Скрыть

Данiи́ла, Глава 13

Толкования
Толкования главы
13:0
13:1
13:2
13:3
13:4
13:5
13:6
13:7
13:8
13:9
13:10
13:11
13:12
13:13
13:14
13:15
13:16
13:17
13:18
13:19
13:20
13:21
13:22
13:24
13:25
13:26
13:27
13:29
13:30
13:31
13:32
13:33
13:34
13:35
13:36
13:37
13:38
13:39
13:40
13:42
13:43
13:44
13:45
13:46
13:47
13:48
13:49
13:50
13:51
13:52
13:54
13:55
13:57
13:58
13:59
13:60
13:61
13:63
13:64
Церковнославянский (рус)
И бѣ́ му́жъ живы́й въ Вавило́нѣ, и́мя же ему́ Иоаки́мъ.
И поя́ жену́, е́йже и́мя соса́н­на, дще́рь хелкі́ева, добра́ зѣло́ и боя́щися Бо́га.
Роди́теля же ея́ пра́ведна, и научи́ша дще́рь свою́ по зако́ну Моисе́ову.
Бѣ́ же Иоаки́мъ бога́тъ зѣло́, и бѣ́ ему́ вертогра́дъ бли́зъ двора́ его́: и схожда́хуся къ нему́ Иуде́е, поне́же то́й бя́ше сла́внѣе всѣ́хъ.
И избра́на бы́ша два́ ста́рца от­ люді́и въ судiи́ въ то́ лѣ́то, о ни́хже глаго́ла Влады́ка, я́ко изы́де беззако́нiе изъ Вавило́на от­ ста́рецъ суді́й, и́же мня́хуся управля́ти люді́й.
Сiя́ при­­хожда́ша ча́сто въ до́мъ Иоаки́мль, и при­­хожда́ху къ ни́ма вси́ пря́щiися.
И бы́сть, внегда́ от­хожда́ху лю́дiе о полу́дни, вхожда́­ше соса́н­на и хожда́­ше во вертогра́дѣ му́жа сво­его́.
И смотря́ша ея́ о́ба ста́рца по вся́ дни́ входя́щую и исходя́щую, и бы́ша въ похотѣ́нiи ея́,
и разврати́ша у́мъ сво́й, и уклони́ша о́чи сво­и́, е́же не взира́ти на не́бо, ниже́ помина́ти суде́бъ пра́ведныхъ.
И бѣ́ша о́ба уя́звлена по́хотiю на ню́, и не воз­вѣсти́ша дру́ъ дру́гу болѣ́зни сво­ея́,
поне́же стыдя́шася исповѣ́дати вожделѣ́нiе свое́, я́ко хотя́ша бы́ти съ не́ю.
И наблюда́ша жада́юща по вся́ дни́ зрѣ́ти ю́, и рѣ́ша дру́гъ ко дру́гу:
по́йдемъ у́бо въ до́мъ, я́ко обѣ́да ча́съ е́сть. И изше́дша разыдо́шася дру́гъ от­ дру́га,
и воз­вра́щшася прiидо́ша во еди́но [мѣ́сто], и истяза́в­ша дру́гъ от­ дру́га вины́, исповѣ́даша дру́гъ дру́гу похотѣ́нiе свое́, и тогда́ о́бще уста́виша вре́мя, когда́ воз­мо́гутъ о́ную обрѣсти́ еди́ну.
И бы́сть егда́ наблюда́ша дне́ уго́днаго, вни́де соса́нна, я́коже вчера́ и тре́тiяго дне́, со двѣма́ то́чiю отрокови́цами, и восхотѣ́ мы́тися во вертогра́дѣ, я́ко зно́й бя́ше.
И не бя́ше никого́же та́мо, кромѣ́ двою́ ста́рцевъ сокрове́н­ныхъ и стрегу́щихъ ея́.
И рече́ отрокови́цамъ: при­­неси́те ми́ ма́сло и мы́ло и две́ри вертогра́дныя затвори́те, да измы́юся.
И сотвори́стѣ я́коже рече́, и затвори́стѣ две́ри вертогра́дныя, и изыдо́стѣ за́дними две́рьми при­­нести́ повелѣ́н­ное и́ма, и не ви́дѣстѣ ста́рцевъ, поне́же бя́ша сокрове́н­на.
И бы́сть, егда́ изыдо́стѣ отрокови́цы, воста́ша о́ба ста́рца, и теко́ша къ не́й, и рѣ́ша:
се́, две́ри огра́дныя затвори́шася, и никто́же ви́дитъ на́съ, а въ похотѣ́нiи тво­е́мъ есмы́: сего́ ра́ди со­изво́ли на́мъ, и бу́ди съ на́ми:
а́ще же ни́, то́ послу́ше­ст­вуемъ на тя́, я́ко бѣ́ съ тобо́ю ю́ноша, и того́ ра́ди от­пусти́ла еси́ отрокови́цъ от­ тебе́.
И воз­стена́ соса́н­на и рече́: тѣ́сно ми́ от­всю́ду: а́ще бо сiе́ сотворю́, сме́рть ми́ е́сть: а́ще же не сотворю́, не избѣ́гну от­ ру́къ ва́шихъ:
изволе́нiе ми́ е́сть не сотвори́в­шей впа́сти въ ру́цѣ ва́ши, не́жели согѣши́ти предъ Бо́гомъ.
И возопи́ гла́сомъ вели́кимъ соса́н­на: возопи́ша же и о́ба ста́рца проти́ву е́й,
и те́къ еди́нъ, от­ве́рзе две́ри вертогра́дныя.
Егда́ же услы́шаша кли́чь во вертогра́дѣ дома́шнiи, вскочи́ша за́дними две́рьми ви́дѣти случи́в­шееся е́й.
Егда́ же повѣ́даша ста́рцы словеса́ своя́, устыдѣ́шася раби́ ея́ зѣло́, я́ко николи́же рече́ся таково́ сло́во о соса́н­нѣ.
И бы́сть нау́трiе, егда́ собра́шася лю́дiе къ му́жу ея́ Иоаки́му, прiидо́ша и о́ба ста́рца по́лна беззако́н­наго помышле́нiя на соса́н­ну, е́же умори́ти ю́,
и рѣ́ша предъ людьми́: посли́те по соса́н­ну дще́рь хелкі́еву, я́же е́сть жена́ Иоаки́мля. они́ же посла́ша.
И прiи́де та́ и роди́теля ея́, и ча́да ея́ и вси́ у́жики ея́.
Соса́н­на же бя́ше млада́ зѣло́ и добра́ о́бразомъ.
Беззако́н­нiи же повелѣ́ша от­кры́ти ю́, бя́ше бо покрове́на, я́ко да насы́тят­ся добро́ты ея́.
Пла́каху же су́щiи при­­ не́й и вси́ зна́ющiи ю́.
Воста́в­ша же о́ба ста́рца посредѣ́ люді́й, воз­ложи́ша ру́цѣ на главу́ ея́.
Сiя́ же пла́чущи воз­зрѣ́ на не́бо, я́ко бя́ше се́рдце ея́ упова́я на Го́спода.
Рѣ́ша же о́ба ста́рца: ходя́щымъ на́мъ обо­и́мъ во вертогра́дѣ, вни́де сiя́ со двѣма́ отрокови́цами, и затвори́ две́ри вертогра́дныя, и от­пусти́ отрокови́цы,
и прiи́де къ не́й ю́ноша, и́же бя́ше сокрове́нъ, и воз­леже́ съ не́ю:
мы́ же су́ще во у́глѣ вертогра́да, ви́дѣв­ше беззако́нiе, теко́хомъ на ня́:
и ви́дѣв­ше и́хъ смѣша́ющихся, о́наго у́бо не мого́хомъ я́ти поне́же па́че на́съ можа́­ше, и от­ве́рзъ две́ри вертогра́дныя изскочи́:
сiю́ же е́мше, вопроша́хомъ, кто́ бѣ́ ю́ноша? и не восхотѣ́ повѣ́дати на́мъ: о се́мъ послу́ше­ст­вуемъ.
И вѣ́рова и́ма со́нмъ а́ки ста́рцемъ людски́мъ и судiя́мъ, и осуди́ша ю́ на уме́ртвiе.
И возопи́ соса́н­на гла́сомъ вели́кимъ и рече́: Бо́же вѣ́чный и сокрове́н­ныхъ вѣ́дателю, свѣ́дый вся́ пре́жде бытiя́ и́хъ!
ты́ вѣ́си, я́ко лжу́ послу́ше­с­т­воваша на мя́, и се́, умира́ю, не сотво́рши ничесо́же, о ни́хже сі́и слука́вноваша на мя́.
И послу́ша Госпо́дь гла́са ея́,
и ведо́мѣй е́й на погубле́нiе, воз­дви́же Бо́гъ Ду́хомъ сты́мъ о́трока ю́на, ему́же и́мя данiи́лъ:
и возопи́ гла́сомъ вели́кимъ: чи́стъ а́зъ от­ кро́ве сея́.
Обрати́шажеся вси́ лю́дiе къ нему́ и рѣ́ша: что́ сло́во сiе́, е́же ты́ глаго́леши?
Се́й же ста́въ средѣ́ и́хъ рече́: си́це ли юро́диви, сы́нове Изра́илевы, не испыта́в­ше, ни и́стины разумѣ́в­ше, осуди́сте дще́рь Изра́илеву?
воз­врати́теся на суди́ще: лжу́ бо сі́и послу́ше­с­т­воваша на ню́.
И воз­врати́шася вси́ лю́дiе съ потща́нiемъ. И рѣ́ша ему́ ста́рцы: гряди́, ся́ди посредѣ́ на́съ и воз­вѣсти́ на́мъ, я́ко тебѣ́ даде́ Бо́гъ старѣ́йшин­ство.
И рече́ къ ни́мъ данiи́лъ: разведи́те я́ дру́гъ от­ дру́га дале́че, и вопрошу́ и́хъ.
Егда́ же разведо́ша еди́наго от­ друга́го, при­­зва́ еди́наго от­ ни́хъ и рече́ къ нему́: обетша́лый злы́ми де́нми, ны́нѣ при­­спѣ́ша грѣси́ тво­и́, я́же твори́лъ еси́ пре́жде,
судя́ суды́ непра́ведны и непови́н­ныя у́бо осужда́я, проща́я же пови́н­ныя, глаго́лющу Бо́гу: непови́н­на и пра́ведна не убива́й:
ны́нѣ у́бо сiю́ а́ще еси́ ви́дѣлъ, рцы́, подъ кі́имъ дре́вомъ ви́дѣлъ еси́ и́хъ бесѣ́ду­ю­щихъ къ себѣ́? О́нъ же рече́: подъ те́рномъ.
Рече́ же данiи́лъ: пра́во солга́лъ еси́ на твою́ главу́: се́ бо, а́нгелъ Бо́жiй прiи́мъ от­вѣ́тъ от­ Бо́га, расто́ргнетъ тя́ полма́.
И от­пусти́въ его́ повелѣ́ при­­вести́ друга́го и рече́ ему́: пле́мя Ханаа́не, а не Иу́дино, добро́та прельсти́ тя, и похотѣ́нiе разврати́ се́рдце твое́:
си́це твори́ли есте́ дще́ремъ Изра́илевымъ, о́ныя же боя́шяся живя́ху съ ва́ми, но [ны́нѣ] дще́рь Иу́дина не претерпѣ́ беззако́нiя ва́­шего:
ны́нѣ у́бо глаго́ли ми́: подъ кі́имъ дре́вомъ ви́дѣлъ еси́ си́хъ бесѣ́ду­ю­щихъ къ себѣ́? О́нъ же рече́: подъ чресми́ною.
Рече́ же ему́ данiи́лъ: пра́во солга́лъ еси́ и ты́ на свою́ главу́: жде́тъ бо а́нгелъ Бо́жiй мече́мъ разсѣщи́ тя́ полма́, я́ко да потреби́тъ вы́.
И возопи́ ве́сь со́нмъ гла́сомъ вели́кимъ и благослови́ Бо́га спаса́ющаго надѣ́ющыяся на него́.
И воста́ша на о́ба ста́рца, я́ко обличи́ и́хъ данiи́лъ от­ у́стъ и́хъ, лжу́ послу́ше­с­т­вовав­шихъ.
И сотвори́ша и́ма я́коже слука́вноваша бли́жнему, сотвори́ти по зако́ну Моисе́ову: и уби́ша и́хъ, и спасе́ся кро́вь непови́н­на въ то́й де́нь.
Хелкі́а же и жена́ его́ похвали́ша Бо́га о дще́ри сво­е́й соса́н­нѣ со Иоаки́момъ му́жемъ ея́ и со у́жиками всѣ́ми, я́ко не обрѣ́теся въ не́й сту́дная ве́щь.
Данiи́лъ же бы́сть вели́къ предъ людьми́ от­ дне́ того́ и пото́мъ.
Латинский (Nova Vulgata)
(Hucusque Daniel in Hebraeo volumine legimus. Cetera, quae sequuntur usque ad finem libri, de Theodotionis editione translata sunt). Et erat vir habitans in Ba bylone, et nomen eius Ioa chim;
et accepit uxorem nomine Susannam, filiam Helciae, pulchram nimis et timentem Dominum;
parentes enim illius, cum essent iusti, erudierunt filiam suam secundum legem Moysis.
Erat autem Ioachim dives valde, et erat ei pomerium vicinum domui suae; et ad ipsum confluebant Iudaei, eo quod esset honorabilior omnium.
Et constituti sunt de populo duo senes iudices in anno illo, de quibus locutus est Dominus quia egressa est iniquitas de Babylone a senibus iudicibus, qui videbantur regere populum.
Isti frequentabant domum Ioachim, et veniebant ad eos omnes, qui habebant iudicia.
Cum autem populus revertisset per meridiem, ingrediebatur Susanna et deambulabat in pomerio viri sui.
Et videbant eam duo senes cotidie ingredientem et deambulantem et facti sunt in concupiscentia eius
et everterunt sensum suum et declinaverunt oculos suos, ut non viderent caelum neque recordarentur iudiciorum iustorum.
Erant ergo ambo vulnerati amore eius nec indicaverunt sibi vicissim dolorem suum;
erubescebant enim indicare concupiscentiam suam, volentes concumbere cum ea.
Et observabant cotidie sollicitius videre eam. Dixitque alter ad alterum:
«Eamus domum, quia prandi hora est». Et egressi recesserunt a se.
Cumque revertissent, venerunt in unum et, sciscitantes ab invicem causam, confessi sunt concupiscentiam suam; et tunc in commune statuerunt tempus, quando eam possent invenire solam.
Factum est autem, cum observarent diem aptum, ingressa est aliquando sicut heri et nudiustertius cum duabus solis puellis voluitque lavari in pomerio, aestus quippe erat.
Et non erat ibi quisquam, praeter duos senes absconditos et contemplantes eam.
Dixit ergo puellis: «Afferte mihi oleum et smegmata et ostia pomerii claudite, ut laver».
Et fecerunt, sicut praeceperat; clauseruntque ostia pomerii et egressae sunt per posticium, ut afferrent, quae iusserat; nesciebantque senes intus esse absconditos.
Cum autem egressae essent puellae, surrexerunt duo senes et accurrerunt ad eam et dixerunt:
«Ecce ostia pomerii clausa sunt, et nemo nos videt, et in concupiscentia tui sumus; quam ob rem assentire nobis et commiscere nobiscum.
Quod si nolueris, dicemus testimonium contra te, quod fuerit tecum iuvenis et ob hanc causam emiseris puellas a te».
Ingemuit Susanna et ait: «Angustiae sunt mihi undique: si enim hoc egero, mors mihi est; si autem non egero, non effugiam manus vestras;
sed melius mihi est absque opere incidere in manus vestras quam peccare in conspectu Domini».
Et exclamavit voce magna Susanna; exclamaverunt autem et senes adversus eam,
et, cum cucurrisset unus, aperuit ostia pomerii.
Cum ergo audissent clamorem in pomerio famuli domus, irruerunt per posticam, ut viderent quidnam esset ei.
Postquam autem senes locuti sunt sermones suos, erubuerunt servi vehementer, quia numquam dictus fuerat sermo huiuscemodi de Susanna. Et factum est die crastina,
cum venisset populus ad virum eius Ioachim, venerunt et duo presbyteri pleni iniqua cogitatione adversum Susannam, ut interficerent eam;
et dixerunt coram populo: «Mittite ad Susannam, filiam Helciae, quae est uxor Ioachim»; et miserunt.
Et venit cum parentibus et filiis et universis cognatis suis.
Porro Susanna erat delicata nimis et pulchra specie.
At iniqui illi iusserunt, ut discooperiretur — erat enim cooperta — ut satiarentur decore eius.
Flebant igitur sui et omnes, qui videbant eam.
Consurgentes autem duo presbyteri in medio populi, posuerunt manus super caput eius;
quae flens suspexit ad caelum: erat enim cor eius fiduciam habens in Domino.
Et dixerunt presbyteri: «Cum deambularemus in pomerio soli, ingressa est haec cum duabus puellis et clausit ostia pomerii et dimisit puellas;
venitque ad eam adulescens, qui erat absconditus, et concubuit cum ea.
Porro nos cum essemus in angulo pomerii, videntes iniquitatem cucurrimus ad eos et vidimus eos commisceri.
Et illum quidem non quivimus comprehendere, quia fortior nobis erat et, apertis ostiis, exilivit.
Hanc autem cum apprehendissemus, interrogavimus, quisnam esset adulescens, et noluit indicare nobis. Huius rei testes sumus».
Credidit eis multitudo quasi senibus populi et iudicibus, et condemnaverunt eam ad mortem.
Exclamavit autem voce magna Susanna et dixit: «Deus aeterne, qui absconditorum es cognitor, qui nosti omnia antequam fiant,
tu scis quoniam falsum contra me tulerunt testimonium; et ecce morior, cum nihil horum fecerim, quae isti malitiose composuerunt adversum me».
Exaudivit autem Dominus vocem eius.
Cumque duceretur ad mortem, suscitavit Deus spiritum sanctum pueri iunioris, cuius nomen Daniel;
et exclamavit voce magna: «Innocens ego sum a sanguine huius».
Et conversus omnis populus ad eum dixit: «Quis est iste sermo, quem tu locutus es?».
Qui cum staret in medio eorum, ait: «Sic fatui, filii Israel? Non iudicantes neque, quod verum est, cognoscentes, condemnastis filiam Israel!
Revertimini ad iudicium, quia falsum testimonium locuti sunt adversum eam».
Reversus est ergo omnis populus cum festinatione, et dixerunt ei senes: «Veni et sede in medio nostrum et indica nobis, quia tibi dedit Deus honorem senectutis».
Et dixit ad eos Daniel: «Separate illos ab invicem procul, et diiudicabo eos».
Cum ergo divisi essent alter ab altero, vocavit unum de eis et dixit ad eum: «Inveterate dierum malorum, nunc venerunt peccata tua, quae operabaris prius,
iudicans iudicia iniusta, innocentes opprimens et dimittens noxios, dicente Domino: "Innocentem et iustum non interficies".
Nunc ergo, si vidisti eam, dic sub qua arbore videris eos loquentes sibi». Qui ait: «Sub schino».
Dixit autem Daniel: «Recte mentitus es in caput tuum; ecce enim angelus Dei, accepta sententia a Deo, scindet te medium».
Et amoto eo, iussit adduci alium et dixit ei: «Semen Chanaan et non Iudae, species decepit te, et concupiscentia subvertit cor tuum.
Sic faciebatis filiabus Israel, et illae timentes loquebantur vobis, sed non filia Iudae sustinuit iniquitatem vestram.
Nunc ergo dic mihi sub qua arbore comprehenderis eos colloquentes sibi». Qui ait: «Sub prino».
Dixit autem ei Daniel: «Recte mentitus es et tu in caput tuum; manet enim angelus Dei, gladium habens, ut secet te medium et interficiat vos».
Exclamavit itaque omnis coetus voce magna et benedixerunt Deo, qui salvat sperantes in se.
Et consurrexerunt adversum duos presbyteros — convicerat enim eos Daniel ex ore suo falsum dixisse testimonium — feceruntque eis, sicut male egerant adversum proximum,
ut facerent secundum legem Moysis; et interfecerunt eos, et salvatus est sanguis innoxius in die illa.
Helcias autem et uxor eius laudaverunt Deum pro filia sua Susanna, cum Ioachim marito eius et cognatis omnibus, quia non esset inventa in ea res turpis.
Daniel autem factus est magnus in conspectu populi a die illa et deinceps.
//13-я глава переведена с греческого, потому что в еврейском тексте ее нет.
В Вавилоне жил муж, по имени Иоаким.
И взял он жену, по имени Сусанну, дочь Хелкия, очень красивую и богобоязненную.
Родители ее были праведные и научили дочь свою закону Моисееву.
Иоаким был очень богат, и был у него сад близ дома его; и сходились к нему Иудеи, потому что он был почетнейший из всех.
И были поставлены два старца из народа судьями в том году, о которых Господь сказал, что беззаконие вышло из Вавилона от старейшин-судей, которые казались управляющими народом.
Они постоянно бывали в доме Иоакима, и к ним приходили все, имевшие спорные дела.
Когда народ уходил около полудня, Сусанна входила в сад своего мужа для прогулки.
И видели ее оба старейшины всякий день приходящую и прогуливающуюся, и в них родилась похоть к ней,
и извратили ум свой, и уклонили глаза свои, чтобы не смотреть на небо и не вспоминать о праведных судах.
Оба они были уязвлены похотью к ней, но не открывали друг другу боли своей,
потому что стыдились объявить о вожделении своем, что хотели совокупиться с нею.
И они прилежно сторожили каждый день, чтобы видеть ее, и говорили друг другу:
«пойдем домой, потому что час обеда», – и, выйдя, расходились друг от друга,
и, возвратившись, приходили на то же самое место, и когда допытывались друг у друга о причине того, признались в похоти своей, и тогда вместе назначили время, когда могли бы найти ее одну.
И было, когда они выжидали удобного дня, Сусанна вошла, как вчера и третьего дня, с двумя только служанками и захотела мыться в саду, потому что было жарко.
И не было там никого, кроме двух старейшин, которые спрятались и сторожили ее.
И сказала она служанкам: принесите мне масла и мыла, и заприте двери сада, чтобы мне помыться.
Они так и сделали, как она сказала: заперли двери сада и вышли боковыми дверями, чтобы принести, что приказано было им, и не видали старейшин, потому что они спрятались.
И вот, когда служанки вышли, встали оба старейшины, и прибежали к ней, и сказали:
Вот, двери сада заперты и никто нас не видит, и мы имеем похотение к тебе, поэтому согласись с нами и побудь с нами.
Если же не так, то мы будем свидетельствовать против тебя, что с тобою был юноша, и ты поэтому отослала от себя служанок твоих.
Тогда застонала Сусанна и сказала: тесно мне отовсюду; ибо, если я сделаю это, смерть мне, а если не сделаю, то не избегну от рук ваших.
Лучше для меня не сделать этого и впасть в руки ваши, нежели согрешить пред Господом.
И закричала Сусанна громким голосом; закричали также и оба старейшины против нее,
и один побежал и отворил двери сада.
Когда же находившиеся в доме услышали крик в саду, вскочили боковыми дверями, чтобы видеть, что случилось с нею.
И когда старейшины сказали слова свои, слуги ее чрезвычайно были пристыжены, потому что никогда ничего такого о Сусанне говорено не было.
И было на другой день, когда собрался народ к Иоакиму, мужу ее, пришли и оба старейшины, полные беззаконного умысла против Сусанны, чтобы предать ее смерти.
И сказали они перед народом: пошлите за Сусанною, дочерью Хелкия, женою Иоакима. И послали.
И пришла она, и родители ее, и дети ее, и все родственники ее.
Сусанна была очень нежна и красива лицем,
и эти беззаконники приказали открыть лице ее, так как оно было закрыто, чтобы насытиться красотою ее.
Родственники же и все, которые смотрели на нее, плакали.
А оба старейшины, встав посреди народа, положили руки на голову ее.
Она же в слезах смотрела на небо, ибо сердце ее уповало на Господа.
И сказали старейшины: когда мы ходили по саду одни, вошла эта с двумя служанками и затворила двери сада, и отослала служанок;
и пришел к ней юноша, который скрывался там, и лег с нею.
Мы находясь в углу сада и видя такое беззаконие, побежали на них,
и увидели их совокупляющимися, и того не могли удержать, потому что он был сильнее нас и, отворив двери, выскочил.
Но эту мы схватили и допрашивали: кто был этот юноша? но она не хотела объявить нам. Об этом мы свидетельствуем.
И поверило им собрание, как старейшинам народа и судьям, и осудили ее на смерть.
Возопила Сусанна громким голосом и сказала: Боже вечный, ведающий сокровенное и знающий все прежде бытия его!
Ты знаешь, что они ложно свидетельствовали против меня, и вот, я умираю, не сделав ничего, что эти люди злостно выдумали на меня.
И услышал Господь голос ее.
И когда она ведена была на смерть, возбудил Бог святой дух молодого юноши, по имени Даниила,
и он закричал громким голосом: чист я от крови ее!
Тогда обратился к нему весь народ и сказал: что это за слово, которое ты сказал?
Тогда он, став посреди них, сказал: так ли вы неразумны, сыны Израиля, что, не исследовав и не узнав истины, осудили дочь Израиля?
Возвратитесь в суд, ибо эти ложно против нее засвидетельствовали.
И тотчас весь народ возвратился, и сказали ему старейшины: садись посреди нас и объяви нам, потому что Бог дал тебе старейшинство.
И сказал им Даниил: отделите их друг от друга подальше, и я допрошу их.
Когда же они отделены были один от другого, призвал одного из них и сказал ему: состарившийся в злых днях! ныне обнаружились грехи твои, которые ты делал прежде,
производя суды неправедные, осуждая невинных и оправдывая виновных, тогда как Господь говорит: «невинного и правого не умерщвляй».
Итак, если ты сию видел, скажи, под каким деревом видел ты их разговаривающими друг с другом? Он сказал: под мастиковым.
Даниил сказал: точно, солгал ты на твою голову; ибо вот, Ангел Божий, приняв решение от Бога, рассечет тебя пополам.
Удалив его, он приказал привести другого и сказал ему: племя Ханаана, а не Иуды! красота прельстила тебя, и похоть развратила сердце твое.
Так поступали вы с дочерями Израиля, и они из страха имели общение с вами; но дочь Иуды не потерпела беззакония вашего.
Итак скажи мне: под каким деревом ты застал их разговаривающими между собою? Он сказал: под зеленым дубом.
Даниил сказал ему: точно, солгал ты на твою голову; ибо Ангел Божий с мечом ждет, чтобы рассечь тебя пополам, чтобы истребить вас.
Тогда все собрание закричало громким голосом, и благословили Бога, спасающего надеющихся на Него,
и восстали на обоих старейшин, потому что Даниил их устами обличил их, что они ложно свидетельствовали;
и поступили с ними так, как они зло умыслили против ближнего, по закону Моисееву, и умертвили их; и спасена была в тот день кровь невинная.
Хелкия же и жена его прославили Бога за дочь свою Сусанну с Иоакимом, мужем ее, и со всеми родственниками, потому что не найдено было в ней постыдного дела.
И Даниил стал велик перед народом с того дня и потом.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible