Ве́тхий Заве́т:
Быт.
Исх.
Лев.
Чис.
Втор.
Нав.
Суд.
Руф.
1Цар.
2Цар.
3Цар.
4Цар.
1Пар.
2Пар.
1Езд.
Неем.
2Езд.
Тов.
Иудиф.
Есф.
Иов.
Пс.
Прит.
Еккл.
Песн.
Прем.
Сир.
Ис.
Иер.
Плч.
ПослИер.
Вар.
Иез.
Дан.
Ос.
Иоил.
Ам.
Авд.
Ион.
Мих.
Наум.
Авв.
Соф.
Аг.
Зах.
Мал.
1Мак.
2Мак.
3Мак.
3Езд.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Скрыть
3:1
3:6
3:13
3:15
3:16
3:22
И А́нгелу Сарді́йскiя це́ркве напиши́: та́ко глаго́летъ Имѣ́яй се́дмь духо́въ Бо́жiихъ и се́дмь звѣ́здъ: вѣ́мъ твоя́ дѣла́, я́ко и́мя и́маши я́ко жи́въ, а ме́ртвъ еси́.
Бу́ди бдя́ и утвержда́я про́чая, и́мже умре́ти: не обрѣто́хъ бо дѣ́лъ твои́хъ сконча́ныхъ предъ Бо́гомъ [твои́мъ] [Мои́мъ].
Помина́й у́бо, ка́ко прiя́лъ еси́ и слы́шалъ еси́, и соблюда́й и пока́йся. А́ще у́бо не бди́ши, прiиду́ на тя́ я́ко та́ть, и не и́маши почу́ти, въ кі́й ча́съ прiиду́ на тя́.
Но и́маши ма́ло име́нъ и въ Сарді́и, и́же не оскверни́ша ри́зъ свои́хъ, и ходи́ти и́мутъ со Мно́ю въ бѣ́лыхъ, я́ко досто́йни су́ть.
Побѣжда́яй, то́й облече́тся въ ри́зы бѣ́лыя, и не и́мамъ отмы́ти {изгла́дити} и́мене его́ от кни́гъ живо́тныхъ, и исповѣ́мъ и́мя его́ предъ Отце́мъ Мои́мъ и предъ А́нгелы Его́.
Имѣ́яй у́хо да слы́шитъ, что́ Ду́хъ глаго́летъ це́рквамъ.
И А́нгелу Филаделфі́йскiя це́ркве напиши́: та́ко глаго́летъ Святы́й И́стинный, имѣ́яй клю́чь Дави́довъ, отверза́яй, и никто́же затвори́тъ, затворя́яй, и никто́же отве́рзетъ:
вѣ́мъ твоя́ дѣла́: се́, да́хъ предъ тобо́ю две́ри отве́рсты, и никто́же мо́жетъ затвори́ти и́хъ: я́ко ма́лу и́маши си́лу, и соблю́лъ еси́ Мое́ сло́во, и не отве́рглся еси́ и́мене Моего́.
Се́, даю́ от со́нмища сатанина́ глаго́лющыяся бы́ти Иуде́и, и не су́ть, но лгу́тъ: се́, сотворю́ и́хъ, да прiи́дутъ и поклоня́тся предъ нога́ма твои́ма, и уразумѣ́ютъ, я́ко А́зъ возлюби́хъ тя́.
Я́ко соблю́лъ еси́ сло́во терпѣ́нiя Моего́, и А́зъ тя́ соблюду́ от годи́ны искуше́нiя, хотя́щiя прiити́ на всю́ вселе́нную искуси́ти живу́щыя на земли́.
Се́, гряду́ ско́ро: держи́, е́же и́маши, да никто́же прiи́метъ вѣнца́ твоего́.
Побѣжда́ющаго сотворю́ столпа́ въ це́ркви Бо́га Моего́, и бо́лѣ [во́нъ] не и́мать изы́ти ктому́: и напишу́ на не́мъ и́мя Бо́га Моего́ и и́мя гра́да Бо́га Моего́, но́ваго Иерусали́ма, сходя́щаго съ небе́съ от Бо́га Моего́, и и́мя Мое́ но́вое.
Имѣ́яй у́хо да слы́шитъ, что́ Ду́хъ глаго́летъ це́рквамъ.
И А́нгелу Лаодикі́йскiя це́ркве напиши́: та́ко глаго́летъ Ами́нь {и́же е́сть Ами́нь}, свидѣ́тель вѣ́рный и и́стинный, нача́токъ созда́нiя Бо́жiя:
вѣ́мъ твоя́ дѣла́, я́ко ни студе́нъ еси́ ни те́плъ: не да студе́нъ бы бы́лъ ни те́плъ {о, дабы́ студе́нъ бы́лъ еси́ или́ горя́щь}.
Та́ко, я́ко обуморе́нъ еси́, и ни те́плъ ни студе́нъ, изблева́ти тя́ от у́стъ Мои́хъ и́мамъ {та́ко, поне́же те́плъ еси́, и ни студе́нъ еси́ ниже́ горя́щь, и́мамъ тя́ изблева́ти изъ у́стъ Мои́хъ}.
Зане́ глаго́леши, я́ко бога́тъ е́смь и обогати́хся и ничто́же тре́бую: и не вѣ́си, я́ко ты́ еси́ окая́ненъ и бѣ́денъ, и ни́щь и слѣ́пъ и на́гъ.
Совѣща́ю тебѣ́ купи́ти от Мене́ зла́то разжже́но огне́мъ, да обогати́шися, и одѣя́нiе бѣ́ло, да облече́шися, и да не яви́тся срамота́ наготы́ твоея́: и коллу́рiемъ пома́жи о́чи твои́, да ви́диши.
А́зъ, и́хже а́ще люблю́, облича́ю и наказу́ю. Ревну́й у́бо и пока́йся.
Се́, стою́ при две́рехъ и толку́: а́ще кто́ услы́шитъ гла́съ Мо́й и отве́рзетъ две́ри, вни́ду къ нему́ и вечеря́ю съ ни́мъ, и то́й со Мно́ю.
Побѣжда́ющему да́мъ сѣ́сти со Мно́ю на престо́лѣ Мое́мъ, я́коже и А́зъ побѣди́хъ и сѣдо́хъ со Отце́мъ Мои́мъ на престо́лѣ Его́.
Имѣ́яй у́хо да слы́шитъ, что́ Ду́хъ глаго́летъ це́рквамъ.
Et angelo ecclesiae, quae est Sardis, scribe: Haec dicit, qui habet septem spiritus Dei et septem stellas: Scio opera tua, quia nomen habes quod vivas, et mortuus es.
Esto vigilans et confirma cetera, quae moritura erant, non enim invenio opera tua plena coram Deo meo;
in mente ergo habe qualiter acceperis et audieris, et serva et paenitentiam age. Si ergo non vigilaveris, veniam tamquam fur, et nescies qua hora veniam ad te.
Sed habes pauca nomina in Sardis, qui non inquinaverunt vestimenta sua et ambulabunt mecum in albis, quia digni sunt.
Qui vicerit, sic vestietur vestimentis albis, et non delebo nomen eius de libro vitae et confitebor nomen eius coram Patre meo et coram angelis eius.
Qui habet aurem, audiat quid Spiritus dicat ecclesiis.
Et angelo ecclesiae, quae est Philadelphiae, scribe: Haec dicit Sanctus, Verus, qui habet clavem David, qui aperit, et nemo claudet; et claudit, et nemo aperit:
Scio opera tua — ecce dedi coram te ostium apertum, quod nemo potest claudere — quia modicam habes virtutem, et servasti verbum meum et non negasti nomen meum.
Ecce dabo de synagoga Satanae, qui dicunt se Iudaeos esse et non sunt, sed mentiuntur; ecce faciam illos, ut veniant et adorent ante pedes tuos et scient quia ego dilexi te.
Quoniam servasti verbum patientiae meae, et ego te servabo ab hora tentationis, quae ventura est super orbem universum tentare habitantes in terra.
Venio cito; tene quod habes, ut nemo accipiat coronam tuam.
Qui vicerit, faciam illum columnam in templo Dei mei, et foras non egredietur amplius; et scribam super eum nomen Dei mei et nomen civitatis Dei mei, novae Ierusalem, quae descendit de caelo a Deo meo, et nomen meum novum.
Qui habet aurem, audiat quid Spiritus dicat ecclesiis.
Et angelo ecclesiae, quae est Laodiciae, scribe: Haec dicit Amen, testis fidelis et verus, principium creaturae Dei:
Scio opera tua, quia neque frigidus es neque calidus. Utinam frigidus esses aut calidus!
Sic quia tepidus es et nec calidus nec frigidus, incipiam te evomere ex ore meo.
Quia dicis: "Dives sum et locupletatus et nullius egeo", et nescis quia tu es miser et miserabilis et pauper et caecus et nudus,
suadeo tibi emere a me aurum igne probatum, ut locuples fias et vestimentis albis induaris, et non appareat confusio nuditatis tuae, et collyrium ad inunguendum oculos tuos, ut videas.
Ego, quos amo, arguo et castigo. Aemulare ergo et paenitentiam age.
Ecce sto ad ostium et pulso. Si quis audierit vocem meam et aperuerit ianuam, introibo ad illum et cenabo cum illo, et ipse mecum.
Qui vicerit, dabo ei sedere mecum in throno meo, sicut et ego vici et sedi cum Patre meo in throno eius.
Qui habet aurem, audiat quid Spiritus dicat ecclesiis».
وَاكْتُبْ إِلَى مَلاَكِ الْكَنِيسَةِ الَّتِي فِي سَارْدِسَ:«هذَا يَقُولُهُ الَّذِي لَهُ سَبْعَةُ أَرْوَاحِ اللهِ وَالسَّبْعَةُ الْكَوَاكِبُ: أَنَا عَارِفٌ أَعْمَالَكَ، أَنَّ لَكَ اسْمًا أَنَّكَ حَيٌّ وَأَنْتَ مَيْتٌ.
كُنْ سَاهِرًا وَشَدِّدْ مَا بَقِيَ، الَّذِي هُوَ عَتِيدٌ أَنْ يَمُوتَ، لأَنِّي لَمْ أَجِدْ أَعْمَالَكَ كَامِلَةً أَمَامَ اللهِ.
فَاذْكُرْ كَيْفَ أَخَذْتَ وَسَمِعْتَ، وَاحْفَظْ وَتُبْ، فَإِنِّي إِنْ لَمْ تَسْهَرْ، أُقْدِمْ عَلَيْكَ كَلِصٍّ، وَلاَ تَعْلَمُ أَيَّةَ سَاعَةٍ أُقْدِمُ عَلَيْكَ.
عِنْدَكَ أَسْمَاءٌ قَلِيلَةٌ فِي سَارْدِسَ لَمْ يُنَجِّسُوا ثِيَابَهُمْ، فَسَيَمْشُونَ مَعِي فِي ثِيَابٍ بِيضٍ لأَنَّهُمْ مُسْتَحِقُّونَ.
مَنْ يَغْلِبُ فَذلِكَ سَيَلْبَسُ ثِيَابًا بِيضًا، وَلَنْ أَمْحُوَ اسْمَهُ مِنْ سِفْرِ الْحَيَاةِ، وَسَأَعْتَرِفُ بِاسْمِهِ أَمَامَ أَبِي وَأَمَامَ مَلاَئِكَتِهِ.
مَنْ لَهُ أُذُنٌ فَلْيَسْمَعْ مَا يَقُولُهُ الرُّوحُ لِلْكَنَائِسِ»
وَاكْتُبْ إِلَى مَلاَكِ الْكَنِيسَةِ الَّتِي فِي فِيلاَدَلْفِيَا:«هذَا يَقُولُهُ الْقُدُّوسُ الْحَقُّ، الَّذِي لَهُ مِفْتَاحُ دَاوُدَ، الَّذِي يَفْتَحُ وَلاَ أَحَدٌ يُغْلِقُ، وَيُغْلِقُ وَلاَ أَحَدٌ يَفْتَحُ:
أَنَا عَارِفٌ أَعْمَالَكَ. هَنَذَا قَدْ جَعَلْتُ أَمَامَكَ بَابًا مَفْتُوحًا وَلاَ يَسْتَطِيعُ أَحَدٌ أَنْ يُغْلِقَهُ، لأَنَّ لَكَ قُوَّةً يَسِيرَةً، وَقَدْ حَفِظْتَ كَلِمَتِي وَلَمْ تُنْكِرِ اسْمِي.
هنَذَا أَجْعَلُ الَّذِينَ مِنْ مَجْمَعِ الشَّيْطَانِ، مِنَ الْقَائِلِينَ إِنَّهُمْ يَهُودٌ وَلَيْسُوا يَهُودًا، بَلْ يَكْذِبُونَ هنَذَا أُصَيِّرُهُمْ يَأْتُونَ وَيَسْجُدُونَ أَمَامَ رِجْلَيْكَ، وَيَعْرِفُونَ أَنِّي أَنَا أَحْبَبْتُكَ.
لأَنَّكَ حَفِظْتَ كَلِمَةَ صَبْرِي، أَنَا أَيْضًا سَأَحْفَظُكَ مِنْ سَاعَةِ التَّجْرِبَةِ الْعَتِيدَةِ أَنْ تَأْتِيَ عَلَى الْعَالَمِ كُلِّهِ لِتُجَرِّبَ السَّاكِنِينَ عَلَى الأَرْضِ.
هَا أَنَا آتِي سَرِيعًا. تَمَسَّكْ بِمَا عِنْدَكَ لِئَلاَّ يَأْخُذَ أَحَدٌ إِكْلِيلَكَ.
مَنْ يَغْلِبُ فَسَأَجْعَلُهُ عَمُودًا فِي هَيْكَلِ إِلهِي، وَلاَ يَعُودُ يَخْرُجُ إِلَى خَارِجٍ، وَأَكْتُبُ عَلَيْهِ اسْمَ إِلهِي، وَاسْمَ مَدِينَةِ إِلهِي، أُورُشَلِيمَ الْجَدِيدَةِ النَّازِلَةِ مِنَ السَّمَاءِ مِنْ عِنْدِ إِلهِي، وَاسْمِي الْجَدِيدَ.
مَنْ لَهُ أُذُنٌ فَلْيَسْمَعْ مَا يَقُولُهُ الرُّوحُ لِلْكَنَائِسِ».
وَاكْتُبْ إِلَى مَلاَكِ كَنِيسَةِ الّلاَوُدِكِيِّينَ:«هذَا يَقُولُهُ الآمِينُ، الشَّاهِدُ الأَمِينُ الصَّادِقُ، بَدَاءَةُ خَلِيقَةِ اللهِ:
أَنَا عَارِفٌ أَعْمَالَكَ، أَنَّكَ لَسْتَ بَارِدًا وَلاَ حَارًّا. لَيْتَكَ كُنْتَ بَارِدًا أَوْ حَارًّا!
هكَذَا لأَنَّكَ فَاتِرٌ، وَلَسْتَ بَارِدًا وَلاَ حَارًّا، أَنَا مُزْمِعٌ أَنْ أَتَقَيَّأَكَ مِنْ فَمِي.
لأَنَّكَ تَقُولُ: إِنِّي أَنَا غَنِيٌّ وَقَدِ اسْتَغْنَيْتُ، وَلاَ حَاجَةَ لِي إِلَى شَيْءٍ، وَلَسْتَ تَعْلَمُ أَنَّكَ أَنْتَ الشَّقِيُّ وَالْبَئِسُ وَفَقِيرٌ وَأَعْمَى وَعُرْيَانٌ.
أُشِيرُ عَلَيْكَ أَنْ تَشْتَرِيَ مِنِّي ذَهَبًا مُصَفًّى بِالنَّارِ لِكَيْ تَسْتَغْنِيَ، وَثِيَابًا بِيضًا لِكَيْ تَلْبَسَ، فَلاَ يَظْهَرُ خِزْيُ عُرْيَتِكَ. وَكَحِّلْ عَيْنَيْكَ بِكُحْل لِكَيْ تُبْصِرَ.
إِنِّي كُلُّ مَنْ أُحِبُّهُ أُوَبِّخُهُ وَأُؤَدِّبُهُ. فَكُنْ غَيُورًا وَتُبْ.
هنَذَا وَاقِفٌ عَلَى الْبَابِ وَأَقْرَعُ. إِنْ سَمِعَ أَحَدٌ صَوْتِي وَفَتَحَ الْبَابَ، أَدْخُلُ إِلَيْهِ وَأَتَعَشَّى مَعَهُ وَهُوَ مَعِي.
مَنْ يَغْلِبُ فَسَأُعْطِيهِ أَنْ يَجْلِسَ مَعِي فِي عَرْشِي، كَمَا غَلَبْتُ أَنَا أَيْضًا وَجَلَسْتُ مَعَ أَبِي فِي عَرْشِهِ.
مَنْ لَهُ أُذُنٌ فَلْيَسْمَعْ مَا يَقُولُهُ الرُّوحُ لِلْكَنَائِسِ».
Узбекский
Языки
- Добавить язык
- Церковнослав. (рус)
- Церковнослав. (цс)
- Рус. (Синодальный)
- Рус. (Синод. с ударе́-ми)
- Рус. (еп. Кассиан)
- Рус. (К.П. Победоносцев)
- Arab (JAB)
- Arab (AVD)
- Azerbaijani
- Armenian
- Belarusian
- Bulgarian
- Chinese (simpl.)
- Croatian (S&D)
- English (NKJV)
- English (KJV)
- English (NRSV)
- Estonian
- Finnish (1992)
- French (LSG)
- Georgian (ancient)
- Georgian
- German (MLU, 1912)
- German (GNB)
- Greek (Koine)
- Greek (TGV)
- Greek (NA, 28)
- Hebrew NT by Delitzsch
- Italian (CEI 1974)
- Italian
- Kyrgyz
- Latin (Nova Vulgata)
- Latvian
- Romanian
- Polish
- Portuguese
- Serbian (synod.)
- Serbian
- Spanish (RVR 1995)
- Swedish (Folkbibeln)
- Tajik
- Ukrainian (Homenko)
- Ukrainian (Ogienko)
- Uzbek
“Сардисдаги жамоатнинг фариштасига ёз:Худонинг етти Руҳига ва етти юлдузга Молик шундай дейди: Сенинг ишларингни биламан. Сенинг гўё тирик деган номинг бор, аммо ўликсан.
Бедор бўл! Ўлишга юз тутмаган ниманг қолган бўлса, тузатиб қўй. Сенинг ишларинг Худойим олдида тугал эмаслигини аниқладим.
Нима эшитган ва қабул қилган бўлсанг, эслаб амалга ошир ва тавба қил. Агар бедор бўлмасанг, Мен ўғридай босиб келаман, сен эса қайси соатда сени босиб олишимни билмайсан.
Бироқ Сардисда ўз кийимларини булғатмаган бир неча одамларинг бор. Улар Мен билан бирга оқ кийимда юрадилар, улар бунга лойиқдир.
Кимки ғолиб келса, шундай оқ кийим кияди. Мен унинг номини ҳаёт китобидан ўчирмайман, Отам Худо ва Унинг фаришталари олдида унинг номини тан оламан.
Руҳнинг жамоатларга айтаётган гапларини қулоғи бор киши эшитсин”.
“Филаделфиядаги жамоатнинг фариштасига ёз:Муқаддас ва Ҳақ, Довуднинг калитига Молик, очганини ҳеч ким бекита олмайдиган, бекитганини эса ҳеч ким оча олмайдиган Зот шундай дейди:
Сенинг ишларингни биламан. Мана, олдингдаги эшикни очдим, уни ҳеч ким бекита олмайди. Сенда куч кўп эмас, аммо Менинг сўзимни сақладинг, номимни инкор этмадинг.
Мана, шайтон йиғинидан бўлганларни Мен нима қиларканман? Улар ўзларини ёлғондан яҳудий дейдилар, аммо яҳудий эмаслар. Мен уларни шундай кўйга соламанки, келиб сенинг оёғингга сажда қиладилар, Мен сени нақадар севганимни билиб оладилар.
Сен Менинг сабр қилиш ҳақидаги амримни бажо келтирдинг, шунинг учун Мен ер юзи бўйлаб яшовчиларни синаш учун юбориладиган васваса соатидан сени асрайман.
Мен тезда келаман. Қўлингда ниманг бўлса, маҳкам тут, зинҳор бирор кимса тожингни тортиб олмасин.
Ғолибни Мен Худойимнинг маъбадида устун қиламан, у бошқа у ердан чиқмайди. Унинг пешанасига Худойимнинг номини, шунингдек, Худойим олдидан, осмондан тушадиган Худойимнинг шаҳри – янги Қуддуснинг номини ва Ўзимнинг янги номимни ҳам ёзаман.
Руҳнинг жамоатларга айтаётган гапларини қулоғи бор киши эшитсин”.
“Лаодикиядаги жамоатнинг фариштасига ёз:Омин, ишончли ва ҳақиқий Шоҳид, Худо яратганларининг Бошлиғи шундай дейди:
Сенинг ишларингни биламан, сен на совуқ ва на иссиқсан. О, қани эди ё совуқ, ё иссиқ бўлсанг!
Сен иссиқ ҳам, совуқ ҳам эмас, балки илиқ бўлганинг учун сени оғзимдан чиқариб юбораман.
Сен: “Бойман, бойиб кетдим, ҳеч нарсадан кам-кўстим йўқ”, – дейсан-у, аммо аянчли, ачинарли, қашшоқ, кўр ва яланғоч эканлигингни билмайсан!
Сенга маслаҳат бераман: бойишинг учун Мендан ўтда тобланган олтин, яланғочлик айбинг кўринмаслиги учун оқ кийим, кўришинг учун кўзга суртадиган малҳам сотиб ол.
Мен кимни севсам, унинг гуноҳини фош қиламан ва адабини бераман. Шундай экан, ғайратга кел ва тавба қил.
Мана, Мен эшик олдида туриб, тақиллатяпман. Кимда-ким овозимни эшитиб эшикни очса, Мен унинг ёнига кираман; Мен у билан, у Мен билан кечки овқатни баҳам кўрамиз.
Ғолибга Ўзим билан бирга тахтимда ўтиришни ато этаман. Чунки Мен ҳам ғолиб келиб, Отам билан бирга Унинг тахтида ўтирдим.
Руҳнинг жамоатларга айтаётган гапларини қулоғи бор киши эшитсин”.