.
Ҳатто ўз ораларингиздан чиққан одамлар ҳам тескари сўзлари билан Исо шогирдларини йўлдан оздириб, орқаларидан эргаштирадилар.
Шунинг учун ҳушёр бўлиб туринглар. Мен сизга қай тариқа уч йил кечаю кундуз, кўзларимнинг ёши билан ҳар бирингизга ҳормай-толмай панду насиҳат бериб юрганимни хотирланглар.
Энди биродарларим, сизларни Худонинг паноҳига ва Унинг иноятли каломига топшираман. Бу калом сизларни мустаҳкамлашга ва Худонинг бутун азизлари билан сизларга ҳам насиб этган мерос улушига сазовор қилишга қодирдир.
Мен ҳеч кимнинг симу зарига ёхуд кийимига кўз тикканим йўқ.
Ўзимнинг, шунингдек, йўлдошларимнинг эҳтиёжларини қондиришда шу қўлларим хизмат этганини ўзларингиз яхши биласизлар.
Шундай меҳнат қилиб, ожизларга ёрдам беришда мен сизларга намуна бўлиб қолдим. Шу билан бирга, “Олишдан кўра беришнинг бахтиёрлиги катта”, – деган Раббимиз Исонинг сўзларини ҳам эслаб туринглар”.
Бу сўзларни айтиб бўлиб, Павлус тиз чўкди-да, ҳамма билан бирга ибодат қилди.
Сўнг ҳаммалари зор йиғлаб, Павлуснинг бўйнига ташланиб, уни ўпишарди.
Павлуснинг: “Ортиқ юзимни кўролмайсизлар”, – деган сўзи эса уларни айниқса ғамгин қилган эди. Ниҳоят, уни кемагача кузатиб боришди.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible