Скрыть
22:1
22:2
22:5
22:7
22:8
22:9
22:10
22:11
22:12
22:13
22:15
22:16
22:17
22:19
22:22
22:23
22:24
22:25
22:26
22:27
22:28
22:29
22:30
Церковнославянский (рус)
[Зач. 47.] Му́жiе бра́тiе и отцы́, услы́шите мо́й къ ва́мъ ны́нѣ от­вѣ́тъ.
Слы́шав­ше же, я́ко евре́йскимъ язы́комъ воз­гласи́ къ ни́мъ, па́че при­­ложи́ша безмо́лвiе. И рече́:
а́зъ у́бо е́смь му́жъ Иуде́анинъ, роди́вся въ Та́рсѣ Киликі́йстѣмъ, воспита́нъ же во гра́дѣ се́мъ при­­ ногу́ Гамалiи́лову, нака́занъ извѣ́стно оте́ческому зако́ну, ревни́тель сы́й Бо́жiй, я́коже вси́ вы́ есте́ дне́сь:
и́же се́й пу́ть гони́хъ да́же до сме́рти, вяжя́ и предая́ въ темни́цу му́жы же и жены́,
я́коже и архiере́й свидѣ́тел­ст­вуетъ ми́ и вси́ ста́рцы: от­ ни́хже и посла́нiя прiе́мь къ живу́щымъ въ Дама́сцѣ бра́тiямъ, идя́хъ при­­вести́ су́щыя та́мо свя́заны во Иерусали́мъ, да му́чат­ся.
Бы́сть же ми́ иду́щу и при­­ближа́ющуся къ Дама́ску въ полу́дне, внеза́пу съ небесе́ облиста́ свѣ́тъ мно́гъ о́крестъ мене́.
Падо́хъ же на зе́млю и слы́шахъ гла́съ глаго́лющь ми́: Са́вле, Са́вле, что́ Мя го́ниши?
А́зъ же от­вѣща́хъ: кто́ еси́, Го́споди? Рече́ же ко мнѣ́: А́зъ е́смь Иису́съ Назоре́й, Его́же ты́ го́ниши.
Со мно́ю же су́щiи свѣ́тъ у́бо ви́дѣша и при­­стра́шни бы́ша, гла́са же не слы́шаша Глаго́лющаго ко мнѣ́.
Реко́хъ же: что́ сотворю́, Го́споди? Госпо́дь же рече́ ко мнѣ́: воста́въ иди́ въ Дама́скъ, и та́мо рече́т­ся ти́ о всѣ́хъ, я́же вчине́но ти́ е́сть твори́ти.
И я́коже не ви́дѣхъ от­ сла́вы свѣ́та о́наго, за ру́ку ведо́мь от­ су́щихъ со мно́ю, внидо́хъ въ Дама́скъ.
Ана́нiа же нѣ́кiй, му́жъ благоговѣ́инъ по зако́ну, свидѣ́тел­ст­вованъ от­ всѣ́хъ живу́щихъ въ Дама́сцѣ Иуде́й,
при­­ше́дъ ко мнѣ́ и ста́въ рече́ ми: Са́вле бра́те, прозри́. И а́зъ въ то́й ча́съ воз­зрѣ́хъ на́нь.
О́нъ же рече́ ми: Бо́гъ оте́цъ на́шихъ изво́ли {предъизбра́} тя́ разумѣ́ти хотѣ́нiе Его́, и ви́дѣти Пра́ведника, и слы́шати гла́съ от­ у́стъ Его́:
я́ко бу́деши Ему́ свидѣ́тель у всѣ́хъ человѣ́ковъ о си́хъ, я́же ви́дѣлъ еси́ и слы́шалъ:
и ны́нѣ что́ ме́длиши? Воста́въ крести́ся и омы́й грѣхи́ твоя́, при­­зва́въ и́мя Го́спода Иису́са.
Бы́сть же воз­врати́в­шумися во Иерусали́мъ и моля́щумися въ це́ркви, бы́ти во изступле́нiи
и ви́дѣти Его́ глаго́люща ми́: потщи́ся и изы́ди ско́ро изъ Иерусали́ма, зане́ не прiи́мутъ свидѣ́тел­ст­ва тво­его́, е́же о Мнѣ́.
И а́зъ рѣ́хъ: Го́споди, са́ми вѣ́дятъ, я́ко а́зъ бѣ́хъ всажда́я въ темни́цу и бiя́ по со́нмищихъ вѣ́ру­ю­щыя въ Тя́,
и егда́ излива́­шеся кро́вь Стефа́на свидѣ́теля Тво­его́, и са́мъ бѣ́хъ стоя́ и со­изволя́я убiе́нiю его́ и стрегі́й ри́зъ убива́ющихъ его́.
И рече́ ко мнѣ́: иди́, я́ко А́зъ во язы́ки дале́че послю́ тя.
Послу́шаху же его́ да́же до сего́ словесе́ и воз­двиго́ша гла́съ сво́й, глаго́люще: воз­ми́ от­ земли́ такова́го, не подоба́етъ бо ему́ жи́ти.
Вопiю́щымъ же и́мъ и ме́щущымъ ри́зы и пра́хъ воз­мета́ющымъ на воз­ду́хъ,
повелѣ́ ты́сящникъ от­вести́ его́ въ по́лкъ, ре́къ ра́нами истяза́ти его́, да разумѣ́етъ, за ку́ю вину́ та́ко вопiя́ху на́нь.
И я́коже протяго́ша его́ вервьми́, рече́ къ стоя́щему со́тнику Па́велъ: человѣ́ка Ри́млянина и неосужде́на лѣ́ть ли е́сть ва́мъ би́ти?
Слы́шавъ же со́тникъ, при­­ступи́ къ ты́сящнику, сказа́, глаго́ля: ви́ждь, что́ хо́щеши сотвори́ти? Человѣ́къ бо се́й Ри́млянинъ е́сть.
Присту́пль же ты́сящникъ рече́ ему́: глаго́ли ми́, Ри́млянинъ ли еси́ ты́? О́нъ же рече́: е́й.
Отвѣща́ же ты́сящникъ: а́зъ мно́гою цѣно́ю нарѣче́нiе жи́тел­ст­ва сего́ стяжа́хъ. Па́велъ же рече́: а́зъ же и роди́хся въ не́мъ.
А́бiе у́бо от­ступи́ша от­ него́ хотя́щiи его́ истяза́ти, и ты́сящникъ же убоя́ся, разумѣ́въ, я́ко Ри́млянинъ е́сть, и я́ко бѣ́ его́ связа́лъ.
На у́трiе же, хотя́ разумѣ́ти и́стину, чесо́ ра́ди оклевета́ет­ся от­ Иуде́й, разрѣши́ его́ от­ у́зъ и повелѣ́ прiити́ архiере́емъ и всему́ собо́ру и́хъ: и све́дъ Па́вла, поста́ви [его́] предъ ни́ми.
Греческий [Greek (Koine)]
ἄνδρες ἀδελφοὶ καὶ πατέρες ἀκούσατέ μου τῆς προ­̀ς ὑμᾶς νυνὶ ἀπο­λογίας
ἀκούσαν­τες δὲ ὅτι τῇ Ἑβραΐδι δια­λέκτῳ προ­σεφώνει αὐτοῖς μᾶλλον παρέσχον ἡσυχίαν καὶ φησίν
ἐγώ εἰμι ἀνὴρ Ἰουδαῖος γεγεννημένος ἐν Ταρσῷ τῆς Κιλικίας ἀνατεθραμμένος δὲ ἐν τῇ πόλει ταύτῃ παρα­̀ τοὺς πόδας Γαμαλιὴλ πεπαιδευμένος κατα­̀ ἀκρίβειαν τοῦ πατρῴου νόμου ζηλωτὴς ὑπάρχων τοῦ θεοῦ καθὼς πάν­τες ὑμεῖς ἐστε σήμερον
ὃς ταύτην τὴν ὁδὸν ἐδίωξα ἄχρι θανάτου δεσμεύ­ων καὶ παρα­διδοὺς εἰς φυλακὰς ἄνδρας τε καὶ γυναῖκας
ὡς καὶ ὁ ἀρχιερεὺς μαρτυρεῖ μοι καὶ πᾶν τὸ πρεσβυτέριον παρ᾿ ὧν καὶ ἐπι­στολὰς δεξά­με­νος προ­̀ς τοὺς ἀδελφοὺς εἰς Δαμασκὸν ἐπορευόμην ἄξων καὶ τοὺς ἐκεῖσε ὄν­τας δεδε­μέ­νους εἰς Ἰερουσαλὴμ ἵνα τιμωρηθῶσιν
ἐγένετο δέ μοι πορευομένῳ καὶ ἐγγίζον­τι τῇ Δαμασκῷ περὶ μεσημβρίαν ἐξαίφνης ἐκ τοῦ οὐρανοῦ περιαστράψαι φῶς ἱκανὸν περὶ ἐμέ
ἔπεσά τε εἰς τὸ ἔδαφος καὶ ἤκουσα φωνῆς λεγούσης μοι Σαοὺλ Σαούλ τί με διώκεις
ἐγὼ δὲ ἀπεκρίθην τίς εἶ κύριε εἶπέν τε προ­́ς με ἐγώ εἰμι Ἰησοῦς ὁ Ναζωραῖος ὃν σὺ διώκεις
οἱ δὲ σὺν ἐμοὶ ὄν­τες τὸ μὲν φῶς ἐθεάσαν­το τὴν δὲ φωνὴν οὐκ ἤκουσαν τοῦ λαλοῦν­τός μοι
εἶπον δέ τί ποιήσω κύριε ὁ δὲ κύριος εἶπεν προ­́ς με ἀναστὰς πορεύ­ου εἰς Δαμασκόν κἀκεῖ σοι λαληθή­σε­ται περὶ πάν­των ὧν τέτακταί σοι ποιῆσαι
ὡς δὲ οὐκ ἐνέβλεπον ἀπο­̀ τῆς δόξης τοῦ φωτὸς ἐκείνου χειραγωγού­με­νος ὑπὸ τῶν συν­όν­των μοι ἦλθον εἰς Δαμασκόν
Ἁνανίας δέ τις ἀνὴρ εὐλαβὴς κατα­̀ τὸν νόμον μαρτυρού­με­νος ὑπὸ πάν­των τῶν κατοικούν­των Ἰουδαίων
ἐλθὼν προ­́ς με καὶ ἐπι­στὰς εἶπέν μοι Σαοὺλ ἀδελφέ ἀνάβλεψον κἀγὼ αὐτῇ τῇ ὥρᾳ ἀνέβλεψα εἰς αὐτόν
ὁ δὲ εἶπεν ὁ θεὸς τῶν πατέρων ἡμῶν προ­εχειρίσατό σε γνῶναι τὸ θέλημα αὐτοῦ καὶ ἰδεῖν τὸν δίκαιον καὶ ἀκοῦσαι φωνὴν ἐκ τοῦ στόμα­τος αὐτοῦ
ὅτι ἔσῃ μάρτυς αὐτῷ προ­̀ς πάν­τας ἀνθρώπους ὧν ἑώρακας καὶ ἤκουσας
καὶ νῦν τί μέλλεις ἀναστὰς βάπτισαι καὶ ἀπό­λουσαι τὰς ἁμαρτίας σου ἐπι­καλεσά­με­νος τὸ ὄνομα αὐτοῦ
ἐγένετο δέ μοι ὑποστρέψαν­τι εἰς Ἰερουσαλὴμ καὶ προ­σευχο­μέ­νου μου ἐν τῷ ἱερῷ γενέσθαι με ἐν ἐκστάσει
καὶ ἰδεῖν αὐτὸν λέγον­τά μοι σπεῦσον καὶ ἔξελθε ἐν τάχει ἐξ Ἰερουσαλήμ διότι οὐ παρα­δέξον­ταί σου μαρτυρίαν περὶ ἐμοῦ
κἀγὼ εἶπον κύριε αὐτοὶ ἐπι­́σταν­ται ὅτι ἐγὼ ἤμην φυλακίζων καὶ δέρων κατα­̀ τὰς συν­αγωγὰς τοὺς πιστεύ­ον­τας ἐπι­̀ σέ
καὶ ὅτε ἐξεχύννετο τὸ αἷμα Στεφάνου τοῦ μάρτυρός σου καὶ αὐτὸς ἤμην ἐφεστὼς καὶ συν­ευδοκῶν καὶ φυλάσ­σων τὰ ἱμάτια τῶν ἀναιρούν­των αὐτόν
καὶ εἶπεν προ­́ς με πορεύ­ου ὅτι ἐγὼ εἰς ἔθνη μακρὰν ἐξαποστελῶ σε
ἤκουον δὲ αὐτοῦ ἄχρι τούτου τοῦ λόγου καὶ ἐπῆραν τὴν φωνὴν αὐτῶν λέγον­τες αἶρε ἀπο­̀ τῆς γῆς τὸν τοι­οῦτον οὐ γὰρ καθῆκεν αὐτὸν ζῆν
κραυγαζόν­των τε αὐτῶν καὶ ῥιπτούν­των τὰ ἱμάτια καὶ κονιορτὸν βαλλόν­των εἰς τὸν ἀέρα
ἐκέλευσεν ὁ χιλίαρχος εἰσάγεσθαι αὐτὸν εἰς τὴν παρεμβολήν εἴπας μάστιξιν ἀνετάζεσθαι αὐτὸν ἵνα ἐπι­γνῷ δι᾿ ἣν αἰτίαν οὕτως ἐπεφώνουν αὐτῷ
ὡς δὲ προ­έτειναν αὐτὸν τοῖς ἱμᾶσιν εἶπεν προ­̀ς τὸν ἑστῶτα ἑκατόν­ταρχον ὁ Пαῦλος εἰ ἄνθρωπον Ῥωμαῖον καὶ ἀκατα­́κριτον ἔξεστιν ὑμῖν μαστίζειν
ἀκούσας δὲ ὁ ἑκατον­τάρχης προ­σελθὼν τῷ χιλιάρχῳ ἀπήγγειλεν λέγων τί μέλλεις ποιεῖν ὁ γὰρ ἄνθρωπος οὗτος Ῥωμαῖός ἐστιν
προ­σελθὼν δὲ ὁ χιλίαρχος εἶπεν αὐτῷ λέγε μοι σὺ Ῥωμαῖος εἶ ὁ δὲ ἔφη ναί
ἀπεκρίθη δὲ ὁ χιλίαρχος ἐγὼ πολλοῦ κεφαλαίου τὴν πολιτείαν ταύτην ἐκτησάμην ὁ δὲ Пαῦλος ἔφη ἐγὼ δὲ καὶ γεγέννημαι
εὐθέως οὖν ἀπέστησαν ἀπ᾿ αὐτοῦ οἱ μέλλον­τες αὐτὸν ἀνετάζειν καὶ ὁ χιλίαρχος δὲ ἐφοβήθη ἐπι­γνοὺς ὅτι Ῥωμαῖός ἐστιν καὶ ὅτι αὐτὸν ἦν δεδεκώς
τῇ δὲ ἐπαύριον βουλό­με­νος γνῶναι τὸ ἀσφαλὲς τὸ τί κατηγορεῖται ὑπὸ τῶν Ἰουδαίων ἔλυσεν αὐτόν καὶ ἐκέλευσεν συν­ελθεῖν τοὺς ἀρχιερεῖς καὶ πᾶν τὸ συν­έδριον καὶ κατα­γαγὼν τὸν Пαῦλον ἔστησεν εἰς αὐτούς
Латинский (Nova Vulgata)
«Viri fratres et patres, audi te a me, quam ad vos nunc reddo, rationem».
Cum audissent autem quia Hebraea lingua loquebatur ad illos, magis praestiterunt silentium. Et dixit:
«Ego sum vir Iudaeus, natus Tarso Ciliciae, enutritus autem in ista civitate, secus pedes Gamaliel eruditus iuxta veritatem paternae legis, aemulator Dei, sicut et vos omnes estis hodie.
Qui hanc viam persecutus sum usque ad mortem, alligans et tradens in custodias viros ac mulieres,
sicut et princeps sacerdotum testimonium mihi reddit et omne concilium; a quibus et epistulas accipiens ad fratres, Damascum pergebam, ut adducerem et eos, qui ibi essent, vinctos in Ierusalem, uti punirentur.
Factum est autem, eunte me et appropinquante Damasco, circa mediam diem subito de caelo circumfulsit me lux copiosa;
et decidi in terram et audivi vocem dicentem mihi: "Saul, Saul, quid me persequeris?".
Ego autem respondi: "Quis es, Domine?". Dixitque ad me: "Ego sum Iesus Nazarenus, quem tu persequeris".
Et, qui mecum erant, lumen quidem viderunt, vocem autem non audierunt eius, qui loquebatur mecum.
Et dixi: "Quid faciam, Domine?". Dominus autem dixit ad me: "Surgens vade Damascum, et ibi tibi dicetur de omnibus, quae statutum est tibi, ut faceres".
Et cum non viderem prae claritate luminis illius, ad manum deductus a comitibus veni Damascum.
Ananias autem quidam vir religiosus secundum legem, testimonium habens ab omnibus habitantibus Iudaeis,
veniens ad me et astans dixit mihi: "Saul frater, respice!". Et ego eadem hora respexi in eum.
At ille dixit: "Deus patrum nostrorum praeordinavit te, ut cognosceres voluntatem eius et videres Iustum et audires vocem ex ore eius,
quia eris testis illi ad omnes homines eorum, quae vidisti et audisti.
Et nunc quid moraris? Exsurgens baptizare et ablue peccata tua, invocato nomine ipsius".
Factum est autem, revertenti mihi in Ierusalem et oranti in templo fieri me in stupore mentis
et videre illum dicentem mihi: "Festina et exi velociter ex Ierusalem, quoniam non recipient testimonium tuum de me".
Et ego dixi: "Domine, ipsi sciunt quia ego eram concludens in carcerem et caedens per synagogas eos, qui credebant in te;
et cum funderetur sanguis Stephani testis tui, et ipse astabam et consentiebam et custodiebam vestimenta interficientium illum".
Et dixit ad me: "Vade, quoniam ego in nationes longe mittam te"».
Audiebant autem eum usque ad hoc verbum et levaverunt vocem suam dicentes: «Tolle de terra eiusmodi, non enim fas est eum vivere!».
Vociferantibus autem eis et proicientibus vestimenta sua et pulverem iactantibus in aerem,
iussit tribunus induci eum in castra dicens flagellis eum interrogari, ut sciret propter quam causam sic acclamarent ei.
Et cum astrinxissent eum loris, dixit astanti centurioni Paulus: «Si hominem Romanum et indemnatum licet vobis flagellare?».
Quo audito, centurio accedens ad tribunum nuntiavit dicens: «Quid acturus es? Hic enim homo Romanus est».
Accedens autem tribunus dixit illi: «Dic mihi, tu Romanus es?». At ille dixit: «Etiam».
Et respondit tribunus: «Ego multa summa civitatem hanc consecutus sum». Et Paulus ait: «Ego autem et natus sum».
Protinus ergo discesserunt ab illo, qui eum interrogaturi erant; tribunus quoque timuit, postquam rescivit quia Romanus esset, et quia alligasset eum.
Postera autem die, volens scire diligenter qua ex causa accusaretur a Iudaeis, solvit eum et iussit principes sacerdotum convenire et omne concilium et producens Paulum statuit coram illis.
“Эй эрлар, эй биродарлар ва оталар! Энди ҳузурингизда мени оқловчи сўзларимни тингланглар!” – деди.
Павлуснинг уларга яҳудий тилида гапираётганини эшитгач, улар янада жим бўлдилар. Павлус сўзида давом этди:
“Мен яҳудийман. Киликиянинг Тарс шаҳрида туғилган бўлсам-да, ушбу шаҳарда Гамалиэлнинг қарамоғида тарбияланганман. Бугун бу ерда йиғилган ҳаммаларингиз каби мен ҳам ота-боболар Қонуни йўриғида жиддий тарбияланиб, Худо учун фидойи бўлиб келганман.
Ҳатто бу Исо йўлининг избосарларини – эркакми, аёлми демасдан ҳаммасини боғлаб зиндонларга топширар, ўласи қилиб қувардим.
Ана, олий руҳоний билан оқсоқолларнинг ҳаммаси менинг гувоҳларимдир. Мен улардан Дамашқдаги яҳудий биродарларга ёзилган мактублар олиб, у ерда яшаган Исо имонлиларини жазолаш учун Қуддусга кишанлаб келтирмоқ ниятида йўлга тушган эдим.
Туш арафасида мен йўл босиб, Дамашққа яқинлашаётганимда, тўсатдан осмондан тушган кучли бир нур атрофимни порлатиб юборди.
Мен ерга йиқилдим-у, бир овознинг менга:- Шоул, Шоул, нега Мени қувғин қиляпсан? – деганини эшитдим.
Мен:- Ё Раббий, Сен ким бўласан? – деб сўрасам, У:- Мен сен қувғин қилаётган носиралик Исоман, – деб жавоб берди.
Йўлдошларим нурни кўриб қўрқишган бўлса-да, лекин менга Гапирганнинг овозини эшитмадилар.
Шунда мен:- Ё Раббий, нима қилишим керак? – дедим. Исо менга:- Ўрнингдан туриб Дамашққа бор, қилишинг лозим бўлган ҳамма нарса ўша ерда сенга айтилади, – деди.
У нурнинг ялтирашидан кўр бўлганим учун, ҳамроҳларим қўлимдан тутганча, Дамашққа етаклаб боришди.
Дамашқда яшаган бутун яҳудийлар орасида яхши ном чиқарган, Худонинг Қонунига амал қилиб юрган Ҳанания исмли диндор бир одам бор эди.
У ёнимга келиб турди-да, менга:- Биродарим Шоул, кўзларинг очилсин! – деди. Мен эса ўша заҳоти уни кўрдим.
Ҳанания менга:- Оталаримизнинг Худоси Унинг иродасини билишинг ва Солиҳ Кишини кўриб, Ўзининг овозини эшитишинг учун сени танлади.
Чунки кўрган ва эшитганларинг учун барча инсонлар олдида Унинг гувоҳи бўласан.
Энди нимани кутиб ўтирибсан? Ўрнингдан тур, сувда имон келтир ва Исонинг исмини чақириб, гуноҳларингдан фориғ бўл! – деди.
Мен Қуддусга қайтиб келгандан сўнг, маъбадда ибодат қилаётганимда ўзимни йўқотиб,
Раббим Исони кўрдим. У менга:- Қани, тезроқ Қуддусдан чиқиб кет, чунки бу ерда Мен учун берган гувоҳлигингни қабул этмайдилар! – деди.
Мен:- Ё Раббий! – дедим. – Сенга инонганларни зиндонга ташлаб ибодатхоналарда урган одам мен эканимни улар билишади-ку.
Сенинг шаҳидинг Стефаннинг қонини тўкканларида мен ҳам у ерда ҳозир эдим. Ҳатто унинг ўлдирилишига рози бўлиб, қотилларининг кийимларини сақлаб турардим, – дедим.
Раббим Исо эса:- Сен кета қол! Чунки Мен сени олисдаги элу халқларнинг олдига юбораман, – деди”.
Бу вақтгача Павлусни тинглаб турганлар бояги сўзини эшитишлари биланоқ шовқин кўтаришди. “Бундай одамни ер юзидан йўқ қил! У яшашга муносиб эмас!” – деб бақира кетишди.
Улар шундай қичқиришиб, устларидан кийимларини қоқиб, ҳавога тупроқ сочиб туришаркан,
мингбоши Павлусга қарши бундай бақираётганларининг сабабини билмоқчи бўлиб, уни қалъага олиб бориб қамчилашни буюрди.
Уни тасма билан боғлашаётган вақтда, Павлус ёнида турган юзбошига:- Рим фуқаросини ҳукм қилмай қамчилаш, сизнингча, қонунга мос келадими? – деб сўради.
Юзбоши буни эшитгач, бориб мингбошига хабар берди:- Қаранг, сиз нима қилмоқчисиз ўзи? Бу одам Рим фуқароси экан-ку, – деди.
Шунда мингбоши Павлуснинг ёнига келиб:- Менга айтгин-чи, сен Рим фуқаросимисан? – деб сўради.- Ҳа, – деди Павлус.
Мингбоши:- Мен бу фуқароликка кўп пул билан эга бўлганман, – деди. Павлус:- Мен ҳатто бу фуқароликда туғилганман, – деб жавоб берди.
Шунда Павлусни сўроқ қилмоқчи бўлганлар дарҳол ундан қўл тортишди. Мингбоши ҳам унинг Рим фуқароси эканини билгач, уни боғлаб қўйгани учун қўрқиб кетди.
Эртаси куни мингбоши яҳудийлар Павлусни нимада айблашларини аниқ билиш мақсадида, уни кишанлардан бўшатди. Яҳудий олий руҳонийлари ва барча Олий Кенгаш аъзоларига йиғилишларини буюрди. Павлусни келтириб, уларнинг қаршисига қўйди.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible