Быт. Исх. Лев. Чис. Втор. Нав. Суд. Руф. 1Цар. 2Цар. 3Цар. 4Цар. 1Пар. 2Пар. 1Ездр. Неем. 2Ездр. Тов. Иудиф. Эсф. 1Мак. 2Мак. 3Мак. 3Ездр. Иов. Пс. Притч. Еккл. Песн. Прем. Сир. Ис. Иер. Плч. Посл.Иер. Вар. Иез. Дан. Ос. Иоил. Ам. Авд. Ион. Мих. Наум. Авв. Соф. Агг. Зах. Мал. Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.

Деяния апостолов

 
  • [Зач. 16.] Во дне́хъ же си́хъ, умно́жив­шымся ученико́мъ, бы́сть ропта́нiе е́ллиновъ ко Евре́омъ, я́ко презира́емы быва́ху во вседне́внѣмъ служе́нiи вдови́цы и́хъ.
  • Призва́в­ше же два­на́­де­сять мно́же­с­т­во учени́къ, рѣ́ша: не уго́дно е́сть на́мъ, оста́вльшымъ сло́во Бо́жiе, служи́ти трапе́замъ:
  • усмотри́те у́бо, бра́тiе, му́жы от­ ва́съ свидѣ́тел­ст­вованы се́дмь, испо́лнены Ду́ха свя́та и прему́дрости, и́хже поста́вимъ надъ слу́жбою се́ю:
  • мы́ же въ моли́твѣ и служе́нiи сло́ва пребу́демъ.
  • И уго́дно бы́сть сло́во сiе́ предъ всѣ́мъ наро́домъ: и избра́ша стефа́на, му́жа испо́лнена вѣ́ры и Ду́ха свя́та, и Фили́ппа, и про́хора и никано́ра, и ти́мона и парме́на, и никола́а при­­ше́лца Антiохі́йскаго,
  • и́хже поста́виша предъ апо́столы: и помоли́в­шеся воз­ложи́ша на ня́ ру́цѣ.
  • И сло́во Бо́жiе растя́ше, и мно́жашеся число́ учени́къ во Иерусали́мѣ зѣло́: мно́гъ же наро́дъ свяще́н­никовъ послу́шаху вѣ́ры.
  • [Зач. 17.] Стефа́нъ же испо́лнь вѣ́ры и си́лы творя́ше зна́менiя и чудеса́ ве́лiя въ лю́дехъ.
  • Воста́ша же нѣ́цыи от­ со́нма глаго́лемаго Ливерти́нска и кирине́йска и Алекса́ндрска, и и́же от­ киликі́и и Асі́и, стяза́ющеся со стефа́номъ:
  • и не можа́ху противуста́ти прему́дрости и Ду́ху, и́мже глаго́лаше.
  • Тогда́ подусти́ша му́жы глаго́лющыя, я́ко слы́шахомъ его́ глаго́люща глаго́лы ху́лныя на Моисе́а и на Бо́га.
  • Сподвиго́ша же лю́ди и ста́рцы и кни́жники, и напа́дше восхи́тиша его́ и при­­ведо́ша на со́нмище,
  • поста́виша же свидѣ́тели ло́жны глаго́лющыя, я́ко человѣ́къ се́й не престае́тъ глаго́лы ху́лныя глаго́ля на мѣ́сто свято́е сiе́ и зако́нъ:
  • слы́шахомъ бо его́ глаго́люща, я́ко Иису́съ назоре́й се́й разори́тъ мѣ́сто сiе́ и измѣни́тъ обы́чаи, я́же предаде́ на́мъ Моисе́й.
  • И воз­зрѣ́в­ше на́нь вси́ сѣдя́щiи въ со́нмищи, ви́дѣша лице́ его́ я́ко лице́ а́нгела.
  • [Зач. 16.] В эти дни, когда умножились ученики, произошел у Еллинистов* ропот на Евреев за то, что вдовицы их пренебрегаемы были в ежедневном раздаянии потребностей. //*Евреи из стран языческих.
  • Тогда двенадцать Апостолов, созвав множество учеников, сказали: нехорошо нам, оставив слово Божие, пещись о столах.
  • Итак, братия, выберите из среды себя семь человек изведанных, исполненных Святаго Духа и мудрости; их поставим на эту службу,
  • а мы постоянно пребудем в молитве и служении слова.
  • И угодно было это предложение всему собранию; и избрали Стефана, мужа, исполненного веры и Духа Святаго, и Филиппа, и Прохора, и Никанора, и Тимона, и Пармена, и Николая Антиохийца, обращенного из язычников;
  • их поставили перед Апостолами, и сии, помолившись, возложили на них руки.
  • И слово Божие росло, и число учеников весьма умножалось в Иерусалиме; и из священников очень многие покорились вере.
  • [Зач. 17.] А Стефан, исполненный веры и силы, совершал великие чудеса и знамения в народе.
  • Некоторые из так называемой синагоги Либертинцев и Киринейцев и Александрийцев и некоторые из Киликии и Асии вступили в спор со Стефаном;
  • но не могли противостоять мудрости и Духу, Которым он говорил.
  • Тогда научили они некоторых сказать: мы слышали, как он говорил хульные слова на Моисея и на Бога.
  • И возбудили народ и старейшин и книжников и, напав, схватили его и повели в синедрион.
  • И представили ложных свидетелей, которые говорили: этот человек не перестает говорить хульные слова на святое место сие и на закон.
  • Ибо мы слышали, как он говорил, что Иисус Назорей разрушит место сие и переменит обычаи, которые передал нам Моисей.
  • И все, сидящие в синедрионе, смотря на него, видели лице его, как лице Ангела.
  • А у ове дане, кад се умножише ученици, подигоше Грци вику на Јевреје што се њихове удовице заборављаху кад се делише храна сваки дан.
  • Онда дванаесторица дозвавши мноштво ученика, рекоше: Није прилично нама да оставимо реч Божју па да служимо око трпеза.
  • Нађите дакле, браћо, међу собом седам поштених људи, пуних Духа Светог и премудрости, које ћемо поставити над овим послом.
  • А ми ћемо у молитви и у служби речи остати.
  • И ова реч би угодна свему народу. И изабраше Стефана, човека напуњена вере и Духа Светог, и Филипа, и Прохора, и Никанора, и Тимона, и Пармена, и Николу покрштењака из Антиохије.
  • Ове поставише пред апостоле и они помоливши се Богу метнуше руке на њих.
  • И реч Божја растијаше, и множаше се врло број ученика у Јерусалиму. И свештеници многи покораваху се вери.
  • А Стефан пун вере и силе чињаше знаке и чудеса велика међу људима.
  • Тада усташе неки из зборнице која се зове ливерћанска и кириначка и александријска и оних који беху из Киликије и Азије, и препираху се са Стефаном.
  • И не могаху противу стати премудрости и Духу којим говораше.
  • Тада подговорише људе те казаше: Чусмо га где хули на Мојсија и на Бога.
  • И побунише народ и старешине и књижевнике, и нападоше и ухватише га, и доведоше га на сабор.
  • И изведоше лажне сведоке који говораху: Овај човек не престаје хулити на ово свето место и на закон.
  • Јер га чусмо где говори: Овај Исус Назарећанин развалиће ово место, и измениће обичаје које нам остави Мојсије.
  • И погледавши на њ сви који сеђаху на сабору видеше лице његово као лице анђела.
    апостолска, глава 7
    2. А он рече: Људи браћо и оци! Послушајте. Бог славе јави се оцу нашем Аврааму кад беше у Месопотамији, пре него се досели у Харан,
    12. А Јаков чувши да има пшенице у Мисиру посла најпре оце наше.
    20. У то се време роди Мојсије, и беше Богу угодан, и би три месеца храњен у кући оца свог.
    22. И научи се Мојсије свој премудрости мисирској, и беше силан у речима и у делима.
    25. Мишљаше пак да браћа његова разумеју да Бог његовом руком њима спасење даде: али они не разумеше.
    26. А сутрадан дође међу такве који се беху свадили, и мираше их говорећи: Људи, ви сте браћа, зашто чините неправду један другом?
    27. А онај што чињаше неправду ближњему укори га говорећи: Ко је тебе поставио кнезом и судијом над нама?
    29. А Мојсије побеже од ове речи, и поста дошљак у земљи мадијанској, где роди два сина.
    32. Ја сам Бог отаца твојих, Бог Авраамов и Бог Исаков и Бог Јаковљев. А Мојсије се беше уздрхтао и не смеше да погледа.
    35. Овог Мојсија, ког укорише рекавши: Ко те постави кнезом и судијом? Овог Бог за кнеза и избавитеља посла руком анђела који му се јави у купини.
    40. Рекавши Арону: Начини нам богове који ће ићи пред нама, јер овом Мојсију, који нас изведе из земље мисирске, не знамо шта би.
    42. А Бог се окрену од њих, и предаде их да служе војницима небеским, као што је писано у књизи пророка: Еда заклања и жртве принесосте ми на четрдесет година у пустињи, доме Израиљев?
    44. Очеви наши имаху чадор сведочанства у пустињи, као што заповеди Онај који говори Мојсију да га начини по оној прилици као што га виде;
    48. Али највиши не живи у рукотвореним црквама, као што говори пророк:
    51. Тврдоврати и необрезаних срца и ушију! Ви се једнако противите Духу Светоме; како ваши оци тако и ви.
    55. А Стефан будући пун Духа Светог погледа на небо и виде славу Божју и Исуса где стоји с десне стране Богу;
    56. И рече: Ево видим небеса отворена и Сина човечијег где стоји с десне стране Богу.
    58. И изведавши га из града стадоше га засипати камењем, и сведоци хаљине своје метнуше код ногу младића по имену Савла.