Скрыть
22:3
22:8
22:19
22:20
22:21
Церковнославянский (рус)
И показа́ ми чи́сту рѣку́ воды́ живо́тныя, свѣ́тлу я́ко криста́ллъ, исходя́щу от­ престо́ла Бо́жiя и А́гнча.
Посредѣ́ сто́гны его́ и по обапо́лы рѣки́ дре́во живо́тное, е́же твори́тъ плодо́въ два­на́­де­ся­те, на кі́йждо ме́сяцъ воз­дая́ пло́дъ сво́й: и ли́­ст­вiе дре́ва во исцѣле́нiе язы́комъ.
И вся́ка ана́ѳема не бу́детъ ктому́: и престо́лъ Бо́жiй и А́гнечь бу́детъ въ не́мъ, и раби́ Его́ послу́жатъ Ему́,
и у́зрятъ лице́ Его́, и и́мя Его́ на челѣ́хъ и́хъ.
И но́щи не бу́детъ та́мо, и не потре́буютъ свѣ́та от­ свѣти́лника, ни свѣ́та со́лнечнаго, я́ко Госпо́дь Бо́гъ просвѣща́етъ я́: и воцаря́т­ся во вѣ́ки вѣко́въ.
И рече́ ми: сiя́ словеса́ вѣ́рна и и́стин­на: и Госпо́дь Бо́гъ святы́хъ проро́къ посла́ А́нгела Сво­его́ показа́ти рабо́мъ Сво­и́мъ, и́мже подоба́етъ бы́ти вско́рѣ.
Се́, гряду́ ско́ро: блаже́нъ соблюда́яй словеса́ проро́че­ст­ва кни́ги сея́.
И а́зъ Иоа́н­нъ ви́дѣхъ сiя́ и слы́шахъ. И егда́ слы́шахъ и ви́дѣхъ, падо́хъ поклони́тися на но́гу А́нгела показу́ющаго ми́ сiе́:
и глаго́ла ми́: ви́ждь, ни́: клевре́тъ бо тво́й е́смь и бра́тiи тво­ея́ проро́ковъ и соблюда́ющихъ словеса́ кни́ги сея́: Бо́гу поклони́ся.
И глаго́ла ми́: не запечатлѣ́й слове́съ проро́че­ст­вiя кни́ги се́я: я́ко вре́мя бли́зъ е́сть.
Оби́дяй да оби́дитъ еще́, и скве́рный да оскверни́т­ся еще́: и пра́ведный пра́вду да твори́тъ еще́: и святы́й да святи́т­ся еще́.
И се́, гряду́ ско́ро, и мзда́ Моя́ со Мно́ю, воз­да́ти ко­ему́ждо по дѣло́мъ его́.
А́зъ е́смь А́лфа и Оме́га, нача́токъ и коне́цъ, Пе́рвый и Послѣ́днiй.
Блаже́ни творя́щiи за́повѣди Его́, да бу́детъ о́бласть и́мъ на дре́во живо́тное, и враты́ вни́дутъ во гра́дъ.
Внѣ́ же пси́ и чародѣ́е, и любо­дѣ́е и уби́йцы, и идолослужи́теле и вся́къ любя́й и творя́й лжу́.
А́зъ Иису́съ посла́хъ А́нгела Мо­его́ засвидѣ́тел­ст­вовати ва́мъ сiя́ въ це́рквахъ. А́зъ е́смь ко́рень и ро́дъ Дави́довъ, и звѣзда́ у́трен­няя {свѣ́тлая} и ден­ни́ца.
И Ду́хъ и невѣ́ста глаго́лютъ: прiиди́, и слы́шяй да глаго́летъ: прiиди́. И жа́ждяй да прiи́детъ, и хотя́й да прiи́метъ во́ду живо́тную ту́не.
Сосвидѣ́тел­ст­вую бо вся́кому слы́шащему словеса́ проро́че­ст­ва кни́ги сея́: а́ще кто́ при­­ложи́тъ къ си́мъ, наложи́тъ Бо́гъ на него́ я́звъ напи́сан­ныхъ въ кни́зѣ се́й:
и а́ще кто́ отъ­и́метъ от­ слове́съ кни́ги проро́че­ст­вiя сего́, отъ­и́метъ Бо́гъ ча́сть его́ от­ кни́ги живо́тныя, и от­ гра́да свята́го, и напи́сан­ныхъ въ кни́зѣ се́й.
Глаго́летъ свидѣ́тел­ст­вуяй сiя́: е́й, гряду́ ско́ро: ами́нь. Е́й, гряди́ Го́споди Иису́се.
Благода́ть Го́спода на́­шего Иису́са Христа́ со всѣ́ми ва́ми. Ами́нь.

Коне́цъ апока́липсису свята́го Иоа́н­на богосло́ва: и́мать въ себѣ́ главы́ 22.
Латинский (Nova Vulgata)
Et ostendit mihi fluvium aquae vitae splendidum tamquam crystallum, procedentem de throno Dei et Agni.
In medio plateae eius et fluminis ex utraque parte lignum vitae afferens fructus duodecim, per menses singulos reddens fructum suum; et folia ligni ad sanitatem gentium.
Et omne maledictum non erit amplius. Et thronus Dei et Agni in illa erit; et servi eius servient illi
et videbunt faciem eius, et nomen eius in frontibus eorum.
Et nox ultra non erit, et non egent lumine lucernae neque lumine solis, quoniam Dominus Deus illuminabit super illos, et regnabunt in saecula saeculorum.
Et dixit mihi: «Haec verba fidelissima et vera sunt, et Dominus, Deus spirituum prophetarum, misit angelum suum ostendere servis suis, quae oportet fieri cito.
Et ecce venio velociter. Beatus, qui servat verba prophetiae libri huius».
Et ego Ioannes, qui audivi et vidi haec. Et postquam audissem et vidissem, cecidi, ut adorarem ante pedes angeli, qui mihi haec ostendebat.
Et dicit mihi: «Vide, ne feceris. Conservus tuus sum et fratrum tuorum prophetarum et eorum, qui servant verba libri huius; Deum adora!».
Et dicit mihi: «Ne signaveris verba prophetiae libri huius; tempus enim prope est!
Qui nocet, noceat adhuc; et, qui sordidus est, sordescat adhuc; et iustus iustitiam faciat adhuc; et sanctus sanctificetur adhuc.
Ecce venio cito, et merces mea mecum est, reddere unicuique sicut opus eius est.
Ego Alpha et Omega, primus et novissimus, principium et finis.
Beati, qui lavant stolas suas, ut sit potestas eorum super lignum vitae, et per portas intrent in civitatem.
Foris canes et venefici et impudici et homicidae et idolis servientes et omnis, qui amat et facit mendacium!
Ego Iesus misi angelum meum testificari vobis haec super ecclesiis. Ego sum radix et genus David, stella splendida matutina».
Et Spiritus et sponsa dicunt: «Veni!». Et, qui audit, dicat: «Veni!». Et, qui sitit, veniat; qui vult, accipiat aquam vitae gratis.
Contestor ego omni audienti verba prophetiae libri huius: Si quis apposuerit ad haec, apponet Deus super illum plagas scriptas in libro isto;
et si quis abstulerit de verbis libri prophetiae huius, auferet Deus partem eius de ligno vitae et de civitate sancta, de his, quae scripta sunt in libro isto.
Dicit, qui testimonium perhibet istorum: «Etiam, venio cito». «Amen. Veni, Domine Iesu!».
Gratia Domini Iesu cum omnibus.
Арабский (Arabic Van Dyke)
وَأَرَانِي نَهْرًا صَافِيًا مِنْ مَاءِ حَيَاةٍ لاَمِعًا كَبَلُّورٍ، خَارِجًا مِنْ عَرْشِ اللهِ وَالْخَرُوفِ.
فِي وَسَطِ سُوقِهَا وَعَلَى النَّهْرِ مِنْ هُنَا وَمِنْ هُنَاكَ، شَجَرَةُ حَيَاةٍ تَصْنَعُ اثْنَتَيْ عَشْرَةَ ثَمَرَةً، وَتُعْطِي كُلَّ شَهْرٍ ثَمَرَهَا، وَوَرَقُ الشَّجَرَةِ لِشِفَاءِ الأُمَمِ.
وَلاَ تَكُونُ لَعْنَةٌ مَا فِي مَا بَعْدُ. وَعَرْشُ اللهِ وَالْخَرُوفِ يَكُونُ فِيهَا، وَعَبِيدُهُ يَخْدِمُونَهُ.
وَهُمْ سَيَنْظُرُونَ وَجْهَهُ، وَاسْمُهُ عَلَى جِبَاهِهِمْ.
وَلاَ يَكُونُ لَيْلٌ هُنَاكَ، وَلاَ يَحْتَاجُونَ إِلَى سِرَاجٍ أَوْ نُورِ شَمْسٍ، لأَنَّ الرَّبَّ الإِلهَ يُنِيرُ عَلَيْهِمْ، وَهُمْ سَيَمْلِكُونَ إِلَى أَبَدِ الآبِدِينَ.
ثُمَّ قَالَ لِي:«هذِهِ الأَقْوَالُ أَمِينَةٌ وَصَادِقَةٌ. وَالرَّبُّ إِلهُ الأَنْبِيَاءِ الْقِدِّيسِينَ أَرْسَلَ مَلاَكَهُ لِيُرِيَ عَبِيدَهُ مَا يَنْبَغِي أَنْ يَكُونَ سَرِيعًا».
«هَا أَنَا آتِي سَرِيعًا. طُوبَى لِمَنْ يَحْفَظُ أَقْوَالَ نُبُوَّةِ هذَا الْكِتَابِ».
وَأَنَا يُوحَنَّا الَّذِي كَانَ يَنْظُرُ وَيَسْمَعُ هذَا. وَحِينَ سَمِعْتُ وَنَظَرْتُ، خَرَرْتُ لأَسْجُدَ أَمَامَ رِجْلَيِ الْمَلاَكِ الَّذِي كَانَ يُرِينِي هذَا.
فَقَالَ لِيَ:«انْظُرْ لاَ تَفْعَلْ! لأَنِّي عَبْدٌ مَعَكَ وَمَعَ إِخْوَتِكَ الأَنْبِيَاءِ، وَالَّذِينَ يَحْفَظُونَ أَقْوَالَ هذَا الْكِتَابِ. اسْجُدْ ِللهِ!».
وَقَالَ لِي:«لاَ تَخْتِمْ عَلَى أَقْوَالِ نُبُوَّةِ هذَا الْكِتَابِ، لأَنَّ الْوَقْتَ قَرِيبٌ.
مَنْ يَظْلِمْ فَلْيَظْلِمْ بَعْدُ. وَمَنْ هُوَ نَجِسٌ فَلْيَتَنَجَّسْ بَعْدُ. وَمَنْ هُوَ بَارٌّ فَلْيَتَبَرَّرْ بَعْدُ. وَمَنْ هُوَ مُقَدَّسٌ فَلْيَتَقَدَّسْ بَعْدُ».
«وَهَا أَنَا آتِي سَرِيعًا وَأُجْرَتِي مَعِي لأُجَازِيَ كُلَّ وَاحِدٍ كَمَا يَكُونُ عَمَلُهُ.
أَنَا الأَلِفُ وَالْيَاءُ، الْبِدَايَةُ وَالنِّهَايَةُ، الأَوَّلُ وَالآخِرُ».
طُوبَى لِلَّذِينَ يَصْنَعُونَ وَصَايَاهُ لِكَيْ يَكُونَ سُلْطَانُهُمْ عَلَى شَجَرَةِ الْحَيَاةِ، وَيَدْخُلُوا مِنَ الأَبْوَابِ إِلَى الْمَدِينَةِ،
لأَنَّ خَارِجًا الْكِلاَبَ وَالسَّحَرَةَ وَالزُّنَاةَ وَالْقَتَلَةَ وَعَبَدَةَ الأَوْثَانِ، وَكُلَّ مَنْ يُحِبُّ وَيَصْنَعُ كَذِبًا.
«أَنَا يَسُوعُ، أَرْسَلْتُ مَلاَكِي لأَشْهَدَ لَكُمْ بِهذِهِ الأُمُورِ عَنِ الْكَنَائِسِ. أَنَا أَصْلُ وَذُرِّيَّةُ دَاوُدَ. كَوْكَبُ الصُّبْحِ الْمُنِيرُ».
وَالرُّوحُ وَالْعَرُوسُ يَقُولاَنِ:«تَعَالَ!». وَمَنْ يَسْمَعْ فَلْيَقُلْ:«تَعَالَ!». وَمَنْ يَعْطَشْ فَلْيَأْتِ. وَمَنْ يُرِدْ فَلْيَأْخُذْ مَاءَ حَيَاةٍ مَجَّانًا.
لأَنِّي أَشْهَدُ لِكُلِّ مَنْ يَسْمَعُ أَقْوَالَ نُبُوَّةِ هذَا الْكِتَابِ: إِنْ كَانَ أَحَدٌ يَزِيدُ عَلَى هذَا، يَزِيدُ اللهُ عَلَيْهِ الضَّرَبَاتِ الْمَكْتُوبَةَ فِي هذَا الْكِتَابِ.
وَإِنْ كَانَ أَحَدٌ يَحْذِفُ مِنْ أَقْوَالِ كِتَابِ هذِهِ النُّبُوَّةِ، يَحْذِفُ اللهُ نَصِيبَهُ مِنْ سِفْرِ الْحَيَاةِ، وَمِنَ الْمَدِينَةِ الْمُقَدَّسَةِ، وَمِنَ الْمَكْتُوبِ فِي هذَا الْكِتَابِ.
يَقُولُ الشَّاهِدُ بِهذَا:«نَعَمْ! أَنَا آتِي سَرِيعًا». آمِينَ. تَعَالَ أَيُّهَا الرَّبُّ يَسُوعُ.
نِعْمَةُ رَبِّنَا يَسُوعَ الْمَسِيحِ مَعَ جَمِيعِكُمْ. آمِينَ.
Фаришта менга Худонинг ва Қўзининг тахтидан чиқиб, шаҳар кўчаси бўйлаб оқаётган биллурдай тиниқ оби ҳаёт дарёсини кўрсатди.
Дарёнинг у ёғида ҳам, бу ёғида ҳам ҳар ойда бир, яъни йилда ўн икки марта ҳосил берадиган ҳаёт дарахти бор эди. Бу дарахтнинг барглари халқларга шифо бахш этади.
Бошқа ҳеч қандай лаънат қолмайди. Шаҳарда Худонинг ва Қўзининг тахти бўлади, Унинг қуллари Унга хизмат қилади.
Улар Унинг юзини кўриб туради, Унинг исми уларнинг пешанасига ёзилган бўлади.
У ерда бошқа тун бўлмайди; чироққа ҳам, қуёш ёғдусига ҳам эҳтиёж бўлмайди. Чунки Худойи Таолодан уларга нур ёғилиб туради, улар эса то абад ҳукмронлик қиладилар.
Фаришта менга шундай деди:- Бу сўзлар ишончли ва ҳаққонийдир. Азиз пайғамбарларни руҳлантирган Худойи Таоло яқин орада юз бериши муқаррар бўлган воқеаларни ўз қулларига билдириш учун фариштасини юборди.
“Мана, Мен тезда келаман!Бу китобнинг башоратли каломларигаРиоя қилганлар бахтиёрдир!”
Мен, Юҳанно, буларни кўрдим ва эшитдим. Буларни кўриб эшитганимда, менга кўрсатган фариштанинг оёқларига йиқилиб сажда қилмоқчи бўлдим.
Аммо у менга:- Зинҳор бу ишни қилма! Мен сенинг ҳамда биродарларинг – пайғамбарларнинг ҳамкориман, шунингдек, бу китобнинг сўзларига риоя қилувчиларнинг ҳамкориман. Худога сажда қил! – деди.
Кейин менга яна шундай деди:- Бу китобнинг башоратли каломларини муҳрлаб сир сақлама, чунки вақт яқиндир.
Фосиқ, майли, ёмонлик қилаверсин; нопок, майли, ифлослик қилаверсин. Солиҳ эса тўғри иш қилаверсин ва муқаддас киши ўзини муқаддас сақласин.
“Мана, Мен тез келаман, қаримтам Ўзим билан.Ҳар кимга қилмишига яраша сазо бергумдир.
Мен Ибтидо ва Интиҳо, Аввалию Охири,Бош ва Сўнгдирман”.
Қандай бахтлидир кийимларини ювганлар, ҳаёт дарахти мевасидан еб, шаҳар дарвозаларидан кириш ҳуқуқига эга бўлганлар!
Ташқарида эса итлар, жодугарлар, зинокорлар, қотиллар, бутпарастлар, ёлғон-макрга ружу қўйганларнинг ҳаммаси бўлади.
“Мен – Исо Ўз фариштамни олдингизга юбордим,Токи у бу тўғрида жамоатларимга шаҳодат берсин.Мен Довуд авлодидан келиб чиққан Зот,Ёруғ тонг юлдузидирман”.
Руҳ ҳам, Келин ҳам: “Кел!” – деб чорлаяпти. Эшитган киши ҳам: “Кел!” – десин. Чанқаган келсин, хоҳлаган ҳаёт сувидан текин баҳра олсин.
Бу китобнинг башоратли каломларини эшитувчи ҳар бир кишига шаҳодатим шу: кимда-ким буларга бирор нарса қўшса, Худо бу китобда ёзилган балоларни унга тақдир қилади.
Кимда-ким бу китобда башорат қилиб айтилган сўзлардан бирор нарсани олиб ташласа, Худо уни бу китобда ёзилган ҳаёт дарахтидан ва муқаддас шаҳардан маҳрум қилади.
Бу гапларнинг Шоҳиди: “Ҳа, Мен тез келаман!” – деяпти.Омин! Кел, ё Раббимиз Исо!
Раббимиз Исо Масиҳнинг инояти барчангизга ёр бўлсин. Омин.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible