Скрыть
10:2
10:7
10:14
10:15
10:16
10:17
10:20
10:21
Церковнославянский (рус)
Въ лѣ́то тре́тiе ки́ра царя́ пе́рсскаго, сло́во от­кры́ся данiи́лу, ему́же прозва́ся и́мя Валтаса́ръ: и́стин­но же сло́во и си́ла вели́ка и ра́зумъ даде́ся ему́ въ видѣ́нiи.
Въ ты́я дни́ а́зъ данiи́лъ бѣ́хъ рыда́я три́ седми́цы дні́й:
хлѣ́ба вожделѣ́н­наго не ядо́хъ, и мя́со и вино́ не вни́де во уста́ моя́, и ма́стiю не пома́захся до исполненiя трiе́хъ седми́цъ дні́й.
Въ де́нь два́десять четве́ртый пе́рваго ме́сяца а́зъ бѣ́хъ бли́зъ рѣки́ вели́кiя, я́же е́сть Ти́гръ еддеке́ль,
и воз­двиго́хъ о́чи мо­и́ и ви́дѣхъ, и се́, му́жъ еди́нъ облече́нъ въ ри́зу льня́ну, и чре́сла его́ препоя́сана зла́томъ свѣ́тлымъ:
тѣ́ло же его́ а́ки Ѳарси́съ, лице́ же его́ а́ки зрѣ́нiе мо́лнiи, о́чи же его́ а́ки свѣщы́ о́гнены, и мы́шцы его́ и го́лени а́ки зра́къ мѣ́ди блеща́щiяся, гла́съ же слове́съ его́ а́ки гла́съ наро́да.
И ви́дѣхъ а́зъ данiи́лъ еди́нъ явле́нiе, а му́жiе, и́же со мно́ю, не ви́дѣша явле́нiя, но у́жасъ вели́кiй нападе́ на ни́хъ, и от­бѣ́гнуша во стра́сѣ.
А́зъ же оста́хъ еди́нъ и ви́дѣхъ явле́нiе вели́кое сiе́, и не оста́ во мнѣ́ крѣ́пость, и сла́ва моя́ обрати́ся въ разсы́панiе, и не удержа́хъ крѣ́пости.
И слы́шахъ гла́съ слове́съ его́. И внегда́ слы́шахъ, бѣ́хъ сокруше́нъ, лице́ же мое́ на земли́:
и се́, рука́ при­­каса́ющися мнѣ́, и воз­ста́ви мя́ на колѣ́на моя́ и на дла́ни ру́къ мо­и́хъ.
И рече́ ко мнѣ́: данiи́ле, му́жу жела́нiй, разумѣ́й во словесѣ́хъ си́хъ, я́же а́зъ глаго́лю къ тебѣ́, и стани́ на стоя́нiи сво­е́мъ, я́ко ны́нѣ по́сланъ е́смь къ тебѣ́. И егда́ воз­глаго́ла сло́во сiе́ ко мнѣ́, воста́хъ тре́петенъ.
И рече́ ко мнѣ́: не бо́йся, данiи́ле, я́ко от­ пе́рваго дне́, въ о́ньже по́далъ еси́ се́рдце твое́, е́же разумѣ́ти и труди́тися предъ Го́сподемъ Бо́гомъ тво­и́мъ, услы́шана бы́ша словеса́ твоя́, а́зъ же прiидо́хъ во словесѣ́хъ тво­и́хъ:
кня́зь же ца́р­ст­ва пе́рсскаго стоя́ше проти́ву мнѣ́ два́десять и еди́нъ де́нь: и се́ Михаи́лъ еди́нъ от­ старѣ́йшинъ пе́рвыхъ прiи́де помощи́ мнѣ́, и того́ оста́вихъ та́мо со кня́земъ ца́р­ст­ва пе́рсскаго,
и прiидо́хъ сказа́ти тебѣ́, ели́ка сря́щутъ люді́й тво­и́хъ въ послѣ́днiя дни́, я́ко еще́ видѣ́нiе на дни́.
И егда́ глаго́ла со мно́ю по словесе́мъ си́мъ, да́хъ лице́ мое́ на зе́млю и умили́хся.
И се́, а́ки подо́бiе сы́на человѣ́ча при­­косну́ся устна́мъ мо­и́мъ, и от­верзо́хъ уста́ моя́ и глаго́лахъ, и рѣ́хъ ко стоя́щему предо мно́ю: го́споди, въ видѣ́нiи тво­е́мъ обрати́ся утро́ба моя́ во мнѣ́, и не имѣ́хъ си́лы:
и ка́ко воз­мо́жетъ ра́бъ тво́й го́споди, глаго́лати съ го́сподемъ си́мъ мо­и́мъ? а́зъ бо изнемого́хъ, и от­ны́нѣ не ста́нетъ во мнѣ́ крѣ́пость, [си́ла бо] и дыха́нiе не оста́ во мнѣ́.
И при­­ложи́, и при­­косну́ся мнѣ́ я́ко зра́къ человѣ́чь, и укрѣпи́ мя,
и рече́ ми: не бо́йся, му́жу жела́нiй, ми́ръ тебѣ́: мужа́йся и крѣпи́ся. И егда́ глаго́ла со мно́ю, укрѣпи́хся и рѣ́хъ: да глаго́летъ госпо́дь мо́й, я́ко укрѣпи́лъ мя́ еси́.
И рече́: вѣ́си ли, почто́ прiидо́хъ къ тебѣ́? и ны́нѣ воз­вращу́ся, е́же ра́тися со кня́земъ пе́рсскимъ: а́зъ же исхожда́хъ, кня́зь же е́ллинскiй грядя́ше:
но да воз­вѣшу́ ти вчине́ное въ писа́нiи и́стины, и нѣ́сть ни еди́наго помога́ющаго со мно́ю о си́хъ, но то́чiю Михаи́лъ кня́зь ва́шъ.
Синодальный
1 Даниил сокрушен видением мужа. 10 Муж возвещает Даниилу, что будет с народом его в последние дни.
В третий год Кира, царя Персидского, было откровение Даниилу, который назывался именем Валтасара; и истинно было это откровение и великой силы. Он понял это откровение и уразумел это видение.
В эти дни я, Даниил, был в сетовании три седмицы дней.
Вкусного хлеба я не ел; мясо и вино не входило в уста мои, и мастями я не умащал себя до исполнения трех седмиц дней.
А в двадцать четвертый день первого месяца был я на берегу большой реки Тигра,
и поднял глаза мои, и увидел: вот один муж, облеченный в льняную одежду, и чресла его опоясаны золотом из Уфаза.
Тело его – как топаз, лице его – как вид молнии; очи его – как горящие светильники, руки его и ноги его по виду – как блестящая медь, и глас речей его – как голос множества людей.
И только один я, Даниил, видел это видение, а бывшие со мною люди не видели этого видения; но сильный страх напал на них и они убежали, чтобы скрыться.
И остался я один и смотрел на это великое видение, но во мне не осталось крепости, и вид лица моего чрезвычайно изменился, не стало во мне бодрости.
И услышал я глас слов его; и как только услышал глас слов его, в оцепенении пал я на лице мое и лежал лицем к земле.
Но вот, коснулась меня рука и поставила меня на колени мои и на длани рук моих.
И сказал он мне: «Даниил, муж желаний! вникни в слова, которые я скажу тебе, и стань прямо на ноги твои; ибо к тебе я послан ныне». Когда он сказал мне эти слова, я встал с трепетом.
Но он сказал мне: «не бойся, Даниил; с первого дня, как ты расположил сердце твое, чтобы достигнуть разумения и смирить тебя пред Богом твоим, слова твои услышаны, и я пришел бы по словам твоим.
Но князь царства Персидского стоял против меня двадцать один день; но вот, Михаил, один из первых князей, пришел помочь мне, и я остался там при царях Персидских.
А теперь я пришел возвестить тебе, что будет с народом твоим в последние времена, так как видение относится к отдаленным дням».
Когда он говорил мне такие слова, я припал лицем моим к земле и онемел.
Но вот, некто, по виду похожий на сынов человеческих, коснулся уст моих, и я открыл уста мои, стал говорить и сказал стоящему передо мною: «господин мой! от этого видения внутренности мои повернулись во мне, и не стало во мне силы.
И как может говорить раб такого господина моего с таким господином моим? ибо во мне нет силы, и дыхание замерло во мне».
Тогда снова прикоснулся ко мне тот человеческий облик и укрепил меня
и сказал: «не бойся, муж желаний! мир тебе; мужайся, мужайся!» И когда он говорил со мною, я укрепился и сказал: «говори, господин мой; ибо ты укрепил меня».
И он сказал: «знаешь ли, для чего я пришел к тебе? Теперь я возвращусь, чтобы бороться с князем Персидским; а когда я выйду, то вот, придет князь Греции.
Впрочем я возвещу тебе, что начертано в истинном писании; и нет никого, кто поддерживал бы меня в том, кроме Михаила, князя вашего.
Итальянский
L'anno terzo di Ciro, re dei Persiani, fu rivelata una parola a Daniele, chiamato Baltassàr. Vera è la parola e la lotta è grande. Egli comprese la parola e gli fu dato d'intendere la visione.
In quel tempo io, Daniele, feci penitenza per tre settimane,
non mangiai cibo prelibato, non mi entrò in bocca né carne né vino e non mi unsi d'unguento, finché non furono compiute tre settimane.
Il giorno ventiquattro del primo mese, mentre stavo sulla sponda del grande fiume, cioè il Tigri,
alzai gli occhi e guardai, ed ecco un uomo vestito di lino, con ai fianchi una cintura d'oro di Ufaz;
il suo corpo somigliava a topazio, la sua faccia aveva l'aspetto della folgore, i suoi occhi erano come fiamme di fuoco, le sue braccia e le sue gambe somigliavano a bronzo lucente e il suono delle sue parole pareva il clamore di una moltitudine.
Soltanto io, Daniele, vidi la visione, mentre gli uomini che erano con me non la videro, ma un grande terrore si impadronì di loro e fuggirono a nascondersi.
Io rimasi solo a contemplare quella grande visione, mentre mi sentivo senza forze; il mio colorito si fece smorto e mi vennero meno le forze.
Udii il suono delle sue parole, ma, appena udito il suono delle sue parole, caddi stordito con la faccia a terra.
Ed ecco, una mano mi toccò e tutto tremante mi fece alzare sulle ginocchia, appoggiato sulla palma delle mani.
Poi egli mi disse: "Daniele, uomo prediletto, intendi le parole che io ti rivolgo, àlzati in piedi, perché ora sono stato mandato a te". Quando mi ebbe detto questo, io mi alzai in piedi tremando.
Egli mi disse: "Non temere, Daniele, perché fin dal primo giorno in cui ti sei sforzato di intendere, umiliandoti davanti a Dio, le tue parole sono state ascoltate e io sono venuto in risposta alle tue parole.
Ma il principe del regno di Persia mi si è opposto per ventun giorni: però Michele, uno dei prìncipi supremi, mi è venuto in aiuto e io l'ho lasciato là presso il principe del re di Persia;
ora sono venuto per farti intendere ciò che avverrà al tuo popolo alla fine dei giorni, poiché c'è ancora una visione per quei giorni".
Mentre egli parlava con me in questa maniera, chinai la faccia a terra e ammutolii.
Ed ecco, uno con sembianze di uomo mi toccò le labbra: io aprii la bocca e parlai e dissi a colui che era in piedi davanti a me: "Signore mio, nella visione i miei dolori sono tornati su di me e ho perduto tutte le energie.
Come potrebbe questo servo del mio signore parlare con il mio signore, dal momento che non è rimasto in me alcun vigore e mi manca anche il respiro?".
Allora di nuovo quella figura d'uomo mi toccò, mi rese le forze
e mi disse: "Non temere, uomo prediletto, pace a te, riprendi forza, rinfràncati". Mentre egli parlava con me, io mi sentii ritornare le forze e dissi: "Parli il mio signore, perché tu mi hai ridato forza".
Allora mi disse: "Sai perché io sono venuto da te? Ora tornerò di nuovo a lottare con il principe di Persia, poi uscirò, ed ecco, verrà il principe di Iavan.
Io ti dichiarerò ciò che è scritto nel libro della verità. Nessuno mi aiuta in questo, se non Michele, il vostro principe.
Треће године Кира, цара персијског, објави се реч Данилу, који се зваше Валтасар; и реч беше истинита и о великим стварима; и разабра реч и разуме утвару.
У то време ја Данило бејах у жалости три недеље дана.
Јела угодна не једох, ни месо ни вино не уђе у моја уста, нити се намазах уљем док се не навршише три недеље дана.
А двадесет четвртог дана првог месеца бејах на брегу велике реке Хидекела.
И подигох очи своје и видех, а то један човек обучен у платно, и појас беше око њега од чистог злата из Уфаза;
А тело му беше као хрисолит, и лице му као муња, а очи му као лучеви запаљени, а руке и ноге као бронза углађена, а глас од речи његових као глас многог људства.
И ја Данило сам видех утвару, а људи што беху са мном не видеше је, али их попаде страх велик, те побегоше и сакрише се.
И остах сам и видех ту велику утвару, и не оста снаге у мени, и лепота ми се нагрди, и не имах снаге.
И чух глас од речи његових, и кад чух глас од речи његових, изван себе падох ничице лицем на земљу.
И гле, рука ме се дотаче и подиже ме на колена моја и на дланове моје.
И рече ми: Данило, мили човече! Слушај речи које ћу ти казати, и стани право, јер сам сада послан к теби. И кад ми рече ту реч, устах дрхћући.
И рече ми: Не бој се, Данило, јер првог дана кад си управио срце своје да разумеваш и да мучиш себе пред Богом својим, услишене бише речи твоје, и ја дођох твојих речи ради.
Али кнез царства персијског стаја ми насупрот двадесет и један дан; али, гле, Михаило један од првих кнезова дође ми у помоћ; тако ја остах онде код царева персијских.
И дођох да ти кажем шта ће бити твом народу после; јер ће још бити утвара за те дане.
И кад ми говораше тако, оборих очи своје на земљу и занемех.
И гле, као човек дотаче се усана мојих, и отворих уста своја, и проговорих и рекох оном који стајаше према мени: Господару мој, од ове утваре навалише моји болови на мене и нема снаге у мени.
А како може слуга мог господара говорити с господарем мојим? Јер од овог часа у мени неста снаге и ни дихање не оста у мени.
Тада онај што беше као човек опет ме се дотаче и охрабри ме.
И рече: Не бој се, мили човече; мир да ти је! Охрабри се, охрабри се. И докле ми говораше, охрабрих се и рекох: Нека говори господар мој, јер си ме охрабрио.
А он рече: Знаш ли зашто сам дошао к теби? А сада ћу се вратити да војујем на кнеза персијског; потом ћу отићи, и гле, доћи ће кнез грчки.
Али ћу ти казати шта је написано у књизи истинитој. Нема никога да јуначки ради са мном у том осим Михаила, кнеза вашег.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible