Скрыть
21:1
21:2
21:3
21:6
21:7
21:12
21:15
21:16
21:17
21:18
21:19
21:21
21:22
21:23
21:26
21:27
21:29
21:31
21:32
21:34
21:35
21:36
21:37
21:40
Церковнославянский (рус)
И я́коже бы́сть от­везти́ся на́мъ, от­то́ргшымся от­ ни́хъ, пря́мо ше́дше прiидо́хомъ въ Ко́нъ, въ другі́й же де́нь въ Ро́досъ и от­ту́ду въ Пата́ру:
и обрѣ́тше кора́бль преходя́щь въ Финикі́ю, воз­ше́дше от­везо́хомся.
Возни́кшiй же на́мъ Ки́пръ оста́вльше ошу́юю, плы́хомъ въ Сирі́ю и при­­ста́хомъ въ Ти́рѣ, та́мо бо бя́ше кораблю́ изложи́ти бре́мя:
и обрѣ́тше ученики́, пребы́хомъ ту́ дні́й се́дмь: и́же Па́влови глаго́лаху Ду́хомъ не восходи́ти во Иерусали́мъ.
Егда́ же бы́сть на́мъ сконча́ти дни́, изше́дше идо́хомъ, провожда́ющымъ на́съ всѣ́мъ съ жена́ми и дѣтьми́ да́же до внѣ́ гра́да: и прекло́нше колѣ́на при­­ бре́зѣ помоли́хомся.
И цѣлова́в­ше дру́гъ дру́га внидо́хомъ въ кора́бль, они́ же воз­врати́шася во своя́ си.
Мы́ же, пла́ванiе наче́нше от­ Ти́ра, при­­ста́хомъ во Птолемаи́дѣ, и цѣлова́в­ше бра́тiю, пребы́хомъ де́нь еди́нъ у ни́хъ.
[Зач. 45.] Во у́трiе же изше́дше Па́велъ и и́же съ ни́мъ, прiидо́хомъ въ Кесарі́ю, и в­ше́дше въ до́мъ Фили́ппа благовѣ́ст­ника, су́ща от­ седми́ [дiа́конъ], пребы́хомъ у него́.
Сего́ же бя́ху дще́ри дѣви́цы четы́ри прорица́ющыя.
Пребыва́ющымъ же на́мъ та́мо дни́ мно́ги, сни́де нѣ́кто от­ Иуде́и проро́къ, и́менемъ Ага́въ,
и при­­ше́дъ къ на́мъ и взе́мъ по́ясъ Па́вловъ, связа́въ же сво­и́ ру́цѣ и но́зѣ, рече́: та́ко глаго́летъ Ду́хъ Святы́й: му́жа, его́же е́сть по́ясъ се́й, та́ко свя́жутъ [его́] во Иерусали́мѣ Иуде́е и предадя́тъ въ ру́цѣ язы́ковъ.
И я́коже слы́шахомъ сiя́, моля́хомъ мы́ же и намѣ́стнiи {та́мошнiи жи́телiе}, не восходи́ти ему́ во Иерусали́мъ.
Отвѣща́ же Па́велъ и рече́: что́ творите́, пла́чуще и сокруша́юще ми́ се́рдце? А́зъ бо не то́чiю свя́занъ бы́ти [хощу́], но и умре́ти во Иерусали́мѣ гото́въ е́смь за и́мя Го́спода Иису́са.
Не повину́ющуся же ему́, умолча́хомъ, ре́кше: во́ля Госпо́дня да бу́детъ.
По дне́хъ же си́хъ угото́вльшеся взыдо́хомъ во Иерусали́мъ:
прiидо́ша же съ на́ми и нѣ́цыи ученицы́ от­ Кесарі́и, веду́ще съ собо́ю, у него́же бы обита́ти на́мъ, Мна́сона нѣ́ко­его Ки́прянина, дре́вняго ученика́.
Бы́в­шымъ же на́мъ во Иерусали́мѣ, любе́зно прiя́ша на́съ бра́тiя.
На у́трiе же вни́де Па́велъ съ на́ми ко Иа́кову, вси́ же прiидо́ша ста́рцы.
И цѣлова́въ и́хъ, сказа́­ше по еди́ному ко́­еждо, е́же сотвори́ Бо́гъ во язы́цѣхъ служе́нiемъ его́.
Они́ же слы́шав­ше сла́вляху Бо́га и реко́ша ему́: ви́диши ли, бра́те, коли́ко те́мъ е́сть Иуде́й вѣ́ровав­шихъ? И вси́ ревни́телiе зако́ну су́ть:
увѣсти́шася же о тебѣ́, я́ко от­ступле́нiю учи́ши от­ зако́на Моисе́ова живу́щыя во язы́цѣхъ вся́ Иуде́и, глаго́ля не обрѣ́зовати и́мъ ча́дъ сво­и́хъ, ниже́ во обы́чаехъ оте́ческихъ ходи́ти.
Что́ у́бо е́сть? Вся́ко подоба́етъ наро́ду сни́тися: услы́шатъ бо, я́ко при­­ше́лъ еси́.
Сiе́ у́бо сотвори́, е́же ти́ глаго́лемъ: су́ть у на́съ му́жiе четы́ри обѣща́в­ше себе́ Бо́гу:
сiя́ по­и́мъ очи́стися съ ни́ми и иждиви́ на ни́хъ, да остри́жутъ си́ главы́: и разумѣ́ютъ вси́, я́ко воз­вѣще́н­ная и́мъ о тебѣ́ ничто́же су́ть, но пребыва́еши и са́мъ зако́нъ храня́.
А о вѣ́ровав­шихъ язы́цѣхъ мы́ посла́хомъ, суди́в­ше ничто́же таково́е соблюда́ти и́мъ, то́кмо храни́ти себе́ от­ идоложе́ртвен­ныхъ и кро́ве, и уда́вленины и блуда́.
[Зач. 46.] Тогда́ Па́велъ по­е́мь му́жы о́ны, на у́трiе съ ни́ми очи́щься вни́де во святи́лище, воз­вѣща́я исполне́нiе дні́й очище́нiя, до́ндеже при­­несено́ бы́сть за еди́наго ко­его́ждо и́хъ при­­ноше́нiе.
И я́коже хотя́ху се́дмь дні́й сконча́тися, и́же от­ Асі́и Иуде́е, ви́дѣв­ше его́ во святи́лищи, нава́диша ве́сь наро́дъ и воз­ложи́ша на́нь ру́цѣ,
вопiю́ще: му́жiе Изра́илстiи, помози́те: се́й е́сть человѣ́къ, и́же на лю́ди и зако́нъ и на мѣ́сто сiе́ всѣ́хъ всю́ду учи́тъ: еще́ же и Е́ллины введе́ въ це́рковь и оскверни́ свято́е мѣ́сто сiе́.
Бя́ху бо ви́дѣли Трофи́ма Ефе́сянина во гра́дѣ съ ни́мъ, его́же мня́ху, я́ко въ це́рковь вве́лъ е́сть Па́велъ.
Подви́жеся же гра́дъ ве́сь, и бы́сть стече́нiе лю́демъ: и е́мше Па́вла, влеча́ху его́ во́нъ изъ це́ркве, и а́бiе затвори́шася две́ри.
И́щущымъ же и́мъ уби́ти его́, взы́де вѣ́сть къ ты́сящнику спи́ры, я́ко ве́сь воз­мути́ся Иерусали́мъ:
о́нъ же а́бiе по­и́мъ во́ины и со́тники, при­­тече́ на ня́: они́ же ви́дѣв­ше ты́сящника и во́ины, преста́ша би́ти Па́вла.
Присту́пль же ты́сящникъ я́тъ его́ и повелѣ́ связа́ти его́ вери́гома желѣ́знома двѣма́, и вопроша́­ше: кто́ у́бо е́сть и что́ е́сть сотвори́лъ.
Друзі́и же и́но нѣ́что вопiя́ху въ наро́дѣ: не могі́й же разумѣ́ти извѣ́стное молвы́ ра́ди, повелѣ́ от­вести́ его́ въ по́лкъ.
Егда́ же бы́сть на степе́нехъ, при­­лучи́ся воз­дви́жену бы́ти ему́ от­ во́инъ ну́жды ра́ди наро́да,
послѣ́доваше бо мно́же­с­т­во люді́й зову́щихъ: воз­ми́ его́.
Хотя́ же вни́ти въ по́лкъ Па́велъ глаго́ла ты́сящнику: а́ще лѣ́ть ми́ е́сть глаго́лати что́ тебѣ́? О́нъ же рече́: гре́чески умѣ́еши ли?
Не ты́ ли еси́ Еги́птянинъ, пре́жде си́хъ дні́й превѣща́вый и изведы́й въ пусты́ню четы́ри ты́сящы муже́й сикаре́й?
Рече́ же Па́велъ: а́зъ человѣ́къ у́бо е́смь Иуде́анинъ, Та́рсянинъ, сла́внаго гра́да въ Киликі́и жи́тель: молю́ же тя́, повели́ ми глаго́лати къ лю́демъ.
Повелѣ́в­шу же ему́, Па́велъ стоя́ на степе́нехъ помаа́въ руко́ю къ лю́демъ: мно́гу же безмо́лвiю бы́в­шу, воз­гласи́ евре́йскимъ язы́комъ, глаго́ля:
Латинский (Nova Vulgata)
Cum autem factum esset, ut navigaremus abstracti ab eis, recto cursu venimus Cho et sequenti die Rhodum et inde Patara;
et cum invenissemus navem transfretantem in Phoenicen, ascendentes navigavimus.
Cum paruissemus autem Cypro, et relinquentes eam ad sinistram navigabamus in Syriam et venimus Tyrum, ibi enim navis erat expositura onus.
Inventis autem discipulis, mansimus ibi diebus septem; qui Paulo dicebant per Spiritum, ne iret Hierosolymam.
Et explicitis diebus, profecti ibamus, deducentibus nos omnibus cum uxoribus et filiis usque foras civitatem; et positis genibus in litore orantes,
valefecimus invicem et ascendimus in navem; illi autem redierunt in sua.
Nos vero, navigatione explicita, a Tyro devenimus Ptolemaida et, salutatis fratribus, mansimus die una apud illos.
Alia autem die profecti venimus Caesaream et intrantes in domum Philippi evangelistae, qui erat de septem, mansimus apud eum.
Huic autem erant filiae quattuor virgines prophetantes.
Et cum moraremur plures dies, supervenit quidam a Iudaea propheta nomine Agabus;
is cum venisset ad nos et tulisset zonam Pauli, alligans sibi pedes et manus dixit: «Haec dicit Spiritus Sanctus: Virum, cuius est zona haec, sic alligabunt in Ierusalem Iudaei et tradent in manus gentium».
Quod cum audissemus, rogabamus nos et, qui loci illius erant, ne ipse ascenderet Ierusalem.
Tunc respondit Paulus: «Quid facitis flentes et affligentes cor meum? Ego enim non solum alligari sed et mori in Ierusalem paratus sum propter nomen Domini Iesu».
Et cum ei suadere non possemus, quievimus dicentes: «Domini voluntas fiat!».
Post dies autem istos praeparati ascendebamus Hierosolymam;
venerunt autem et ex discipulis a Caesarea nobiscum adducentes apud quem hospitaremur, Mnasonem quendam Cyprium, antiquum discipulum.
Et cum venissemus Hierosolymam, libenter exceperunt nos fratres.
Sequenti autem die introibat Paulus nobiscum ad Iacobum, omnesque collecti sunt presbyteri.
Quos cum salutasset, narrabat per singula, quae fecisset Deus in gentibus per ministerium ipsius.
At illi cum audissent, glorificabant Deum dixeruntque ei: «Vides, frater, quot milia sint in Iudaeis, qui crediderunt, et omnes aemulatores sunt legis;
audierunt autem de te quia discessionem doceas a Moyse omnes, qui per gentes sunt, Iudaeos, dicens non debere circumcidere eos filios suos neque secundum consuetudines ambulare.
Quid ergo est? Utique audient te supervenisse.
Hoc ergo fac, quod tibi dicimus. Sunt nobis viri quattuor votum habentes super se;
his assumptis, sanctifica te cum illis et impende pro illis, ut radant capita, et scient omnes quia, quae de te audierunt, nihil sunt, sed ambulas et ipse custodiens legem.
De his autem, qui crediderunt, gentibus nos scripsimus iudicantes, ut abstineant ab idolothyto et sanguine et suffocato et fornicatione».
Tunc Paulus, assumptis viris, postera die purificatus cum illis intravit in templum annuntians expletionem dierum purificationis, donec offerretur pro unoquoque eorum oblatio.
Dum autem septem dies consummarentur, hi, qui de Asia erant, Iudaei cum vidissent eum in templo, concitaverunt omnem turbam et iniecerunt ei manus
clamantes: «Viri Israelitae, adiuvate! Hic est homo, qui adversus populum et legem et locum hunc omnes ubique docens, insuper et Graecos induxit in templum et polluit sanctum locum istum».
Viderant enim Trophimum Ephesium in civitate cum ipso, quem aestimabant quoniam in templum induxisset Paulus.
Commotaque est civitas tota, et facta est concursio populi, et apprehendentes Paulum trahebant eum extra templum, et statim clausae sunt ianuae.
Quaerentibus autem eum occidere, nuntiatum est tribuno cohortis quia tota confunditur Ierusalem,
qui statim, assumptis militibus et centurionibus, decucurrit ad illos; qui cum vidissent tribunum et milites, cessaverunt percutere Paulum.
Tunc accedens tribunus apprehendit eum et iussit alligari catenis duabus et interrogabat quis esset et quid fecisset.
Alii autem aliud clamabant in turba; et cum non posset certum cognoscere prae tumultu, iussit duci eum in castra.
Et cum venisset ad gradus, contigit ut portaretur a militibus propter vim turbae;
sequebatur enim multitudo populi clamantes: «Tolle eum!».
Et cum coepisset induci in castra, Paulus dicit tribuno: «Si licet mihi loqui aliquid ad te?». Qui dixit: «Graece nosti?
Nonne tu es Aegyptius, qui ante hos dies tumultum concitasti et eduxisti in desertum quattuor milia virorum sicariorum?».
Et dixit Paulus: «Ego homo sum quidem Iudaeus a Tarso Ciliciae, non ignotae civitatis municeps; rogo autem te, permitte mihi loqui ad populum».
Et cum ille permisisset, Paulus stans in gradibus annuit manu ad plebem et, magno silentio facto, allocutus est Hebraea lingua dicens:
Арабский (Arabic Van Dyke)
ولما انفصلنا عنهم اقلعنا وجئنا متوجهين بالاستقامة الى كوس وفي اليوم التالي الى رودس. ومن هناك الى باترا.
فاذ وجدنا سفينة عابرة الى فينيقية صعدنا اليها واقلعنا.
ثم اطلعنا على قبرس وتركناها يسرة وسافرنا الى سورية واقبلنا الى صور لان هناك كانت السفينة تضع وسقها.
واذ وجدنا التلاميذ مكثنا هناك سبعة ايام. وكانوا يقولون لبولس بالروح ان لا يصعد الى اورشليم.
ولكن لما استكملنا الايام خرجنا ذاهبين وهم جميعا يشيعوننا مع النساء والاولاد الى خارج المدينة. فجثونا على ركبنا على الشاطئ وصلّينا.
ولما ودعنا بعضنا بعضا صعدنا الى السفينة. واما هم فرجعوا الى خاصتهم
ولما اكملنا السفر في البحر من صور اقبلنا الى بتولمايس فسلمنا على الاخوة ومكثنا عندهم يوما واحدا.
ثم خرجنا في الغد نحن رفقاء بولس وجئنا الى قيصرية فدخلنا بيت فيلبس المبشر اذ كان واحدا من السبعة واقمنا عنده.
وكان لهذا اربع بنات عذارى كنّ يتنبأن.
وبينما نحن مقيمون اياما كثيرة انحدر من اليهودية نبي اسمه اغابوس.
فجاء الينا واخذ منطقة بولس وربط يدي نفسه ورجليه وقال هذا يقوله الروح القدس. الرجل الذي له هذه المنطقة هكذا سيربطه اليهود في اورشليم ويسلمونه الى ايدي الامم.
فلما سمعنا هذا طلبنا اليه نحن والذين من المكان ان لا يصعد الى اورشليم.
فاجاب بولس ماذا تفعلون تبكون وتكسرون قلبي لاني مستعد ليس ان أربط فقط بل ان اموت ايضا في اورشليم لاجل اسم الرب يسوع.
ولما لم يقنع سكتنا قائلين لتكن مشيئة الرب.
وبعد تلك الايام تأهبنا وصعدنا الى اورشليم.
وجاء ايضا معنا من قيصرية اناس من التلاميذ ذاهبين بنا الى مناسون وهو رجل قبرسي تلميذ قديم لننزل عنده
ولما وصلنا الى اورشليم قبلنا الاخوة بفرح.
وفي الغد دخل بولس معنا الى يعقوب وحضر جميع المشايخ.
فبعدما سلم عليهم طفق يحدثهم شيئا فشيئا بكل ما فعله الله بين الامم بواسطة خدمته.
فلما سمعوا كانوا يمجدون الرب. وقالوا له انت ترى ايها الاخ كم يوجد ربوة من اليهود الذين آمنوا وهم جميعا غيورون للناموس.
وقد أخبروا عنك انك تعلّم جميع اليهود الذين بين الامم الارتداد عن موسى قائلا ان لا يختنوا اولادهم ولا يسلكوا حسب العوائد.
فاذا ماذا يكون. لا بد على كل حال ان يجتمع الجمهور لانهم سيسمعون انك قد جئت.
فافعل هذا الذي نقول لك. عندنا اربعة رجال عليهم نذر.
خذ هؤلاء وتطهر معهم وانفق عليهم ليحلقوا رؤوسهم فيعلم الجميع ان ليس شيء مما أخبروا عنك بل تسلك انت ايضا حافظا للناموس.
واما من جهة الذين آمنوا من الامم فارسلنا نحن اليهم وحكمنا ان لا يحفظوا شيئا مثل ذلك سوى ان يحافظوا على انفسهم مما ذبح للاصنام ومن الدم والمخنوق والزنى.
حينئذ اخذ بولس الرجال في الغد وتطهر معهم ودخل الهيكل مخبرا بكمال ايام التطهير الى ان يقرب عن كل واحد منهم القربان
ولما قاربت الايام السبعة ان تتم رآه اليهود الذين من اسيا في الهيكل فاهاجوا كل الجمع والقوا عليه الايادي
صارخين يا ايها الرجال الاسرائيليون اعينوا. هذا هو الرجل الذي يعلّم الجميع في كل مكان ضدا للشعب والناموس وهذا الموضع حتى ادخل يونانيين ايضا الى الهيكل ودنس هذا الموضع المقدس.
لانهم كانوا قد رأوا معه في المدينة تروفيمس الافسسي فكانوا يظنون ان بولس ادخله الى الهيكل.
فهاجت المدينة كلها وتراكض الشعب وامسكوا بولس وجروه خارج الهيكل وللوقت اغلقت الابواب.
وبينما هم يطلبون ان يقتلوه نما خبر الى امير الكتيبة ان اورشليم كلها اضطربت.
فللوقت اخذ عسكرا وقواد مئات وركض اليهم. فلما رأوا الامير والعسكر كفوا عن ضرب بولس
حينئذ اقترب الامير وامسكه وامر ان يقيد بسلسلتين وطفق يستخبر ترى من يكون وماذا فعل.
وكان البعض يصرخون بشيء والبعض بشيء آخر في الجمع. ولما لم يقدر ان يعلم اليقين لسبب الشغب امر ان يذهب به الى المعسكر.
ولما صار على الدرج اتفق ان العسكر حمله بسبب عنف الجمع.
لان جمهور الشعب كانوا يتبعونه صارخين خذه
واذ قارب بولس ان يدخل المعسكر قال للامير ايجوز لي ان اقول لك شيئا. فقال أتعرف اليونانية.
أفلست انت المصري الذي صنع قبل هذه الايام فتنة واخرج الى البرية اربعة الآلاف الرجل من القتلة.
فقال بولس انا رجل يهودي طرسوسي من اهل مدينة غير دنية من كيليكية. والتمس منك ان تأذن لي ان اكلم الشعب.
فلما اذن له وقف بولس على الدرج واشار بيده الى الشعب. فصار سكوت عظيم. فنادى باللغة العبرانية قائلا
1 Путешествие Павла прервано в Тире. 7 В Кесарии Агав предсказывает узы Павловы. 15 Прибытие Павла в Иерусалим и собрание с пресвитерами. 20 Их совет Павлу о соблюдении иудейского обряда. 27 Избавление Павла римскими солдатами от иудейской толпы в храме. 37 Разрешение говорить к народу.
Когда же мы, расставшись с ними, отплыли, то прямо пришли в Кос, на другой день в Родос и оттуда в Патару,
и, найдя корабль, идущий в Финикию, взошли на него и отплыли.
Быв в виду Кипра и оставив его слева, мы плыли в Сирию, и пристали в Тире, ибо тут надлежало сложить груз с корабля.
И, найдя учеников, пробыли там семь дней. Они, по внушению Духа, говорили Павлу, чтобы он не ходил в Иерусалим.
Проведя эти дни, мы вышли и пошли, и нас провожали все с женами и детьми даже за город; а на берегу, преклонив колени, помолились.
И, простившись друг с другом, мы вошли в корабль, а они возвратились домой.
Мы же, совершив плавание, прибыли из Тира в Птолемаиду, где, приветствовав братьев, пробыли у них один день.
[Зач. 45.] А на другой день Павел и мы, бывшие с ним, выйдя, пришли в Кесарию и, войдя в дом Филиппа благовестника, одного из семи диаконов, остались у него.
У него были четыре дочери девицы, пророчествующие.
Между тем как мы пребывали у них многие дни, пришел из Иудеи некто пророк, именем Агав,
и, войдя к нам, взял пояс Павлов и, связав себе руки и ноги, сказал: так говорит Дух Святой: мужа, чей этот пояс, так свяжут в Иерусалиме Иудеи и предадут в руки язычников.
Когда же мы услышали это, то и мы и тамошние просили, чтобы он не ходил в Иерусалим.
Но Павел в ответ сказал: что вы делаете? что плачете и сокрушаете сердце мое? я не только хочу быть узником, но готов умереть в Иерусалиме за имя Господа Иисуса.
Когда же мы не могли уговорить его, то успокоились, сказав: да будет воля Господня!
После сих дней, приготовившись, пошли мы в Иерусалим.
С нами шли и некоторые ученики из Кесарии, провожая нас к некоему давнему ученику, Мнасону Кипрянину, у которого можно было бы нам жить.
По прибытии нашем в Иерусалим братия радушно приняли нас.
На другой день Павел пришел с нами к Иакову; пришли и все пресвитеры.
Приветствовав их, Павел рассказывал подробно, что сотворил Бог у язычников служением его.
Они же, выслушав, прославили Бога и сказали ему: видишь, брат, сколько тысяч уверовавших Иудеев, и все они ревнители закона.
А о тебе наслышались они, что ты всех Иудеев, живущих между язычниками, учишь отступлению от Моисея, говоря, чтобы они не обрезывали детей своих и не поступали по обычаям.
Итак, что же? Верно соберется народ; ибо услышат, что ты пришел.
Сделай же, что мы скажем тебе: есть у нас четыре человека, имеющие на себе обет.
Взяв их, очистись с ними, и возьми на себя издержки на жертву за них, чтобы остригли себе голову, и узнают все, что слышанное ими о тебе несправедливо, но что и сам ты продолжаешь соблюдать закон.
А об уверовавших язычниках мы писали, положив, чтобы они ничего такого не наблюдали, а только хранили себя от идоложертвенного, от крови, от удавленины и от блуда.
[Зач. 46.] Тогда Павел, взяв тех мужей и очистившись с ними, в следующий день вошел в храм и объявил окончание дней очищения, когда должно быть принесено за каждого из них приношение.
Когда же семь дней оканчивались, тогда Асийские Иудеи, увидев его в храме, возмутили весь народ и наложили на него руки,
крича: мужи Израильские, помогите! этот человек всех повсюду учит против народа и закона и места сего; притом и Еллинов ввел в храм и осквернил святое место сие.
Ибо перед тем они видели с ним в городе Трофима Ефесянина и думали, что Павел его ввел в храм.
Весь город пришел в движение, и сделалось стечение народа; и, схватив Павла, повлекли его вон из храма, и тотчас заперты были двери.
Когда же они хотели убить его, до тысяченачальника полка дошла весть, что весь Иерусалим возмутился.
Он, тотчас взяв воинов и сотников, устремился на них; они же, увидев тысяченачальника и воинов, перестали бить Павла.
Тогда тысяченачальник, приблизившись, взял его и велел сковать двумя цепями, и спрашивал: кто он, и что сделал.
В народе одни кричали одно, а другие другое. Он же, не могши по причине смятения узнать ничего верного, повелел вести его в крепость.
Когда же он был на лестнице, то воинам пришлось нести его по причине стеснения от народа,
ибо множество народа следовало и кричало: смерть ему!
При входе в крепость Павел сказал тысяченачальнику: можно ли мне сказать тебе нечто? А тот сказал: ты знаешь по-гречески?
Так не ты ли тот Египтянин, который перед сими днями произвел возмущение и вывел в пустыню четыре тысячи человек разбойников?
Павел же сказал: я Иудеянин, Тарсянин, гражданин небезызвестного Киликийского города; прошу тебя, позволь мне говорить к народу.
Когда же тот позволил, Павел, стоя на лестнице, дал знак рукою народу; и, когда сделалось глубокое молчание, начал говорить на еврейском языке так:
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible