Скрыть
1:1
1:2
1:11
1:19
Церковнославянский (рус)
Апока́липсисъ {от­крове́нiе} Иису́са Христа́, его́же {е́же} даде́ Ему́ Бо́гъ, показа́ти рабо́мъ Сво­и́мъ, и́мже подоба́етъ бы́ти вско́рѣ. И сказа́, посла́въ чрезъ А́нгела Сво­его́ рабу́ Сво­ему́ Иоа́н­ну,
и́же свидѣ́тел­ст­вова сло́во Бо́жiе и свидѣ́тел­ст­во Иису́съ Христо́во, и ели́ка ви́дѣ.
Блаже́нъ чты́й, и слы́шащiи словеса́ проро́че­ст­вiя, и соблюда́ющiи пи́саная въ не́мъ: вре́мя бо бли́зъ.
Иоа́н­нъ седми́мъ це́рквамъ, я́же су́ть во Асі́и: благода́ть ва́мъ и ми́ръ от­ Су́щаго, и И́же бѣ́, и Гряду́щаго, и от­ седми́ духо́въ, и́же предъ престо́ломъ Его́ су́ть,
и от­ Иису́са Христа́, И́же е́сть свидѣ́тель вѣ́рный, пе́рвенецъ изъ ме́ртвыхъ и кня́зь царе́й земны́хъ: лю́бящу ны́ и омы́в­шу на́съ от­ грѣ́хъ на́шихъ Кро́вiю Сво­е́ю,
и сотвори́лъ е́сть на́съ цари́ и иере́и Бо́гу и Отцу́ Сво­ему́, Тому́ сла́ва и держа́ва во вѣ́ки вѣко́въ. Ами́нь.
Се́, гряде́тъ со о́блаки, и у́зритъ Его́ вся́ко о́ко и и́же Его́ прободо́ша, и пла́чь сотворя́тъ о Не́мъ вся́ колѣ́на земна́я. Е́й, ами́нь.
А́зъ е́смь А́лфа и Оме́га, нача́токъ и коне́цъ, глаго́летъ Госпо́дь, сы́й, и И́же бѣ́, и гряды́й, Вседержи́тель.
А́зъ Иоа́н­нъ, и́же и бра́тъ ва́шъ и о́бщникъ въ печа́ли и во ца́р­ст­вiи и въ терпѣ́нiи Иису́съ Христо́вѣ, бы́хъ во о́стровѣ нарица́емѣмъ Па́тмосъ за сло́во Бо́жiе и за свидѣ́тел­ст­во Иису́съ Христо́во.
Бы́хъ въ ду́сѣ въ де́нь недѣ́лный, и слы́шахъ за собо́ю гла́съ ве́лiй я́ко трубы́ глаго́лющiя: А́зъ е́смь А́лфа и Оме́га, Пе́рвый и Послѣ́днiй:
и: я́же ви́диши, напиши́ въ кни́гу, и посли́ це́рквамъ, я́же су́ть во Асі́и: во Ефе́съ и въ Сми́рну, въ Перга́мъ и въ Ѳиати́ръ, и въ Сарди́съ и въ Филаделфі́ю и въ Лаодикі́ю.
И обрати́хся ви́дѣти гла́съ, и́же глаго́лаше со мно́ю: и обрати́вся ви́дѣхъ се́дмь свѣти́лникъ златы́хъ,
и посредѣ́ седми́ свѣти́лниковъ подо́бна Сы́ну Человѣ́чу, облече́на въ поди́ръ и препоя́сана при­­ сосцу́ по́ясомъ златы́мъ:
глава́ же Его́ и вла́си бѣлы́ а́ки яри́на бѣ́лая, я́коже снѣ́гъ: и о́чи Его́ я́ко пла́мень о́гненъ:
и но́зѣ Его́ подо́бнѣ халколива́ну, я́коже въ пещи́ разжже́н­нѣ: и гла́съ Его́ я́ко гла́съ во́дъ мно́гъ:
и держя́ въ руцѣ́ Сво­е́й деснѣ́й се́дмь звѣ́здъ: и изъ у́стъ Его́ ме́чь обою́ду о́стръ изостре́нъ исходя́й: и лице́ Его́ я́коже со́лнце сiя́етъ въ си́лѣ сво­е́й.
И егда́ ви́дѣхъ Его́, падо́хъ къ нога́ма Его́ я́ко ме́ртвъ. И положи́ десни́цу Свою́ на мнѣ́, глаго́ля ми́: не бо́йся: А́зъ е́смь Пе́рвый и Послѣ́днiй
и живы́й: и бы́хъ ме́ртвъ, и се́, жи́въ е́смь во вѣ́ки вѣко́въ, ами́нь: и и́мамъ ключи́ а́да и сме́рти.
Напиши́ у́бо, я́же ви́дѣлъ еси́, и я́же су́ть, и и́мже подоба́етъ бы́ти по се́мъ.
Та́ин­ство седми́ звѣ́здъ, я́же ви́дѣлъ еси́ на десни́цѣ Мо­е́й, и се́дмь свѣти́лникъ златы́хъ: се́дмь звѣ́здъ А́нгели седми́ церкве́й су́ть: и се́дмь свѣти́лниковъ, я́же ви́дѣлъ еси́, се́дмь церкве́й су́ть.
Арабский (Arabic Van Dyke)
إِعْلاَنُ يَسُوعَ الْمَسِيحِ، الَّذِي أَعْطَاهُ إِيَّاهُ اللهُ، لِيُرِيَ عَبِيدَهُ مَا لاَ بُدَّ أَنْ يَكُونَ عَنْ قَرِيبٍ، وَبَيَّنَهُ مُرْسِلاً بِيَدِ مَلاَكِهِ لِعَبْدِهِ يُوحَنَّا،
الَّذِي شَهِدَ بِكَلِمَةِ اللهِ وَبِشَهَادَةِ يَسُوعَ الْمَسِيحِ بِكُلِّ مَا رَآهُ.
طُوبَى لِلَّذِي يَقْرَأُ وَلِلَّذِينَ يَسْمَعُونَ أَقْوَالَ النُّبُوَّةِ، وَيَحْفَظُونَ مَا هُوَ مَكْتُوبٌ فِيهَا، لأَنَّ الْوَقْتَ قَرِيبٌ.
يُوحَنَّا، إِلَى السَّبْعِ الْكَنَائِسِ الَّتِي فِي أَسِيَّا: نِعْمَةٌ لَكُمْ وَسَلاَمٌ مِنَ الْكَائِنِ وَالَّذِي كَانَ وَالَّذِي يَأْتِي، وَمِنَ السَّبْعَةِ الأَرْوَاحِ الَّتِي أَمَامَ عَرْشِهِ،
وَمِنْ يَسُوعَ الْمَسِيحِ الشَّاهِدِ الأَمِينِ، الْبِكْرِ مِنَ الأَمْوَاتِ، وَرَئِيسِ مُلُوكِ الأَرْضِ: الَّذِي أَحَبَّنَا، وَقَدْ غَسَّلَنَا مِنْ خَطَايَانَا بِدَمِهِ،
وَجَعَلَنَا مُلُوكًا وَكَهَنَةً للهِ أَبِيهِ، لَهُ الْمَجْدُ وَالسُّلْطَانُ إِلَى أَبَدِ الآبِدِينَ. آمِينَ.
هُوَذَا يَأْتِي مَعَ السَّحَابِ، وَسَتَنْظُرُهُ كُلُّ عَيْنٍ، وَالَّذِينَ طَعَنُوهُ، وَيَنُوحُ عَلَيْهِ جَمِيعُ قَبَائِلِ الأَرْضِ. نَعَمْ آمِينَ.
«أَنَا هُوَ الأَلِفُ وَالْيَاءُ، الْبَِدَايَةُ وَالنِّهَايَةُ» يَقُولُ الرَّبُّ الْكَائِنُ وَالَّذِي كَانَ وَالَّذِي يَأْتِي، الْقَادِرُ عَلَى كُلِّ شَيْءٍ.
أَنَا يُوحَنَّا أَخُوكُمْ وَشَرِيكُكُمْ فِي الضِّيقَةِ وَفِي مَلَكُوتِ يَسُوعَ الْمَسِيحِ وَصَبْرِهِ. كُنْتُ فِي الْجَزِيرَةِ الَّتِي تُدْعَى بَطْمُسَ مِنْ أَجْلِ كَلِمَةِ اللهِ، وَمِنْ أَجْلِ شَهَادَةِ يَسُوعَ الْمَسِيحِ.
كُنْتُ فِي الرُّوحِ فِي يَوْمِ الرَّبِّ، وَسَمِعْتُ وَرَائِي صَوْتًا عَظِيمًا كَصَوْتِ بُوقٍ
قَائِلاً:«أَنَا هُوَ الأَلِفُ وَالْيَاءُ. الأَوَّلُ وَالآخِرُ. وَالَّذِي تَرَاهُ، اكْتُبْ فِي كِتَابٍ وَأَرْسِلْ إِلَى السَّبْعِ الْكَنَائِسِ الَّتِي فِي أَسِيَّا: إِلَى أَفَسُسَ، وَإِلَى سِمِيرْنَا، وَإِلَى بَرْغَامُسَ، وَإِلَى ثَِيَاتِيرَا، وَإِلَى سَارْدِسَ، وَإِلَى فِيلاَدَلْفِيَا، وَإِلَى لاَوُدِكِيَّةَ».
فَالْتَفَتُّ لأَنْظُرَ الصَّوْتَ الَّذِي تَكَلَّمَ مَعِي. وَلَمَّا الْتَفَتُّ رَأَيْتُ سَبْعَ مَنَايِرَ مِنْ ذَهَبٍ،
وَفِي وَسْطِ السَّبْعِ الْمَنَايِرِ شِبْهُ ابْنِ إِنْسَانٍ، مُتَسَرْبِلاً بِثَوْبٍ إِلَى الرِّجْلَيْنِ، وَمُتَمَنْطِقًا عِنْدَ ثَدْيَيْهِ بِمِنْطَقَةٍ مِنْ ذَهَبٍ.
وَأَمَّا رَأْسُهُ وَشَعْرُهُ فَأَبْيَضَانِ كَالصُّوفِ الأَبْيَضِ كَالثَّلْجِ، وَعَيْنَاهُ كَلَهِيبِ نَارٍ.
وَرِجْلاَهُ شِبْهُ النُّحَاسِ النَّقِيِّ، كَأَنَّهُمَا مَحْمِيَّتَانِ فِي أَتُونٍ. وَصَوْتُهُ كَصَوْتِ مِيَاهٍ كَثِيرَةٍ.
وَمَعَهُ فِي يَدِهِ الْيُمْنَى سَبْعَةُ كَوَاكِبَ، وَسَيْفٌ مَاضٍ ذُو حَدَّيْنِ يَخْرُجُ مِنْ فَمِهِ، وَوَجْهُهُ كَالشَّمْسِ وَهِيَ تُضِيءُ فِي قُوَّتِهَا.
فَلَمَّا رَأَيْتُهُ سَقَطْتُ عِنْدَ رِجْلَيْهِ كَمَيِّتٍ، فَوَضَعَ يَدَهُ الْيُمْنَى عَلَيَّ قَائِلاً لِي:«لاَ تَخَفْ، أَنَا هُوَ الأَوَّلُ وَالآخِرُ،
وَالْحَيُّ. وَكُنْتُ مَيْتًا، وَهَا أَنَا حَيٌّ إِلَى أَبَدِ الآبِدِينَ! آمِينَ. وَلِي مَفَاتِيحُ الْهَاوِيَةِ وَالْمَوْتِ.
فَاكْتُبْ مَا رَأَيْتَ، وَمَا هُوَ كَائِنٌ، وَمَا هُوَ عَتِيدٌ أَنْ يَكُونَ بَعْدَ هذَا.
سِرَّ السَّبْعَةِ الْكَوَاكِبِ الَّتِي رَأَيْتَ عَلَى يَمِينِي، وَالسَّبْعِ الْمَنَايِرِ الذَّهَبِيَّةِ: السَّبْعَةُ الْكَوَاكِبُ هِيَ مَلاَئِكَةُ السَّبْعِ الْكَنَائِسِ، وَالْمَنَايِرُ السَّبْعُ الَّتِي رَأَيْتَهَا هِيَ السَّبْعُ الْكَنَائِسِ».
Бу китоб Исо Масиҳнинг ваҳийсидир. Худо тез орада юз бериши муқаррар бўлган ҳодисотни Ўз қулларига кўрсатиши учун Исо Масиҳга ушбу ваҳийни берди. У эса фариштасини юбориб, қули Юҳаннога буни билдирди.
Юҳанно Худонинг каломи ва Исо Масиҳнинг шаҳодати, яъни кўрган нарсаларининг ҳаммаси ҳақида гувоҳлик берди.
Бу башоратни ўқиётган ва тинглаётганлар ҳамда бу ёзилганларга амал қилувчилар бахтиёрдир. Чунки вақт яқин.
Мен, Юҳанно, Асия вилоятидаги етти Масиҳ жамоатига ёзяпман: ҳозир бор, азалдан бор бўлган, келажакда бор бўлғуси Худодан, Унинг тахти олдида турган етти Руҳдан,
шунингдек, ўликлар ичидан биринчи бўлиб тирилган, ер юзи подшоҳларининг Шоҳаншоҳи бўлган ишончли шоҳид – Исо Масиҳдан сизларга иноят ва тинчлик бўлсин.Исо Масиҳ бизни кўп севди. У Ўз қонини тўкиб, бизни гуноҳларимиздан фориғ қилди.
У бизни шоҳлар қилди, Отаси Худо учун руҳонийлар ҳам қилди. Абадий шон-шараф, мангу салтанат Унга хосдир. Омин.
Мана, У булутлар билан келяпти!Ҳар бир кўз Уни кўради,Унинг баданини тешганлар ҳам кўради.Дунёнинг жамики қабилалари У туфайли фиғон чекади.Ҳа, шундай бўлгай! Омин.
“Мен – Ибтидо ва Интиҳодирман”,- дейди Худойи Таоло,Ҳозир бор, азалдан бор бўлган,Келажакда бор бўлғуси Сарвари коинот.
Мен – Исо Масиҳнинг қайғу-ҳасрати, салтанати ва сабр-қаноатига сизлар билан шерик бўлган биродарингиз Юҳанноман. Худонинг каломи туфайли ва Исо Масиҳ учун шоҳидлик берганим сабабли Патмос оролига сургун қилинган эдим.
Раббимиз Исонинг тирилиши қутланадиган кунда мен Илоҳий Руҳнинг таъсирида қолдим. Бирданига орқамдан карнай овозига ўхшаш кучли бир нидо эшитдим: “[Мен Ибтидо ва Интиҳо, Аввалию Охиридирман.]
Кўрганларингни китобга ёзиб бор ва Асиядаги етти жамоатга – Эфес, Измир, Пергам, Тиятира, Сардис, Филаделфия ва Лаодикия шаҳарларидаги жамоатларга юбор”.
Мен билан гаплашаётган Кимсани кўриш учун ўгирилдим. Шунда етти олтин шамдонни кўрдим.
Шамдонлар ўртасида бўйи баравар узун ридо кийган ва кўксига олтин камар боғлаган Инсон Ўғлига ўхшаш бир Кимса кўринди.
Унинг боши, сочлари бамисли оқ юнг, қордек оппоқ, кўзлари эса оташ алангасидек чақнарди.
Унинг оёқлари кўрада қиздирилган ялтироқ мисга ўхшарди, овози кўп сувларнинг шов-шувини эслатарди.
Ўнг қўлида етти юлдузни тутиб турар, оғзидан ўткир дудама қилич чиқазиб турар эди. Унинг юзи куннинг қизиғида балқийдиган қуёшдай балқиб турарди.
Уни кўришим биланоқ, Унинг оёқлари остига жонсиз каби йиқилдим. У эса ўнг қўлини устимга қўйиб, шундай деди: “Қўрқма! Мен Аввалию Охиридирман.
Тирикман. Ўлган эдим ва мана, абадулабад тирикман. Омин. Ўлим ва тамуғ очқичлари Мендадир.
Шундай қилиб, нималар кўрдинг, нималар бўляпти, бундан сўнг нималар юз беради, ҳаммасини ёзиб бор.
Ўнг қўлимда сен кўрган етти юлдуз ва етти олтин шамдон сирига келсак, етти юлдуз – етти жамоатнинг фаришталари, етти шамдон эса – етти жамоатдир”.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible