Скрыть
11:3
11:8
11:9
11:10
11:11
11:12
11:13
11:17
11:18
11:19
Церковнославянский (рус)
И дана́ ми́ бы́сть тро́сть подо́бна жезлу́, глаго́ля: воста́ни и измѣ́ри це́рковь Бо́жiю и олта́рь, и кла́ня­ю­щыяся въ не́й:
а дво́ръ су́щiй вну́трь {внѣ́} це́ркве изнеси́ {исключи́} внѣу́ду, ниже́ измѣ́ри его́, зане́ да́нъ бы́сть язы́комъ: и гра́дъ святы́й поперу́тъ четы́редесять и два́ ме́сяцы.
И да́мъ обѣ́ма свидѣ́телема Мо­и́ма, и прорица́ти бу́дутъ дні́й ты́сящу двѣ́стѣ и шестьдеся́тъ, оболче́на во вре́тище.
Сі́и су́ть двѣ́ ма́слицы и два́ свѣ́щника предъ Бо́гомъ земли́ стоя́ща.
И и́же и́мъ непра́вду сотвори́тъ, о́гнь исхо́дитъ изъ у́стъ и́хъ и поя́стъ враги́ и́хъ: и и́же восхо́щетъ оби́дѣти и́хъ, сему́ подоба́етъ убiе́ну бы́ти.
И сі́и и́мутъ о́бласть затвори́ти не́бо, да не сни́детъ до́ждь [на зе́млю] во дни́ прорица́нiя и́хъ, и о́бласть и́мутъ на вода́хъ, обраща́ти я́ въ кро́вь и порази́ти зе́млю вся́кою я́звою, ели́жды а́ще восхо́щутъ.
И егда́ сконча́ютъ свидѣ́тел­ст­во свое́, звѣ́рь, и́же исхо́дитъ от­ бе́здны, сотвори́тъ съ ни́ми бра́нь и побѣди́тъ и́хъ и убiе́тъ я́,
и тру́пы и́хъ оста́витъ на сто́гнахъ гра́да вели́каго, и́же нарица́ет­ся духо́внѣ Cодо́мъ и Еги́петъ, идѣ́же и Госпо́дь на́шъ ра́спятъ бы́сть.
И зрѣ́ти и́мутъ от­ люді́й и племе́нъ, и от­ язы́къ и колѣ́нъ, тѣлеса́ и́хъ дни́ три́ и по́лъ, и тру́пы и́хъ не оста́вятъ положи́ти во гробѣ́хъ.
И живу́щiи на земли́ воз­ра́дуют­ся и воз­веселя́т­ся о ни́хъ, и да́ры по́слютъ дру́гъ ко дру́гу, я́ко о́ба сiя́ проро́ка му́чиста живу́щыя на земли́.
И по трiе́хъ дне́хъ и по́лъ, ду́хъ живо́тенъ вни́детъ въ ня́ от­ Бо́га, и ста́нутъ [о́ба] на нога́хъ сво­и́хъ: и стра́хъ ве́лiй нападе́тъ на зря́щихъ и́хъ.
И услы́шатъ гла́съ ве́лiй съ небесе́, глаго́лющь и́мъ: взы́дита сѣ́мо. И взыдо́ста на не́бо на о́блацѣхъ, и ви́дѣша я́ врази́ и́хъ.
И въ ча́съ то́й тру́съ бы́сть ве́лiй, и деся́тая ча́сть гра́да паде́, и поги́бе тру́сомъ име́нъ человѣ́ческихъ се́дмь ты́сящъ: и про́чiи при­­стра́шни бы́ша и да́ша сла́ву Бо́гу небе́сному.
Го́ре второ́е отъи́де: се́, го́ре тре́тiе гряде́тъ ско́ро.
И седмы́й А́нгелъ воструби́, и бы́ша гла́си вели́цы на небесѣ́хъ, глаго́люще: бы́сть ца́р­ст­во мíра Го́спода на́­шего и Христа́ Его́, и воцари́т­ся во вѣ́ки вѣко́въ.
И два́десять и четы́ри ста́рцы, предъ Бо́гомъ сѣдя́щiи на престо́лѣхъ сво­и́хъ, падо́ша на ли́ца своя́ и поклони́шася Бо́гу,
глаго́люще: хва́лимъ Тя́, Го́споди Бо́же Вседержи́телю, И́же сы́й и бѣ́ и гряды́й, я́ко прiя́лъ еси́ си́лу Твою́ вели́кую и воцари́л­ся еси́:
и язы́цы прогнѣ́вашася: и прiи́де гнѣ́въ Тво́й, и вре́мя ме́ртвымъ су́дъ прiя́ти, и да́ти мзду́ рабо́мъ Тво­и́мъ проро́комъ и святы́мъ и боя́щымся и́мене Тво­его́, ма́лымъ и вели́кимъ, и растли́ти посмра́ждшыя {растли́в­шыя} зе́млю.
И от­ве́рзеся хра́мъ Бо́жiй на небеси́, и яви́ся киво́тъ завѣ́та Его́ въ хра́мѣ Его́: и бы́ша блиста́нiя и гла́си, и гро́ми и тру́съ, и гра́дъ вели́къ.
Латинский (Nova Vulgata)
Et datus est mihi calamus similis virgae dicens: «Surge et metire templum Dei et altare et adorantes in eo.
Atrium autem, quod est foris templum, eice foras et ne metiaris illud, quoniam datum est gentibus, et civitatem sanctam calcabunt mensibus quadraginta duobus.
Et dabo duobus testibus meis, et prophetabunt diebus mille ducentis sexaginta amicti saccis».
Hi sunt duae olivae et duo candelabra in conspectu Domini terrae stantes.
Et si quis eis vult nocere, ignis exit de ore illorum et devorat inimicos eorum; et si quis voluerit eos laedere, sic oportet eum occidi.
Hi habent potestatem claudendi caelum, ne pluat pluvia diebus prophetiae ipsorum; et potestatem habent super aquas convertendi eas in sanguinem et percutere terram omni plaga, quotienscumque voluerint.
Et cum finierint testimonium suum, bestia, quae ascendit de abysso, faciet adversus illos bellum et vincet eos et occidet illos.
Et corpus eorum in platea civitatis magnae, quae vocatur spiritaliter Sodoma et Aegyptus, ubi et Dominus eorum crucifixus est;
et vident de populis et tribubus et linguis et gentibus corpus eorum per tres dies et dimidium, et corpora eorum non sinunt poni in monumento.
Et inhabitantes terram gaudent super illis et iucundantur et munera mittent invicem, quoniam hi duo prophetae cruciaverunt eos, qui inhabitant super terram.
Et post dies tres et dimidium spiritus vitae a Deo intravit in eos, et steterunt super pedes suos; et timor magnus cecidit super eos, qui videbant eos.
Et audierunt vocem magnam de caelo dicentem illis: «Ascendite huc»; et ascenderunt in caelum in nube, et viderunt illos inimici eorum.
Et in illa hora factus est terraemotus magnus, et decima pars civitatis cecidit, et occisi sunt in terraemotu nomina hominum septem milia, et reliqui in timorem sunt missi et dederunt gloriam Deo caeli.
Vae secundum abiit; ecce vae tertium venit cito.
Et septimus angelus tuba cecinit, et factae sunt voces magnae in caelo dicentes: «Factum est regnum huius mundi Domini nostri et Christi eius, et regnabit in saecula saeculorum».
Et viginti quattuor seniores, qui in conspectu Dei sedent in thronis suis, ceciderunt super facies suas et adoraverunt Deum
dicentes: «Gratias agimus tibi, Domine, Deus omnipotens, qui es et qui eras, quia accepisti virtutem tuam magnam et regnasti.
Et iratae sunt gentes, et advenit ira tua, et tempus mortuorum iudicari et reddere mercedem servis tuis prophetis et sanctis et timentibus nomen tuum, pusillis et magnis, et exterminare eos, qui exterminant terram».
Et apertum est templum Dei in caelo, et visa est arca testamenti eius in templo eius; et facta sunt fulgura et voces et terraemotus et grando magna.
Арабский (Arabic Van Dyke)
ثُمَّ أُعْطِيتُ قَصَبَةً شِبْهَ عَصًا، وَوَقَفَ الْمَلاَكُ قَائِلاً لِي:«قُمْ وَقِسْ هَيْكَلَ اللهِ وَالْمَذْبَحَ وَالسَّاجِدِينَ فِيهِ.
وَأَمَّا الدَّارُ الَّتِي هِيَ خَارِجَ الْهَيْكَلِ، فَاطْرَحْهَا خَارِجًا وَلاَ تَقِسْهَا، لأَنَّهَا قَدْ أُعْطِيَتْ لِلأُمَمِ، وَسَيَدُوسُونَ الْمَدِينَةَ الْمُقَدَّسَةَ اثْنَيْنِ وَأَرْبَعِينَ شَهْرًا.
وَسَأُعْطِي لِشَاهِدَيَّ، فَيَتَنَبَّآنِ أَلْفًا وَمِئَتَيْنِ وَسِتِّينَ يَوْمًا، لاَبِسَيْنِ مُسُوحًا».
هذَانِ هُمَا الزَّيْتُونَتَانِ وَالْمَنَارَتَانِ الْقَائِمَتَانِ أَمَامَ رَبِّ الأَرْضِ.
وَإِنْ كَانَ أَحَدٌ يُرِيدُ أَنْ يُؤْذِيَهُمَا، تَخْرُجُ نَارٌ مِنْ فَمِهِمَا وَتَأْكُلُ أَعْدَاءَهُمَا. وَإِنْ كَانَ أَحَدٌ يُرِيدُ أَنْ يُؤْذِيَهُمَا، فَهكَذَا لاَ بُدَّ أَنَّهُ يُقْتَلُ.
هذَانِ لَهُمَا السُّلْطَانُ أَنْ يُغْلِقَا السَّمَاءَ حَتَّى لاَ تُمْطِرَ مَطَرًا فِي أَيَّامِ نُبُوَّتِهِمَا، وَلَهُمَا سُلْطَانٌ عَلَى الْمِيَاهِ أَنْ يُحَوِّلاَهَا إِلَى دَمٍ، وَأَنْ يَضْرِبَا الأَرْضَ بِكُلِّ ضَرْبَةٍ كُلَّمَا أَرَادَا.
وَمَتَى تَمَّمَا شَهَادَتَهُمَا، فَالْوَحْشُ الصَّاعِدُ مِنَ الْهَاوِيَةِ سَيَصْنَعُ مَعَهُمَا حَرْبًا وَيَغْلِبُهُمَا وَيَقْتُلُهُمَا.
وَتَكُونُ جُثَّتَاهُمَا عَلَى شَارِعِ الْمَدِينَةِ الْعَظِيمَةِ الَّتِي تُدْعَى رُوحِيًّا سَدُومَ وَمِصْرَ، حَيْثُ صُلِبَ رَبُّنَا أَيْضًا.
وَيَنْظُرُ أُنَاسٌ مِنَ الشُّعُوبِ وَالْقَبَائِلِ وَالأَلْسِنَةِ وَالأُمَمِ جُثَّتَيْهِمَا ثَلاَثَةَ أَيَّامٍ وَنِصْفًا، وَلاَ يَدَعُونَ جُثَّتَيْهِمَا تُوضَعَانِ فِي قُبُورٍ.
وَيَشْمَتُ بِهِمَا السَّاكِنُونَ عَلَى الأَرْضِ وَيَتَهَلَّلُونَ، وَيُرْسِلُونَ هَدَايَا بَعْضُهُمْ لِبَعْضٍ لأَنَّ هذَيْنِ النَّبِيَّيْنِ كَانَا قَدْ عَذَّبَا السَّاكِنِينَ عَلَى الأَرْضِ.
ثُمَّ بَعْدَ الثَّلاَثَةِ الأَيَّامِ وَالنِّصْفِ، دَخَلَ فِيهِمَا رُوحُ حَيَاةٍ مِنَ اللهِ، فَوَقَفَا عَلَى أَرْجُلِهِمَا. وَوَقَعَ خَوْفٌ عَظِيمٌ عَلَى الَّذِينَ كَانُوا يَنْظُرُونَهُمَا.
وَسَمِعُوا صَوْتًا عَظِيمًا مِنَ السَّمَاءِ قَائِلاً لَهُمَا:«اصْعَدَا إِلَى ههُنَا». فَصَعِدَا إِلَى السَّمَاءِ فِي السَّحَابَةِ، وَنَظَرَهُمَا أَعْدَاؤُهُمَا.
وَفِي تِلْكَ السَّاعَةِ حَدَثَتْ زَلْزَلَةٌ عَظِيمَةٌ، فَسَقَطَ عُشْرُ الْمَدِينَةِ، وَقُتِلَ بِالزَّلْزَلَةِ أَسْمَاءٌ مِنَ النَّاسِ: سَبْعَةُ آلاَفٍ. وَصَارَ الْبَاقُونَ فِي رَعْبَةٍ، وَأَعْطَوْا مَجْدًا لإِلهِ السَّمَاءِ.
الْوَيْلُ الثَّانِي مَضَى وَهُوَذَا الْوَيْلُ الثَّالِثُ يَأْتِي سَرِيعًا.
ثُمَّ بَوَّقَ الْمَلاَكُ السَّابِعُ، فَحَدَثَتْ أَصْوَاتٌ عَظِيمَةٌ فِي السَّمَاءِ قَائِلَةً:«قَدْ صَارَتْ مَمَالِكُ الْعَالَمِ لِرَبِّنَا وَمَسِيحِهِ، فَسَيَمْلِكُ إِلَى أَبَدِ الآبِدِينَ».
وَالأَرْبَعَةُ وَالْعِشْرُونَ شَيْخًا الْجَالِسُونَ أَمَامَ اللهِ عَلَى عُرُوشِهِمْ، خَرُّوا عَلَى وُجُوهِهِمْ وَسَجَدُوا ِلله
قَائِلِينَ:«نَشْكُرُكَ أَيُّهَا الرَّبُّ الإِلهُ الْقَادِرُ عَلَى كُلِّ شَيْءٍ، الْكَائِنُ وَالَّذِي كَانَ وَالَّذِي يَأْتِي، لأَنَّكَ أَخَذْتَ قُدْرَتَكَ الْعَظِيمَةَ وَمَلَكْتَ.
وَغَضِبَتِ الأُمَمُ، فَأَتَى غَضَبُكَ وَزَمَانُ الأَمْوَاتِ لِيُدَانُوا، وَلِتُعْطَى الأُجْرَةُ لِعَبِيدِكَ الأَنْبِيَاءِ وَالْقِدِّيسِينَ وَالْخَائِفِينَ اسْمَكَ، الصِّغَارِ وَالْكِبَارِ، وَلِيُهْلَكَ الَّذِينَ كَانُوا يُهْلِكُونَ الأَرْضَ».
وَانْفَتَحَ هَيْكَلُ اللهِ فِي السَّمَاءِ، وَظَهَرَ تَابُوتُ عَهْدِهِ فِي هَيْكَلِهِ، وَحَدَثَتْ بُرُوقٌ وَأَصْوَاتٌ وَرُعُودٌ وَزَلْزَلَةٌ وَبَرَدٌ عَظِيمٌ.
Менга ҳассага ўхшаш бир қамиш берилиб, шундай дейилди: “Тур, Худонинг маъбадини ва қурбонгоҳни ўлчаб чиқ, унда сажда қилувчиларни санаб чиқ.
Лекин маъбаднинг ташқарисидаги ҳовлини қолдир, уни ўлчама. Чунки у ер мажусийларга берилган. Улар табаррук шаҳарни қирқ икки ой оёқ ости қиладилар.
Мен икки шоҳидимга қудрат бераман, улар жул кийган ҳолда бир минг икки юз олтмиш кун пайғамбарлик қиладилар”.
Булар дунёнинг Рабби олдида туражак иккита зайтун дарахти ва иккита машъалдир.
Агар ким уларга озор бермоқчи бўлса, оғизларидан ўт чиқиб, душманларини еб битиради. Уларга озор беришни истаган шундай ўлдирилиши керак.
Улар пайғамбарлик қиладиган кунларда ерга ёмғир ёғмасин, деб кўк юзини боғлаш қудратига эгадирлар. Улар сувни қонга айлантириш ва ер юзини истаган вақтида турли балою офатларга йўлиқтириш қудратига эгадир.
Улар шаҳодат бериб бўлгандан кейин, тубсизлик қаъридан чиққан ваҳший ҳайвон улар билан жанг қилади, уларни енгади ва ўлдиради.
Уларнинг жасадлари буюк шаҳарнинг майдонига ташланиб қолади. Бизнинг Раббимиз ҳам ўша шаҳарда хочга михланган эди, унинг рамзий номи Садўм ва Мисрдир.
Барча халқлардан, қабилалардан, турли тил ва миллатлардан бўлган одамлар уч ярим кун уларнинг жасадларига кўз олайтириб, дафн этишга рухсат беришмайди.
Ер юзида яшаётганлар бундан севиниб хурсандчилик қилишади ва бир-бирларига ҳадялар юборишади. Чунки иккала пайғамбар ер юзида яшовчиларга кўп азоб берган эдилар.
Уч ярим кундан кейин икки пайғамбарнинг вужудига Худодан ҳаёт руҳи кирди ва улар оёққа турдилар. Уларни кўрганларга қаттиқ даҳшат тушди.
Икки пайғамбар самодан келган баланд бир овознинг: “Бу ёққа чиқинглар!” – деганини эшитибоқ, душманларининг кўз ўнгида булут ичида осмонга кўтарилишди.
Ўша заҳоти шиддатли бир зилзила юз берди ва шаҳарнинг ўндан бир қисми қулади. Зилзилада етти минг киши нобуд бўлди. Қолганлари эса даҳшатда қолиб, самодаги Худога ҳамду сано айтишди.
Иккинчи “вой” ўтди. Мана, учинчи “вой” тез яқинлашяпти.
Еттинчи фаришта карнай чалди. Осмонда баланд овозлар янгради:“Бу дунёнинг ҳукмронлиги ХудовандимизгаВа Унинг Масиҳига ўтди энди.У абадулабад ҳукмронлик қилади”.
Сўнг Худонинг ҳузурида тахтларида ўтирган йигирма тўрт нафар оқсоқол юз тубан ерга ташландилар ва Худога сажда қилиб дедилар:
“Ё Раббий, Тангри Таоло,Ҳар нарсага қодир Сарвари коинот!Ҳозир борсан, илгари бўлгансан.Келажакда ҳам бор бўлажаксан.Биз Сенга шукрлар қиламиз.Сен буюк қудратингни амалга ошириб,Шоҳ ўрнини эгалладинг.
Элу халқлар ғазабланган эди,Сен ҳам ғазабга миндинг.Ана, ўликларни ҳукм қилиш вақт-соати келди,Қулларинг – пайғамбарлар ва азизларингҲамда Сендан қўрққан каттаю кичикларниЎз қилмишларига яраша тақдирлаш вақт-соати келди,Ер юзини хароб қилувчиларни хароб қилиш вақт-соати келди!”
Кейин Худонинг осмондаги маъбади очилди. Маъбадда Унинг Аҳд Сандиғи кўринди. Ўшанда чақмоқ чақиб, момақалдироқ садолари янгради, зилзила бошланди, шиддатли дўл ёғди.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible