Ве́тхий Заве́т:
Быт.
Исх.
Лев.
Чис.
Втор.
Нав.
Суд.
Руф.
1Цар.
2Цар.
3Цар.
4Цар.
1Пар.
2Пар.
1Езд.
Неем.
2Езд.
Тов.
Иудиф.
Есф.
Иов.
Пс.
Прит.
Еккл.
Песн.
Прем.
Сир.
Ис.
Иер.
Плч.
ПослИер.
Вар.
Иез.
Дан.
Ос.
Иоил.
Ам.
Авд.
Ион.
Мих.
Наум.
Авв.
Соф.
Аг.
Зах.
Мал.
1Мак.
2Мак.
3Мак.
3Езд.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Скрыть
5:1
5:2
см.:4Цар.24:13;
5:3
5:4
5:6
5:9
5:14
5:15
5:16
5:17
5:21
см.:Дан.4:22:30;
5:22
5:24
5:25
5:26
5:28
5:30
Валтаса́ръ ца́рь сотвори́ ве́черю ве́лiю вельмо́жамъ свои́мъ ты́сящи муже́мъ,
предъ ты́сящею же вино́, и пiя́ Валтаса́ръ рече́ при вкуше́нiи вина́, е́же принести́ сосу́ды зла́ты и сре́бряны, я́же изнесе́ Навуходоно́соръ оте́цъ его́ изъ хра́ма [Го́спода Бо́га], и́же во Иерусали́мѣ, и да пiю́тъ въ ни́хъ ца́рь и вельмо́жи его́, и нало́жницы его́ и возлежа́щыя [о́крестъ] его́.
И принесо́ша сосу́ды златы́я и сре́бряныя, я́же изнесе́ [навуходоно́соръ ца́рь] изъ хра́ма Го́спода Бо́га, и́же во Иерусали́мѣ: и пiя́ху и́ми ца́рь и вельмо́жи его́, и нало́жницы его́ и возлежа́щыя [о́крестъ] его́:
пiя́ху вино́ и похвали́ша бо́ги златы́я и сре́бряныя, и мѣ́дяныя и желѣ́зныя, и древя́ныя и ка́менныя, а Бо́га вѣ́чнаго не благослови́ша, иму́щаго вла́сть ду́ха и́хъ.
Въ то́й ча́съ изыдо́ша пе́рсты руки́ человѣ́чи и писа́ху проти́ву лампа́ды на повапле́нiи стѣны́ до́му царе́ва, и ца́рь ви́дяше пе́рсты руки́ пи́шущiя.
Тогда́ царю́ зра́къ измѣни́ся, и размышле́нiя его́ смуща́ху его́, и соу́зы чре́слъ его́ разслабля́хуся, и колѣ́на его́ сража́стася:
и возопи́ ца́рь си́лою, е́же ввести́ волхво́въ, халде́евъ, газари́новъ: и рече́ ца́рь му́дрымъ Вавило́нскимъ: и́же прочте́тъ писа́нiе сiе́ и ра́зумъ его́ возвѣсти́тъ мнѣ́, то́й въ багряни́цу облече́тся, и гри́вна злата́я на вы́ю его́, и тре́тiй во ца́рствѣ мое́мъ облада́ти на́чнетъ.
И вхожда́ху вси́ му́дрiи ко царю́ и не можа́ху писа́нiя прочести́, ни ра́зума царю́ возвѣсти́ти.
Ца́рь же Валтаса́ръ возмяте́ся, и зра́къ его́ измѣни́ся на не́мъ, и вельмо́жи его́ смуща́хуся.
И вни́де цари́ца въ до́мъ пи́рный, и рече́ цари́ца: царю́ во вѣ́ки живи́: да не смуща́ютъ тебе́ размышле́нiя твоя́, и зра́къ тво́й да не измѣня́ется:
е́сть му́жъ во ца́рствѣ твое́мъ, въ не́мже Ду́хъ Бо́жiй: и во дни́ отца́ твоего́ бо́дрость и смы́слъ обрѣ́теся въ не́мъ, и ца́рь Навуходоно́соръ оте́цъ тво́й кня́зя поста́ви его́ волхво́мъ, обая́телемъ, халде́емъ, газари́номъ,
я́ко ду́хъ преизоби́лный [бя́ше] въ не́мъ, и прему́дрость и смы́слъ [обрѣ́теся] въ не́мъ, сказу́я сны́ и возвѣща́я сокрове́нная и разрѣша́я соу́зы, данiи́лъ, и ца́рь нарече́ и́мя ему́ Валтаса́ръ: ны́нѣ у́бо да призове́тся, и сказа́нiе его́ возвѣсти́тъ тебѣ́.
Тогда́ данiи́лъ введе́нъ бы́сть предъ царя́. И рече́ ца́рь данiи́лу: ты́ лиеси́ данiи́лъ, от сыно́въ плѣ́нникъ Иуде́йскихъ, и́хже приведе́ Навуходоно́соръ ца́рь оте́цъ мо́й?
слы́шахъ о тебѣ́, я́ко Ду́хъ Бо́жiй въ тебѣ́, и бо́дрость и смы́слъ и прему́дрость изоби́лна обрѣ́теся въ тебѣ́:
и ны́нѣ внидо́ша предъ мя́ му́дрiи, волсви́, газари́ни, да писа́нiе сiе́ прочту́тъ и сказа́нiя его́ возвѣстя́тъ ми́, и не мого́ша возвѣсти́ти мнѣ́:
а́зъ же слы́шахъ о тебѣ́, я́ко мо́жеши суды́ сказа́ти: ны́нѣ у́бо а́ще возмо́жеши писа́нiе сiе́ прочести́ и сказа́нiе его́ возвѣсти́ти мнѣ́, въ багряни́цу облече́шися, и гри́вна злата́я на вы́и твое́й бу́детъ, и тре́тiй во ца́рствѣ мое́мъ облада́ти бу́деши.
Тогда́ отвѣща́ данiи́лъ и рече́ предъ царе́мъ: дая́нiя: твоя́ съ тобо́ю да бу́дутъ, и да́ръ до́му твоего́ ино́му да́ждь, а́зъ же писа́нiе прочту́ царю́ и сказа́нiе его́ возвѣщу́ тебѣ́.
Царю́! Бо́гъ вы́шнiй ца́рство и вели́чество, и че́сть и сла́ву даде́ Навуходоно́сору отцу́ твоему́,
и от вели́чества, е́же ему́ даде́, вси́ лю́дiе, племена́, язы́цы бя́ху трепе́щуще и боя́щеся от лица́ его́: и́хже хотя́ше убива́ше, и и́хже хотя́ше бiя́ше, и и́хже хотя́ше возвыша́ше, и и́хже хотя́ше, то́й смиря́ше:
и егда́ вознесе́ся се́рдце его́ и утверди́ся ду́хъ его́ е́же презо́рствовати, сведе́ся от престо́ла ца́рства, и сла́ва и че́сть отъя́ся от него́,
и от человѣ́къ отгна́ся, и се́рдце его́ со звѣрьми́ отда́ся, и житiе́ его́ со ди́вiими ослы́, и траво́ю а́ки вола́ пита́ху его́, и от росы́ небе́сныя ороси́ся тѣ́ло его́, до́ндеже уразумѣ́, я́ко владѣ́етъ Бо́гъ вы́шнiй ца́рствомъ человѣ́ческимъ, и ему́же хо́щетъ, да́стъ е́.
И ты́ у́бо, сы́не его́ Валтаса́ре, не смири́лъ еси́ се́рдца твоего́ предъ Го́сподемъ: не вся́ ли сiя́ вѣ́далъ еси́?
но на Го́спода Бо́га небе́снаго возне́слся еси́, и сосу́ды хра́ма его́ принесо́ша предъ тебе́, ты́ же и вельмо́жи твои́, и нало́жницы твоя́ и возлежа́щыя [о́крестъ] тебе́, вино́ пiя́сте и́ми: и бо́ги златы́я и сре́бряныя, и мѣ́дяныя и желѣ́зныя, и ка́менныя и древя́ныя, и́же ни ви́дятъ, ни слы́шатъ, ни разумѣ́ютъ, похвали́лъ еси́, а Бо́га, у него́же дыха́нiе твое́ въ руцѣ́ его́, и вси́ путiе́ твои́, того́ не просла́вилъ еси́.
Сего́ ра́ди от лица́ его́ по́слани бы́ша пе́рсты ручні́и и писа́нiе сiе́ вчини́ша.
Се́ же е́сть писа́нiе вчине́ное: мани́, Ѳеке́л, фа́рес.
Се́ сказа́нiе глаго́ла: мани́, измѣ́ри Бо́гъ ца́рство твое́ и сконча́ е́:
Ѳеке́л, поста́вися въ мѣ́рилѣхъ и обрѣ́теся лиша́емо:
фа́рес, раздѣли́ся ца́рство твое́ и даде́ся ми́домъ и пе́рсомъ.
И рече́ Валтаса́ръ: [облецы́те и́]. И облеко́ша данiи́ла въ багряни́цу, и гри́вну злату́ю возложи́ша на вы́ю его́, и проповѣ́да о не́мъ, е́же бы́ти ему́ кня́зю тре́тiему во ца́рствѣ его́.
Валтаса́ра царя́ Халде́йска уби́ша въ ту́ но́щь,
да́рiй же ми́дянинъ прiя́ ца́рство, сы́й шести́десяти и двою́ лѣ́тъ.
Βαλτασαρ ὁ βασιλεὺς ἐποίησεν δεῖπνον μέγα τοῖς μεγιστᾶσιν αὐτοῦ χιλίοις καὶ κατέναντι τῶν χιλίων ὁ οἶνος καὶ πίνων
Βαλτασαρ εἶπεν ἐν τῇ γεύσει τοῦ οἴνου τοῦ ἐνεγκεῖν τὰ σκεύη τὰ χρυσᾶ καὶ τὰ ἀργυρᾶ ἃ ἐξήνεγκεν Ναβουχοδονοσορ ὁ πατὴρ αὐτοῦ ἐκ τοῦ ναοῦ τοῦ ἐν Ιερουσαλημ καὶ πιέτωσαν ἐν αὐτοῖς ὁ βασιλεὺς καὶ οἱ μεγιστᾶνες αὐτοῦ καὶ αἱ παλλακαὶ αὐτοῦ καὶ αἱ παράκοιτοι αὐτοῦ
καὶ ἠνέχθησαν τὰ σκεύη τὰ χρυσᾶ καὶ τὰ ἀργυρᾶ ἃ ἐξήνεγκεν ἐκ τοῦ ναοῦ τοῦ θεοῦ τοῦ ἐν Ιερουσαλημ καὶ ἔπινον ἐν αὐτοῖς ὁ βασιλεὺς καὶ οἱ μεγιστᾶνες αὐτοῦ καὶ αἱ παλλακαὶ αὐτοῦ καὶ αἱ παράκοιτοι αὐτοῦ
ἔπινον οἶνον καὶ ᾔνεσαν τοὺς θεοὺς τοὺς χρυσοῦς καὶ ἀργυροῦς καὶ χαλκοῦς καὶ σιδηροῦς καὶ ξυλίνους καὶ λιθίνους
ἐν αὐτῇ τῇ ὥρᾳ ἐξῆλθον δάκτυλοι χειρὸς ἀνθρώπου καὶ ἔγραφον κατέναντι τῆς λαμπάδος ἐπὶ τὸ κονίαμα τοῦ τοίχου τοῦ οἴκου τοῦ βασιλέως καὶ ὁ βασιλεὺς ἐθεώρει τοὺς ἀστραγάλους τῆς χειρὸς τῆς γραφούσης
τότε τοῦ βασιλέως ἡ μορφὴ ἠλλοιώθη καὶ οἱ διαλογισμοὶ αὐτοῦ συνετάρασσον αὐτόν καὶ οἱ σύνδεσμοι τῆς ὀσφύος αὐτοῦ διελύοντο καὶ τὰ γόνατα αὐτοῦ συνεκροτοῦντο
καὶ ἐβόησεν ὁ βασιλεὺς ἐν ἰσχύι τοῦ εἰσαγαγεῖν μάγους Χαλδαίους γαζαρηνοὺς καὶ εἶπεν τοῖς σοφοῖς Βαβυλῶνος ὃς ἂν ἀναγνῷ τὴν γραφὴν ταύτην καὶ τὴν σύγκρισιν γνωρίσῃ μοι πορφύραν ἐνδύσεται καὶ ὁ μανιάκης ὁ χρυσοῦς ἐπὶ τὸν τράχηλον αὐτοῦ καὶ τρίτος ἐν τῇ βασιλείᾳ μου ἄρξει
καὶ εἰσεπορεύοντο πάντες οἱ σοφοὶ τοῦ βασιλέως καὶ οὐκ ἠδύναντο τὴν γραφὴν ἀναγνῶναι οὐδὲ τὴν σύγκρισιν γνωρίσαι τῷ βασιλεῖ
καὶ ὁ βασιλεὺς Βαλτασαρ πολὺ ἐταράχθη καὶ ἡ μορφὴ αὐτοῦ ἠλλοιώθη ἐπ᾿ αὐτῷ καὶ οἱ μεγιστᾶνες αὐτοῦ συνεταράσσοντο
καὶ εἰσῆλθεν ἡ βασίλισσα εἰς τὸν οἶκον τοῦ πότου καὶ εἶπεν βασιλεῦ εἰς τοὺς αἰῶνας ζῆθι μὴ ταρασσέτωσάν σε οἱ διαλογισμοί σου καὶ ἡ μορφή σου μὴ ἀλλοιούσθω
ἔστιν ἀνὴρ ἐν τῇ βασιλείᾳ σου ἐν ᾧ πνεῦμα θεοῦ καὶ ἐν ταῖς ἡμέραις τοῦ πατρός σου γρηγόρησις καὶ σύνεσις εὑρέθη ἐν αὐτῷ καὶ ὁ βασιλεὺς Ναβουχοδονοσορ ὁ πατήρ σου ἄρχοντα ἐπαοιδῶν μάγων Χαλδαίων γαζαρηνῶν κατέστησεν αὐτόν
ὅτι πνεῦμα περισσὸν ἐν αὐτῷ καὶ φρόνησις καὶ σύνεσις συγκρίνων ἐνύπνια καὶ ἀναγγέλλων κρατούμενα καὶ λύων συνδέσμους Δανιηλ καὶ ὁ βασιλεὺς ἐπέθηκεν αὐτῷ ὄνομα Βαλτασαρ νῦν οὖν κληθήτω καὶ τὴν σύγκρισιν αὐτοῦ ἀναγγελεῖ σοι
τότε Δανιηλ εἰσήχθη ἐνώπιον τοῦ βασιλέως καὶ εἶπεν ὁ βασιλεὺς τῷ Δανιηλ σὺ εἶ Δανιηλ ὁ ἀπὸ τῶν υἱῶν τῆς αἰχμαλωσίας τῆς Ιουδαίας ἧς ἤγαγεν ὁ βασιλεὺς ὁ πατήρ μου
ἤκουσα περὶ σοῦ ὅτι πνεῦμα θεοῦ ἐν σοί καὶ γρηγόρησις καὶ σύνεσις καὶ σοφία περισσὴ εὑρέθη ἐν σοί
καὶ νῦν εἰσῆλθον ἐνώπιόν μου οἱ σοφοί μάγοι γαζαρηνοί ἵνα τὴν γραφὴν ταύτην ἀναγνῶσιν καὶ τὴν σύγκρισιν αὐτῆς γνωρίσωσίν μοι καὶ οὐκ ἠδυνήθησαν ἀναγγεῖλαί μοι
καὶ ἐγὼ ἤκουσα περὶ σοῦ ὅτι δύνασαι κρίματα συγκρῖναι νῦν οὖν ἐὰν δυνηθῇς τὴν γραφὴν ἀναγνῶναι καὶ τὴν σύγκρισιν αὐτῆς γνωρίσαι μοι πορφύραν ἐνδύσῃ καὶ ὁ μανιάκης ὁ χρυσοῦς ἔσται ἐπὶ τὸν τράχηλόν σου καὶ τρίτος ἐν τῇ βασιλείᾳ μου ἄρξεις
τότε ἀπεκρίθη Δανιηλ καὶ εἶπεν ἐνώπιον τοῦ βασιλέως τὰ δόματά σου σοὶ ἔστω καὶ τὴν δωρεὰν τῆς οἰκίας σου ἑτέρῳ δός ἐγὼ δὲ τὴν γραφὴν ἀναγνώσομαι τῷ βασιλεῖ καὶ τὴν σύγκρισιν αὐτῆς γνωρίσω σοι
βασιλεῦ ὁ θεὸς ὁ ὕψιστος τὴν βασιλείαν καὶ τὴν μεγαλωσύνην καὶ τὴν τιμὴν καὶ τὴν δόξαν ἔδωκεν Ναβουχοδονοσορ τῷ πατρί σου
καὶ ἀπὸ τῆς μεγαλωσύνης ἧς ἔδωκεν αὐτῷ πάντες οἱ λαοί φυλαί γλῶσσαι ἦσαν τρέμοντες καὶ φοβούμενοι ἀπὸ προσώπου αὐτοῦ οὓς ἠβούλετο αὐτὸς ἀνῄρει καὶ οὓς ἠβούλετο αὐτὸς ἔτυπτεν καὶ οὓς ἠβούλετο αὐτὸς ὕψου καὶ οὓς ἠβούλετο αὐτὸς ἐταπείνου
καὶ ὅτε ὑψώθη ἡ καρδία αὐτοῦ καὶ τὸ πνεῦμα αὐτοῦ ἐκραταιώθη τοῦ ὑπερηφανεύσασθαι κατηνέχθη ἀπὸ τοῦ θρόνου τῆς βασιλείας αὐτοῦ καὶ ἡ τιμὴ ἀφῃρέθη ἀπ᾿ αὐτοῦ
καὶ ἀπὸ τῶν ἀνθρώπων ἐξεδιώχθη καὶ ἡ καρδία αὐτοῦ μετὰ τῶν θηρίων ἐδόθη καὶ μετὰ ὀνάγρων ἡ κατοικία αὐτοῦ καὶ χόρτον ὡς βοῦν ἐψώμιζον αὐτόν καὶ ἀπὸ τῆς δρόσου τοῦ οὐρανοῦ τὸ σῶμα αὐτοῦ ἐβάφη ἕως οὗ ἔγνω ὅτι κυριεύει ὁ θεὸς ὁ ὕψιστος τῆς βασιλείας τῶν ἀνθρώπων καὶ ᾧ ἂν δόξῃ δώσει αὐτήν
καὶ σὺ ὁ υἱὸς αὐτοῦ Βαλτασαρ οὐκ ἐταπείνωσας τὴν καρδίαν σου κατενώπιον οὗ πάντα ταῦτα ἔγνως
καὶ ἐπὶ τὸν κύριον θεὸν τοῦ οὐρανοῦ ὑψώθης καὶ τὰ σκεύη τοῦ οἴκου αὐτοῦ ἤνεγκαν ἐνώπιόν σου καὶ σὺ καὶ οἱ μεγιστᾶνές σου καὶ αἱ παλλακαί σου καὶ αἱ παράκοιτοί σου οἶνον ἐπίνετε ἐν αὐτοῖς καὶ τοὺς θεοὺς τοὺς χρυσοῦς καὶ ἀργυροῦς καὶ χαλκοῦς καὶ σιδηροῦς καὶ ξυλίνους καὶ λιθίνους οἳ οὐ βλέπουσιν καὶ οὐκ ἀκούουσιν καὶ οὐ γινώσκουσιν ᾔνεσας καὶ τὸν θεόν οὗ ἡ πνοή σου ἐν χειρὶ αὐτοῦ καὶ πᾶσαι αἱ ὁδοί σου αὐτὸν οὐκ ἐδόξασας
διὰ τοῦτο ἐκ προσώπου αὐτοῦ ἀπεστάλη ἀστράγαλος χειρὸς καὶ τὴν γραφὴν ταύτην ἐνέταξεν
καὶ αὕτη ἡ γραφὴ ἡ ἐντεταγμένη μανη θεκελ φαρες
τοῦτο τὸ σύγκριμα τοῦ ῥήματος μανη ἐμέτρησεν ὁ θεὸς τὴν βασιλείαν σου καὶ ἐπλήρωσεν αὐτήν
θεκελ ἐστάθη ἐν ζυγῷ καὶ εὑρέθη ὑστεροῦσα
φαρες διῄρηται ἡ βασιλεία σου καὶ ἐδόθη Μήδοις καὶ Пέρσαις
καὶ εἶπεν Βαλτασαρ καὶ ἐνέδυσαν τὸν Δανιηλ πορφύραν καὶ τὸν μανιάκην τὸν χρυσοῦν περιέθηκαν περὶ τὸν τράχηλον αὐτοῦ καὶ ἐκήρυξεν περὶ αὐτοῦ εἶναι αὐτὸν ἄρχοντα τρίτον ἐν τῇ βασιλείᾳ
ἐν αὐτῇ τῇ νυκτὶ ἀναιρέθη Βαλτασαρ ὁ βασιλεὺς ὁ Χαλδαίων
6:1καὶ Δαρεῖος ὁ Μῆδος παρέλαβεν τὴν βασιλείαν ὢν ἐτῶν ἑξήκοντα δύο
Balthasar rex fecit grande con vivium optimatibus suis mille et coram his milibus vinum bibebat.
Balthasar ergo praecepit iam temulentus, ut afferrentur vasa aurea et argentea, quae asportaverat Nabuchodonosor pater eius de templo, quod fuit in Ierusalem, ut biberent in eis rex et optimates eius uxoresque eius et concubinae.
Tunc allata sunt vasa aurea, quae asportaverat de templo, quod fuerat in Ierusalem; et biberunt in eis rex et optimates eius, uxores et concubinae illius:
bibebant vinum et laudabant deos suos aureos et argenteos, aereos, ferreos ligneosque et lapideos.
In eadem hora apparuerunt digiti manus hominis et scripserunt contra candelabrum in superficie parietis palatii regis; et rex aspiciebat articulos manus scribentis.
Tunc regis facies commutata est, et cogitationes eius conturbabant eum, et compages renum eius solvebantur, et genua eius ad se invicem collidebantur.
Exclamavit itaque rex fortiter, ut introducerent magos, Chaldaeos et haruspices; et proloquens rex ait sapientibus Babylonis: «Quicumque legerit scripturam hanc et interpretationem eius manifestam mihi fecerit, purpura vestietur et torquem auream habebit in collo et tertius in regno meo dominabitur».
Tunc ingressi sunt omnes sapientes regis et non potuerunt nec scripturam legere nec interpretationem indicare regi;
unde rex Balthasar satis conturbatus est, et vultus illius immutatus est super eum, sed et optimates eius turbabantur.
Regina autem, sermonum regis optimatiumque eius causa, domum convivii ingressa est; et regina proloquens ait: «Rex, in aeternum vive! Non te conturbent cogitationes tuae, neque facies tua immutetur.
Est vir in regno tuo, qui spiritum deorum sanctorum habet in se, et in diebus patris tui scientia et intellegentia et sapientia quasi sapientia deorum inventae sunt in eo; nam et rex Nabuchodonosor pater tuus principem magorum, incantatorum, Chaldaeorum et haruspicum constituit eum; pater tuus, o rex,
quia spiritus amplior et prudentia intellegentiaque et interpretatio somniorum et ostensio secretorum ac solutio ligatorum inventae sunt in eo, in Daniele, cui rex posuit nomen Baltassar. Nunc itaque Daniel vocetur et interpretationem narrabit».
Igitur introductus est Daniel coram rege; ad quem praefatus rex ait: «Tu es Daniel de filiis captivitatis Iudae, quem adduxit rex pater meus de Iuda?
Audivi de te quoniam spiritum deorum habeas, et scientia intellegentiaque ac sapientia ampliores inventae sint in te.
Et nunc introgressi sunt in conspectu meo sapientes, magi, ut scripturam hanc legerent et interpretationem eius indicarent mihi et nequiverunt sensum huius sermonis edicere.
Porro ego audivi de te quod possis obscura interpretari et ligata dissolvere; si ergo vales scripturam legere et interpretationem eius indicare mihi, purpura vestieris et torquem auream circa collum tuum habebis et tertius in regno meo princeps eris».
Tunc respondens Daniel ait coram rege: «Munera tua sint tibi, et dona tua alteri da; scripturam autem legam tibi, rex, et interpretationem eius ostendam tibi.
O rex, Deus altissimus regnum et magnificentiam et gloriam et honorem dedit Nabuchodonosor patri tuo.
Et propter magnificentiam, quam dederat ei, universi populi, tribus et linguae tremebant et metuebant eum; quos volebat, interficiebat et, quos volebat, percutiebat et, quos volebat, exaltabat et, quos volebat, humiliabat.
Quando autem elevatum est cor eius, et spiritus illius obfirmatus est ad superbiam, depositus est de solio regni sui, et gloria eius ablata est ab eo;
et a filiis hominum eiectus est, sed et cor eius cum bestiis positum est, et cum onagris erat habitatio eius, fenum quoque ut boves comedebat, et rore caeli corpus eius infectum est, donec cognosceret quod potestatem haberet Deus altissimus in regno hominum et, quemcumque voluerit, suscitabit super illud.
Tu quoque filius eius, Balthasar, non humiliasti cor tuum, cum scires haec omnia,
sed adversum Dominum caeli elevatus es, et vasa domus eius allata sunt coram te, et tu et optimates tui et uxores tuae et concubinae tuae vinum bibistis in eis; deos quoque argenteos et aureos et aereos, ferreos ligneosque et lapideos, qui non vident neque audiunt neque sentiunt, laudasti, porro Deum, qui habet flatum tuum in manu sua et omnes vias tuas, non glorificasti.
Idcirco ab eo missi sunt articuli manus, et scriptura haec exarata est.
Haec est autem scriptura, quae digesta est: mane, thecel, upharsin.
Et haec est interpretatio sermonis: mane, numeravit Deus regnum tuum et complevit illud;
thecel, appensus es in statera et inventus es minus habens;
phares, divisum est regnum tuum et datum est Medis et Persis».
Tunc, iubente Balthasar, indutus est Daniel purpura, et circumdata est torques aurea collo eius, et praedicatum est de eo quod haberet potestatem tertius in regno suo.
Eadem nocte interfectus est Balthasar rex Chaldaeorum.
Синодальный
Языки
- Добавить язык
- Церковнослав. (рус)
- Церковнослав. (цс)
- Рус. (Синодальный)
- Рус. (Синод. с ударе́-ми)
- Рус. (Юнгеров)
- Arab (AVD)
- Azerbaijani
- Armenian
- Bulgarian
- Chinese (simpl.)
- Croatian (S&D)
- English (NKJV)
- English (NRSV)
- English (KJV)
- Estonian
- Finnish (1992)
- French (LSG)
- Georgian
- German (MLU, 1912)
- German (GNB)
- Greek (Koine)
- Greek (TGV)
- Hebrew
- Italian
- Kyrgyz
- Latin (Nova Vulgata)
- Romanian
- Polish
- Portuguese
- Serbian (synod.)
- Serbian
- Spanish (RVR 1995)
- Swedish (Folkbibeln)
- Tajik
- Ukrainian (Homenko)
- Ukrainian (Ogienko)
1 Валтасар употребляет священные сосуды из храма Иерусалимского. 5 Написанное на стене, которого никто не мог прочесть. 10 Царица советует призвать на помощь Даниила. 13 Валтасар обещает награду Даниилу, если он прочитает написанное. 18 Даниил напоминает Валтасару о переживании его отца и указывает ему на недостаток его смирения. 25 «Исчислен … взвешен … найден очень легким … разделено». 29 Даниил награжден; Валтасар убит.
Валтасар царь сделал большое пиршество для тысячи вельмож своих и перед глазами тысячи пил вино.
Вкусив вина, Валтасар приказал принести золотые и серебряные сосуды, которые Навуходоносор, отец его, вынес из храма Иерусалимского, чтобы пить из них царю, вельможам его, женам его и наложницам его.
Тогда принесли золотые сосуды, которые взяты были из святилища дома Божия в Иерусалиме; и пили из них царь и вельможи его, жены его и наложницы его.
Пили вино, и славили богов золотых и серебряных, медных, железных, деревянных и каменных.
В тот самый час вышли персты руки человеческой и писали против лампады на извести стены чертога царского, и царь видел кисть руки, которая писала.
Тогда царь изменился в лице своем; мысли его смутили его, связи чресл его ослабели, и колени его стали биться одно о другое.
Сильно закричал царь, чтобы привели обаятелей, Халдеев и гадателей. Царь начал говорить, и сказал мудрецам Вавилонским: кто прочитает это написанное и объяснит мне значение его, тот будет облечен в багряницу, и золотая цепь будет на шее у него, и третьим властелином будет в царстве.
И вошли все мудрецы царя, но не могли прочитать написанного и объяснить царю значения его.
Царь Валтасар чрезвычайно встревожился, и вид лица его изменился на нем, и вельможи его смутились.
Царица же, по поводу слов царя и вельмож его, вошла в палату пиршества; начала говорить царица и сказала: царь, вовеки живи! да не смущают тебя мысли твои, и да не изменяется вид лица твоего!
Есть в царстве твоем муж, в котором дух святаго Бога; во дни отца твоего найдены были в нем свет, разум и мудрость, подобная мудрости богов, и царь Навуходоносор, отец твой, поставил его главою тайноведцев, обаятелей, Халдеев и гадателей, – сам отец твой, царь,
потому что в нем, в Данииле, которого царь переименовал Валтасаром, оказались высокий дух, ведение и разум, способный изъяснять сны, толковать загадочное и разрешать узлы. Итак пусть призовут Даниила и он объяснит значение.
Тогда введен был Даниил пред царя, и царь начал речь и сказал Даниилу: ты ли Даниил, один из пленных сынов Иудейских, которых отец мой, царь, привел из Иудеи?
Я слышал о тебе, что дух Божий в тебе и свет, и разум, и высокая мудрость найдена в тебе.
Вот, приведены были ко мне мудрецы и обаятели, чтобы прочитать это написанное и объяснить мне значение его; но они не могли объяснить мне этого.
А о тебе я слышал, что ты можешь объяснять значение и разрешать узлы; итак, если можешь прочитать это написанное и объяснить мне значение его, то облечен будешь в багряницу, и золотая цепь будет на шее твоей, и третьим властелином будешь в царстве.
Тогда отвечал Даниил, и сказал царю: дары твои пусть останутся у тебя, и почести отдай другому; а написанное я прочитаю царю и значение объясню ему.
Царь! Всевышний Бог даровал отцу твоему Навуходоносору царство, величие, честь и славу.
Пред величием, которое Он дал ему, все народы, племена и языки трепетали и страшились его: кого хотел, он убивал, и кого хотел, оставлял в живых; кого хотел, возвышал, и кого хотел, унижал.
Но когда сердце его надмилось и дух его ожесточился до дерзости, он был свержен с царского престола своего и лишен славы своей,
и отлучен был от сынов человеческих, и сердце его уподобилось звериному, и жил он с дикими ослами; кормили его травою, как вола, и тело его орошаемо было небесною росою, доколе он познал, что над царством человеческим владычествует Всевышний Бог и поставляет над ним, кого хочет.
И ты, сын его Валтасар, не смирил сердца твоего, хотя знал все это,
но вознесся против Господа небес, и сосуды дома Его принесли к тебе, и ты и вельможи твои, жены твои и наложницы твои пили из них вино, и ты славил богов серебряных и золотых, медных, железных, деревянных и каменных, которые ни видят, ни слышат, ни разумеют; а Бога, в руке Которого дыхание твое и у Которого все пути твои, ты не прославил.
За это и послана от Него кисть руки, и начертано это писание.
И вот что начертано: мене, мене, текел, упарсин.
Вот и значение слов: мене – исчислил Бог царство твое и положил конец ему;
Текел – ты взвешен на весах и найден очень легким;
Перес – разделено царство твое и дано Мидянам и Персам.
Тогда по повелению Валтасара облекли Даниила в багряницу и возложили золотую цепь на шею его, и провозгласили его третьим властелином в царстве.
В ту же самую ночь Валтасар, царь Халдейский, был убит,
и Дарий Мидянин принял царство, будучи шестидесяти двух лет.