Скрыть
17:4
17:6
17:7
17:9
17:10
17:11
17:13
17:17
Церковнославянский (рус)
И прiи́де еди́нъ от­ седми́ А́нгелъ иму́щихъ се́дмь фiа́лъ, и глаго́ла со мно́ю, глаго́ля ми́: прiиди́, да покажу́ ти су́дъ любо­дѣ́йцы вели́кiя, сѣдя́щiя на вода́хъ мно́гихъ:
съ не́юже любо­дѣ́яша ца́рiе зе́мстiи, и упи́шася живу́щiи на земли́ от­ вина́ любо­дѣя́нiя ея́.
И веде́ мя въ пу́сто мѣ́сто ду́хомъ: и ви́дѣхъ жену́ сѣдя́щу на звѣ́ри червле́нѣ, испо́лненѣмъ име́нъ ху́лныхъ, и́же имѣ́яше гла́въ се́дмь и рого́въ де́сять.
И жена́ бѣ́ облечена́ въ порфи́ру и червлени́цу, и позлащена́ зла́томъ и ка́менiемъ драги́мъ и би́серомъ, иму́щи ча́шу зла́ту въ руцѣ́ сво­е́й по́лну ме́рзости и скве́рнъ любо­дѣя́нiя ея́:
и на челѣ́ ея́ напи́сано и́мя: та́йна, Вавило́нъ вели́кiй, ма́ти любо­дѣ́йцамъ и ме́рзостемъ зе́мскимъ.
И ви́дѣхъ жену́ пiя́ну кровьми́ святы́хъ и кровьми́ свидѣ́телей Иису́совыхъ, и диви́хся, ви́дѣвъ ю́, ди́вомъ вели́кимъ.
И рече́ ми А́нгелъ: что́ диви́шися? А́зъ ти́ реку́ та́йну жены́ [сея́] и звѣ́ря нося́щаго ю́, се́дмь гла́въ иму́ща и рого́въ де́сять.
Звѣ́рь, его́же ви́дѣлъ еси́, бѣ́, и нѣ́сть, и и́мать взы́ти от­ бе́здны, и въ па́губу по́йдетъ: и удивя́т­ся живу́щiи на земли́, и́мже имена́ не напи́сана су́ть въ кни́гу живо́тную от­ сложе́нiя мíра, ви́дяще, я́ко звѣ́рь бѣ́, и нѣ́сть, и преста́ {ви́дяще звѣ́ря, и́же бѣ́, и нѣ́сть, и предста́нетъ}.
Здѣ́ у́мъ, и́же и́мать му́дрость. Се́дмь гла́въ го́ры су́ть се́дмь, идѣ́же жена́ сѣди́тъ на ни́хъ,
и ца́рiе се́дмь су́ть: пя́ть и́хъ па́ло, и еди́нъ е́сть, [а] другі́й еще́ не прiи́де: и егда́ прiи́детъ, ма́ло ему́ е́сть пребы́ти {подоба́етъ бы́ти}.
И звѣ́рь, и́же бѣ́ и нѣ́сть, и то́й осмы́й е́сть, и от­ седми́хъ е́сть, и въ па́губу и́детъ.
И де́сять рого́въ, я́же ви́дѣлъ еси́, де́сять царе́й су́ть, и́же ца́р­ст­ва еще́ не прiя́ша, но о́бласть я́ко ца́рiе на еди́нъ ча́съ прiи́мутъ со звѣ́ремъ.
Сі́и еди́ну во́лю и́мутъ, и си́лу и о́бласть свою́ звѣ́рю даду́тъ:
сі́и со А́гнцемъ бра́нь сотворя́тъ, и А́гнецъ побѣди́тъ я́, я́ко Госпо́дь господе́мъ е́сть и Ца́рь царе́мъ: и су́щiи съ Ни́мъ зва́н­нiи и избра́н­нiи и вѣ́рни.
И глаго́ла ми́: во́ды, я́же еси́ ви́дѣлъ, идѣ́же любо­дѣ́йца сѣди́тъ, лю́дiе и наро́ди су́ть, и племена́ и язы́цы.
И де́сять рого́въ, я́же ви́дѣлъ еси́ на звѣ́ри, сі́и любо­дѣ́йцу воз­ненави́дятъ, и запустѣ́в­шу сотворя́тъ ю́ и на́гу, и пло́ть ея́ снѣдя́тъ, и сожгу́тъ ю́ огне́мъ:
Бо́гъ бо да́лъ е́сть въ сердца́ и́хъ, сотвори́ти во́лю Его́, и сотвори́ти еди́ну во́лю, и да́ти ца́р­ст­во свое́ звѣ́рю, до́ндеже сконча́ют­ся глаго́лы Бо́жiи.
И жена́, ю́же ви́дѣлъ еси́, гра́дъ е́сть вели́кiй, и́же и́мать ца́р­ст­во надъ цари́ земны́ми.
Греческий [Greek (Koine)]
καὶ ἦλθεν εἷς ἐκ τῶν ἑπτὰ ἀγγέλων τῶν ἐχόν­των τὰς ἑπτὰ φιάλας καὶ ἐλάλησεν μετ᾿ ἐμοῦ λέγων δεῦρο δείξω σοι τὸ κρίμα τῆς πόρνης τῆς μεγά­λης τῆς καθημένης ἐπι­̀ ὑδάτων πολλῶν
μεθ᾿ ἧς ἐπόρνευσαν οἱ βασιλεῖς τῆς γῆς καὶ ἐμεθύσθησαν οἱ κατοικοῦν­τες τὴν γῆν ἐκ τοῦ οἴνου τῆς πορνείας αὐτῆς
καὶ ἀπήνεγκέν με εἰς ἔρημον ἐν πνεύ­ματι καὶ εἶδον γυναῖκα καθημένην ἐπι­̀ θηρίον κόκκινον γέμον­τα ὀνόματα βλασφημίας ἔχων κεφαλὰς ἑπτὰ καὶ κέρατα δέκα
καὶ ἡ γυνὴ ἦν περιβεβλημένη πορφυροῦν καὶ κόκκινον καὶ κεχρυσωμένη χρυσίῳ καὶ λίθῳ τιμίῳ καὶ μαργαρίταις ἔχουσα ποτήριον χρυσοῦν ἐν τῇ χειρὶ αὐτῆς γέμον βδελυγμάτων καὶ τὰ ἀκάθαρτα τῆς πορνείας αὐτῆς
καὶ ἐπι­̀ τὸ μέτωπον αὐτῆς ὄνομα γεγραμμένον μυστήριον Βαβυλὼν ἡ μεγά­λη ἡ μήτηρ τῶν πορνῶν καὶ τῶν βδελυγμάτων τῆς γῆς
καὶ εἶδον τὴν γυναῖκα μεθύουσαν ἐκ τοῦ αἵμα­τος τῶν ἁγίων καὶ ἐκ τοῦ αἵμα­τος τῶν μαρτύρων Ἰησοῦ καὶ ἐθαύμασα ἰδὼν αὐτὴν θαῦμα μέγα
καὶ εἶπέν μοι ὁ ἄγγελος δια­̀ τί ἐθαύμασας ἐγὼ ἐρῶ σοι τὸ μυστήριον τῆς γυναικὸς καὶ τοῦ θηρίου τοῦ βαστάζον­τος αὐτήν τοῦ ἔχον­τος τὰς ἑπτὰ κεφαλὰς καὶ τὰ δέκα κέρατα
τὸ θηρίον ὃ εἶδες ἦν καὶ οὐκ ἔστιν καὶ μέλλει ἀναβαίνειν ἐκ τῆς ἀβύσ­σου καὶ εἰς ἀπώλειαν ὑπάγει καὶ θαυμασθήσον­ται οἱ κατοικοῦν­τες ἐπι­̀ τῆς γῆς ὧν οὐ γέγραπται τὸ ὄνομα ἐπι­̀ τὸ βιβλίον τῆς ζωῆς ἀπο­̀ κατα­βολῆς κόσμου βλεπόν­των τὸ θηρίον ὅτι ἦν καὶ οὐκ ἔστιν καὶ παρέσται
ὧδε ὁ νοῦς ὁ ἔχων σοφίαν αἱ ἑπτὰ κεφαλαὶ ἑπτὰ ὄρη εἰσίν ὅπου ἡ γυνὴ κάθηται ἐπ᾿ αὐτῶν καὶ βασιλεῖς ἑπτά εἰσιν
οἱ πέν­τε ἔπεσαν ὁ εἷς ἔστιν ὁ ἄλλος οὔπω ἦλθεν καὶ ὅταν ἔλθῃ ὀλίγον αὐτὸν δεῖ μεῖναι
καὶ τὸ θηρίον ὃ ἦν καὶ οὐκ ἔστιν καὶ αὐτὸς ὄγδοός ἐστιν καὶ ἐκ τῶν ἑπτά ἐστιν καὶ εἰς ἀπώλειαν ὑπάγει
καὶ τὰ δέκα κέρατα ἃ εἶδες δέκα βασιλεῖς εἰσιν οἵτινες βασιλείαν οὔπω ἔλαβον ἀλλὰ ἐξουσίαν ὡς βασιλεῖς μίαν ὥραν λαμβάνουσιν μετὰ τοῦ θηρίου
οὗτοι μίαν γνώμην ἔχουσιν καὶ τὴν δύναμιν καὶ ἐξουσίαν αὐτῶν τῷ θηρίῳ διδόασιν
οὗτοι μετὰ τοῦ ἀρνίου πολεμήσουσιν καὶ τὸ ἀρνίον νικήσει αὐτούς ὅτι κύριος κυρίων ἐστὶν καὶ βασιλεὺς βασιλέων καὶ οἱ μετ᾿ αὐτοῦ κλητοὶ καὶ ἐκλεκτοὶ καὶ πιστοί
καὶ λέγει μοι τὰ ὕδατα ἃ εἶδες οὗ ἡ πόρνη κάθηται λαοὶ καὶ ὄχλοι εἰσὶν καὶ ἔθνη καὶ γλῶσ­σαι
καὶ τὰ δέκα κέρατα ἃ εἶδες καὶ τὸ θηρίον οὗτοι μισήσουσιν τὴν πόρνην καὶ ἠρημωμένην ποιήσουσιν αὐτὴν καὶ γυμνήν καὶ τὰς σάρκας αὐτῆς φάγον­ται καὶ αὐτὴν κατα­καύσουσιν ἐν πυρί
ὁ γὰρ θεὸς ἔδωκεν εἰς τὰς καρδίας αὐτῶν ποιῆσαι τὴν γνώμην αὐτοῦ καὶ ποιῆσαι μίαν γνώμην καὶ δοῦναι τὴν βασιλείαν αὐτῶν τῷ θηρίῳ ἄχρι τελεσθήσον­ται οἱ λόγοι τοῦ θεοῦ
καὶ ἡ γυνὴ ἣν εἶδες ἔστιν ἡ πόλις ἡ μεγά­λη ἡ ἔχουσα βασιλείαν ἐπι­̀ τῶν βασιλέων τῆς γῆς
Етти косали етти фариштадан бири келиб, менга шундай деди: “Бу ёққа келгин, кўп сувлар бўйида ўтирган буюк фоҳишага чиқарилган ҳукмни сенга кўрсатаман.
Ер юзи шоҳлари у билан фаҳш қиларди, ер юзида яшаётганлар унинг зино шаробидан маст бўлардилар”.
Бундан кейин фаришта мени Илоҳий Руҳ таъсирида чўлга олиб келди. У ерда етти бошли, ўн шохли, куфрона номлар билан тўлиб-тошган қип-қизил бир ҳайвон устига минган хотинни кўрдим.
Хотин қип-қизил, арғувон кийимда, олтин, жавоҳирот, марваридлар билан безанган эди. Унинг қўлида ифлосликлар билан, зино ҳаромликлари билан тўлиб-тошган олтин коса бор эди.
Хотиннинг пешанасида унинг исми ёзилган эди: “Сир: буюк Бобил – ер юзи фоҳишалари ва ҳаромликлари онасидир”.
Хотин Худо азизлари қонидан, Исо шоҳидлари қонидан маст бўлганини кўрдим. Уни кўриб, ғоят даражада ҳайрон бўлдим.
Фаришта менга деди: “Нима учун ҳайратга тушдинг? Мен сенга хотиннинг ва уни кўтариб юрган етти бошли, ўн шохли ҳайвоннинг сирини айтиб бераман.
Ана, сен кўрган ҳайвон бор эди, энди йўқ. У кўп ўтмай тубсизлик қаъридан чиқиб, ҳалокатга йўлиқади. Ер юзида яшаётган ва дунё яратилгандан буён ҳаёт китобига ёзилмаган барча одамлар ҳайвонни кўриб, ҳайрон қоладилар. Чунки у бор эди, ҳозир йўқ, аммо яна келади.
Буни англамоқ учун ўткир ақлу идрок даркор. Етти бош – хотин устида ўтирган етти тоғдир.
Шу билан бирга етти подшоҳдир. Буларнинг бештаси маҳв бўлди, биттаси қолди, бошқаси эса ҳали келган эмас; у келганда ҳам кўп вақт турмайди.
Илгари бор, ҳозир йўқ ҳайвон эса етти подшоҳдан бири бўла туриб, саккизинчисидир, у ҳалокатга йўлиқади.
Сен кўрган ўнта шох – ўн подшоҳ демакдир. Улар ҳали салтанатни қўлга олган эмас. Улар ҳайвон билан бирга подшоҳ бўлиб, бир соат ҳокимлик қиладилар.
Булар бир фикрда бўлиб, қудратни ва салтанатни ҳайвонга топширадилар.
Улар Қўзи билан жанг қиладилар, аммо Қўзи уларни енгиб чиқади. Чунки Қўзи ҳокимларнинг Ҳокими – Шоҳаншоҳдир. У билан бирга бўлганлар эса даъват этилганлар, танланганлар, содиқ қолганлардир”.
Фаришта менга яна шундай деди: “Фоҳиша ўтирган, сен кўрган сувлар – элу халқ, миллатлар, элатлар ва тиллардир.
Сен кўрган ҳайвондаги ўнта шох фоҳишадан нафратланадилар. Уни яланғочлаб, барбод қиладилар, гўштини бурдалаб ейдилар, ўзини эса ўтда ёндирадилар.
Чунки Худо Ўзининг иродасини бажаришни уларнинг дилига солган. Шундай қилиб, Худонинг каломлари бажо келмагунга қадар, улар бир жон, бир тан бўлиб, ўз ҳукмронликларини ҳайвонга топширадилар.
Сен кўрган хотин – ер юзи подшоҳлари устидан ҳукмронлик қиладиган буюк шаҳардир”.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible