Кни̑ги Ве́тхагѡ Завѣ́та:
Быт.
Исх.
Лев.
Чис.
Втор.
Нав.
Суд.
Руф.
1Цар.
2Цар.
3Цар.
4Цар.
1Пар.
2Пар.
1Езд.
2Езд.
Неем.
Тов.
Иудиф.
Есф.
1Мак.
2Мак.
3Мак.
Иов.
Пс.
Прит.
Еккл.
Песн.
Прем.
Сир.
Ис.
Иер.
Плч.
ПослИер.
Вар.
Иез.
Дан.
Ос.
Иоил.
Ам.
Авд.
Ион.
Мих.
Наум.
Авв.
Соф.
Аг.
Зах.
Мал.
3Ездр.
Кни̑ги Но́вагѡ Завѣ́та: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Кни̑ги Но́вагѡ Завѣ́та: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
1:2
см.:2Пар.36:6-7;
1:5
см.:4Цар.25:30;
1:6
1:9
см.:Притч.16:7;
1:10
1:11
1:12
1:13
1:14
1:15
1:16
1:18
Въ лѣ́то тре́тїе ца́рства і҆ѡакі́ма царѧ̀ і҆ꙋ́дина, прїи́де навꙋходоно́соръ ца́рь вавѷлѡ́нскъ на і҆ерⷭ҇ли́мъ и҆ воева́ше на́нь.
И҆ дадѐ гдⷭ҇ь въ рꙋ́цѣ є҆гѡ̀ і҆ѡакі́ма царѧ̀ і҆ꙋ́дина и҆ ѿ ча́сти сосꙋ́дѡвъ хра́ма бж҃їѧ. И҆ принесѐ ѧ҆̀ въ зе́млю сеннаа́ръ въ до́мъ бо́га своегѡ̀ и҆ сосꙋ́ды внесѐ въ до́мъ сокро́вищный бо́га своегѡ̀.
И҆ речѐ ца́рь ко а҆сфане́зꙋ, старѣ́йшинѣ є҆ѵнꙋ́хѡвъ свои́хъ, ввестѝ ѿ сынѡ́въ плѣ́на і҆и҃лева и҆ ѿ пле́мене ца́рска и҆ ѿ кнѧзе́й
ю҆́ношы, на ни́хже нѣ́сть поро́ка, и҆ дѡбры̀ зра́комъ и҆ смы́слєны во всѧ́цѣй премꙋ́дрости, и҆ вѣ́дꙋщыѧ ᲂу҆мѣ́нїе и҆ размышлѧ́ющыѧ ра́зꙋмъ, и҆ и҆̀мже є҆́сть крѣ́пость въ ни́хъ, є҆́же предстоѧ́ти въ домꙋ̀ пред̾ царе́мъ и҆ наꙋчи́ти ѧ҆̀ кни́гамъ и҆ ѧ҆зы́кꙋ халде́йскꙋ.
И҆ повелѣ̀ и҆̀мъ (даѧ́ти) ца́рь по всѧ̑ дни̑ ѿ трапе́зы царе́вы и҆ ѿ вїна̀ питїѧ̀ своегѡ̀ и҆ корми́ти и҆̀хъ лѣ̑та трѝ, и҆ пото́мъ ста́ти пред̾ царе́мъ.
И҆ бы́сть въ ни́хъ ѿ сынѡ́въ і҆ꙋ́диныхъ данїи́лъ и҆ а҆на́нїа, и҆ а҆за́рїа и҆ мїсаи́лъ.
И҆ возложѝ и҆̀мъ и҆мена̀ старѣ́йшина є҆ѵнꙋ́хѡвъ: данїи́лꙋ валтаса́ръ, и҆ а҆на́нїи седра́хъ, и҆ мїсаи́лꙋ мїса́хъ, а҆за́рїи же а҆вденагѡ̀.
И҆ положѝ данїи́лъ на се́рдцы свое́мъ, є҆́же не ѡ҆скверни́тисѧ ѿ трапе́зы царе́вы и҆ ѿ вїна̀ питїѧ̀ є҆гѡ̀, и҆ молѝ старѣ́йшинꙋ є҆ѵнꙋ́хѡвъ, ꙗ҆́кѡ да не ѡ҆скверни́тсѧ.
И҆ вдадѐ бг҃ъ данїи́ла въ ми́лость и҆ въ щедрѡ́ты пред̾ старѣ́йшиною є҆ѵнꙋ́хѡвъ.
И҆ речѐ старѣ́йшина є҆ѵнꙋ́хѡвъ данїи́лꙋ: бою́сѧ а҆́зъ господи́на моегѡ̀ царѧ̀, заповѣ́давшагѡ ѡ҆ пи́щи ва́шей и҆ питїѝ ва́шемъ, да не когда̀ ᲂу҆ви́дитъ лица̀ ва̑ша ᲂу҆ны̑ла па́че ѻ҆трокѡ́въ све́рстникѡвъ ва́шихъ, и҆ ѡ҆сꙋ́дите главꙋ̀ мою̀ царю̀.
И҆ речѐ данїи́лъ ко а҆мелса́рꙋ, є҆го́же приста́ви старѣ́йшина є҆ѵнꙋ́хѡвъ къ данїи́лꙋ и҆ а҆на́нїи, и҆ а҆за́рїи и҆ мїсаи́лꙋ:
и҆скꙋсѝ ѻ҆́троки твоѧ̑ до десѧтѝ дні́й, и҆ да дадѧ́тъ на́мъ ѿ сѣ́менъ земны́хъ, да ꙗ҆ди́мъ, и҆ во́дꙋ да пїе́мъ:
и҆ да ꙗ҆вѧ́тсѧ пред̾ тобо́ю ли́ца на̑ша и҆ ли́ца ѻ҆трокѡ́въ ꙗ҆дꙋ́щихъ ѿ трапе́зы царе́вы, и҆ ꙗ҆́коже ᲂу҆́зриши, сотворѝ со ѻ҆́трѡки твои́ми.
И҆ послꙋ́ша и҆̀хъ и҆ и҆скꙋсѝ ѧ҆̀ до десѧтѝ дні́й.
По сконча́нїи же десѧти́хъ дні́й, ꙗ҆ви́шасѧ ли́ца и҆́хъ бла̑га и҆ крѣ̑пка пло́тїю па́че ѻ҆трокѡ́въ ꙗ҆дꙋ́щихъ ѿ трапе́зы царе́вы.
И҆ бы́сть а҆мелса́ръ ѿе́млѧ ꙗ҆́ди и҆́хъ и҆ вїно̀ питїѧ̀ и҆́хъ и҆ даѧ́ше и҆̀мъ сѣ́мена.
И҆ четы́ремъ ѻ҆трокѡ́мъ си̑мъ и҆̀мъ дадѐ и҆̀мъ бг҃ъ смы́слъ и҆ мꙋ́дрость во всѧ́цѣй кни́жнѣй премꙋ́дрости: данїи́лъ же разꙋ́менъ бы́сть во всѧ́цѣмъ видѣ́нїи и҆ со́нїихъ.
И҆ по сконча́нїи тѣ́хъ дні́й, въ нѧ́же речѐ ца́рь привестѝ ѧ҆̀, введѐ ѧ҆̀ старѣ́йшина є҆ѵнꙋ́хѡвъ пред̾ навꙋходоно́сора.
И҆ бесѣ́дова съ ни́ми ца́рь, и҆ не ѡ҆брѣто́шасѧ ѿ всѣ́хъ и҆́хъ подо́бни данїи́лꙋ и҆ а҆на́нїи, и҆ а҆за́рїи и҆ мїсаи́лꙋ: и҆ ста́ша пред̾ царе́мъ.
И҆ во всѧ́цѣмъ глаго́лѣ премꙋ́дрости и҆ ᲂу҆мѣ́нїѧ, ѡ҆ ни́хже вопроша́ше ѿ ни́хъ ца́рь, ѡ҆брѣ́те ѧ҆̀ десѧтери́цею па́че всѣ́хъ ѡ҆баѧ́телей и҆ волхвѡ́въ сꙋ́щихъ во все́мъ ца́рствѣ є҆гѡ̀.
И҆ бы́сть данїи́лъ да́же до пе́рвагѡ лѣ́та кѵ́ра царѧ̀.
Навуходоносор осваја Јерусалим и одводи у ропство Јоакима, цара Јудина. Данило и три младића мудрији од свих гатара и звјездара.
Године треће царовања Јоакима, цара Јудина, нападе Навуходоносор, цар вавилонски, на Јерусалим и опколи га.
Године треће царовања Јоакима, цара Јудина, нападе Навуходоносор, цар вавилонски, на Јерусалим и опколи га.
И даде Господ у руке његове Јоакима, цара Јудина, и дио сасуда дома Божјега; и сасуде однесе у земљу Сенар у дом бога својега; и сасуде унесе у дом ризнице бога својега.
И рече цар Асфанезу, старјешини својих евнуха, да му доведу између синова заробљеника Израиљевих и оду сјемена царског и кнежевског
Младиће на којима нема порока, лијепа изгледа, научене свакој мудрости, и који посједују знање и поимају разумност, и у којима има крјепости да стоје у дому царевом, и да се уче књигама и језику Халдејаца.
И заповиједи им цар дневну храну сваког дана са трпезе цареве и од вина које он пије, и да их хране три године, па после тога да стоје пред царем.
И бијаху међу њима од синова Јудиних Данило и Ананија и Мисаило и Азарија.
И даде им старјешина евнуха имена: Данилу Валтазар, и Ананији Седрах и Мисаилу Мисах и Азарију Авденаго.
И положи Данило у срце своје да се не оскврнави трпезом царевом и вином које он пије, и замоли старјешину евнуха да се не оскврнави.
И даде Бог Данилу, те нађе милост и љубав код старјешине евнуха.
И рече старјешина евнуха Данилу: Ја се бојим господина мога цара који је одредио храну вашу и пиће ваше, да не види лица ваша слабија него у осталих младића ваших врсника, па наведете осуду цареву на главу моју.
И рече Данило Амелсаду, кога постави цар за старјешину евнуха над Данилом, Ананијом, Мисаилом, Азаријом:
Испробај слуге своје десет дана, и нека нам дају од сјемена (биљних) да једемо, и воде да пијемо:
И нека се покажу пред тобом лица наша и лица младића који се хране од трпезе цареве, па како видиш, чини са слугама својим.
И послуша их, и испроба их десет дана.
И кад се наврши десет дана, изгледаху лица њихова љепша и они тијелом снажнији од оних што су јели од царске трпезе.
А Амелсад бјеше онај који је узимао храну њихову и пио вино њихово, док је њима давао сјемена (варива).
А младићима овим, њима четворици, даде им Бог разборитост и разумијевање у свакој науци и премудрости; Данило пак се разабираше у сваком виђењу и сну.
И на крају дана, у које рече цар да буду уведени, уведе их старјешина евнуха пред Навуходоносора.
И бесједова са њима цар, и не нађоше се међу свима њима слични Данилу, Ананији, Мисаилу и Азарији. И стадоше пред цара.
И у свакој ријечи мудрости и знања, које је од њих тражио цар, нађе их да су десетоструко бољи од свих гатара и звјездара који су били у цијелом његовом царству.
И оста Данило до прве године царовања Кира, цара персијскога.
1 Навуходоносор осаждает Иерусалим. 3 Некоторые из отроков Израилевых избраны для посещения школы в чертогах царских. 8 Даниил решил не оскверняться яствами со стола царского и предложил сделать опыт. 14 Успешный опыт в течение десяти дней. 17 Даниил и его друзья оказались «в десять раз выше всех тайноведцев и волхвов».
В третий год царствования Иоакима, царя Иудейского, пришел Навуходоносор, царь Вавилонский, к Иерусалиму и осадил его.
И предал Господь в руку его Иоакима, царя Иудейского, и часть сосудов дома Божия, и он отправил их в землю Сеннаар, в дом бога своего, и внес эти сосуды в сокровищницу бога своего.
И сказал царь Асфеназу, начальнику евнухов своих, чтобы он из сынов Израилевых, из рода царского и княжеского, привел
отроков, у которых нет никакого телесного недостатка, красивых видом, и понятливых для всякой науки, и разумеющих науки, и смышленых и годных служить в чертогах царских, и чтобы научил их книгам и языку Халдейскому.
И назначил им царь ежедневную пищу с царского стола и вино, которое сам пил, и велел воспитывать их три года, по истечении которых они должны были предстать пред царя.
Между ними были из сынов Иудиных Даниил, Анания, Мисаил и Азария.
И переименовал их начальник евнухов – Даниила Валтасаром, Ананию Седрахом, Мисаила Мисахом и Азарию Авденаго.
Даниил положил в сердце своем не оскверняться яствами со стола царского и вином, какое пьет царь, и потому просил начальника евнухов о том, чтобы не оскверняться ему.
Бог даровал Даниилу милость и благорасположение начальника евнухов;
и начальник евнухов сказал Даниилу: боюсь я господина моего, царя, который сам назначил вам пищу и питье; если он увидит лица ваши худощавее, нежели у отроков, сверстников ваших, то вы сделаете голову мою виновною перед царем.
Тогда сказал Даниил Амелсару, которого начальник евнухов приставил к Даниилу, Анании, Мисаилу и Азарии:
сделай опыт над рабами твоими в течение десяти дней; пусть дают нам в пищу овощи и воду для питья;
и потом пусть явятся перед тобою лица наши и лица тех отроков, которые питаются царскою пищею, и затем поступай с рабами твоими, как увидишь.
Он послушался их в этом и испытывал их десять дней.
По истечении же десяти дней лица их оказались красивее, и телом они были полнее всех тех отроков, которые питались царскими яствами.
Тогда Амелсар брал их кушанье и вино для питья и давал им овощи.
И даровал Бог четырем сим отрокам знание и разумение всякой книги и мудрости, а Даниилу еще даровал разуметь и всякие видения и сны.
По окончании тех дней, когда царь приказал представить их, начальник евнухов представил их Навуходоносору.
И царь говорил с ними, и из всех отроков не нашлось подобных Даниилу, Анании, Мисаилу и Азарии, и стали они служить пред царем.
И во всяком деле мудрого уразумения, о чем ни спрашивал их царь, он находил их в десять раз выше всех тайноведцев и волхвов, какие были во всем царстве его.
И был там Даниил до первого года царя Кира.
Сербский
Языки
- Добавить язык
- Церковнослав. (рус. дореф.)
- Церковнослав. (рус. гражд.)
- Рус. (Синод. с ударе́-ми)
- Рус. (Юнгеров)
- Рус. (прп. Макарий Алтайский)
- Arab (AVD)
- Azerbaijani
- Armenian
- Bulgarian
- Chinese (simpl.)
- Croatian (S&D)
- Czech (Bible Kralicka [1613])
- English (NKJV)
- English (KJV)
- English (NRSV)
- Estonian
- Finnish (1992)
- French (LSG)
- Georgian
- German (MLU, 1912)
- German (GNB)
- German (Elberfelder [2006])
- Greek (NT Byz)
- Greek (TGV)
- Greek (LXX, Rahlfs)
- Hebrew
- Icelandic
- Italian
- Kyrgyz
- Latin (Nova Vulgata)
- Maltese
- Norwegian (Bokmål [1930])
- Romanian
- Polish
- Portuguese
- Spanish (RVR 1995)
- Swedish (Folkbibeln)
- Tajik
- Ukrainian (Homenko)
- Ukrainian (Ogienko)
Године треће царовања Јоакима, цара Јудиног дође Навуходоносор, цар вавилонски на Јерусалим, и опколи га.
И Господ му даде у руку Јоакима, цара Јудиног и део судова дома Божијег, и однесе их у земљу Сенар у дом бога свог, и метну судове у ризницу бога свог.
И рече цар Асфеназу старешини својих дворана да доведе између синова Израиљевих, и од царског семена и од кнезова,
Младиће на којима нема мане, и који су лепог лица и научени свакој мудрости и вешти знању и разумни и који могу стајати у царском двору, па да их учи књигу и језик халдејски.
И одреди им цар оброк на дан од јела царског и од вина које он пијаше, да се хране три године, а после да стоје пред царем.
А међу њима беху од синова Јудиних Данило, Ананија, Мисаило и Азарија.
А старешина над дворанима даде им имена, и Данилу наде име Валтасар, а Ананији Седрах, а Мисаилу Мисах, а Азарији Авденаго.
Али Данило науми да се не скврни оброком јела царевог и вином које он пијаше, и замоли се старешини над дворанима да се не скврни.
И даде Бог Данилу те нађе милост и љубав у старешине над дворанима.
И рече старешина над дворанима Данилу: Бојим се господара свог цара, који вам је одредио јело и пиће; јер кад цар види лица ваша лошија него у осталих младића, ваших врсника, зашто да ми учините да будем главом крив цару?
А Данило рече Амелсару, ког старешина над дворанима постави над Данилом, Ананијом, Мисаилом и Азаријом:
Огледај слуге своје за десет дана, нека нам се даје вариво да једемо и вода да пијемо.
Па онда нека нам се виде лица пред тобом и лица младића који једу царско јело, па како видиш, онако чини са слугама својим.
И послуша их у том, и огледа их за десет дана.
А после десет дана лица им дођоше лепша и меснатија него у свих младића који јеђаху царско јело.
И Амелсар узимаше јело њихово и вино које њима требаше пити, и даваше им варива.
И даде Бог свој четворици младића знање и разум у свакој књизи и мудрости; а Данилу даде да разуме сваку утвару и сне.
И кад прође време по коме цар беше рекао да их изведу, изведе их старешина над дворанима пред Навуходоносора.
И говори цар с њима, и не нађе се међу свима њима ни један као Данило, Ананија, Мисаило и Азарија; и стајаху пред царем.
И у свему чему треба мудрост и разум, за шта их цар запита, нађе да су десет пута бољи од свих врача и звездара што их беше у свему царству његовом.
И оста Данило до прве године цара Кира.