Ве́тхий Заве́т:
Быт.
Исх.
Лев.
Чис.
Втор.
Нав.
Суд.
Руф.
1Цар.
2Цар.
3Цар.
4Цар.
1Пар.
2Пар.
1Езд.
Неем.
2Езд.
Тов.
Иудиф.
Есф.
Иов.
Пс.
Прит.
Еккл.
Песн.
Прем.
Сир.
Ис.
Иер.
Плч.
ПослИер.
Вар.
Иез.
Дан.
Ос.
Иоил.
Ам.
Авд.
Ион.
Мих.
Наум.
Авв.
Соф.
Аг.
Зах.
Мал.
1Мак.
2Мак.
3Мак.
3Езд.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Скрыть
6:3
6:5
6:7
6:9
6:10
6:11
6:13
Лю́тѣ уничижа́ющымъ Сiо́на и упова́ющымъ на го́ру самарі́йскую: объима́ша нача́тки язы́ковъ, и внидо́ша къ ни́мъ до́мъ Изра́илевъ.
Мимоиди́те хала́ну вси́ и ви́дите, и прейди́те отту́ду во Ема́ѳъ вели́кiй и сни́дите отту́ду въ ге́ѳъ иноплеме́нниковъ, крѣпча́йшыя от всѣ́хъ ца́рствъ си́хъ, а́ще бо́лши су́ть предѣ́лы и́хъ предѣ́лъ ва́шихъ?
Приходя́щiи въ де́нь зо́лъ, приближа́ющiися и прикаса́ющiися суббо́тамъ лжи́вымъ,
спя́щiи на одрѣ́хъ от косте́й слоно́выхъ и ласкосе́рдствующiи на посте́лехъ свои́хъ, яду́щiи ко́злища от па́ствъ и телцы́ млеко́мъ пита́емы от среды́ ста́дъ:
пле́щущiи ко гла́су пища́лей, а́ки стоя́ща мнѣ́ша, а не я́ко бѣжа́ща:
пiю́щiи процѣже́ное вино́ и пе́рвыми воня́ми ма́жущiися, и не страда́ху ничесо́же въ сокруше́нiи Ио́сифовѣ.
Сего́ ра́ди ны́нѣ плѣ́нницы бу́дутъ от нача́ла си́льныхъ, и отъи́мется ржа́нiе ко́нско от Ефре́ма.
Я́ко кля́тся Госпо́дь собо́ю, глаго́летъ Госпо́дь Бо́гъ си́лъ: поне́же гнуша́юся а́зъ все́ю укори́зною Иа́кова и се́ла его́ возненави́дѣхъ, и отве́ргу гра́дъ со всѣ́ми живу́щими въ не́мъ.
И бу́детъ, а́ще оста́нутся де́сять муже́й во еди́нѣмъ дому́, у́мрутъ, и оста́нутся оста́точнiи:
и во́змутъ свои́ и́хъ, и пону́дятся изнести́ ко́сти и́хъ изъ до́му. И рече́тъ настоя́телемъ до́му: еще́ ли е́сть у тебе́? И рече́тъ: нѣ́сть еще́. И рече́тъ: молчи́, не именова́нiя ра́ди и́мене Госпо́дня.
Поне́же, се́, Госпо́дь заповѣ́даетъ и побiе́тъ до́мъ вели́кiй толче́нiемъ и до́мъ ма́лый разсѣде́нiемъ.
А́ще пожену́тъ въ ка́менiяхъ ко́ни? и а́ще умо́лкнутъ въ же́нстѣмъ по́лу? я́ко обрати́сте на гнѣ́въ су́дъ, и пло́дъ пра́вды на го́ресть,
веселя́щiися ни о еди́нѣмъ сло́вѣ бла́зѣ, глаго́лющiи: не крѣ́постiю ли на́шею и́мамы ро́ги?
Тѣ́мже, се́, а́зъ воздви́гну на вы́, до́ме Изра́илевъ, язы́къ, глаго́летъ Госпо́дь Бо́гъ си́лъ, и сокруша́тъ ва́съ е́же не вни́ти во Ема́ѳъ и до водоте́чи за́падовъ.
1 «Горе беспечным». 7 Господь воздвигнет народ против дома Израилева.
Горе беспечным на Сионе и надеющимся на гору Самарийскую именитым первенствующего народа, к которым приходит дом Израиля!
Пройдите в Калне и посмотрите, оттуда перейдите в Емаф великий и спуститесь в Геф Филистимский: не лучше ли они сих царств? не обширнее ли пределы их пределов ваших?
Вы, которые день бедствия считаете далеким и приближаете торжество насилия, –
вы, которые лежите на ложах из слоновой кости и нежитесь на постелях ваших, едите лучших овнов из стада и тельцов с тучного пастбища,
поете под звуки гуслей, думая, что владеете музыкальным орудием, как Давид,
пьете из чаш вино, мажетесь наилучшими мастями, и не болезнуете о бедствии Иосифа!
За то ныне пойдут они в плен во главе пленных, и кончится ликование изнеженных.
Клянется Господь Бог Самим Собою, и так говорит Господь Бог Саваоф: гнушаюсь высокомерием Иакова и ненавижу чертоги его, и предам город и все, что наполняет его.
И будет: если в каком доме останется десять человек, то умрут и они,
и возьмет их родственник их или сожигатель, чтобы вынести кости их из дома, и скажет находящемуся при доме: есть ли еще у тебя кто? Тот ответит: нет никого. И скажет сей: молчи! ибо нельзя упоминать имени Господня.
Ибо вот, Господь даст повеление и поразит большие дома расселинами, а малые дома – трещинами.
Бегают ли кони по скале? можно ли распахивать ее волами? Вы между тем суд превращаете в яд и плод правды в горечь;
вы, которые восхищаетесь ничтожными вещами и говорите: «не своею ли силою мы приобрели себе могущество?»
Вот Я, говорит Господь Бог Саваоф, воздвигну народ против вас, дом Израилев, и будут теснить вас от входа в Емаф до потока в пустыне.
ВОЙ ба ҳоли онҳое ки дар Сион бепарво ва дар кӯҳи Сомария дилпур мебошанд, – ин нақибони халқи хуҷиста, ки хонадони Исроил назди онҳо меоянд!
Ба Кална убур намоед ва бубинед, ва аз он ҷо ба Ҳамоти бузург биравед, ва ба Ҷати фалиштиён фурӯд оед: оё онҳо аз ин мамлакатҳо беҳтаранд? Оё ҳудуди инҳо аз ҳудуди шумо зиёдтар аст?
Онҳое ки рӯзи бадро дур меандозанд, ва ҳокимияти ситамро наздик меоваранд;
Онҳое ки бар ҷогаҳои оҷ мехобанд, ва бар бистарҳои худ меёзанд, ва барраҳои фарбеҳро аз миёни рама ва гӯсолаҳоро аз пеши охур гирифта мехӯранд;
Онҳое ки бо навозиши барбат месароянд, ба гумони он ки мисли Довуд барои худ асбоби мусиқӣ ихтироъ мекунанд;
Онҳое ки аз косаҳо шароб менӯшанд, ва худро бо равғанҳои беҳтарин тадҳин менамоянд, ва дар бораи шикасти Юсуф афсӯс намехӯранд, –
Бинобар ин онҳо акнун дар сари асирон ба асирӣ хоҳанд рафт, ва шавқуни айёшон хотима хоҳад ёфт.
Парвардигор Худо ба Зоти Худ қасам мехӯрад, ва Парвардигор Худои лашкарҳо мегӯяд: «Ман аз ифтихори Яъқуб кароҳат дорам, ва аз қасрҳои ӯ нафрат менамоям, ва шаҳрро бо ҳар чи дар он аст, таслим хоҳам кард».
Ва чунин воқеъ хоҳад шуд, ки агар даҳ одам дар як хона боқӣ монда бошанд, онҳо низ хоҳанд мурд.
Ва ҳангоме ки вайро хешованди вай ва сӯзонандаи вай бардорад, то ки устухонҳоро аз хона берун оварад, ва ба касе ки дар як гӯшаи хона бошад, бигӯяд: «Оё боз касе бо ту ҳаст?», вай ҷавоб хоҳад дод: «Ҳеҷ кас нест»; ва ӯ хоҳад гуфт: «Хомӯш бош! – то ки номи Парвардигор зикр карда нашавад».
Зеро инак, Парвардигор амр мефармояд, ва хонаи калон гард-гард мешавад, ва хонаи хурд – пора-пора.
Оё аспон бар сахра метозанд? Оё онро бо говҳо шудгор кардан мумкин аст? Зеро ки шумо инсофро ба гиёҳи заҳрдор табдил додаед, ва самари адолатро – ба явшон.
Шумо, ки аз ночизе шод мешавед ва мегӯед: «Оё бо қуввати худ шохҳо барои худ ба даст наовардем?» –
«Инак Ман», мегӯяд Парвардигор Худои лашкарҳо, «халқеро бар зидди шумо, эй хонадони Исроил, бармеангезам, ва шуморо аз даромадгоҳи Ҳамот то наҳри Аробо ба танг хоҳанд овард».
Латинский (Nova Vulgata)
Языки
- Добавить язык
- Церковнослав. (рус)
- Церковнослав. (цс)
- Рус. (Синодальный)
- Рус. (Синод. с ударе́-ми)
- Рус. (Юнгеров)
- Arab (AVD)
- Azerbaijani
- Armenian
- Bulgarian
- Chinese (simpl.)
- Croatian (S&D)
- English (NKJV)
- English (NRSV)
- English (KJV)
- Estonian
- Finnish (1992)
- French (LSG)
- Georgian
- German (MLU, 1912)
- German (GNB)
- Greek (Koine)
- Greek (TGV)
- Hebrew
- Italian
- Kyrgyz
- Latin (Nova Vulgata)
- Romanian
- Polish
- Portuguese
- Serbian (synod.)
- Serbian
- Spanish (RVR 1995)
- Swedish (Folkbibeln)
- Tajik
- Ukrainian (Homenko)
- Ukrainian (Ogienko)
Vae, qui tranquilli sunt in Sion et confidunt in monte Samariae; designati primitiae populorum, ad quos venit domus Israel!
Transite in Chalanne et videte; et ite inde in Emath magnam et descendite in Geth Palaestinorum. Numquid meliores regnis istis vos, aut latior terminus eorum termino vestro est?
Qui removetis diem malum et appropinquare facitis solium violentiae.
Qui dormiunt in lectis eburneis, recumbentes in stratis suis, comedentes agnos de grege et vitulos de medio armenti;
canentes ad vocem psalterii, sicut David excogitant sibi vasa cantici;
bibentes vinum in phialis, optimis unguentis delibuti, et non sunt contristati super ruina Ioseph.
Quapropter nunc migrabunt in capite transmigrantium, et auferetur factio lascivientium.
Iuravit Dominus Deus in anima sua, dicit Dominus, Deus exercituum: «Detestor ego superbiam Iacob et domos eius odi et tradam civitatem et plenitudinem eius».
Quod si reliqui fuerint decem viri in domo una, et ipsi morientur;
et tollet eum propinquus suus et comburet eum, ut efferat ossa de domo, et dicet ei, qui in penetralibus domus est: «Numquid adhuc est penes te?». Et respondebit: "Non est"; et dicet ei: "Tace!"; non est qui recordetur nominis Domini.
Quia ecce Dominus mandat et percutiet domum maiorem ruinis et domum minorem scissionibus.
Numquid currunt in petris equi, aut aratur mare in bobus, quoniam convertistis in venenum iudicium et fructum iustitiae in absinthium?
Qui laetantur pro Lodabar, qui dicunt: «Numquid non in fortitudine nostra cepimus nobis Carnaim?».
«Ecce enim suscitabo super vos, domus Israel, dicit Dominus, Deus exercituum, gentem; et oppriment vos ab introitu Emath usque ad torrentem Arabae».