Скрыть
1:1
1:2
1:5
1:7
1:8
1:21
1:23
Церковнославянский (рус)
[Зач. 249А.] Па́велъ, апо́столъ Иису́съ Христо́въ во́лею Бо́жiею, и Тимоѳе́й бра́тъ,
су́щымъ въ Колосса́ехъ святы́мъ и вѣ́рнымъ бра́тiямъ о Христѣ́ Иису́сѣ:
[Зач. 249Б.] благода́ть ва́мъ и ми́ръ от­ Бо́га Отца́ на́­шего, и Го́спода Иису́са Христа́. Благодари́мъ Бо́га и Отца́ Го́спода на́­шего Иису́са Христа́, всегда́ о ва́съ моля́щеся,
слы́шав­ше вѣ́ру ва́шу, я́же о Христѣ́ Иису́сѣ, и любо­́вь, ю́же и́мате ко всѣ́мъ святы́мъ,
за упова́нiе от­ложе́н­ное ва́мъ на небесѣ́хъ, е́же пре́жде слы́шасте въ словеси́ и́стины благовѣ­ст­вова́нiя,
су́щаго въ ва́съ, я́коже и во все́мъ мíрѣ: и е́сть плодоно́сно и расти́мо, я́коже и въ ва́съ, от­ него́же дне́ слы́шасте и разумѣ́сте благода́ть Бо́жiю во и́стинѣ:
я́коже и увѣ́дѣсте от­ Епафра́са, воз­лю́блен­наго сорабо́тника на́­шего, и́же е́сть вѣ́ренъ о ва́съ служи́тель Христо́въ,
и́же и яви́ на́мъ ва́шу любо­́вь въ ду́сѣ.
Сего́ ра́ди и мы́, от­ него́же дне́ слы́шахомъ, не престае́мъ о ва́съ моля́щеся и прося́ще, да испо́лнитеся въ ра́зумѣ во́ли Его́, во вся́цѣй прему́дрости и ра́зумѣ духо́внѣмъ,
я́ко ходи́ти ва́мъ досто́инѣ Бо́гу во вся́цѣмъ угожде́нiи [и] вся́цѣмъ дѣ́лѣ бла́зѣ, плодонося́ще и воз­раста́юще въ ра́зумѣ Бо́жiи,
вся́кою си́лою воз­мога́юще по держа́вѣ сла́вы Его́, во вся́цѣмъ терпѣ́нiи и долготерпѣ́нiи съ ра́достiю,
[Зач. 250.] благодаря́ще Бо́га и Отца́, при­­зва́в­шаго ва́съ въ при­­ча́стiе наслѣ́дiя святы́хъ во свѣ́тѣ,
И́же изба́ви на́съ от­ вла́сти те́мныя и преста́ви въ Ца́р­ст­во Сы́на любве́ Сво­ея́,
о Не́мже и́мамы избавле́нiе Кро́вiю Его́ и оставле́нiе грѣ́ховъ,
И́же е́сть о́бразъ Бо́га неви́димаго, перворожде́нъ всея́ тва́ри:
я́ко Тѣ́мъ создана́ бы́ша вся́ческая, я́же на небеси́ и я́же на земли́, ви́димая и неви́димая, а́ще престо́ли, а́ще госпо́д­ст­вiя, а́ще нача́ла, а́ще вла́сти: вся́ческая Тѣ́мъ и о Не́мъ созда́шася:
и То́й е́сть пре́жде всѣ́хъ, и вся́ческая въ Не́мъ состоя́т­ся.
[Зач. 251.] И То́й е́сть глава́ тѣ́лу Це́ркве, И́же е́сть нача́токъ, перворожде́нъ изъ ме́ртвыхъ, я́ко да бу́детъ во всѣ́хъ То́й пе́рвен­ствуя:
я́ко въ Не́мъ благо­изво́ли всему́ исполне́нiю всели́тися,
и Тѣ́мъ при­­мири́ти вся́ческая къ Себѣ́, умиротвори́въ Кро́вiю кре́ста́ Его́, чрезъ Него́, а́ще земна́я, а́ще ли небе́сная.
И ва́съ, иногда́ су́щихъ от­чужде́н­ныхъ и враго́въ помышле́ньми въ дѣ́лѣхъ лука́выхъ,
ны́нѣ же при­­мири́ въ тѣ́лѣ Пло́ти Его́ сме́ртiю Его́, предста́вити ва́съ святы́хъ и непоро́чныхъ и непови́н­ныхъ предъ Собо́ю,
а́ще у́бо пребыва́ете въ вѣ́рѣ основа́ни и тве́рди, и неподви́жими от­ упова́нiя благовѣ­ст­вова́нiя, е́же слы́шасте, проповѣ́дан­ное все́й тва́ри поднебе́снѣй, ему́же бы́хъ а́зъ Па́велъ служи́тель.
[Зач. 252.] Ны́нѣ ра́дуюся во страда́нiихъ мо­и́хъ о ва́съ, я́ко исполня́ю лише́нiе скорбе́й Христо́выхъ во пло́ти мо­е́й за Тѣ́ло Его́, е́же е́сть Це́рковь,
е́йже бы́хъ а́зъ служи́тель по смотре́нiю Бо́жiю, да́н­ному мнѣ́ въ ва́съ, испо́лнити сло́во Бо́жiе,
та́йну сокрове́н­ную от­ вѣ́къ и от­ родо́въ: ны́нѣ же яви́ся святы́мъ Его́,
И́мже восхотѣ́ Бо́гъ сказа́ти, ко́е бога́т­ст­во сла́вы та́йны сея́ во язы́цѣхъ, и́же е́сть Христо́съ въ ва́съ, упова́нiе сла́вы,
Его́же мы́ проповѣ́дуемъ, наказу́юще вся́каго человѣ́ка и уча́ще вся́цѣй прему́дрости, да предста́вимъ вся́каго человѣ́ка соверше́н­на о Христѣ́ Иису́сѣ:
въ не́мже и тружда́юся и подвиза́юся по дѣ́й­ст­ву Его́ дѣ́й­ст­вуемому во мнѣ́ си́лою.
Синодальный
1 Приветствие Павла колоссянам. 3 Благодарит Бога за их веру и любовь. 9 Молится, чтобы они поступали достойно Бога. 14 «Дабы иметь Ему во всем первенство». 21 Бог ныне примирил вас. 24 Павел радуется о страданиях в благовествовании Христа язычниками.
[Зач. 249А.] Павел, волею Божиею апостол Иисуса Христа, и Тимофей брат,
находящимся в Колоссах святым и верным братиям во Христе Иисусе:
[Зач. 249Б.] благодать вам и мир от Бога Отца нашего и Господа Иисуса Христа. Благодарим Бога и Отца Господа нашего Иисуса Христа, всегда молясь о вас,
услышав о вере вашей во Христа Иисуса и о любви ко всем святым,
в надежде на уготованное вам на небесах, о чем вы прежде слышали в истинном слове благовествования,
которое пребывает у вас, как и во всем мире, и приносит плод, и возрастает, как и между вами, с того дня, как вы услышали и познали благодать Божию в истине,
как и научились от Епафраса, возлюбленного сотрудника нашего, верного для вас служителя Христова,
который и известил нас о вашей любви в духе.
Посему и мы с того дня, как о сем услышали, не перестаем молиться о вас и просить, чтобы вы исполнялись познанием воли Его, во всякой премудрости и разумении духовном,
чтобы поступали достойно Бога, во всем угождая Ему, принося плод во всяком деле благом и возрастая в познании Бога,
укрепляясь всякою силою по могуществу славы Его, во всяком терпении и великодушии с радостью,
[Зач. 250.] благодаря Бога и Отца, призвавшего нас к участию в наследии святых во свете,
избавившего нас от власти тьмы и введшего в Царство возлюбленного Сына Своего,
в Котором мы имеем искупление Кровию Его и прощение грехов,
Который есть образ Бога невидимого, рожденный прежде всякой твари;
ибо Им создано всё, что на небесах и что на земле, видимое и невидимое: престолы ли, господства ли, начальства ли, власти ли, – все Им и для Него создано;
и Он есть прежде всего, и все Им стои́т.
[Зач. 251.] И Он есть глава тела Церкви; Он – начаток, первенец из мертвых, дабы иметь Ему во всем первенство,
ибо благоугодно было Отцу, чтобы в Нем обитала всякая полнота,
и чтобы посредством Его примирить с Собою все, умиротворив через Него, Кровию креста Его, и земное и небесное.
И вас, бывших некогда отчужденными и врагами, по расположению к злым делам,
ныне примирил в теле Плоти Его, смертью Его, чтобы представить вас святыми и непорочными и неповинными пред Собою,
если только пребываете тверды и непоколебимы в вере и не отпадаете от надежды благовествования, которое вы слышали, которое возвещено всей твари поднебесной, которого я, Павел, сделался служителем.
[Зач. 252.] Ныне радуюсь в страданиях моих за вас и восполняю недостаток в плоти моей скорбей Христовых за Тело Его, которое есть Церковь,
которой сделался я служителем по домостроительству Божию, вверенному мне для вас, чтобы исполнить слово Божие,
тайну, сокрытую от веков и родов, ныне же открытую святым Его,
Которым благоволил Бог показать, какое богатство славы в тайне сей для язычников, которая есть Христос в вас, упование славы,
Которого мы проповедуем, вразумляя всякого человека и научая всякой премудрости, чтобы представить всякого человека совершенным во Христе Иисусе;
для чего я и тружусь и подвизаюсь силою Его, действующею во мне могущественно.
Таджикский
Павлус, ки бо иродаи Худо ҳаввории Исои Масеҳ аст, ва бародари мо Тимотиюс
Ба муқаддасон ва бародарони амин дар Исои Масеҳ, ки дар Қўлассо мебошанд: файз ва осоиштагӣ аз ҷониби Падари мо Худо ва Исои Масеҳи Худованд бар шумо бод.
Худо, Падари Худованди мо Исои Масеҳро шукргузорӣ мекунам дар ҳар вақте ки дар ҳаққи шумо дуо мегўем,
Баъд аз шунмидани овозаи он имоне ки шумо ба Исои Масеҳ ва он муҳаббате ки ба ҳамаи муқаддасон доред.
Ба хотири умеде ки бароятон дар осмон муҳайёст, ки дар бораи он шумо пештар дар каломи ростӣ, яъне дар башорат шунидаед,
Ки он ба шумо, чунон ки ба тамоми ҷаҳон низ расидааст, ва он самаре мебахшад ва афзоиш меёбад, чунон ки дар миёни шумо низ аз он рўзе ки файзи Худоро дар ростӣ шунидаед ва донистаед,
Чӣ тавре ки аз Эпафрос таълим гирифтаед, ки ў ҳамкори маҳбуби мо ва хизматгузори амине барои шумо дар Масеҳ аст,
Ва ў моро аз муҳаббати шумо, ки дар Рўҳ аст, огоҳ кардааст.
Бинобар ин мо низ аз он рўзе ки инро шунидаем, дар ҳаққи шумо дуо ва илтимосро бас намекунем, то ки шумо аз дониши иродаи Ў дар ҳар ҳикмат ва фаҳми рўҳонӣ пур шавед,
Ба тавре ки муносиби Худованд рафтор намуда, аз ҳар ҷиҳат ба Ў писанд оед, ва дар ҳар кори нек самара диҳед, ва дар дониши Худо нашъунамо ёбед,
Ва бар тибқи иқтидори ҷалоли Ў бо тамоми қувват мустаҳакам шавед, то ки бо шодӣ дорои ҳар сабот ва сабр бошед,
Ва Падарро шукргузорӣ намоед, ки Ў моро ба мероси муқаддасон дар нур шарик гардонидааст,
Ва Ў моро аз салтанати зулмот халосӣ дода, ба Малакути Писари маҳбуби Худ дохил кардааст,
Ки дар Ў мо фидияе ба воситаи Худни Ў ва омурзиши гуноҳҳо пайдо кардаем,
Ки Ў сурати Худои нонамоён ва нахустзодаи тамоми махлуқот аст,
Чунки ҳама чиз дар осмон ва бар замин, ҳар чизи намоён ва нонамоён, дар Ў офарида шудааст: хоҳ тахтҳо, хоҳ салтанатҳо, хоҳ сарварҳо ва хоҳ ҳукуматдориҳо, ҳамааш ба воситаи Ў ва барои Ў ба вуҷуд оварда шудааст;
Ва Ў пеш аз ҳама чиз аст, ва ҳама чиз дар Ў вуҷуд дорад.
Ва Ў сари бадан, яъне Калисост; Ў навбар ва нахустзода аз мурдагон аст, то ки дар ҳама чиз Ў аввалин бошад,
Зеро писандидаи Худо ҳамин буд, ки тамоми илоҳият дар Ў сокин бошад,
Ва ба воситаи Ў ҳама чизро бо Худ оштӣ дода, бо Хуни салиби Ў осоиштагиро барқарор намояд, яъне он чиро, ки бар замин аст, ва он чиро, ки дар осмон аст, ба василаи Ў оштӣ диҳад.
Ва шуморо, ки як вақте, ба сабаби майл доштанатон ба аъмоли бад, бегона ва душман будед,
Ҳоло дар ҷисми башарии Ў ба воситаи мамоти Ў оштӣ додааст, то ки шуморо назди Худ муқаддас ва бе айбу нуқсон ҳозир кунад,
Фақат ба шарте ки шумо дар имон матин ва устувор бошед ва аз умеди башорате ки шунидаед, ҷудо нашавед, ки он ба тамоми махлуқоти зери осмон мавъиза карда шудааст, ва ман, Павлус, хизматгузори он гардидаам.
Алҳол дар уқубатҳои худ барои шумо шодмонам ва камии андўҳҳои Масеҳро дар ҷисми худ барои Бадани Ў, ки Калисост, пур мекунам,
Ки ман хизматгузори он гардидаам мувофиқИ ваколати Худо, ки барои шумо ба ман ато шудааст, то ки мавъизаи каломи Худоро ба ҷо оварам,
Яъне он сирри, ки асрҳои аст аз наслҳо ниҳон буд ва ҳоло ба муқаддасони Ў ошкор шудааст,
Ки ба онҳо Худо таваҷҷўҳ намуда огоҳӣ дод, ки сарвати ҷалоли ин сирро барои халқҳо огоҳӣ диҳам, ва он сир ин аст, ки Масеҳ дар шумо умеди ҷалол аст,
Ва Ўро мо мавъиза намуда, ба ҳар кас мефаҳмонем ва ба ҳар кас ҳар ҳикматро ёд медиҳем, то ки ҳар касро дар Исои Масеҳ комил гардонда ҳозир кунем;
Барои ҳамин ҳам ман меҳнат мекунам ва бо таъсири қуввати Ў, ки дар ман қодирона амал мекунад, ҷидду ҷаҳд менамоям.

Paul, an apostle of Jesus Christ by the will of God, and Timothy our brother,
To the saints and faithful brethren in Christ who are in Colosse: Grace to you and peace from God our Father and the Lord Jesus Christ.
We give thanks to the God and Father of our Lord Jesus Christ, praying always for you,
since we heard of your faith in Christ Jesus and of your love for all the saints;
because of the hope which is laid up for you in heaven, of which you heard before in the word of the truth of the gospel,
which has come to you, as it has also in all the world, and is bringing forth fruit, as it is also among you since the day you heard and knew the grace of God in truth;
as you also learned from Epaphras, our dear fellow servant, who is a faithful minister of Christ on your behalf,
who also declared to us your love in the Spirit.
For this reason we also, since the day we heard it, do not cease to pray for you, and to ask that you may be filled with the knowledge of His will in all wisdom and spiritual understanding;
that you may walk worthy of the Lord, fully pleasing Him, being fruitful in every good work and increasing in the knowledge of God;
strengthened with all might, according to His glorious power, for all patience and longsuffering with joy;
giving thanks to the Father who has qualified us to be partakers of the inheritance of the saints in the light.
He has delivered us from the power of darkness and conveyed us into the kingdom of the Son of His love,
in whom we have redemption through His blood, the forgiveness of sins.
He is the image of the invisible God, the firstborn over all creation.
For by Him all things were created that are in heaven and that are on earth, visible and invisible, whether thrones or dominions or principalities or powers. All things were created through Him and for Him.
And He is before all things, and in Him all things consist.
And He is the head of the body, the church, who is the beginning, the firstborn from the dead, that in all things He may have the preeminence.
For it pleased the Father that in Him all the fullness should dwell,
and by Him to reconcile all things to Himself, by Him, whether things on earth or things in heaven, having made peace through the blood of His cross.
And you, who once were alienated and enemies in your mind by wicked works, yet now He has reconciled
in the body of His flesh through death, to present you holy, and blameless, and above reproach in His sight--
if indeed you continue in the faith, grounded and steadfast, and are not moved away from the hope of the gospel which you heard, which was preached to every creature under heaven, of which I, Paul, became a minister.
I now rejoice in my sufferings for you, and fill up in my flesh what is lacking in the afflictions of Christ, for the sake of His body, which is the church,
of which I became a minister according to the stewardship from God which was given to me for you, to fulfill the word of God,
the mystery which has been hidden from ages and from generations, but now has been revealed to His saints.
To them God willed to make known what are the riches of the glory of this mystery among the Gentiles: which is Christ in you, the hope of glory.
Him we preach, warning every man and teaching every man in all wisdom, that we may present every man perfect in Christ Jesus.
To this end I also labor, striving according to His working which works in me mightily.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible