Скрыть
5:2
5:3
5:4
5:7
5:8
5:12
5:14
Церковнославянский (рус)
И ви́дѣхъ въ десни́цѣ Сѣдя́щаго на престо́лѣ кни́гу напи́сану внутрьу́ду и внѣу́ду, запеча́тану седмiю́ печа́тiю.
И ви́дѣхъ А́нгела крѣ́пка проповѣ́да­ю­ща гла́сомъ вели́кимъ: кто́ есть досто́инъ разгну́ти кни́гу и разрѣши́ти печа́ти ея́?
И никто́же можа́­ше ни на небеси́, ни на земли́, ниже́ подъ земле́ю, разгну́ти кни́гу, ниже́ зрѣ́ти ю́.
И а́зъ пла́кахся мно́го, я́ко ни еди́нъ обрѣ́теся досто́инъ разгну́ти и прочести́ кни́гу, ниже́ зрѣ́ти ю́.
И еди́нъ от­ ста́рецъ глаго́ла ми́: не пла́чися: се́, побѣди́лъ е́сть ле́въ, и́же сы́й от­ колѣ́на Иу́дова, ко́рень Дави́довъ, разгну́ти кни́гу и разрѣши́ти се́дмь печа́тей ея́.
И ви́дѣхъ, и се́, посредѣ́ престо́ла и четы́рехъ живо́тныхъ и посредѣ́ ста́рецъ А́гнецъ стоя́щь я́ко заколе́нъ, иму́щь рого́въ се́дмь и оче́съ се́дмь, е́же е́сть се́дмь духо́въ Бо́жiихъ, по́слан­ныхъ во всю́ зе́млю.
И прiи́де и прiя́тъ кни́гу от­ десни́цы Сѣдя́щаго на престо́лѣ.
И егда́ прiя́тъ кни́гу, четы́ри живо́тна и два́десять и четы́ри ста́рцы падо́ша предъ А́гнцемъ, иму́ще кі́йждо гу́сли и фiа́лы зла́ты по́лны ѳимiа́ма, и́же су́ть моли́твы святы́хъ:
и пою́тъ пѣ́снь но́ву, глаго́люще: досто́инъ еси́ прiя́ти кни́гу и от­ве́рзти печа́ти ея́, я́ко закла́л­ся и искупи́лъ еси́ Богови на́съ Кро́вiю Сво­е́ю от­ вся́каго колѣ́на и язы́ка и люде́й и племе́нъ,
и сотвори́лъ еси́ на́съ Богови на́­шему цари́ и иере́и: и воцари́мся на земли́.
И ви́дѣхъ, и слы́шахъ гла́съ А́нгеловъ мно́гихъ о́крестъ престо́ла и живо́тныхъ и ста́рецъ, и бѣ́ число́ и́хъ ты́сяща ты́сящами {тмы́ те́мъ и ты́сящы ты́сящей},
глаго́люще гла́сомъ вели́кимъ: досто́инъ е́сть А́гнецъ заколе́н­ный прiя́ти си́лу и бога́т­ст­во, и прему́дрость и крѣ́пость, и че́сть и сла́ву и благослове́нiе.
И вся́ко созда́нiе, е́же е́сть на небеси́ и на земли́, и подъ земле́ю и на мо́ри я́же су́ть, и су́щая въ ни́хъ, вся́ слы́шахъ глаго́лющыя: Сѣдя́щему на престо́лѣ и А́гнцу благослове́нiе и че́сть, и сла́ва и держа́ва во вѣ́ки вѣко́въ.
И четы́ри живо́тна глаго́лаху: ами́нь. И два́десять и четы́ри ста́рцы падо́ша и поклони́шася Живу́щему во вѣ́ки вѣко́въ.
Латинский (Nova Vulgata)
Et vidi in dextera sedentis super thronum librum scriptum intus et foris, signatum sigillis septem.
Et vidi angelum fortem praedicantem voce magna: «Quis est dignus aperire librum et solvere signacula eius?».
Et nemo poterat in caelo neque in terra neque subtus terram aperire librum neque respicere illum.
Et ego flebam multum, quoniam nemo dignus inventus est aperire librum nec respicere eum.
Et unus de senioribus dicit mihi: «Ne fleveris; ecce vicit leo de tribu Iudae, radix David, aperire librum et septem signacula eius».
Et vidi in medio throni et quattuor animalium et in medio seniorum Agnum stantem tamquam occisum, habentem cornua septem et oculos septem, qui sunt septem spiritus Dei missi in omnem terram.
Et venit et accepit de dextera sedentis in throno.
Et cum accepisset librum, quattuor animalia et viginti quattuor seniores ceciderunt coram Agno, habentes singuli citharas et phialas aureas plenas incensorum, quae sunt orationes sanctorum.
Et cantant novum canticum dicentes: «Dignus es accipere librum et aperire signacula eius, quoniam occisus es et redemisti Deo in sanguine tuo ex omni tribu et lingua et populo et natione;
et fecisti eos Deo nostro regnum et sacerdotes, et regnabunt super terram».
Et vidi et audivi vocem angelorum multorum in circuitu throni et animalium et seniorum, et erat numerus eorum myriades myriadum et milia milium,
dicentium voce magna: «Dignus est Agnus, qui occisus est, accipere virtutem et divitias et sapientiam et fortitudinem et honorem et gloriam et benedictionem».
Et omnem creaturam, quae in caelo est et super terram et sub terra et super mare et quae in eis omnia, audivi dicentes: "Sedenti super thronum et Agno benedictio et honor et gloria et potestas in saecula saeculorum».
Et quattuor animalia dicebant: «Amen»; et seniores ceciderunt et adoraverunt.
Арабский (Arabic Van Dyke)
وَرَأَيْتُ عَلَى يَمِينِ الْجَالِسِ عَلَى الْعَرْشِ سِفْرًا مَكْتُوبًا مِنْ دَاخِل وَمِنْ وَرَاءٍ، مَخْتُومًا بِسَبْعَةِ خُتُومٍ.
وَرَأَيْتُ مَلاَكًا قَوِيًّا يُنَادِي بِصَوْتٍ عَظِيمٍ:«مَنْ هُوَ مُسْتَحِق÷ أَنْ يَفْتَحَ السِّفْرَ وَيَفُكَّ خُتُومَهُ؟»
فَلَمْ يَسْتَطِعْ أَحَدٌ فِي السَّمَاءِ وَلاَ عَلَى الأَرْضِ وَلاَ تَحْتَ الأَرْضِ أَنْ يَفْتَحَ السِّفْرَ وَلاَ أَنْ يَنْظُرَ إِلَيْهِ.
فَصِرْتُ أَنَا أَبْكِي كَثِيرًا، لأَنَّهُ لَمْ يُوجَدْ أَحَدٌ مُسْتَحِقًّا أَنْ يَفْتَحَ السِّفْرَ وَيَقْرَأَهُ وَلاَ أَنْ يَنْظُرَ إِلَيْهِ.
فَقَالَ لِي وَاحِدٌ مِنَ الشُّيُوخِ:«لاَ تَبْكِ. هُوَذَا قَدْ غَلَبَ الأَسَدُ الَّذِي مِنْ سِبْطِ يَهُوذَا، أَصْلُ دَاوُدَ، لِيَفْتَحَ السِّفْرَ وَيَفُكَّ خُتُومَهُ السَّبْعَةَ».
وَرَأَيْتُ فَإِذَا فِي وَسَطِ الْعَرْشِ وَالْحَيَوَانَاتِ الأَرْبَعَةِ وَفِي وَسَطِ الشُّيُوخِ خَرُوفٌ قَائِمٌ كَأَنَّهُ مَذْبُوحٌ، لَهُ سَبْعَةُ قُرُونٍ وَسَبْعُ أَعْيُنٍ، هِيَ سَبْعَةُ أَرْوَاحِ اللهِ الْمُرْسَلَةُ إِلَى كُلِّ الأَرْضِ.
فَأَتَى وَأَخَذَ السِّفْرَ مِنْ يَمِينِ الْجَالِسِ عَلَى الْعَرْشِ.
وَلَمَّا أَخَذَ السِّفْرَ خَرَّتِ الأَرْبَعَةُ الْحَيَوَانَاتُ وَالأَرْبَعَةُ وَالْعِشْرُونَ شَيْخًا أَمَامَ الْخَروفِ، وَلَهُمْ كُلِّ وَاحِدٍ قِيثَارَاتٌ وَجَامَاتٌ مِنْ ذَهَبٍ مَمْلُوَّةٌ بَخُورًا هِيَ صَلَوَاتُ الْقِدِّيسِينَ.
وَهُمْ يَتَرَنَّمُونَ تَرْنِيمَةً جَدِيدَةً قَائِلِينَ:«مُسْتَحِق÷ أَنْتَ أَنْ تَأْخُذَ السِّفْرَ وَتَفْتَحَ خُتُومَهُ، لأَنَّكَ ذُبِحْتَ وَاشْتَرَيْتَنَا للهِ بِدَمِكَ مِنْ كُلِّ قَبِيلَةٍ وَلِسَانٍ وَشَعْبٍ وَأُمَّةٍ،
وَجَعَلْتَنَا لإِلهِنَا مُلُوكًا وَكَهَنَةً، فَسَنَمْلِكُ عَلَى الأَرْضِ».
وَنَظَرْتُ وَسَمِعْتُ صَوْتَ مَلاَئِكَةٍ كَثِيرِينَ حَوْلَ الْعَرْشِ وَالْحَيَوَانَاتِ وَالشُّيُوخِ، وَكَانَ عَدَدُهُمْ رَبَوَاتِ رَبَوَاتٍ وَأُلُوفَ أُلُوفٍ،
قَائِلِينَ بِصَوْتٍ عَظِيمٍ:«مُسْتَحِق÷ هُوَ الْخَروُفُ الْمَذْبُوحُ أَنْ يَأْخُذَ الْقُدْرَةَ وَالْغِنَى وَالْحِكْمَةَ وَالْقُوَّةَ وَالْكَرَامَةَ وَالْمَجْدَ وَالْبَرَكَةَ!».
وَكُلُّ خَلِيقَةٍ مِمَّا فِي السَّمَاءِ وَعَلَى الأَرْضِ وَتَحْتَ الأَرْضِ، وَمَا عَلَى الْبَحْرِ، كُلُّ مَا فِيهَا، سَمِعْتُهَا قَائِلَةً:«لِلْجَالِسِ عَلَى الْعَرْشِ وَلِلْخَرُوفِ الْبَرَكَةُ وَالْكَرَامَةُ وَالْمَجْدُ وَالسُّلْطَانُ إِلَى أَبَدِ الآبِدِينَ».
وَكَانَتِ الْحَيَوَانَاتُ الأَرْبَعَةُ تَقُولُ:«آمِينَ». وَالشُّيُوخُ الأَرْبَعَةُ وَالْعِشْرُونَ خَرُّوا وَسَجَدُوا لِلْحَيِّ إِلَى أَبَدِ الآبِدِينَ.
Арши Аълода ўтирган Сиймонинг ўнг қўлида ичи ҳам, таши ҳам ёзувдан иборат, еттита муҳр билан муҳрланган бир китоб кўрдим.
Кучли бир фаришта баланд овоз билан: “Китобни очишга ва унинг муҳрларини ечишга ким лойиқ?” – дея эълон қилаётганини кўрдим.
Бироқ на осмонда, на ер юзида, на ер остида китобни оча оладиган ёки ичига назар сола оладиган бирор кимса йўқ эди.
Китобни очиб ўқишга ёки ҳатто ичига назар солишга ҳам лойиқ бирор кимса топилмаганлигидан, мен кўп йиғладим.
Шунда оқсоқоллардан бири менга: “Йиғлама! – деди. – Мана, Яҳудо қабиласидан бўлган Арслон, Довуд зотидан бўлган Ғолиб китобни очиб, етти муҳрни ечишга қодир”.
Тўрт жондор ва оқсоқоллар қуршаб олган Арши Аълонинг ўртасида бўғизланган каби бир Қўзи турганини кўрдим. Қўзининг етти шохи ва етти кўзи бор эди; булар Худонинг ер юзига юборган етти Руҳидир.
Қўзи келиб, Арши Аълода ўтирган Сиймонинг ўнг қўлидан китобни олди.
У китобни олганда, тўрт жондор ва йигирма тўрт оқсоқол Қўзининг олдида ерга юз тубан йиқилишди. Ҳар бирининг қўлида бир чанг ва хушбўй тутатқиларга тўла олтин косалар бор эди. Хушбўй тутатқилар – азизларнинг дуою ибодатлари демакдир.
Улар қуйидагича янги қўшиқ айтишар эди:“Сен китобни олишга,Унинг муҳрларини ечишга лойиқсан!Чунки Сен бўғизланган эдинг,Ўз қонинг эвазига ҳар бир қабила, тил, халқ ва миллатданХудо учун одамларни қўлга киритдинг.
Бизни Худойимизга шоҳлар ва руҳонийлар қилдинг,Бизлар ер юзида ҳукм суражакмиз”.
Кейин Арши Аъло, жондорлар ва оқсоқолларнинг атрофида кўп фаришталарни кўрдим, уларнинг овозларини эшитдим. Уларнинг саноғига етиб бўлмас, минг-минглаб, лак-лак эдилар.
Улар баланд овоз билан дердилар:“Бўғизланган Қўзи куч-қудрат, бойлик,Донишмандлик, салтанат, шуҳрату шавкат,Ҳамду саноларга сазовордир!”
Кўкдаю ердаги, ер остидаги, денгиз юзидаги ва ичидаги ҳар бир махлуқот, ҳар бир мавжудотнинг шундай деганини эшитдим:“Арши аълода ўтирган Худо ва ҚўзиАбадулабад ҳамду санолар, шон-шуҳратлар,Иззат-икром ва салтанатга сазовордир!”
Тўрт жондор: “Омин!” – дедилар. Йигирма тўрт оқсоқол эса юз тубан йиқилиб, [илалабад барҳаёт Бўлганга] сажда қилдилар.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible