Скрыть
1:7
1:12
Глава 2 
2:2
2:3
2:4
2:5
2:8
2:10
2:13
2:15
2:16
Глава 3 
3:3
3:4
3:5
3:8
3:9
3:10
3:12
3:13
Глава 4 
4:2
4:6
4:8
4:13
Глава 5 
5:1
5:2
5:3
5:7
5:9
5:17
5:27
Глава 6 
6:3
6:5
6:7
6:9
6:10
6:11
6:13
Глава 7 
7:2
7:3
7:4
7:6
7:11
7:13
7:15
7:16
Глава 8 
8:1
8:4
8:7
Глава 9 
9:1
9:10
Церковнославянский (рус)
Словеса́ Амо́сова, я́же бы́ша въ карiаѳiари́мѣ от­ Ѳеку́и, я́же ви́дѣ о Иерусали́мѣ во дни́ Озі́и царя́ Иу́дина и во дни́ иеровоа́ма сы́на Иоа́сова царя́ Изра́илева, пре́жде двою́ лѣ́тъ тру́са.
И рече́: Госпо́дь от­ Сiо́на воз­глаго́ла и от­ Иерусали́ма даде́ гла́съ сво́й: и сѣ́товаша па́жити па́стырей, и и́зсше ве́рхъ карми́ль.
И рече́ Госпо́дь: за три́ нече́стiя Дама́ска и за четы́ри не от­вращу́ся его́, поне́же растро́ша пила́ми желѣ́зными иму́щыя во утро́бѣ су́щихъ въ Галаа́дѣ:
и послю́ о́гнь въ до́мъ азаи́ль, и поя́стъ основа́нiе сы́на Аде́рова:
и сокрушу́ вереи́ Дама́сковы, и потреблю́ живу́щыя съ по́ля о́нова, и посѣку́ пле́мя от­ муже́й Харра́нихъ, и плѣня́т­ся лю́дiе Си́рстiи наро́читiи, глаго́летъ Госпо́дь.
Сiя́ глаго́летъ Госпо́дь: за три́ нече́стiя Га́зы и за четы́ри не от­вращу́ся и́хъ, за е́же плѣни́ти и́мъ плѣне́нiе Соломо́не, е́же заключи́ти во Идуме́ю:
и послю́ о́гнь на забра́ла Га́зы, и поя́стъ основа́нiе ея́:
и потреблю́ живу́щыя изъ азо́та, и изве́ржет­ся пле́мя изъ Аскало́на, и наведу́ ру́ку мою́ на аккаро́на, и поги́бнутъ оста́точнiи иноплеме́н­никовъ, глаго́летъ Госпо́дь.
Сiя́ глаго́летъ Госпо́дь: за три́ нече́стiя ти́рова и за четы́ри не от­вращу́ся его́, поне́же заключи́ша плѣ́н­ники Соломо́ни во Идуме́ю и не помяну́ша завѣ́та бра́тня:
и послю́ о́гнь на забра́ла ти́рова, и поя́стъ основа́нiя его́.
Сiя́ глаго́летъ Госпо́дь: за три́ нече́стiя Идуме́йска и за четы́ри не от­вращу́ся и́хъ, поне́же прогна́ша бра́та сво­его́ мече́мъ и растли́ша ма́терь на земли́, и восхи́ти во свидѣ́нiе гро́зу свою́, и устремле́нiе свое́ снабдѣ́ на побѣ́ду:
и послю́ о́гнь въ Ѳема́нъ, и поя́стъ основа́нiя огра́дъ его́.
Сiя́ глаго́летъ Госпо́дь: за три́ нече́стiя сыно́въ Аммо́нихъ и за четы́ри не от­вращу́ся и́хъ, поне́же распоря́ху иму́щыя во утро́бѣ Галаади́товъ, я́ко да разширя́тъ предѣ́лы своя́:
и разжегу́ о́гнь на забра́ла равва́ѳы, и поя́стъ основа́нiя ея́ съ во́племъ въ де́нь ра́ти, и потрясе́т­ся въ де́нь сконча́нiя сво­его́:
и по́йдутъ ца́рiе ея́ въ плѣ́нъ, жерцы́ и́хъ и кня́зи и́хъ вку́пѣ, глаго́летъ Госпо́дь.
Сiя́ глаго́летъ Госпо́дь: за три́ нече́стiя Моа́вля и за четы́ри не от­вращу́ся его́, поне́же сожго́ша ко́сти царя́ Идуме́йска въ пе́пелъ:
и послю́ о́гнь на Моа́ва, и поя́стъ основа́нiя градо́въ его́, и у́мретъ со безси́лiемъ Моа́въ, съ во́племъ и гла́сомъ тру́бнымъ:
и потреблю́ судiю́ изъ него́ и вся́ кня́зи его́ избiю́ съ ни́мъ, глаго́летъ Госпо́дь.
Сiя́ глаго́летъ Госпо́дь: за три́ нече́стiя сыно́въ Иу́диныхъ и за четы́ри не от­вращу́ся и́хъ, поне́же от­ри́нуша зако́нъ Госпо́день и повелѣ́нiй его́ не сохрани́ша, и прельсти́ша и́хъ су́етная и́хъ, я́же сотвори́ша, и́мже послѣ́доваша отцы́ и́хъ вслѣ́дъ и́хъ:
и послю́ о́гнь на Иу́ду, и поя́стъ основа́нiя Иерусали́мля.
Сiя́ глаго́летъ Госпо́дь: за три́ нече́стiя Изра́иля и за четы́ри не от­вращу́ся его́, поне́же прода́ша пра́веднаго на сребрѣ́ и убо́гаго на сапозѣ́хъ,
ходя́щихъ на пра́сѣ земнѣ́мъ, и бiя́ху пя́стiю во главы́ убо́гихъ, и пу́ть смире́н­ныхъ совраща́ху: и сы́нъ и оте́цъ его́ вла́зяста ко еди́нѣй рабы́ни, я́ко да оскверна́вятъ и́мя Бо́га сво­его́:
и ри́зы своя́ связу́юще у́жами, и завѣ́сы творя́ху держа́щыяся тре́бища, и вино́ от­ оболга́нiй пiя́ху въ дому́ бо́га сво­его́.
А́зъ же от­верго́хъ Аморре́а от­ лица́ и́хъ, его́же бѣ́ высота́ я́коже высота́ ке́дрова, и крѣ́покъ бя́ше я́коже ду́бъ, и изсуши́хъ пло́дъ его́ съ верха́ и коре́нiе его́ изъ ни́зу.
А́зъ же изведо́хъ вы́ изъ земли́ Еги́петскiя и обводи́хъ вы́ въ пусты́ни четы́редесять лѣ́тъ, е́же прiя́ти въ наслѣ́дiе зе́млю Аморре́йску.
И поя́хъ от­ сыно́въ ва́шихъ во проро́ки и от­ ю́нотъ ва́шихъ во освяще́нiе: еда́ нѣ́сть си́хъ, сы́нове Изра́илевы? глаго́летъ Госпо́дь.
И напая́сте освяще́н­ныя вино́мъ и проро́комъ заповѣ́дасте глаго́люще: не прорица́йте.
Сего́ ра́ди, се́, а́зъ повращу́ подъ ва́ми, я́коже врати́т­ся колесни́ца полна́ тро́стiя:
и поги́бнетъ бѣ́г­ст­во от­ скоротеку́щаго, и крѣ́пкiй не удержи́тъ крѣ́пости сво­ея́, и хра́брый не спасе́тъ души́ сво­ея́,
и стрѣля́яй изъ лу́ка не посто­и́тъ, и бы́стрый нога́ма сво­и́ма не уцѣлѣ́етъ, и ко́н­никъ не спасе́тъ души́ сво­ея́,
и крѣ́пкiй не обря́щетъ се́рдца сво­его́ въ си́лахъ, на́гъ побѣ́гнетъ въ то́й де́нь, глаго́летъ Госпо́дь.
Слы́шите сло́во сiе́, е́же глаго́ла Госпо́дь на вы́, до́ме Изра́илевъ, и на все́ пле́мя, е́же изведо́хъ изъ земли́ Еги́петскiя, рекі́й:
ва́съ то́чiю позна́хъ от­ всѣ́хъ племе́нъ на земли́, сего́ ра́ди от­мщу́ на ва́съ вся́ грѣхи́ ва́шя.
Еда́ по́йдутъ два́ вку́пѣ вся́ко, а́ще не позна́ютъ себе́?
или́ воз­реве́тъ ле́въ изъ дубра́вы сво­ея́, лови́твы не имы́й? или́ испу́ститъ гла́съ сво́й льви́чищь изъ ло́жа сво­его́ вся́ко, а́ще не похи́титъ чесого́?
или́ паде́тъ пти́ца на зе́млю безъ ловца́? или́ спаде́тъ пругло́ на зе́млю, а́ще не и́метъ ничесо́же?
или́ воз­гласи́тъ труба́ во гра́дѣ, и не убоя́т­ся лю́дiе? или́ бу́детъ зло́ во гра́дѣ, е́же Госпо́дь не сотвори́?
Поне́же не сотвори́тъ Госпо́дь Бо́гъ дѣ́ла, а́ще не от­кры́етъ наказа́нiя сво­его́ къ рабо́мъ сво­и́мъ проро́комъ.
Ле́въ воз­реве́тъ, и кто́ не убо­и́т­ся? Госпо́дь Бо́гъ глаго́ла, и кто́ не прорече́тъ?
Повѣ́дите страна́мъ во Ассирі́анѣхъ и во страна́хъ Еги́петскихъ и рцы́те: собери́теся на го́ру самарі́йскую и ви́дите чуде́сная мно́га средѣ́ ея́ и наси́ль­ство е́же въ не́й.
И не уразумѣ́, я́же бу́дутъ проти́ву е́й, глаго́летъ Госпо́дь, сокро́вищ­ст­ву­ю­щiи непра́вду и стра́сть въ се́лѣхъ сво­и́хъ.
Сего́ ра́ди сiя́ глаго́летъ Госпо́дь Бо́гъ: ти́ре, о́крестъ земля́ твоя́ опустѣ́етъ, и отъ­и́метъ от­ тебе́ крѣ́пость твою́, и разгра́бят­ся страны́ твоя́.
Сiя́ глаго́летъ Госпо́дь: я́коже пасту́хъ, егда́ исто́ргнетъ от­ у́стъ льво́выхъ двѣ́ го́лени, или́ обу́шiе у́ха, та́ко исто́ргнут­ся сы́нове Изра́илевы живу́щiи въ самарі́и пря́мо пле́мене и въ дама́сцѣ.
Жерцы́, послу́шайте и засвидѣ́тел­ст­вуйте до́му Иа́ковлю, глаго́летъ Госпо́дь Бо́гъ Вседержи́тель:
поне́же въ де́нь, егда́ от­мщу́ нече́стiя Изра́илева на не́мъ, и от­мщу́ на тре́бищихъ Веѳи́лихъ, и раскопа́ю ро́ги тре́бища, и паду́т­ся на зе́млю:
сокрушу́ и поражу́ до́мъ съ преклѣ́ты съ до́момъ лѣ́тнимъ, и поги́бнутъ до́мове ко́сти слоно́выя, и потребя́т­ся и друзі́и до́мове мно́зи, глаго́летъ Госпо́дь.
Слы́шите сло́во сiе́, ю́ницы Васанити́дскiя, я́же въ горѣ́ самарі́йстѣй, преоби́дящыя убо́гихъ и попира́ющыя ни́щихъ, глаго́лющыя господе́мъ сво­и́мъ: подади́те на́мъ, да пiе́мъ.
Кля́т­ся Госпо́дь святы́ми сво­и́ми, я́ко се́, дні́е гряду́тъ на вы́, и во́змутъ вы́ во ору́жiи, и су́щихъ съ ва́ми вве́ргутъ въ коно́бы подгнѣща́емыя о́гнен­нiи губи́телiе:
и изве́ржены бу́дете на́ги пря́мо дру́гъ дру́га и от­ве́ржетеся въ го́ру ремма́нъ, глаго́летъ Госпо́дь.
Внидо́сте въ Веѳи́ль и беззако́н­новасте, и въ Галга́лѣхъ умно́жисте е́же нече́­ст­вовати, и при­­несо́сте зау́тра тре́бы ва́шя, въ треде́н­ство десяти́ны ва́шя:
и прочто́ша извнѣ́ зако́нъ и при­­зва́ша исповѣ́данiе: воз­вѣсти́те, я́ко сiя́ воз­люби́ша сы́нове Изра́илевы, глаго́летъ Госпо́дь Бо́гъ.
А́зъ же да́мъ ва́мъ оско́мину зубо́мъ во всѣ́хъ градѣ́хъ ва́шихъ и недоста́токъ хлѣ́ба во всѣ́хъ мѣ́стѣхъ ва́шихъ: и не обрати́стеся ко мнѣ́, глаго́летъ Госпо́дь.
И а́зъ удержа́хъ до́ждь от­ ва́съ пре́жде трiе́хъ ме́сяцевъ жа́твы, и надождю́ на еди́нъ гра́дъ, а на другі́й [еди́нъ] не надождю́: ча́сть еди́на надожди́т­ся, и ча́сть, на ню́же не надождю́, изсо́хнетъ:
и соберу́т­ся два́ и три́ гра́да во гра́дъ еди́нъ пи́ти во́ду и не насы́тят­ся: и не обрати́стеся ко мнѣ́, глаго́летъ Госпо́дь.
Поби́хъ вы́ раждеже́нiемъ и златени́цею: умно́жисте вертогра́ды ва́шя, виногра́ды ва́шя и смо́квы ва́шя и ма́сличiя ва́ша: сiя́ поядо́ша гу́сеницы: и ниже́ та́ко обрати́стеся ко мнѣ́, глаго́летъ Госпо́дь.
Посла́хъ на вы́ сме́рть на пути́ Еги́петстѣмъ, и изби́хъ ору́жiемъ ю́ношы ва́шя, съ плѣ́номъ ко́ней тво­и́хъ, и изведо́хъ во огни́ полки́ ва́шя во гнѣ́вѣ мо­е́мъ: и ниже́ та́ко обрати́стеся ко мнѣ́, глаго́летъ Госпо́дь.
Разори́хъ вы́, я́коже разори́ Бо́гъ Cодо́му и Гомо́рру, и бы́сте я́ко главня́ исто́ржена изъ огня́: и ниже́ та́ко обрати́стеся ко мнѣ́, глаго́летъ Госпо́дь.
Сего́ ра́ди си́це сотворю́ ти, Изра́илю: оба́че, я́ко си́це сотворю́ ти, угото́вися при­­зыва́ти Бо́га тво­его́, Изра́илю.
Се́, а́зъ утвержа́яй гро́мъ и созида́яй вѣ́тръ и воз­вѣща́яй въ человѣ́цѣхъ христа́ сво­его́, творя́й у́тро и мглу́ и восходя́й на высо́кая земли́: Госпо́дь Бо́гъ Вседержи́тель и́мя ему́.
Слы́шите сло́во Госпо́дне, и́мже а́зъ прiе́млю на вы́ пла́чь: до́мъ Изра́илевъ паде́ся и ктому́ не при­­ложи́тъ воста́ти:
дѣви́ца Изра́илева пове́ржена на земли́ сво­е́й, нѣ́сть воз­ставля́ющаго ю́.
Поне́же сiя́ глаго́летъ Госпо́дь Бо́гъ: изъ гра́да, изъ него́же исхожда́­ше ты́сяща, оста́нет­ся въ не́мъ сто́: и изъ него́же исхожда́­ше сто́, оста́нетъ въ не́мъ де́сять до́му Изра́илеву.
Поне́же сiя́ глаго́летъ Госпо́дь къ до́му Изра́илеву: взыщи́те мене́ и поживете́:
а не взыску́йте Веѳи́ля и въ Галга́лу не входи́те и ко кла́дязю кля́твы не ходи́те, я́ко Галга́ла плѣня́ема плѣни́т­ся, и Веѳи́ль бу́детъ а́ки не бы́въ.
Взыщи́те Го́спода и поживете́, я́ко да не воз­жже́т­ся я́ко о́гнь до́мъ Ио́сифовъ, и поя́стъ его́, и не бу́детъ угаша́ющаго до́му Изра́илева.
Госпо́дь творя́й въ высоту́ су́дъ и пра́вду на земли́ положи́:
творя́й вся́ и претворя́яй, и обраща́яй во у́тро сѣ́нь сме́ртную и де́нь въ но́щь помрача́яй, при­­зыва́яй во́ду морску́ю и разлива́яй ю́ на лице́ земли́:
Госпо́дь Бо́гъ Вседержи́тель и́мя ему́: раздѣля́яй сокруше́нiе на крѣ́пость и бѣ́д­ст­во на тверды́ню наводя́й.
Сего́ ра́ди поне́же пястьми́ бiе́те убо́гихъ и да́ры избра́н­ны прiя́сте от­ ни́хъ: до́мы укра́шены согради́сте, и не вселите́ся въ ни́хъ, виногра́ды вожделѣ́н­ны насади́сте, и не и́мате пи́ти вина́ от­ ни́хъ.
Я́ко увѣ́дѣхъ мно́га нече́стiя ва́ша, и крѣ́пцы грѣси́ ва́ши, попира́юще пра́веднаго, прiе́млюще премѣ́ны и убо́гiя от­ вра́тъ от­рѣя́юще.
Сего́ ра́ди смы́сляй въ то́ вре́мя премолчи́тъ, я́ко вре́мя лука́во е́сть.
Взыщи́те добра́, а не зла́, я́ко да поживете́, и бу́детъ та́ко съ ва́ми Госпо́дь Бо́гъ Вседержи́тель, я́коже рѣ́сте:
воз­ненави́дѣхомъ зла́я и воз­люби́хомъ до́брая: и воз­ста́вите у вра́тъ су́дъ, я́ко да поми́луетъ Госпо́дь Бо́гъ Вседержи́тель оста́в­шая Ио́сифова.
Сего́ ра́ди сiя́ глаго́летъ Госпо́дь Бо́гъ Вседержи́тель: на всѣ́хъ сто́гнахъ [бу́детъ] пла́чь, и на всѣ́хъ путе́хъ рече́т­ся: увы́ лю́тѣ, увы́ лю́тѣ! при­­зове́т­ся земледѣ́лецъ на пла́чь и на рыда́нiе, и на вѣ́дящихъ пла́чь,
и на всѣ́хъ путе́хъ пла́чь, поне́же пройду́ средѣ́ тебе́, рече́ Госпо́дь.
Увы́ лю́тѣ жела́ющымъ дне́ Госпо́дня! вску́ю ва́мъ се́й де́нь Госпо́день? се́й бо е́сть тма́, а не свѣ́тъ:
я́коже а́ще убѣжи́тъ человѣ́къ от­ лица́ льва́, и нападе́тъ на́нь медвѣ́дица: и вско́читъ въ до́мъ и опре́т­ся рука́ма сво­и́ма о стѣ́ну, и усѣ́кнетъ его́ змiя́.
Нѣ́сть ли де́нь Госпо́день тма́, а не свѣ́тъ, и мгла́ не иму́щи свѣ́та сво­его́?
Возненави́дѣхъ и от­верго́хъ пра́здники ва́шя и не обоня́ю же́ртвъ въ со́нмѣхъ ва́шихъ:
зане́ а́ще при­­несе́те ми́ всесожже́нiя и же́ртвы ва́шя, не прiиму́, и на спаси́телная явле́нiя ва́­шего не при­­зрю́.
Отста́ви от­ мене́ гла́съ пѣ́сней тво­и́хъ, и пѣ́сни орга́новъ тво­и́хъ не послу́шаю.
И пова́лит­ся я́коже вода́ су́дъ, и пра́вда я́коже водоте́ча непрохо́дна.
Еда́ заколе́нiя и тре́бы при­­несо́сте ми́ въ пусты́ни лѣ́тъ четы́редесять, до́ме Изра́илевъ?
И воспрiя́сте ски́нiю моло́хову и звѣзду́ бо́га ва́­шего ремфа́на, о́бразы, я́же сотвори́сте себѣ́.
И преселю́ вы да́лѣе Дама́ска, глаго́летъ Госпо́дь: Бо́гъ Вседержи́тель и́мя ему́.
Лю́тѣ уничижа́ющымъ Сiо́на и упова́ющымъ на го́ру самарі́йскую: объима́ша нача́тки язы́ковъ, и внидо́ша къ ни́мъ до́мъ Изра́илевъ.
Мимо­иди́те хала́ну вси́ и ви́дите, и прейди́те от­ту́ду во Ема́ѳъ вели́кiй и сни́дите от­ту́ду въ ге́ѳъ иноплеме́н­никовъ, крѣпча́йшыя от­ всѣ́хъ ца́р­ст­въ си́хъ, а́ще бо́лши су́ть предѣ́лы и́хъ предѣ́лъ ва́шихъ?
Приходя́щiи въ де́нь зо́лъ, при­­ближа́ющiися и при­­каса́ющiися суббо́тамъ лжи́вымъ,
спя́щiи на одрѣ́хъ от­ косте́й слоно́выхъ и ласкосе́рд­ст­ву­ю­щiи на посте́лехъ сво­и́хъ, яду́щiи ко́злища от­ па́­ст­въ и телцы́ млеко́мъ пита́емы от­ среды́ ста́дъ:
пле́щущiи ко гла́су пища́лей, а́ки стоя́ща мнѣ́ша, а не я́ко бѣжа́ща:
пiю́щiи процѣже́ное вино́ и пе́рвыми воня́ми ма́жущiися, и не страда́ху ничесо́же въ сокруше́нiи Ио́сифовѣ.
Сего́ ра́ди ны́нѣ плѣ́н­ницы бу́дутъ от­ нача́ла си́льныхъ, и отъ­и́мет­ся ржа́нiе ко́нско от­ Ефре́ма.
Я́ко кля́т­ся Госпо́дь собо́ю, глаго́летъ Госпо́дь Бо́гъ си́лъ: поне́же гнуша́юся а́зъ все́ю укори́зною Иа́кова и се́ла его́ воз­ненави́дѣхъ, и от­ве́ргу гра́дъ со всѣ́ми живу́щими въ не́мъ.
И бу́детъ, а́ще оста́нут­ся де́сять муже́й во еди́нѣмъ дому́, у́мрутъ, и оста́нут­ся оста́точнiи:
и во́змутъ сво­и́ и́хъ, и пону́дят­ся изнести́ ко́сти и́хъ изъ до́му. И рече́тъ настоя́телемъ до́му: еще́ ли е́сть у тебе́? И рече́тъ: нѣ́сть еще́. И рече́тъ: молчи́, не именова́нiя ра́ди и́мене Госпо́дня.
Поне́же, се́, Госпо́дь заповѣ́даетъ и побiе́тъ до́мъ вели́кiй толче́нiемъ и до́мъ ма́лый разсѣде́нiемъ.
А́ще пожену́тъ въ ка́менiяхъ ко́ни? и а́ще умо́лкнутъ въ же́нстѣмъ по́лу? я́ко обрати́сте на гнѣ́въ су́дъ, и пло́дъ пра́вды на го́ресть,
веселя́щiися ни о еди́нѣмъ сло́вѣ бла́зѣ, глаго́лющiи: не крѣ́постiю ли на́­шею и́мамы ро́ги?
Тѣ́мже, се́, а́зъ воз­дви́гну на вы́, до́ме Изра́илевъ, язы́къ, глаго́летъ Госпо́дь Бо́гъ си́лъ, и сокруша́тъ ва́съ е́же не вни́ти во Ема́ѳъ и до водоте́чи за́падовъ.
Си́це показа́ ми Госпо́дь Бо́гъ, и се́, при­­пло́дъ пру́жiй иды́й у́трен­нiй, и се́, гу́сеница, еди́нъ го́гъ ца́рь.
И бу́детъ, а́ще сконча́етъ яды́й траву́ земну́ю, и рѣ́хъ: Го́споди, Го́споди, ми́лостивъ бу́ди, кто́ воз­ста́витъ Иа́кова? я́ко ма́лъ е́сть.
Раска́йся о се́мъ, Го́споди: и сiе́ не бу́детъ, глаго́летъ Госпо́дь.
Си́це показа́ ми Госпо́дь, и се́, при­­зва́ прю́ во огни́ Госпо́дь Бо́гъ, и пояде́ бе́здну мно́гу, и пояде́ ча́сть.
И рѣ́хъ: Го́споди, Го́споди, преста́ни ны́нѣ, кто́ воз­ста́витъ Иа́кова? я́ко ма́лъ е́сть.
Раска́йся о се́мъ, Го́споди: и сiе́ не бу́детъ, глаго́летъ Госпо́дь.
Си́це показа́ ми Госпо́дь: и се́, му́жъ стоя́й на огра́дѣ адама́нтовѣ, и въ руцѣ́ его́ адама́нтъ.
И рече́ Госпо́дь ко мнѣ́: что́ ты́ ви́диши, Амо́се? И рѣ́хъ: адама́нтъ. И рече́ Госпо́дь ко мнѣ́: се́, а́зъ учиню́ адама́нта средѣ́ люді́й мо­и́хъ Изра́иля, ктому́ не при­­ложу́, е́же мимо­ити́ его́:
и потребя́т­ся тре́бища смѣ́ха, и тре́бы Изра́илевы опустѣ́ютъ, и воста́ну на до́мъ иеровоа́мль со ору́жiемъ.
И посла́ Амасі́а жре́цъ Веѳи́ль­скiй ко иеровоа́му царю́ Изра́илеву глаго́ля: развра́ты твори́тъ на тя́ Амо́съ средѣ́ до́му Изра́илева, не воз­мо́жетъ земля́ подъя́ти всѣ́хъ слове́съ его́,
поне́же сiя́ глаго́летъ Амо́съ: ору́жiемъ сконча́ет­ся иеровоа́мъ, Изра́иль же плѣне́нъ от­веде́т­ся от­ земли́ сво­ея́.
И рече́ Амасі́а ко Амо́сови: ви́дяй гряди́ и от­иди́ ты́ на зе́млю Иу́дину, и та́мо живи́, и та́мо да прорица́еши:
а въ Веѳи́ли посе́мъ не при­­ложи́ прорица́ти, я́ко освяще́нiе царя́ е́сть и до́мъ е́сть ца́р­ст­ва.
И от­вѣща́ Амо́съ и рече́ ко Амасі́и: не бѣ́хъ проро́къ а́зъ, ниже́ сы́нъ проро́чь, но па́стырь бѣ́хъ и я́годичiя обира́я:
и поя́ мя Госпо́дь от­ ове́цъ и рече́ ко мнѣ́: иди́ и прорцы́ на лю́ди моя́ Изра́иля.
И ны́нѣ слы́ши сло́во Госпо́дне: ты́ глаго́леши: не прорица́й на Изра́иля и не воз­муща́й наро́да на до́мъ Иа́ковль:
сего́ ра́ди сiя́ глаго́летъ Госпо́дь: жена́ твоя́ во гра́дѣ соблу́дитъ, сы́нове же тво­и́ и дще́ри ору́жiемъ паду́тъ, и земля́ твоя́ у́жемъ измѣ́рит­ся, и ты́ на земли́ нечи́стѣй сконча́ешися, и Изра́иль плѣне́нъ от­веде́т­ся от­ земли́ сво­ея́.
Си́це показа́ ми Госпо́дь Бо́гъ: и се́, сосу́дъ птицело́вца.
И рече́ [Госпо́дь]: что́ ты́ ви́диши, Амо́се? И рѣ́хъ: сосу́дъ птицело́вца. И рече́ Госпо́дь ко мнѣ́: при­­спѣ́ коне́цъ на лю́ди моя́ Изра́иля, не при­­ложу́ ксему́ е́же мимо­ити́ его́.
И воспла́чут­ся стро́пове хра́ма въ то́й де́нь, глаго́летъ Госпо́дь Бо́гъ: мно́зи па́дшiи во все́мъ мѣ́стѣ, наве́ргу молча́нiе.
Слы́шите у́бо сiя́, сокруша́ющiи изъ у́тра убо́гаго и наси́ль­ству­ю­щiи ни́щихъ от­ земли́,
глаго́лющiи: когда́ пре́йдетъ ме́сяцъ, и прода́мы, и [когда́ пре́йдутъ] суббо́ты, и от­ве́рземъ сокро́вища на́ша, е́же сотвори́ти мѣ́ру ма́лу, и увели́чити мѣ́рило, и сотвори́ти вѣ́съ непра́веденъ,
я́ко да при­­тя́жемъ убо́гiя сребро́мъ и ни́щаго за сапоги́, и от­ вся́каго жи́та ку́плю сотвори́мъ?
Клене́т­ся Госпо́дь на презо́р­ст­во Иа́ковле, а́ще забу́детъ въ коне́цъ вся́ дѣла́ ва́ша:
и о си́хъ не воз­мяте́т­ся ли земля́, и воспла́чет­ся вся́къ живя́й на не́й? и взы́детъ я́ко рѣка́ сконча́нiе [ея́], и сни́детъ я́коже рѣка́ Еги́петская.
И бу́детъ въ то́й де́нь, глаго́летъ Госпо́дь Бо́гъ, за́йдетъ со́лнце въ полу́дне, и поме́ркнетъ на земли́ въ де́нь свѣ́тъ:
и превращу́ пра́здники ва́шя въ жа́лость и вся́ пѣ́сни ва́шя въ пла́чь, и воз­ложу́ на вся́къ хребе́тъ вре́тище и на вся́ку главу́ плѣ́шь, и положу́ его́ я́ко жа́лость люби́маго и су́щыя съ ни́мъ я́ко де́нь болѣ́зни.
Се́, дні́е гряду́тъ, глаго́летъ Госпо́дь, и послю́ гла́дъ на зе́млю, не гла́дъ хлѣ́ба, ни жа́жду воды́, но гла́дъ слы́шанiя сло́ва Госпо́дня:
и поколе́блют­ся во́ды от­ мо́ря до мо́ря и от­ сѣ́вера до восто́къ, и обтеку́тъ и́щуще словесе́ Госпо́дня, и не обря́щутъ.
Въ то́й де́нь оскудѣ́ютъ дѣ́вы до́брыя и ю́ноши въ жа́жди,
клену́щiися очище́нiемъ самарі́йскимъ и глаго́лющiи: жи́въ бо́гъ тво́й, да́не, и жи́въ бо́гъ тво́й, вирсаве́е. И паду́тъ и не воста́нутъ ктому́.
Ви́дѣхъ Го́спода стоя́ща на же́ртвен­ницѣ, и рече́: порази́ очисти́лище, и поколе́блют­ся преддве́рiя, и пресѣцы́ въ главы́ всѣ́хъ: и оста́в­шыя и́хъ ору́жiемъ избiю́, не убѣжи́тъ от­ ни́хъ бѣжа́й, и не уцѣлѣ́етъ от­ ни́хъ уцѣлѣва́яй:
а́ще сокры́ют­ся во а́дѣ, то́ и от­ту́ду рука́ моя́ исто́ргнетъ я́, и а́ще взы́дутъ на не́бо, то́ и от­ту́ду све́ргу я́:
и а́ще скры́ют­ся на версѣ́ карми́ла, то́ и от­ту́ду взыщу́ и воз­му́ я́, и а́ще погрузя́т­ся от­ о́чiю мое́ю во глубина́хъ морски́хъ, то́ и та́мо повелю́ змі́еви, и угрызе́тъ я́:
и а́ще по́йдутъ въ плѣ́нъ предъ лице́мъ вра́гъ сво­и́хъ, и та́мо повелю́ ору́жiю, и избiе́тъ и́хъ: и утвержу́ о́чи мо­и́ на ни́хъ во зла́я, а не во блага́я.
И Госпо́дь Бо́гъ Вседержи́тель при­­каса́яйся земли́ и коле́бля е́ю, и воз­рыда́ютъ вси́ живу́щiи на не́й, и взы́детъ я́ко рѣка́ сконча́нiе ея́, и сни́детъ я́ко рѣка́ Еги́петская:
сотворя́яй на не́бо восхо́дъ сво́й и обѣща́нiе свое́ на земли́ основа́яй, при­­зыва́яй во́ду морску́ю и пролива́яй ю́ на лице́ земли́: Госпо́дь Бо́гъ Вседержи́тель и́мя ему́.
Не я́коже ли сы́нове еѳiо́пстiи вы́ есте́ мнѣ́, сы́нове Изра́илевы? глаго́летъ Госпо́дь. Не Изра́иля ли изведо́хъ изъ земли́ Еги́петскiя и иноплеме́н­ники изъ каппадокі́и и Си́ряны изъ ро́ва?
Се́, о́чи Го́спода Бо́га на ца́р­ст­во грѣ́шныхъ, и от­ве́ргу е́ от­ лица́ земли́: оба́че не въ коне́цъ от­ве́ргу до́мъ Изра́илевъ, глаго́летъ Госпо́дь.
Поне́же, се́, а́зъ заповѣ́даю и развѣ́ю до́мъ Изра́илевъ во вся́ язы́ки, я́коже вѣ́ет­ся на вѣ́ялѣ, и не паде́тъ сотре́нiе на зе́млю.
Ору́жiемъ сконча́ют­ся вси́ грѣ́шнiи люді́й мо­и́хъ, глаго́лющiи: не при­­бли́жат­ся, ни прiи́дутъ на на́съ зла́я.
Въ то́й де́нь воз­ста́влю ски́нiю дави́дову па́дшую, и воз­гражду́ па́дшая ея́, и раско́паная ея́ воз­ста́влю, и воз­гражду́ ю́ я́коже дні́е вѣ́ка:
я́ко да взы́щутъ мене́ оста́в­шiися человѣ́цы и вси́ язы́цы, въ ни́хже при­­зва́ся и́мя мое́ въ ни́хъ, глаго́летъ Госпо́дь творя́й сiя́ вся́.
Се́, дні́е гряду́тъ, глаго́летъ Госпо́дь, и пости́гнетъ жа́тва объима́нiе виногра́да, и созрѣ́етъ гро́здiе въ сѣ́ятву, и иска́паютъ го́ры сла́дость, и вси́ хо́лми насажде́ни бу́дутъ:
и воз­вращу́ плѣ́нъ люді́й мо­и́хъ Изра́иля, и воз­градя́тъ гра́ды разоре́ныя, и населя́т­ся, и насадя́тъ виногра́ды и испiю́тъ вино́ и́хъ, и сотворя́тъ вертогра́ды и снѣдя́тъ пло́дъ и́хъ:
и насажду́ я́ на земли́ и́хъ, и не исто́ргнут­ся ктому́ от­ земли́ сво­ея́, ю́же да́хъ и́мъ, глаго́летъ Госпо́дь Бо́гъ Вседержи́тель.
Французский (LSG)
Paroles d'Amos, l'un des bergers de Tekoa, visions qu'il eut sur Israël, au temps d'Ozias, roi de Juda, et au temps de Jéroboam, fils de Joas, roi d'Israël, deux ans avant le tremblement de terre.
Il dit: De Sion l'Éternel rugit, De Jérusalem il fait entendre sa voix. Les pâturages des bergers sont dans le deuil, Et le sommet du Carmel est desséché.
Ainsi parle l'Éternel: A cause de trois crimes de Damas, Même de quatre, je ne révoque pas mon arrêt, Parce qu'ils ont foulé Galaad sous des traîneaux de fer.
J'enverrai le feu dans la maison de Hazaël, Et il dévorera les palais de Ben Hadad.
Je briserai les verrous de Damas, J'exterminerai de Bikath Aven les habitants, Et de Beth Éden celui qui tient le sceptre; Et le peuple de Syrie sera mené captif à Kir, dit l'Éternel.
Ainsi parle l'Éternel: A cause de trois crimes de Gaza, Même de quatre, je ne révoque pas mon arrêt, Parce qu'ils ont fait une foule de captifs pour les livrer à Édom.
J'enverrai le feu dans les murs de Gaza, Et il en dévorera les palais.
J'exterminerai d'Asdod les habitants, Et d'Askalon celui qui tient le sceptre; Je tournerai ma main contre Ékron, Et le reste des Philistins périra, dit le Seigneur, l'Éternel.
Ainsi parle l'Éternel: A cause de trois crimes de Tyr, Même de quatre, je ne révoque pas mon arrêt, Parce qu'ils ont livré à Édom une foule de captifs, Sans se souvenir de l'alliance fraternelle.
J'enverrai le feu dans les murs de Tyr, Et il en dévorera les palais.
Ainsi parle l'Éternel: A cause de trois crimes d'Édom, Même de quatre, je ne révoque pas mon arrêt, Parce qu'il a poursuivi ses frères avec l'épée, En étouffant sa compassion, Parce que sa colère déchire toujours, Et qu'il garde éternellement sa fureur.
J'enverrai le feu dans Théman, Et il dévorera les palais de Botsra.
Ainsi parle l'Éternel: A cause de trois crimes des enfants d'Ammon, Même de quatre, je ne révoque pas mon arrêt, Parce qu'ils ont fendu le ventre des femmes enceintes de Galaad, Afin d'agrandir leur territoire.
J'allumerai le feu dans les murs de Rabba, Et il en dévorera les palais, Au milieu des cris de guerre au jour du combat, Au milieu de l'ouragan au jour de la tempête;
Et leur roi s'en ira en captivité, Lui, et ses chefs avec lui, dit l'Éternel.
Ainsi parle l'Éternel: A cause de trois crimes de Moab, Même de quatre, je ne révoque pas mon arrêt, Parce qu'il a brûlé, calciné les os du roi d'Édom.
J'enverrai le feu dans Moab, Et il dévorera les palais de Kerijoth; Et Moab périra au milieu du tumulte, Au milieu des cris de guerre et du bruit de la trompette.
J'exterminerai de son sein le juge, Et je tuerai tous ses chefs avec lui, dit l'Éternel.
Ainsi parle l'Éternel: A cause de trois crimes de Juda, Même de quatre, je ne révoque pas mon arrêt, Parce qu'ils ont méprisé la loi de l'Éternel Et qu'ils n'ont pas gardé ses ordonnances, Parce qu'ils ont été égarés par les idoles mensongères Après lesquelles leurs pères ont marché.
J'enverrai le feu dans Juda, Et il dévorera les palais de Jérusalem.
Ainsi parle l'Éternel: A cause des trois crimes d'Israël, Même de quatre, je ne révoque pas mon arrêt, Parce qu'ils ont vendu le juste pour de l'argent, Et le pauvre pour une paire de souliers.
Ils aspirent à voir la poussière de la terre sur la tête des misérables, Et ils violent le droit des malheureux. Le fils et le père vont vers la même fille, Afin de profaner mon saint nom.
Ils s'étendent près de chaque autel sur des vêtements pris en gage, Et ils boivent dans la maison de leurs dieux le vin de ceux qu'ils condamnent.
Et pourtant j'ai détruit devant eux les Amoréens, Dont la hauteur égalait celle des cèdres, Et la force celle des chênes; J'ai détruit leurs fruits en haut, Et leurs racines en bas.
Et pourtant je vous ai fait monter du pays d'Égypte, Et je vous ai conduits quarante ans dans le désert, Pour vous mettre en possession du pays des Amoréens.
J'ai suscité parmi vos fils des prophètes, Et parmi vos jeunes hommes des nazaréens. N'en est-il pas ainsi, enfants d'Israël? dit l'Éternel...
Et vous avez fait boire du vin aux nazaréens! Et aux prophètes vous avez donné cet ordre: Ne prophétisez pas!
Voici, je vous écraserai, Comme foule la terre un chariot chargé de gerbes.
Celui qui est agile ne pourra fuir, Celui qui a de la force ne pourra s'en servir, Et l'homme vaillant ne sauvera pas sa vie;
Celui qui manie l'arc ne résistera pas, Celui qui a les pieds légers n'échappera pas, Et le cavalier ne sauvera pas sa vie;
Le plus courageux des guerriers S'enfuira nu dans ce jour-là, dit l'Éternel.
Écoutez cette parole que l'Éternel prononce contre vous, enfants d'Israël, Contre toute la famille que j'ai fait monter du pays d'Égypte!
Je vous ai choisis, vous seuls parmi toutes les familles de la terre; C'est pourquoi je vous châtierai pour toutes vos iniquités.
Deux hommes marchent-ils ensemble, Sans en être convenus?
Le lion rugit-il dans la forêt, Sans avoir une proie? Le lionceau pousse-t-il des cris du fond de sa tanière, Sans avoir fait une capture?
L'oiseau tombe-t-il dans le filet qui est à terre, Sans qu'il y ait un piège? Le filet s'élève-t-il de terre, Sans qu'il y ait rien de pris?
Sonne-t-on de la trompette dans une ville, Sans que le peuple soit dans l'épouvante? Arrive-t-il un malheur dans une ville, Sans que l'Éternel en soit l'auteur?
Car le Seigneur, l'Éternel, ne fait rien Sans avoir révélé son secret à ses serviteurs les prophètes.
Le lion rugit: qui ne serait effrayé? Le Seigneur, l'Éternel, parle: qui ne prophétiserait?
Faites retentir votre voix dans les palais d'Asdod Et dans les palais du pays d'Égypte, Et dites: Rassemblez-vous sur les montagnes de Samarie, Et voyez quelle immense confusion au milieu d'elle, Quelles violences dans son sein!
Ils ne savent pas agir avec droiture, dit l'Éternel, Ils entassent dans leurs palais les produits de la violence et de la rapine.
C'est pourquoi ainsi parle le Seigneur, l'Éternel: L'ennemi investira le pays, Il détruira ta force, Et tes palais seront pillés.
Ainsi parle l'Éternel: Comme le berger arrache de la gueule du lion Deux jambes ou un bout d'oreille, Ainsi se sauveront les enfants d'Israël qui sont assis dans Samarie A l'angle d'un lit et sur des tapis de damas.
Écoutez, et déclarez ceci à la maison de Jacob! Dit le Seigneur, l'Éternel, le Dieu des armées.
Le jour où je punirai Israël pour ses transgressions, Je frapperai sur les autels de Béthel; Les cornes de l'autel seront brisées, Et tomberont à terre.
Je renverserai les maisons d'hiver et les maisons d'été; Les palais d'ivoire périront, Les maisons des grands disparaîtront, dit l'Éternel.
Écoutez cette parole, génisses de Basan qui êtes sur la montagne de Samarie, Vous qui opprimez les misérables, qui écrasez les indigents, Et qui dites à vos maris: Apportez, et buvons!
Le Seigneur, l'Éternel, l'a juré par sa sainteté: Voici, les jours viendront pour vous Où l'on vous enlèvera avec des crochets, Et votre postérité avec des hameçons;
Vous sortirez par les brèches, chacune devant soi, Et vous serez jetés dans la forteresse, dit l'Éternel.
Allez à Béthel, et péchez! Allez à Guilgal, et péchez davantage! Offrez vos sacrifices chaque matin, Et vos dîmes tous les trois jours!
Faites vos sacrifices d'actions de grâces avec du levain! Proclamez, publiez vos offrandes volontaires! Car c'est là ce que vous aimez, enfants d'Israël, Dit le Seigneur, l'Éternel.
Et moi, je vous ai envoyé la famine dans toutes vos villes, Le manque de pain dans toutes vos demeures. Malgré cela, vous n'êtes pas revenus à moi, dit l'Éternel.
Et moi, je vous ai refusé la pluie, Lorsqu'il y avait encore trois mois jusqu'à la moisson; J'ai fait pleuvoir sur une ville, Et je n'ai pas fait pleuvoir sur une autre ville; Un champ a reçu la pluie, Et un autre qui ne l'a pas reçue s'est desséché.
Deux, trois villes sont allées vers une autre pour boire de l'eau, Et elles n'ont point apaisé leur soif. Malgré cela, vous n'êtes pas revenus à moi, dit l'Éternel.
Je vous ai frappés par la rouille et par la nielle; Vos nombreux jardins, vos vignes, vos figuiers et vos oliviers Ont été dévorés par les sauterelles. Malgré cela, vous n'êtes pas revenus à moi, dit l'Éternel.
J'ai envoyé parmi vous la peste, comme en Égypte; J'ai tué vos jeunes gens par l'épée, Et laissé prendre vos chevaux; J'ai fait monter à vos narines l'infection de votre camp. Malgré cela, vous n'êtes pas revenus à moi, dit l'Éternel.
Je vous ai bouleversés, Comme Sodome et Gomorrhe, que Dieu détruisit; Et vous avez été comme un tison arraché de l'incendie. Malgré cela, vous n'êtes pas revenus à moi, dit l'Éternel...
C'est pourquoi je te traiterai de la même manière, Israël; Et puisque je te traiterai de la même manière, Prépare-toi à la rencontre de ton Dieu, O Israël!
Car voici celui qui a formé les montagnes et créé le vent, Et qui fait connaître à l'homme ses pensées, Celui qui change l'aurore en ténèbres, Et qui marche sur les hauteurs de la terre: Son nom est l'Éternel, le Dieu des armées.
Écoutez cette parole, Cette complainte que je prononce sur vous, Maison d'Israël!
Elle est tombée, elle ne se relèvera plus, La vierge d'Israël; Elle est couchée par terre, Nul ne la relève.
Car ainsi parle le Seigneur, l'Éternel: La ville qui mettait en campagne mille hommes N'en conservera que cent, Et celle qui mettait en campagne cent hommes N'en conservera que dix, pour la maison d'Israël.
Car ainsi parle l'Éternel à la maison d'Israël: Cherchez-moi, et vous vivrez!
Ne cherchez pas Béthel, N'allez pas à Guilgal, Ne passez pas à Beer Schéba. Car Guilgal sera captif, Et Béthel anéanti.
Cherchez l'Éternel, et vous vivrez! Craignez qu'il ne saisisse comme un feu la maison de Joseph, Et que ce feu ne la dévore, sans personne à Béthel pour l'éteindre,
O vous qui changez le droit en absinthe, Et qui foulez à terre la justice!
Il a créé les Pléiades et l'Orion, Il change les ténèbres en aurore, Il obscurcit le jour pour en faire la nuit, Il appelle les eaux de la mer, Et les répand à la surface de la terre: L'Éternel est son nom.
Il fait lever la ruine sur les puissants, Et la ruine vient sur les forteresses.
Ils haïssent celui qui les reprend à la porte, Et ils ont en horreur celui qui parle sincèrement.
Aussi, parce que vous avez foulé le misérable, Et que vous avez pris de lui du blé en présent, Vous avez bâti des maisons en pierres de taille, Mais vous ne les habiterez pas; Vous avez planté d'excellentes vignes, Mais vous n'en boirez pas le vin.
Car, je le sais, vos crimes sont nombreux, Vos péchés se sont multipliés; Vous opprimez le juste, vous recevez des présents, Et vous violez à la porte le droit des pauvres.
Voilà pourquoi, en des temps comme ceux-ci, le sage se tait; Car ces temps sont mauvais.
Recherchez le bien et non le mal, afin que vous viviez, Et qu'ainsi l'Éternel, le Dieu des armées, soit avec vous, Comme vous le dites.
Haïssez le mal et aimez le bien, Faites régner à la porte la justice; Et peut-être l'Éternel, le Dieu des armées, aura pitié Des restes de Joseph.
C'est pourquoi ainsi parle l'Éternel, le Dieu des armées, le Seigneur; Dans toutes les places on se lamentera, Dans toutes les rues on dira: Hélas! hélas! On appellera le laboureur au deuil, Et aux lamentations ceux qui disent des complaintes.
Dans toutes les vignes on se lamentera, Lorsque je passerai au milieu de toi, dit l'Éternel.
Malheur à ceux qui désirent le jour de l'Éternel! Qu'attendez-vous du jour de l'Éternel? Il sera ténèbres et non lumière.
Vous serez comme un homme qui fuit devant un lion Et que rencontre un ours, Qui gagne sa demeure, appuie sa main sur la muraille, Et que mord un serpent.
Le jour de l'Éternel n'est-il pas ténèbres et non lumière? N'est-il pas obscur et sans éclat?
Je hais, je méprise vos fêtes, Je ne puis sentir vos assemblées.
Quand vous me présentez des holocaustes et des offrandes, Je n'y prends aucun plaisir; Et les veaux engraissés que vous sacrifiez en actions de grâces, Je ne les regarde pas.
Éloigne de moi le bruit de tes cantiques; Je n'écoute pas le son de tes luths.
Mais que la droiture soit comme un courant d'eau, Et la justice comme un torrent qui jamais ne tarit.
M'avez-vous fait des sacrifices et des offrandes Pendant les quarante années du désert, maison d'Israël?...
Emportez donc la tente de votre roi, Le piédestal de vos idoles, L'étoile de votre Dieu Que vous vous êtes fabriqué!
Et je vous emmènerai captifs au delà de Damas, Dit l'Éternel, dont le nom est le Dieu des armées.
Malheur à ceux qui vivent tranquilles dans Sion, Et en sécurité sur la montagne de Samarie, A ces grands de la première des nations, Auprès desquels va la maison d'Israël!...
Passez à Calné et voyez, Allez de là jusqu'à Hamath la grande, Et descendez à Gath chez les Philistins: Ces villes sont-elles plus prospères que vos deux royaumes, Et leur territoire est-il plus étendu que le vôtre?...
Vous croyez éloigner le jour du malheur, Et vous faites approcher le règne de la violence.
Ils reposent sur des lits d'ivoire, Ils sont mollement étendus sur leurs couches; Ils mangent les agneaux du troupeau, Les veaux mis à l'engrais.
Ils extravaguent au son du luth, Ils se croient habiles comme David sur les instruments de musique.
Ils boivent le vin dans de larges coupes, Ils s'oignent avec la meilleure huile, Et ils ne s'attristent pas sur la ruine de Joseph!
C'est pourquoi ils seront emmenés à la tête des captifs; Et les cris de joie de ces voluptueux cesseront.
Le Seigneur, l'Éternel, l'a juré par lui-même; L'Éternel, le Dieu des armées, a dit: J'ai en horreur l'orgueil de Jacob, Et je hais ses palais; Je livrerai la ville et tout ce qu'elle renferme.
Et s'il reste dix hommes dans une maison, ils mourront.
Lorsqu'un parent prendra un mort pour le brûler Et qu'il enlèvera de la maison les ossements, Il dira à celui qui est au fond de la maison: Y a-t-il encore quelqu'un avec toi? Et cet homme répondra: Personne... Et l'autre dira: Silence! Ce n'est pas le moment de prononcer le nom de l'Éternel.
Car voici, l'Éternel ordonne: Il fera tomber en ruines la grande maison, Et en débris la petite maison.
Est-ce que les chevaux courent sur un rocher, Est-ce qu'on y laboure avec des boeufs, Pour que vous ayez changé la droiture en poison, Et le fruit de la justice en absinthe?
Vous vous réjouissez de ce qui n'est que néant, Vous dites: N'est-ce pas par notre force Que nous avons acquis de la puissance?
C'est pourquoi voici, je ferai lever contre vous, maison d'Israël, Dit l'Éternel, le Dieu des armées, une nation Qui vous opprimera depuis l'entrée de Hamath Jusqu'au torrent du désert.
Le Seigneur, l'Éternel, m'envoya cette vision. Voici, il formait des sauterelles, Au moment où le regain commençait à croître; C'était le regain après la coupe du roi.
Et comme elles dévoraient entièrement l'herbe de la terre, Je dis: Seigneur Éternel, pardonne donc! Comment Jacob subsistera-t-il? Car il est si faible!
L'Éternel se repentit de cela. Cela n'arrivera pas, dit l'Éternel.
Le Seigneur, l'Éternel, m'envoya cette vision. Voici, le Seigneur, l'Éternel, proclamait le châtiment par le feu; Et le feu dévorait le grand abîme Et dévorait le champ.
Je dis: Seigneur Éternel, arrête donc! Comment Jacob subsistera-t-il? Car il est si faible!
L'Éternel se repentit de cela. Cela non plus n'arrivera pas, dit le Seigneur, l'Éternel.
Il m'envoya cette vision. Voici, le Seigneur se tenait sur un mur tiré au cordeau, Et il avait un niveau dans la main.
L'Éternel me dit: Que vois-tu, Amos? Je répondis: Un niveau. Et le Seigneur dit: Je mettrai le niveau au milieu de mon peuple d'Israël, Je ne lui pardonnerai plus;
Les hauts lieux d'Isaac seront ravagés; Les sanctuaires d'Israël seront détruits, Et je me lèverai contre la maison de Jéroboam avec l'épée.
Alors Amatsia, prêtre de Béthel, fit dire à Jéroboam, roi d'Israël: Amos conspire contre toi au milieu de la maison d'Israël; le pays ne peut supporter toutes ses paroles.
Car voici ce que dit Amos: Jéroboam mourra par l'épée, et Israël sera emmené captif loin de son pays.
Et Amatsia dit à Amos: Homme à visions, va-t-en, fuis dans le pays de Juda; manges-y ton pain, et là tu prophétiseras.
Mais ne continue pas à prophétiser à Béthel, car c'est un sanctuaire du roi, et c'est une maison royale.
Amos répondit à Amatsia: Je ne suis ni prophète, ni fils de prophète; mais je suis berger, et je cultive des sycomores.
L'Éternel m'a pris derrière le troupeau, et l'Éternel m'a dit: Va, prophétise à mon peuple d'Israël.
Écoute maintenant la parole de l'Éternel, toi qui dis: Ne prophétise pas contre Israël, et ne parle pas contre la maison d'Isaac.
A cause de cela, voici ce que dit l'Éternel: Ta femme se prostituera dans la ville, tes fils et tes filles tomberont par l'épée, ton champ sera partagé au cordeau; et toi, tu mourras sur une terre impure, et Israël sera emmené captif loin de son pays.
Le Seigneur, l'Éternel, m'envoya cette vision. Voici, c'était une corbeille de fruits.
Il dit: Que vois-tu, Amos? Je répondis: Une corbeille de fruits. Et l'Éternel me dit: La fin est venue pour mon peuple d'Israël; Je ne lui pardonnerai plus.
En ce jour-là, les chants du palais seront des gémissements, Dit le Seigneur, l'Éternel; On jettera partout en silence une multitude de cadavres.
Écoutez ceci, vous qui dévorez l'indigent, Et qui ruinez les malheureux du pays!
Vous dites: Quand la nouvelle lune sera-t-elle passée, Afin que nous vendions du blé? Quand finira le sabbat, afin que nous ouvrions les greniers? Nous diminuerons l'épha, nous augmenterons le prix, Nous falsifierons les balances pour tromper;
Puis nous achèterons les misérables pour de l'argent, Et le pauvre pour une paire de souliers, Et nous vendrons la criblure du froment.
L'Éternel l'a juré par la gloire de Jacob: Je n'oublierai jamais aucune de leurs oeuvres.
Le pays, à cause d'elles, ne sera-t-il pas ébranlé, Et tous ses habitants ne seront-ils pas dans le deuil? Le pays montera tout entier comme le fleuve, Il se soulèvera et s'affaissera comme le fleuve d'Égypte.
En ce jour-là, dit le Seigneur, l'Éternel, Je ferai coucher le soleil à midi, Et j'obscurcirai la terre en plein jour;
Je changerai vos fêtes en deuil, Et tous vos chants en lamentations, Je couvrirai de sacs tous les reins, Et je rendrai chauves toutes les têtes; Je mettrai le pays dans le deuil comme pour un fils unique, Et sa fin sera comme un jour d'amertume.
Voici, les jours viennent, dit le Seigneur, l'Éternel, Où j'enverrai la famine dans le pays, Non pas la disette du pain et la soif de l'eau, Mais la faim et la soif d'entendre les paroles de l'Éternel.
Ils seront alors errants d'une mer à l'autre, Du septentrion à l'orient, Ils iront çà et là pour chercher la parole de l'Éternel, Et ils ne la trouveront pas.
En ce jour, les belles jeunes filles et les jeunes hommes mourront de soif.
Ils jurent par le péché de Samarie, Et ils disent: Vive ton Dieu, Dan! Vive la voie de Beer Schéba! Mais ils tomberont, et ne se relèveront plus.
Je vis le Seigneur qui se tenait sur l'autel. Et il dit: Frappe les chapiteaux et que les seuils s'ébranlent, Et brise-les sur leurs têtes à tous! Je ferai périr le reste par l'épée. Aucun d'eux ne pourra se sauver en fuyant, Aucun d'eux n'échappera.
S'ils pénètrent dans le séjour des morts, Ma main les en arrachera; S'ils montent aux cieux, Je les en ferai descendre.
S'ils se cachent au sommet du Carmel, Je les y chercherai et je les saisirai; S'ils se dérobent à mes regards dans le fond de la mer, Là j'ordonnerai au serpent de les mordre.
S'ils vont en captivité devant leurs ennemis, Là j'ordonnerai à l'épée de les faire périr; Je dirigerai contre eux mes regards Pour faire du mal et non du bien.
Le Seigneur, l'Éternel des armées, touche la terre, et elle tremble, Et tous ses habitants sont dans le deuil; Elle monte tout entière comme le fleuve, Et elle s'affaisse comme le fleuve d'Égypte.
Il a bâti sa demeure dans les cieux, Et fondé sa voûte sur la terre; Il appelle les eaux de la mer, Et les répand à la surface de la terre: L'Éternel est son nom.
N'êtes-vous pas pour moi comme les enfants des Éthiopiens, Enfants d'Israël? dit l'Éternel. N'ai-je pas fait sortir Israël du pays d'Égypte, Comme les Philistins de Caphtor et les Syriens de Kir?
Voici, le Seigneur, l'Éternel, a les yeux sur le royaume coupable. Je le détruirai de dessus la face de la terre; Toutefois je ne détruirai pas entièrement la maison de Jacob, Dit l'Éternel.
Car voici, je donnerai mes ordres, Et je secouerai la maison d'Israël parmi toutes les nations, Comme on secoue avec le crible, Sans qu'il tombe à terre un seul grain.
Tous les pécheurs de mon peuple mourront par l'épée, Ceux qui disent: Le malheur n'approchera pas, ne nous atteindra pas.
En ce temps-là, je relèverai de sa chute la maison de David, J'en réparerai les brèches, j'en redresserai les ruines, Et je la rebâtirai comme elle était autrefois,
Afin qu'ils possèdent le reste d'Édom et toutes les nations Sur lesquelles mon nom a été invoqué, Dit l'Éternel, qui accomplira ces choses.
Voici, les jours viennent, dit l'Éternel, Où le laboureur suivra de près le moissonneur, Et celui qui foule le raisin celui qui répand la semence, Où le moût ruissellera des montagnes Et coulera de toutes les collines.
Je ramènerai les captifs de mon peuple d'Israël; Ils rebâtiront les villes dévastées et les habiteront, Ils planteront des vignes et en boiront le vin, Ils établiront des jardins et en mangeront les fruits.
Je les planterai dans leur pays, Et ils ne seront plus arrachés du pays que je leur ai donné, Dit L'Éternel, ton Dieu.
1 Амос — пастух Фекойский. 2 Господь изрекает суд, 3 на Дамаск, 6 на землю Филистимскую, 9 на Тир, 11 на Едом, 13 на сынов Аммоновых.
Слова Амоса, одного из пастухов Фекойских, которые он слышал в видении об Израиле во дни Озии, царя Иудейского, и во дни Иеровоама, сына Иоасова, царя Израильского, за два года перед землетрясением.
И сказал он: Господь возгремит с Сиона и даст глас Свой из Иерусалима, и восплачут хижины пастухов, и иссохнет вершина Кармила.
Так говорит Господь: за три преступления Дамаска и за четыре не пощажу его, потому что они молотили Галаад железными молотилами.
И пошлю огонь на дом Азаила, и пожрет он чертоги Венадада.
И сокрушу затворы Дамаска, и истреблю жителей долины Авен и держащего скипетр – из дома Еденова, и пойдет народ Арамейский в плен в Кир, говорит Господь.
Так говорит Господь: за три преступления Газы и за четыре не пощажу ее, потому что они вывели всех в плен, чтобы предать их Едому.
И пошлю огонь в стены Газы, – и пожрет чертоги ее.
И истреблю жителей Азота и держащего скипетр в Аскалоне, и обращу руку Мою на Екрон, и погибнет остаток Филистимлян, говорит Господь Бог.
Так говорит Господь: за три преступления Тира и за четыре не пощажу его, потому что они передали всех пленных Едому и не вспомнили братского союза.
Пошлю огонь в стены Тира, и пожрет чертоги его.
Так говорит Господь: за три преступления Едома и за четыре не пощажу его, потому что он преследовал брата своего мечом, подавил чувства родства, свирепствовал постоянно во гневе своем и всегда сохранял ярость свою.
И пошлю огонь на Феман, и пожрет чертоги Восора.
Так говорит Господь: за три преступления сынов Аммоновых и за четыре не пощажу их, потому что они рассекали беременных в Галааде, чтобы расширить пределы свои.
И запалю огонь в стенах Раввы, и пожрет чертоги ее, среди крика в день брани, с вихрем в день бури.
И пойдет царь их в плен, он и князья его вместе с ним, говорит Господь.
1 Господь произносит суд на Моава, 4 на Иуду, 6 на Израиля, которому напоминаются его грехи.
Так говорит Господь: за три преступления Моава и за четыре не пощажу его, потому что он пережег кости царя Едомского в известь.
И пошлю огонь на Моава, и пожрет чертоги Кериофа, и погибнет Моав среди разгрома с шумом, при звуке трубы.
Истреблю судью из среды его и умерщвлю всех князей его вместе с ним, говорит Господь.
Так говорит Господь: за три преступления Иуды и за четыре не пощажу его, потому что отвергли закон Господень и постановлений Его не сохранили, и идолы их, вслед которых ходили отцы их, совратили их с пути.
И пошлю огонь на Иуду, и пожрет чертоги Иерусалима.
Так говорит Господь: за три преступления Израиля и за четыре не пощажу его, потому что продают правого за серебро и бедного – за пару сандалий.
Жаждут, чтобы прах земной был на голове бедных, и путь кротких извращают; даже отец и сын ходят к одной женщине, чтобы бесславить святое имя Мое.
На одеждах, взятых в залог, возлежат при всяком жертвеннике, и вино, взыскиваемое с обвиненных, пьют в доме богов своих.
А Я истребил перед лицем их Аморрея, которого высота была как высота кедра и который был крепок как дуб; Я истребил плод его вверху и корни его внизу.
Вас же Я вывел из земли Египетской и водил вас в пустыне сорок лет, чтобы вам наследовать землю Аморрейскую.
Из сыновей ваших Я избирал в пророки и из юношей ваших – в назореи; не так ли это, сыны Израиля? говорит Господь.
А вы назореев поили вином и пророкам приказывали, говоря: «не пророчествуйте».
Вот, Я придавлю вас, как давит колесница, нагруженная снопами, –
и у проворного не станет силы бежать, и крепкий не удержит крепости своей, и храбрый не спасет своей жизни,
ни стреляющий из лука не устоит, ни скороход не убежит, ни сидящий на коне не спасет своей жизни.
И самый отважный из храбрых убежит нагой в тот день, говорит Господь.
1 Господь изрекает слово на сынов Израиля, которых Он «вывел из земли Египетской». 9 Неприятель нападает на Самарию.
Слушайте слово сие, которое Господь изрек на вас, сыны Израилевы, на все племя, которое вывел Я из земли Египетской, говоря:
только вас признал Я из всех племен земли, потому и взыщу с вас за все беззакония ваши.
Пойдут ли двое вместе, не сговорившись между собою?
Ревет ли лев в лесу, когда нет перед ним добычи? подает ли свой голос львенок из логовища своего, когда он ничего не поймал?
Попадет ли птица в петлю на земле, когда силка нет для нее? Поднимется ли с земли петля, когда ничего не попало в нее?
Трубит ли в городе труба, – и народ не испугался бы? Бывает ли в городе бедствие, которое не Господь попустил бы?
Ибо Господь Бог ничего не делает, не открыв Своей тайны рабам Своим, пророкам.
Лев начал рыкать, – кто не содрогнется? Господь Бог сказал, – кто не будет пророчествовать?
Провозгласите на кровлях в Азоте и на кровлях в земле Египетской и скажите: соберитесь на горы Самарии и посмотрите на великое бесчинство в ней и на притеснения среди нее.
Они не умеют поступать справедливо, говорит Господь: насилием и грабежом собирают сокровища в чертоги свои.
Посему так говорит Господь Бог: вот неприятель, и притом вокруг всей земли! он низложит могущество твое, и ограблены будут чертоги твои.
Так говорит Господь: как иногда пастух исторгает из пасти львиной две голени или часть уха, так спасены будут сыны Израилевы, сидящие в Самарии в углу постели и в Дамаске на ложе.
Слушайте и засвидетельствуйте дому Иакова, говорит Господь Бог, Бог Саваоф.
Ибо в тот день, когда Я взыщу с Израиля за преступления его, взыщу и за жертвенники в Вефиле, и отсечены будут роги алтаря, и падут на землю.
И поражу дом зимний вместе с домом летним, и исчезнут домы с украшениями из слоновой кости, и не станет многих домов, говорит Господь.
1 Жены Самарии будут отведены. 4 Сыны Израилевы не обращали внимания на предостережения Господни.
Слушайте слово сие, телицы Васанские, которые на горе Самарийской, вы, притесняющие бедных, угнетающие нищих, говорящие господам своим: «подавай, и мы будем пить!»
Клялся Господь Бог святостью Своею, что вот, придут на вас дни, когда повлекут вас крюками и остальных ваших удами.
И сквозь проломы стен выйдете, каждая, как случится, и бросите все убранство чертогов, говорит Господь.
Идите в Вефиль – и грешите, в Галгал – и умножайте преступления; приносите жертвы ваши каждое утро, десятины ваши хотя через каждые три дня.
Приносите в жертву благодарения квасное, провозглашайте о добровольных приношениях ваших и разглашайте о них, ибо это вы любите, сыны Израилевы, говорит Господь Бог.
За то и дал Я вам голые зубы во всех городах ваших и недостаток хлеба во всех селениях ваших; но вы не обратились ко Мне, говорит Господь.
И удерживал от вас дождь за три месяца до жатвы; проливал дождь на один город, а на другой город не проливал дождя; один участок напояем был дождем, а другой, не окропленный дождем, засыхал.
И сходились два-три города в один город, чтобы напиться воды, и не могли досыта напиться; но и тогда вы не обратились ко Мне, говорит Господь.
Я поражал вас ржою и блеклостью хлеба; множество садов ваших и виноградников ваших, и смоковниц ваших, и маслин ваших пожирала гусеница, – и при всем том вы не обратились ко Мне, говорит Господь.
Посылал Я на вас моровую язву, подобную Египетской, убивал мечом юношей ваших, отводя коней в плен, так что смрад от станов ваших поднимался в ноздри ваши; и при всем том вы не обратились ко Мне, говорит Господь.
Производил Я среди вас разрушения, как разрушил Бог Содом и Гоморру, и вы были выхвачены, как головня из огня, – и при всем том вы не обратились ко Мне, говорит Господь.
Посему так поступлю Я с тобою, Израиль; и как Я так поступлю с тобою, то приготовься к сретению Бога твоего, Израиль,
ибо вот Он, Который образует горы, и творит ветер, и объявляет человеку намерения его, утренний свет обращает в мрак, и шествует превыше земли; Господь Бог Саваоф – имя Ему.
1 Дом Израилев пострадает, но Господь «помилует остаток Иосифов». 18 «День Господень».
Слушайте это слово, в котором я подниму плач о вас, дом Израилев.
Упала, не встает более дева Израилева! повержена на земле своей, и некому поднять ее.
Ибо так говорит Господь Бог: город, выступавший тысячею, останется только с сотнею, и выступавший сотнею, останется с десятком у дома Израилева.
Ибо так говорит Господь дому Израилеву: взыщите Меня, и будете живы.
Не ищите Вефиля и не ходите в Галгал, и в Вирсавию не странствуйте, ибо Галгал весь пойдет в плен и Вефиль обратится в ничто.
Взыщите Господа, и будете живы, чтобы Он не устремился на дом Иосифов как огонь, который пожрет его, и некому будет погасить его в Вефиле.
О, вы, которые суд превращаете в отраву и правду повергаете на землю!
Кто сотворил семизвездие и Орион, и претворяет смертную тень в ясное утро, а день делает темным как ночь, призывает воды морские и разливает их по лицу земли? – Господь имя Ему!
Он укрепляет опустошителя против сильного, и опустошитель входит в крепость.
А они ненавидят обличающего в воротах и гнушаются тем, кто говорит правду.
Итак за то, что вы попираете бедного и берете от него подарки хлебом, вы построите домы из тесаных камней, но жить не будете в них; разведете прекрасные виноградники, а вино из них не будете пить.
Ибо Я знаю, как многочисленны преступления ваши и как тяжки грехи ваши: вы враги правого, берете взятки и извращаете в суде дела бедных.
Поэтому разумный безмолвствует в это время, ибо злое это время.
Ищите добра, а не зла, чтобы вам остаться в живых, – и тогда Господь Бог Саваоф будет с вами, как вы говорите.
Возненавидьте зло и возлюбите добро, и восстановите у ворот правосудие; может быть, Господь Бог Саваоф помилует остаток Иосифов.
Посему так говорит Господь Бог Саваоф, Вседержитель: на всех улицах будет плач, и на всех дорогах будут восклицать: «увы, увы!», и призовут земледельца сетовать и искусных в плачевных песнях – плакать,
и во всех виноградниках будет плач, ибо Я пройду среди тебя, говорит Господь.
Горе желающим дня Господня! для чего вам этот день Господень? он тьма, а не свет,
то же, как если бы кто убежал от льва, и попался бы ему навстречу медведь, или если бы пришел домой и оперся рукою о стену, и змея ужалила бы его.
Разве день Господень не мрак, а свет? он тьма, и нет в нем сияния.
Ненавижу, отвергаю праздники ваши и не обоняю жертв во время торжественных собраний ваших.
Если вознесете Мне всесожжение и хлебное приношение, Я не приму их и не призрю на благодарственную жертву из тучных тельцов ваших.
Удали от Меня шум песней твоих, ибо звуков гуслей твоих Я не буду слушать.
Пусть, как вода, течет суд, и правда – как сильный поток!
Приносили ли вы Мне жертвы и хлебные дары в пустыне в течение сорока лет, дом Израилев?
Вы носили скинию Молохову и звезду бога вашего Ремфана, изображения, которые вы сделали для себя.
За то Я переселю вас за Дамаск, говорит Господь; Бог Саваоф – имя Ему!
1 «Горе беспечным». 7 Господь воздвигнет народ против дома Израилева.
Горе беспечным на Сионе и надеющимся на гору Самарийскую именитым первенствующего народа, к которым приходит дом Израиля!
Пройдите в Калне и посмотрите, оттуда перейдите в Емаф великий и спуститесь в Геф Филистимский: не лучше ли они сих царств? не обширнее ли пределы их пределов ваших?
Вы, которые день бедствия считаете далеким и приближаете торжество насилия, –
вы, которые лежите на ложах из слоновой кости и нежитесь на постелях ваших, едите лучших овнов из стада и тельцов с тучного пастбища,
поете под звуки гуслей, думая, что владеете музыкальным орудием, как Давид,
пьете из чаш вино, мажетесь наилучшими мастями, и не болезнуете о бедствии Иосифа!
За то ныне пойдут они в плен во главе пленных, и кончится ликование изнеженных.
Клянется Господь Бог Самим Собою, и так говорит Господь Бог Саваоф: гнушаюсь высокомерием Иакова и ненавижу чертоги его, и предам город и все, что наполняет его.
И будет: если в каком доме останется десять человек, то умрут и они,
и возьмет их родственник их или сожигатель, чтобы вынести кости их из дома, и скажет находящемуся при доме: есть ли еще у тебя кто? Тот ответит: нет никого. И скажет сей: молчи! ибо нельзя упоминать имени Господня.
Ибо вот, Господь даст повеление и поразит большие дома расселинами, а малые дома – трещинами.
Бегают ли кони по скале? можно ли распахивать ее волами? Вы между тем суд превращаете в яд и плод правды в горечь;
вы, которые восхищаетесь ничтожными вещами и говорите: «не своею ли силою мы приобрели себе могущество?»
Вот Я, говорит Господь Бог Саваоф, воздвигну народ против вас, дом Израилев, и будут теснить вас от входа в Емаф до потока в пустыне.
1 Видение о саранче, 4 об огне, 7 об отвесе. 10 Угрозы Амосу в Вефиле.
Такое видение открыл мне Господь Бог: вот, Он создал саранчу в начале произрастания поздней травы, и это была трава после царского покоса.
И было, когда она окончила есть траву на земле, я сказал: Господи Боже! пощади; как устоит Иаков? он очень мал.
И пожалел Господь о том; «не будет сего», сказал Господь.
Такое видение открыл мне Господь Бог: вот, Господь Бог произвел для суда огонь, – и он пожрал великую пучину, пожрал и часть земли.
И сказал я: Господи Боже! останови; как устоит Иаков? он очень мал.
И пожалел Господь о том; «и этого не будет», сказал Господь Бог.
Такое видение открыл Он мне: вот, Господь стоял на отвесной стене, и в руке у Него свинцовый отвес.
И сказал мне Господь: что ты видишь, Амос? Я ответил: отвес. И Господь сказал: вот, положу отвес среди народа Моего, Израиля; не буду более прощать ему.
И опустошены будут жертвенные высоты Исааковы, и разрушены будут святилища Израилевы, и восстану с мечом против дома Иеровоамова.
И послал Амасия, священник Вефильский, к Иеровоаму, царю Израильскому, сказать: Амос производит возмущение против тебя среди дома Израилева; земля не может терпеть всех слов его.
Ибо так говорит Амос: «от меча умрет Иеровоам, а Израиль непременно отведен будет пленным из земли своей».
И сказал Амасия Амосу: провидец! пойди и удались в землю Иудину; там ешь хлеб, и там пророчествуй,
а в Вефиле больше не пророчествуй, ибо он святыня царя и дом царский.
И отвечал Амос и сказал Амасии: я не пророк и не сын пророка; я был пастух и собирал сикоморы.
Но Господь взял меня от овец и сказал мне Господь: «иди, пророчествуй к народу Моему, Израилю».
Теперь выслушай слово Господне. Ты говоришь: «не пророчествуй на Израиля и не произноси слов на дом Исааков».
За это, вот что говорит Господь: жена твоя будет обесчещена в городе, сыновья и дочери твои падут от меча, земля твоя будет разделена межевою вервью, а ты умрешь в земле нечистой, и Израиль непременно выведен будет из земли своей.
1 Видение «корзины со спелыми плодами». 4 Господь объявляет голод и скитания для алчущих «поглотить бедных».
Такое видение открыл мне Господь Бог: вот корзина со спелыми плодами.
И сказал Он: что ты видишь, Амос? Я ответил: корзину со спелыми плодами. Тогда Господь сказал мне: приспел конец народу Моему, Израилю: не буду более прощать ему.
Песни чертога в тот день обратятся в рыдание, говорит Господь Бог; много будет трупов, на всяком месте будут бросать их молча.
Выслушайте это, алчущие поглотить бедных и погубить нищих, –
вы, которые говорите: «когда-то пройдет новолуние, чтобы нам продавать хлеб, и суббота, чтобы открыть житницы, уменьшить меру, увеличить цену сикля и обманывать неверными весами,
чтобы покупать неимущих за серебро и бедных за пару обуви, а высевки из хлеба продавать».
Клялся Господь славою Иакова: поистине во веки не забуду ни одного из дел их!
Не поколеблется ли от этого земля, и не восплачет ли каждый, живущий на ней? Взволнуется вся она, как река, и будет подниматься и опускаться, как река Египетская.
И будет в тот день, говорит Господь Бог: произведу закат солнца в полдень и омрачу землю среди светлого дня.
И обращу праздники ваши в сетование и все песни ваши в плач, и возложу на все чресла вретище и плешь на всякую голову; и произведу в стране плач, как о единственном сыне, и конец ее будет – как горький день.
Вот наступают дни, говорит Господь Бог, когда Я пошлю на землю голод, – не голод хлеба, не жажду воды, но жажду слышания слов Господних.
И будут ходить от моря до моря и скитаться от севера к востоку, ища слова Господня, и не найдут его.
В тот день истаявать будут от жажды красивые девы и юноши,
которые клянутся грехом Самарийским и говорят: «жив бог твой, Дан! и жив путь в Вирсавию!» – Они падут и уже не встанут.
1 Видение Господа, повелевающего разрушить храм и погубить находящихся в нём. 8 Господь сохраняет остаток дома Иакова и устрояет его.
Видел я Господа стоящим над жертвенником, и Он сказал: ударь в притолоку над воротами, чтобы потряслись косяки, и обрушь их на головы всех их, остальных же из них Я поражу мечом: не убежит у них никто бегущий и не спасется из них никто, желающий спастись.
Хотя бы они зарылись в преисподнюю, и оттуда рука Моя возьмет их; хотя бы взошли на небо, и оттуда свергну их.
И хотя бы они скрылись на вершине Кармила, и там отыщу и возьму их; хотя бы сокрылись от очей Моих на дне моря, и там повелю морскому змею уязвить их.
И если пойдут в плен впереди врагов своих, то повелю мечу и там убить их. Обращу на них очи Мои на беду им, а не во благо.
Ибо Господь Бог Саваоф коснется земли, – и она растает, и восплачут все живущие на ней; и поднимется вся она как река, и опустится как река Египетская.
Он устроил горние чертоги Свои на небесах и свод Свой утвердил на земле, призывает воды морские, и изливает их по лицу земли; Господь имя Ему.
Не таковы ли, как сыны Ефиоплян, и вы для Меня, сыны Израилевы? говорит Господь. Не Я ли вывел Израиля из земли Египетской и Филистимлян – из Кафтора, и Арамлян – из Кира?
Вот, очи Господа Бога – на грешное царство, и Я истреблю его с лица земли; но дом Иакова не совсем истреблю, говорит Господь.
Ибо вот, Я повелю и рассыплю дом Израилев по всем народам, как рассыпают зерна в решете, и ни одно не падает на землю.
От меча умрут все грешники из народа Моего, которые говорят: «не постигнет нас и не придет к нам это бедствие!»
В тот день Я восстановлю скинию Давидову падшую, заделаю трещины в ней и разрушенное восстановлю, и устрою ее, как в дни древние,
чтобы они овладели остатком Едома и всеми народами, между которыми возвестится имя Мое, говорит Господь, творящий все сие.
Вот, наступят дни, говорит Господь, когда пахарь застанет еще жнеца, а топчущий виноград – сеятеля; и горы источать будут виноградный сок, и все холмы потекут.
И возвращу из плена народ Мой, Израиля, и застроят опустевшие города и поселятся в них, насадят виноградники и будут пить вино из них, разведут сады и станут есть плоды из них.
И водворю их на земле их, и они не будут более исторгаемы из земли своей, которую Я дал им, говорит Господь Бог твой.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible