Скрыть
1:11
1:13
1:14
Церковнославянский (рус)
Въ лѣ́то тре́тiе ца́р­ст­ва Иоаки́ма царя́ Иу́дина, прiи́де навуходоно́соръ ца́рь Вавило́нскъ на Иерусали́мъ и во­ева́­ше на́нь.
И даде́ Госпо́дь въ ру́цѣ его́ Иоаки́ма царя́ Иу́дина и от­ ча́сти сосу́довъ хра́ма Бо́жiя. И при­­несе́ я́ въ зе́млю Сен­наа́ръ въ до́мъ бо́га сво­его́ и сосу́ды внесе́ въ до́мъ сокро́вищный бо́га сво­его́.
И рече́ ца́рь ко Асфане́зу, старѣ́йшинѣ евну́ховъ сво­и́хъ, ввести́ от­ сыно́въ плѣ́на Изра́илева и от­ пле́мене ца́рска и от­ князе́й
ю́ношы, на ни́хже нѣ́сть поро́ка, и добры́ зра́комъ и смы́слены во вся́цѣй прему́дрости, и вѣ́дущыя умѣ́нiе и размышля́ющыя ра́зумъ, и и́мже е́сть крѣ́пость въ ни́хъ, е́же предстоя́ти въ дому́ предъ царе́мъ и научи́ти я́ кни́гамъ и язы́ку Халде́йску.
И повелѣ́ и́мъ [дая́ти] ца́рь по вся́ дни́ от­ трапе́зы царе́вы и от­ вина́ питiя́ сво­его́ и корми́ти и́хъ лѣ́та три́, и пото́мъ ста́ти предъ царе́мъ.
И бы́сть въ ни́хъ от­ сыно́въ Иу́диныхъ данiи́лъ и Ана́нiа, и аза́рiа и Мисаи́лъ.
И воз­ложи́ и́мъ имена́ старѣ́йшина евну́ховъ: данiи́лу Валтаса́ръ, и Ана́нiи седра́хъ, и Мисаи́лу Миса́хъ, аза́рiи же Авденаго́.
И положи́ данiи́лъ на се́рдцы сво­е́мъ, е́же не оскверни́тися от­ трапе́зы царе́вы и от­ вина́ питiя́ его́, и моли́ старѣ́йшину евну́ховъ, я́ко да не оскверни́т­ся.
И вдаде́ Бо́гъ данiи́ла въ ми́лость и въ щедро́ты предъ старѣ́йшиною евну́ховъ.
И рече́ старѣ́йшина евну́ховъ данiи́лу: бою́ся а́зъ господи́на мо­его́ царя́, заповѣ́дав­шаго о пи́щи ва́­шей и питiи́ ва́­шемъ, да не когда́ уви́дитъ лица́ ва́ша уны́ла па́че отроко́въ све́рст­никовъ ва́шихъ, и осу́дите главу́ мою́ царю́.
И рече́ данiи́лъ ко Амелса́ру, его́же при­­ста́ви старѣ́йшина евну́ховъ къ данiи́лу и Ана́нiи, и аза́рiи и Мисаи́лу:
искуси́ о́троки твоя́ до десяти́ дні́й, и да дадя́тъ на́мъ от­ сѣ́менъ земны́хъ, да яди́мъ, и во́ду да пiе́мъ:
и да явя́т­ся предъ тобо́ю ли́ца на́ша и ли́ца отроко́въ яду́щихъ от­ трапе́зы царе́вы, и я́коже у́зриши, сотвори́ со о́троки тво­и́ми.
И послу́ша и́хъ и искуси́ я́ до десяти́ дні́й.
По сконча́нiи же десяти́хъ дні́й, яви́шася ли́ца и́хъ бла́га и крѣ́пка пло́тiю па́че отроко́въ яду́щихъ от­ трапе́зы царе́вы.
И бы́сть Амелса́ръ отъ­е́мля я́ди и́хъ и вино́ питiя́ и́хъ и дая́ше и́мъ сѣ́мена.
И четы́ремъ отроко́мъ си́мъ и́мъ даде́ и́мъ Бо́гъ смы́слъ и му́дрость во вся́цѣй кни́жнѣй прему́дрости: данiи́лъ же разу́менъ бы́сть во вся́цѣмъ видѣ́нiи и со́нiихъ.
И по сконча́нiи тѣ́хъ дні́й, въ ня́же рече́ ца́рь при­­вести́ я́, введе́ я́ старѣ́йшина евну́ховъ предъ навуходоно́сора.
И бесѣ́дова съ ни́ми ца́рь, и не обрѣто́шася от­ всѣ́хъ и́хъ подо́бни данiи́лу и Ана́нiи, и аза́рiи и Мисаи́лу: и ста́ша предъ царе́мъ.
И во вся́цѣмъ глаго́лѣ прему́дрости и умѣ́нiя, о ни́хже вопроша́­ше от­ ни́хъ ца́рь, обрѣ́те я́ десятери́цею па́че всѣ́хъ обая́телей и волхво́въ су́щихъ во все́мъ ца́р­ст­вѣ его́.
И бы́сть данiи́лъ да́же до пе́рваго лѣ́та ки́ра царя́.
Синодальный
В третий год царствования Иоакима, царя Иудейского, пришел Навуходоносор, царь Вавилонский, к Иерусалиму и осадил его.
И предал Господь в руку его Иоакима, царя Иудейского, и часть сосудов дома Божия, и он отправил их в землю Сеннаар, в дом бога своего, и внес эти сосуды в сокровищницу бога своего.
И сказал царь Асфеназу, начальнику евнухов своих, чтобы он из сынов Израилевых, из рода царского и княжеского, привел
отроков, у которых нет никакого телесного недостатка, красивых видом, и понятливых для всякой науки, и разумеющих науки, и смышленых и годных служить в чертогах царских, и чтобы научил их книгам и языку Халдейскому.
И назначил им царь ежедневную пищу с царского стола и вино, которое сам пил, и велел воспитывать их три года, по истечении которых они должны были предстать пред царя.
Между ними были из сынов Иудиных Даниил, Анания, Мисаил и Азария.
И переименовал их начальник евнухов – Даниила Валтасаром, Ананию Седрахом, Мисаила Мисахом и Азарию Авденаго.
Даниил положил в сердце своем не оскверняться яствами со стола царского и вином, какое пьет царь, и потому просил начальника евнухов о том, чтобы не оскверняться ему.
Бог даровал Даниилу милость и благорасположение начальника евнухов;
и начальник евнухов сказал Даниилу: боюсь я господина моего, царя, который сам назначил вам пищу и питье; если он увидит лица ваши худощавее, нежели у отроков, сверстников ваших, то вы сделаете голову мою виновною перед царем.
Тогда сказал Даниил Амелсару, которого начальник евнухов приставил к Даниилу, Анании, Мисаилу и Азарии:
сделай опыт над рабами твоими в течение десяти дней; пусть дают нам в пищу овощи и воду для питья;
и потом пусть явятся перед тобою лица наши и лица тех отроков, которые питаются царскою пищею, и затем поступай с рабами твоими, как увидишь.
Он послушался их в этом и испытывал их десять дней.
По истечении же десяти дней лица их оказались красивее, и телом они были полнее всех тех отроков, которые питались царскими яствами.
Тогда Амелсар брал их кушанье и вино для питья и давал им овощи.
И даровал Бог четырем сим отрокам знание и разумение всякой книги и мудрости, а Даниилу еще даровал разуметь и всякие видения и сны.
По окончании тех дней, когда царь приказал представить их, начальник евнухов представил их Навуходоносору.
И царь говорил с ними, и из всех отроков не нашлось подобных Даниилу, Анании, Мисаилу и Азарии, и стали они служить пред царем.
И во всяком деле мудрого уразумения, о чем ни спрашивал их царь, он находил их в десять раз выше всех тайноведцев и волхвов, какие были во всем царстве его.
И был там Даниил до первого года царя Кира.
Сербский
Године треће царовања Јоакима, цара Јудиног дође Навуходоносор, цар вавилонски на Јерусалим, и опколи га.
И Господ му даде у руку Јоакима, цара Јудиног и део судова дома Божијег, и однесе их у земљу Сенар у дом бога свог, и метну судове у ризницу бога свог.
И рече цар Асфеназу старешини својих дворана да доведе између синова Израиљевих, и од царског семена и од кнезова,
Младиће на којима нема мане, и који су лепог лица и научени свакој мудрости и вешти знању и разумни и који могу стајати у царском двору, па да их учи књигу и језик халдејски.
И одреди им цар оброк на дан од јела царског и од вина које он пијаше, да се хране три године, а после да стоје пред царем.
А међу њима беху од синова Јудиних Данило, Ананија, Мисаило и Азарија.
А старешина над дворанима даде им имена, и Данилу наде име Валтасар, а Ананији Седрах, а Мисаилу Мисах, а Азарији Авденаго.
Али Данило науми да се не скврни оброком јела царевог и вином које он пијаше, и замоли се старешини над дворанима да се не скврни.
И даде Бог Данилу те нађе милост и љубав у старешине над дворанима.
И рече старешина над дворанима Данилу: Бојим се господара свог цара, који вам је одредио јело и пиће; јер кад цар види лица ваша лошија него у осталих младића, ваших врсника, зашто да ми учините да будем главом крив цару?
А Данило рече Амелсару, ког старешина над дворанима постави над Данилом, Ананијом, Мисаилом и Азаријом:
Огледај слуге своје за десет дана, нека нам се даје вариво да једемо и вода да пијемо.
Па онда нека нам се виде лица пред тобом и лица младића који једу царско јело, па како видиш, онако чини са слугама својим.
И послуша их у том, и огледа их за десет дана.
А после десет дана лица им дођоше лепша и меснатија него у свих младића који јеђаху царско јело.
И Амелсар узимаше јело њихово и вино које њима требаше пити, и даваше им варива.
И даде Бог свој четворици младића знање и разум у свакој књизи и мудрости; а Данилу даде да разуме сваку утвару и сне.
И кад прође време по коме цар беше рекао да их изведу, изведе их старешина над дворанима пред Навуходоносора.
И говори цар с њима, и не нађе се међу свима њима ни један као Данило, Ананија, Мисаило и Азарија; и стајаху пред царем.
И у свему чему треба мудрост и разум, за шта их цар запита, нађе да су десет пута бољи од свих врача и звездара што их беше у свему царству његовом.
И оста Данило до прве године цара Кира.
Im dritten Regierungsjahr Jojakims, des Königs von Juda, zog der babylonische König Nebukadnezzar mit einem Heer vor Jerusalem und belagerte die Stadt.
Der HERR gab Jojakim in die Gewalt Nebukadnezzars und auch ein Teil der heiligen Geräte fiel dem Babylonierkönig in die Hände. Er ließ die Geräte nach Babylonien bringen und bewahrte sie in der Schatzkammer beim Tempel seines Gottes auf.
Nebukadnezzar befahl seinem Palastvorsteher Aschpenas, junge Israeliten aus der Verwandtschaft des Königs und aus den vornehmen Familien für ihn auszusuchen.
»Sie müssen gesund sein und gut aussehen«, sagte er. »Außerdem müssen sie klug und verständig sein und eine umfassende Bildung haben, damit sie zum Dienst in meinem Palast geeignet sind. Und dann sollen sie auch unsere Sprache und Schrift lernen.«
Drei Jahre lang sollten die jungen Leute ausgebildet werden, um dann in den Dienst des Königs zu treten. Der König ordnete an, dass sie jeden Tag Speisen und Wein von seiner eigenen Tafel bekamen.
Unter den ausgesuchten jungen Männern aus Juda waren auch Daniel, Hananja, Mischaël und Asarja.
Der Palastvorsteher gab ihnen babylonische Namen: Daniel nannte er Beltschazzar, Hananja Schadrach, Mischaël Meschach und Asarja Abed-Nego.
Daniel war fest entschlossen, kein Essen und Trinken von der Tafel des Königs anzurühren, um nicht unrein zu werden. Deshalb bat er den Palastvorsteher, nicht von den Speisen des Königs essen zu müssen.
Gott half ihm, sodass der Palastvorsteher ihn wohlwollend anhörte.
Allerdings sagte er zu Daniel: »Ich habe Angst vor meinem Herrn, dem König. Er hat selbst bestimmt, was ihr essen und trinken sollt. Wenn er feststellt, dass du und deine drei Freunde schlechter aussehen als die anderen jungen Leute, lässt er mir den Kopf abschlagen.«
Daniel wandte sich an den Aufseher, den der Palastvorsteher für ihn und seine drei Freunde bestimmt hatte.
»Mach doch einmal zehn Tage lang einen Versuch mit uns«, bat er ihn. »Lass uns Gemüse essen und Wasser trinken!
Danach vergleichst du unser Aussehen mit dem der andern jungen Leute, die ihr Essen von der Tafel des Königs bekommen. Und dann entscheidest du, was weiter geschehen soll!«
Der Aufseher war einverstanden und ging auf den Versuch ein.
Nach Ablauf der zehn Tage zeigte es sich, dass Daniel und seine Freunde sogar besser und kräftiger aussahen als die andern jungen Leute, die ihr Essen von der königlichen Tafel erhielten.
Da ließ er ihnen weiterhin Gemüse geben; den Wein und die für sie bestimmten Speisen stellte er weg.
Gott aber gab den vier jungen Männern Klugheit und Verstand, sodass sie alles begriffen und sich bald in jedem Wissensgebiet auskannten. Daniel besaß darüber hinaus die Fähigkeit, Träume und Visionen zu verstehen und zu deuten.
Am Ende der Zeit, die König Nebukadnezzar festgesetzt hatte, sollten ihm alle jungen Leute zur Prüfung vorgeführt werden. Als der Palastvorsteher sie zu ihm brachte
und er sich mit ihnen unterhielt, zeigte es sich, dass Daniel, Hananja, Mischaël und Asarja allen anderen überlegen waren. Sie wurden in den königlichen Dienst aufgenommen,
und sooft der König in schwierigen Fragen ihren Rat suchte, merkte er, dass sie zehnmal klüger waren als alle Gelehrten und Magier in seinem ganzen Königreich.
Daniel blieb im königlichen Dienst bis ins erste Regierungsjahr des Königs Kyrus.
Копировать текст Копировать ссылку Толкования стиха

Настройки