Скрыть
25:1
25:2
25:3
25:4
25:5
25:6
25:7
25:9
25:10
25:12
25:13
25:14
25:16
25:17
25:18
25:20
25:21
25:22
25:23
25:26
25:27
Церковнославянский (рус)
Фи́стъ же у́бо прiи́мь вла́сть, по трiе́хъ дне́хъ взы́де во Иерусали́мъ от­ Кесарі́и.
Сказа́ша же ему́ архiере́е и пе́рвiи от­ Иуде́й на Па́вла и моля́ху его́,
прося́ще благода́ти на́нь, я́ко да по́слетъ его́ во Иерусали́мъ, ко́въ творя́ще, я́ко да убiю́тъ его́ на пути́.
Фи́стъ же повелѣ́ Па́вла стрещи́ въ Кесарі́и, са́мъ та́мо хотя́ вско́рѣ изы́ти:
и́же у́бо си́льнiи въ ва́съ, рече́, со мно́ю ше́дше, а́ще е́сть ка́я непра́вда въ му́жи се́мъ, да глаго́лютъ на́нь.
Пребы́въ же у ни́хъ не мно́жае десяти́ дні́й, сни́де въ Кесарі́ю: на у́трiе сѣ́дъ на суди́щи, повелѣ́ Па́вла при­­вести́.
Приведе́ну же бы́в­шу ему́, о́крестъ ста́ша и́же от­ Иерусали́ма сше́дшiи Иуде́е, мно́ги и тя́жки вины́ при­­нося́ще на Па́вла, и́хже не можа́ху изъяви́ти:
от­вѣщава́ющу ему́, я́ко ни на зако́нъ Иуде́йскiй, ни на це́рковь, ни на ке́саря что́ согрѣши́хъ.
Фи́стъ же хотя́ уго́дное Иуде́емъ сотвори́ти, от­вѣща́въ Па́влови рече́: хо́щеши ли, во Иерусали́мъ воз­ше́дъ, та́мо о си́хъ су́дъ прiя́ти от­ мене́?
Рече́ же Па́велъ: на суди́щи ке́саревѣ стоя́ е́смь, идѣ́же ми́ досто́итъ су́дъ прiя́ти: Иуде́й ни чи́мже оби́дѣхъ, я́коже и ты́ до́брѣ вѣ́си:
а́ще бо непра́вдую или́ досто́йно сме́рти сотвори́хъ что́, не от­ме́щуся умре́ти: а́ще ли же ничто́же е́сть во мнѣ́, е́же сі́и на мя́ клеве́щутъ, никто́же мя́ мо́жетъ тѣ́мъ вы́дати: ке́саря нарица́ю.
Тогда́ Фи́стъ состяза́вся съ совѣ́тники, от­вѣща́: ке́саря ли наре́клъ еси́? Къ ке́сарю по́йдеши.
Дне́мъ же мину́в­шымъ нѣ́кимъ, Агри́ппа ца́рь и Верникі́а снидо́ста въ Кесарі́ю цѣлова́ти Фи́ста.
[Зач. 48.] И я́коже мно́ги дни́ пребы́ста ту́, Фи́стъ сказа́ царю́ я́же о Па́влѣ, глаго́ля: му́жъ нѣ́кiй е́сть оста́вленъ от­ Фи́ликса у́зникъ,
о не́мже, бы́в­шу ми́ во Иерусали́мѣ, яви́ша архiере́е и ста́рцы Иуде́йстiи, прося́ще на́нь суда́.
Къ ни́мже от­вѣща́хъ, я́ко нѣ́сть обы́чай Ри́мляномъ вы́дати человѣ́ка ко́­его на поги́бель, пре́жде да́же оклевета́емый не и́мать предъ лице́мъ клеве́щущихъ его́ и мѣ́сто от­вѣ́та прiи́метъ о сво­е́мъ согрѣше́нiи.
Сше́дшымся же и́мъ здѣ́, закоснѣ́нiе ни еди́но сотво́рь, на у́трiе сѣ́дъ на суди́щи, повелѣ́хъ при­­вести́ му́жа.
О́крестъ же его́ ста́в­ше клеветницы́, ни еди́ну вину́, я́же а́зъ непщева́хъ, нанесо́ша:
стяза́нiя же нѣ́кая о сво­е́й разли́чнѣй вѣ́рѣ имя́ху къ нему́ и о нѣ́ко­емъ Иису́сѣ уме́ршемъ, Его́же глаго́лаше Па́велъ жи́ва бы́ти.
Недо­умѣ́яся же а́зъ о взыска́нiи си́хъ, глаго́лахъ, а́ще хо́щетъ ити́ во Иерусали́мъ и та́мо су́дъ прiя́ти о си́хъ.
Па́влу же наре́кшу блюде́ну бы́ти ему́ до разсужде́нiя А́вгуста, повелѣ́хъ блюсти́ его́, до́ндеже послю́ его́ къ ке́сарю.
Агри́ппа же къ Фи́сту рече́: хотѣ́лъ бы́хъ и са́мъ человѣ́ка сего́ слы́шати. О́нъ же рече́: у́трѣ услы́шиши его́.
На у́трiе же при­­ше́дшу Агри́ппѣ и Верникі́и со мно́гою го́рдостiю и в­ше́дшымъ въ суде́бную пала́ту съ ты́сящники и съ наро́читыми му́жи гра́да, и повелѣ́в­шу Фи́сту, при­­веде́нъ бы́сть Па́велъ.
И рече́ Фи́стъ: Агри́ппо царю́ и вси́ су́щiи съ на́ми му́жiе, ви́дите сего́, о не́мже все́ мно́же­с­т­во Иуде́й стужа́ху ми́ во Иерусали́мѣ же и здѣ́, вопiю́ще, я́ко не подоба́етъ жи́ти ему́ ктому́:
а́зъ же разумѣ́въ ничто́же досто́йно сме́рти сотво́рша его́, и самому́ же сему́ наре́кшу Сева́ста, суди́хъ посла́ти его́:
о не́мже извѣ́стное что́ писа́ти господи́ну не и́мамъ: тѣ́мже и при­­ведо́хъ его́ предъ ва́съ, наипа́че же предъ тя́, Агри́ппо царю́, я́ко да разсужде́нiю бы́в­шу и́мамъ что́ писа́ти:
безслове́сно бо мни́т­ся ми́, посыла́ющу ю́зника, а вины́, я́же на́нь, не сказа́ти.
Греческий [Greek (Koine)]
Φῆστος οὖν ἐπι­βὰς τῇ ἐπαρχείᾳ μετὰ τρεῖς ἡμέρας ἀνέβη εἰς Ἱεροσόλυμα ἀπο­̀ Καισαρείας
ἐνεφάνισάν τε αὐτῷ οἱ ἀρχιερεῖς καὶ οἱ πρῶτοι τῶν Ἰουδαίων κατα­̀ τοῦ Пαύλου καὶ παρεκάλουν αὐτὸν
αἰτούμενοι χάριν κατ᾿ αὐτοῦ ὅπως μεταπέμψηται αὐτὸν εἰς Ἰερουσαλήμ ἐνέδραν ποι­οῦν­τες ἀνελεῖν αὐτὸν κατα­̀ τὴν ὁδόν
ὁ μὲν οὖν Φῆστος ἀπεκρίθη τηρεῖσθαι τὸν Пαῦλον εἰς Καισάρειαν ἑαυτὸν δὲ μέλλειν ἐν τάχει ἐκπορεύ­εσθαι
οἱ οὖν ἐν ὑμῖν φησίν δυνατοὶ συγκατα­βάν­τες εἴ τί ἐστιν ἐν τῷ ἀνδρὶ ἄτοπον κατηγορείτωσαν αὐτοῦ
δια­τρίψας δὲ ἐν αὐτοῖς ἡμέρας οὐ πλείους ὀκτὼ ἢ δέκα κατα­βὰς εἰς Καισάρειαν τῇ ἐπαύριον καθίσας ἐπι­̀ τοῦ βήμα­τος ἐκέλευσεν τὸν Пαῦλον ἀχθῆναι
παρα­γενο­μέ­νου δὲ αὐτοῦ περιέστησαν αὐτὸν οἱ ἀπο­̀ Ἱεροσολύμων κατα­βεβηκότες Ἰουδαῖοι πολλὰ καὶ βαρέα αἰτιώματα κατα­φέρον­τες ἃ οὐκ ἴσχυον ἀπο­δεῖξαι
τοῦ Пαύλου ἀπο­λογου­μέ­νου ὅτι οὔτε εἰς τὸν νόμον τῶν Ἰουδαίων οὔτε εἰς τὸ ἱερὸν οὔτε εἰς Καίσαρά τι ἥμαρτον
ὁ Φῆστος δὲ θέλων τοῖς Ἰουδαίοις χάριν κατα­θέσθαι ἀπο­κριθεὶς τῷ Пαύλῳ εἶπεν θέλεις εἰς Ἱεροσόλυμα ἀναβὰς ἐκεῖ περὶ τούτων κριθῆναι ἐπ᾿ ἐμοῦ
εἶπεν δὲ ὁ Пαῦλος ἐπι­̀ τοῦ βήμα­τος Καίσαρός ἑστώς εἰμι οὗ με δεῖ κρίνεσθαι Ἰουδαίους οὐδὲν ἠδίκησα ὡς καὶ σὺ κάλλιον ἐπι­γινώσκεις
εἰ μὲν οὖν ἀδικῶ καὶ ἄξιον θανάτου πέπραχά τι οὐ παρα­ιτοῦμαι τὸ ἀπο­θανεῖν εἰ δὲ οὐδέν ἐστιν ὧν οὗτοι κατηγοροῦσίν μου οὐδείς με δύναται αὐτοῖς χαρίσασθαι Καίσαρα ἐπι­καλοῦμαι
τότε ὁ Φῆστος συλλαλήσας μετὰ τοῦ συμβουλίου ἀπεκρίθη Καίσαρα ἐπι­κέκλησαι ἐπι­̀ Καίσαρα πορεύ­σῃ
ἡμερῶν δὲ δια­γενομένων τινῶν Ἀγρίππας ὁ βασιλεὺς καὶ Βερνίκη κατήν­τησαν εἰς Καισάρειαν ἀσπασάμενοι τὸν Φῆστον
ὡς δὲ πλείους ἡμέρας διέτριβον ἐκεῖ ὁ Φῆστος τῷ βασιλεῖ ἀνέθετο τὰ κατα­̀ τὸν Пαῦλον λέγων ἀνήρ τίς ἐστιν κατα­λελειμμένος ὑπὸ Φήλικος δέσμιος
περὶ οὗ γενο­μέ­νου μου εἰς Ἱεροσόλυμα ἐνεφάνισαν οἱ ἀρχιερεῖς καὶ οἱ πρεσβύτεροι τῶν Ἰουδαίων αἰτούμενοι κατ᾿ αὐτοῦ κατα­δίκην
προ­̀ς οὓς ἀπεκρίθην ὅτι οὐκ ἔστιν ἔθος Ῥωμαίοις χαρίζεσθαί τινα ἄνθρωπον πρὶν ἢ ὁ κατηγορού­με­νος κατα­̀ προ­́σωπον ἔχοι τοὺς κατηγόρους τόπον τε ἀπο­λογίας λάβοι περὶ τοῦ ἐγκλήμα­τος
συν­ελθόν­των οὖν αὐτῶν ἐνθάδε ἀναβολὴν μηδεμίαν ποιησά­με­νος τῇ ἑξῆς καθίσας ἐπι­̀ τοῦ βήμα­τος ἐκέλευσα ἀχθῆναι τὸν ἄνδρα
περὶ οὗ σταθέν­τες οἱ κατήγοροι οὐδεμίαν αἰτίαν ἔφερον ὧν ἐγὼ ὑπενόουν πονηρῶν
ζητήματα δέ τινα περὶ τῆς ἰδίας δεισιδαιμονίας εἶχον προ­̀ς αὐτὸν καὶ περί τινος Ἰησοῦ τεθνηκότος ὃν ἔφασκεν ὁ Пαῦλος ζῆν
ἀπο­ρού­με­νος δὲ ἐγὼ τὴν περὶ τούτων ζήτησιν ἔλεγον εἰ βούλοιτο πορεύ­εσθαι εἰς Ἱεροσόλυμα κἀκεῖ κρίνεσθαι περὶ τούτων
τοῦ δὲ Пαύλου ἐπι­καλεσα­μέ­νου τηρηθῆναι αὐτὸν εἰς τὴν τοῦ Σεβαστοῦ δια­́γνωσιν ἐκέλευσα τηρεῖσθαι αὐτὸν ἕως οὗ ἀναπέμψω αὐτὸν προ­̀ς Καίσαρα
Ἀγρίππας δὲ προ­̀ς τὸν Φῆστον ἐβουλόμην καὶ αὐτὸς τοῦ ἀνθρώπου ἀκοῦσαι αὔριον φησίν ἀκούσῃ αὐτοῦ
τῇ οὖν ἐπαύριον ἐλθόν­τος τοῦ Ἀγρίππα καὶ τῆς Βερνίκης μετὰ πολλῆς φαν­τασίας καὶ εἰσελθόν­των εἰς τὸ ἀκροατήριον σύν τε χιλιάρχοις καὶ ἀνδράσιν τοῖς κατ᾿ ἐξοχὴν τῆς πόλεως καὶ κελεύ­σαν­τος τοῦ Φήστου ἤχθη ὁ Пαῦλος
καί φησιν ὁ Φῆστος Ἀγρίππα βασιλεῦ καὶ πάν­τες οἱ συμπαρόν­τες ἡμῖν ἄνδρες θεωρεῖτε τοῦτον περὶ οὗ ἅπαν τὸ πλῆ­θος τῶν Ἰουδαίων ἐνέτυχόν μοι ἔν τε Ἱεροσολύμοις καὶ ἐνθάδε βοῶν­τες μὴ δεῖν αὐτὸν ζῆν μηκέτι
ἐγὼ δὲ κατελαβόμην μηδὲν ἄξιον αὐτὸν θανάτου πεπραχέναι αὐτοῦ δὲ τούτου ἐπι­καλεσα­μέ­νου τὸν Σεβαστὸν ἔκρινα πέμπειν
περὶ οὗ ἀσφαλές τι γράψαι τῷ κυρίῳ οὐκ ἔχω διὸ προ­ήγαγον αὐτὸν ἐφ᾿ ὑμῶν καὶ μάλιστα ἐπι­̀ σοῦ βασιλεῦ Ἀγρίππα ὅπως τῆς ἀνακρίσεως γενομένης σχῶ τί γράψω
ἄλογον γάρ μοι δοκεῖ πέμπον­τα δέσμιον μὴ καὶ τὰς κατ᾿ αὐτοῦ αἰτίας σημᾶναι
Узбекский
Фест вилоятга келганига уч кун ўтгандан кейин, Кесариядан Қуддусга борди.
Шунда олий руҳонийлар билан яҳудийларнинг асилзодалари ҳокимнинг олдига келиб, Павлусдан шикоят қилдилар.
Мурувват кўрсатиб, Павлусни Қуддусга чақиртиришини ўтиниб сўрадилар; ҳолбуки, йўл-йўлакай уни ўлдиришни қасд қилган эдилар.
Фест эса Павлус Кесарияда қамоқда турганини ва ўзи ҳам яқинда у ерга қайтиб боражагини уларга билдирди.
“Шундай қилиб, сизлардан кимнинг иложи бўлса, мен билан бирга боришсин ва агар бу одамда бирон ёмонлик бўлса, уни айбдор қилишсин”, – деди у.
Фест уларнинг ёнида саккиз ёки ўн кундан зиёд турмай, Кесарияга қайтиб борди. Эртаси куни ҳукм курсисига ўтириб, Павлусни олиб келишни буюрди.
Павлус ўртага чиққач, Қуддусдан келган яҳудийлар уни ўраб олганларича, ўзлари исбот қилолмайдиган кўп оғир айбларни унга қўйдилар.
Павлус эса ўзининг ҳимоя сўзида:- Мен на яҳудийларнинг Қонунига, на маъбадга ва на Қайсарга қарши бирон бир жиноят қилганим йўқ, – деди.
Фест яҳудийларнинг кўнглини топмоқчи бўлиб, Павлусдан:- Қуддусга бориб, у ерда менинг олдимда бу хусусларда суд бўлишни истайсанми? – деб сўради.
Павлус деди:- Мен Қайсарнинг ҳукм курсиси олдида турибман, мен бу ерда ҳукм этилишим шарт. Мен яҳудийларга ҳеч бир ҳақсизлик қилмаганимни ўзингиз ҳам яхши биласиз.
Агар мен ўлимга лойиқ бирор жиноятда айбдор бўлганимда, унда ўлимдан бош тортмасдим. Агарда бу кишилар менга қўяётган айблар асоссиз бўлса, унда мени ҳеч ким уларнинг қўлига топширолмайди. Мен Қайсарнинг ҳукмини талаб қиламан.
Фест маслаҳатчилари билан кенгашгандан сўнг, Павлусга жавоб бериб:- Сен Қайсарнинг ҳукмини талаб қилдинг, Қайсарнинг олдига борасан, – деди.
Бир неча кундан кейин, подшоҳ Агриппа билан Верника Фестни табриклаш учун Кесарияга келдилар.
Улар у ерда анча вақт тургандан кейин, Фест Павлуснинг ишини подшоҳга тақдим қилди:- Бу ерда Феликс қамоқда қолдириб кетган бир одам бор.
Мен Қуддусда бўлганимда, яҳудийларнинг олий руҳонийлари ва оқсоқоллари шикоят билан олдимга келиб, уни маҳкум этишни талаб қилишди.
Мен уларга жавоб бериб, айбланувчи одам айбловчилари билан юзлаштирилмасдан ва унга қўйилган айблардан ўзини ҳимоя қилиш имкониятини бермасдан, ўлимга маҳкум қилиш римликларнинг одати эмас, дедим.
Шунинг учун улар бу ерга келишганда, сира вақт йўқотмай эртаси куниёқ мен ҳукм курсисига ўтириб, бу одамни олиб келишларини буюрдим.
Лекин айбловчилар уни ўраб олгач, мен тахмин қилган жиноятлардан бирортасини бўйнига қўя олмадилар.
Фақат ўз динлари билан боғлиқ, Павлус тирик эканини даъво қилаётган Исо исмли ўлган бир шахс ҳақида баъзи баҳслари бор эди.
Мен бу масалани ҳал қилишда қийналиб қолдим-да, Павлусдан Қуддусга бориб, бу хусусда суд бўлишни истар-истамаслигини сўрадим.
Лекин у бу ишни Императори аъзамнинг муҳокамасига қолдиришни талаб қилгани сабабли, уни император ҳузурига юборгунга қадар қамоқда тутиб туриш ҳақида буйруқ бердим.
Агриппа Фестга:- Бу одамни мен ҳам тинглашни истар эдим, – деди.- Эртанинг ўзидаёқ уни тинглайсиз, – деди унга Фест.
Эртаси куни Агриппа билан Верника буюк ҳашамат билан келиб, мингбошилар ва шаҳарнинг атоқли кишилари билан бирга маҳкама саройига кирдилар. Фестнинг амри билан Павлус олиб келтирилди.
Фест сўз бошлади:“Подшоҳ Агриппа ва бизлар билан биргаликда бу ерда ҳозир бўлган ҳамма кишилар! Мана бу одамни кўриб турибсизлар. Қуддусда ва шу ерда кўпгина яҳудийлар менга мурожаат қилиб, бу одам бошқа яшамаслиги керак, дея қичқирдилар.
Менинг бўлса, унинг ўлимга лойиқ бирор иш қилмаганига ишончим комил. Унинг ўзи Императори аъзамнинг ҳузурида судланишни талаб этгани учун, уни Римга юборишга қарор қилдим.
Фақат олий ҳокимга унинг ҳақида ёзиш учун эса бирон қатъий сўзим йўқ. Шунинг учун уни ҳаммангизнинг, ва айниқса, подшоҳим Агриппа, сизнинг ҳузурингизга чиқартирдимки, бу ишни кўриб чиққандан кейин ёзиш учун бирон тайин сўз топилар, деб.
Чунки менинг фикримча, бир маҳбусни императорга юбориб, унга қарши қўйилган айбларни кўрсатмаслик мулоҳазасизлик бўлур эди”.
1 Павел на суде Феста, требует суда кесарева. 13 Дело Павла представлено Фестом Агриппе. 23 Начало разбора дела царем Агриппой.
Фест, прибыв в область, через три дня отправился из Кесарии в Иерусалим.
Тогда первосвященник и знатнейшие из Иудеев явились к нему с жалобою на Павла и убеждали его,
прося, чтобы он сделал милость, вызвал его в Иерусалим; и злоумышляли убить его на дороге.
Но Фест отвечал, что Павел содержится в Кесарии под стражею и что он сам скоро отправится туда.
Итак, сказал он, которые из вас могут, пусть пойдут со мною, и если есть что-нибудь за этим человеком, пусть обвиняют его.
Пробыв же у них не больше восьми или десяти дней, возвратился в Кесарию, и на другой день, сев на судейское место, повелел привести Павла.
Когда он явился, стали кругом пришедшие из Иерусалима Иудеи, принося на Павла многие и тяжкие обвинения, которых не могли доказать.
Он же в оправдание свое сказал: я не сделал никакого преступления ни против закона Иудейского, ни против храма, ни против кесаря.
Фест, желая сделать угождение Иудеям, сказал в ответ Павлу: хочешь ли идти в Иерусалим, чтобы я там судил тебя в этом?
Павел сказал: я стою́ перед судом кесаревым, где мне и следует быть судиму. Иудеев я ничем не обидел, как и ты хорошо знаешь.
Ибо, если я неправ и сделал что-нибудь, достойное смерти, то не отрекаюсь умереть; а если ничего того нет, в чем сии обвиняют меня, то никто не может выдать меня им. Требую суда кесарева.
Тогда Фест, поговорив с советом, отвечал: ты потребовал суда кесарева, к кесарю и отправишься.
Через несколько дней царь Агриппа и Вереника прибыли в Кесарию поздравить Феста.
[Зач. 48.] И как они провели там много дней, то Фест предложил царю дело Павлово, говоря: здесь есть человек, оставленный Феликсом в узах,
на которого, в бытность мою в Иерусалиме, с жалобою явились первосвященники и старейшины Иудейские, требуя осуждения его.
Я отвечал им, что у Римлян нет обыкновения выдавать какого-нибудь человека на смерть, прежде нежели обвиняемый будет иметь обвинителей налицо и получит свободу защищаться против обвинения.
Когда же они пришли сюда, то, без всякого отлагательства, на другой же день сел я на судейское место и повелел привести того человека.
Обступив его, обвинители не представили ни одного из обвинений, какие я предполагал;
но они имели некоторые споры с ним об их Богопочитании и о каком-то Иисусе умершем, о Котором Павел утверждал, что Он жив.
Затрудняясь в решении этого вопроса, я сказал: хочет ли он идти в Иерусалим и там быть судимым в этом?
Но как Павел потребовал, чтобы он оставлен был на рассмотрение Августово, то я велел содержать его под стражею до тех пор, как пошлю его к кесарю.
Агриппа же сказал Фесту: хотел бы и я послушать этого человека. Завтра же, отвечал тот, услышишь его.
На другой день, когда Агриппа и Вереника пришли с великою пышностью и вошли в судебную палату с тысяченачальниками и знатнейшими гражданами, по приказанию Феста приведен был Павел.
И сказал Фест: царь Агриппа и все присутствующие с нами мужи! вы видите того, против которого всё множество Иудеев приступали ко мне в Иерусалиме и здесь и кричали, что ему не должно более жить.
Но я нашел, что он не сделал ничего, достойного смерти; и как он сам потребовал суда у Августа, то я решился послать его к нему.
Я не имею ничего верного написать о нем государю; посему привел его пред вас, и особенно пред тебя, царь Агриппа, дабы, по рассмотрении, было мне что написать.
Ибо, мне кажется, нерассудительно послать узника и не показать обвинений на него.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible