Сїѧ̑ словеса̀, ꙗ҆̀же глаго́ла мѡѷсе́й всемꙋ̀ і҆и҃лю ѡ҆б̾ ѻ҆нꙋ̀ странꙋ̀ і҆ѻрда́на, въ пꙋсты́ни на за́пады, бли́з̾ чермна́гѡ мо́рѧ, междꙋ̀ фара́номъ и҆ тофо́ломъ, и҆ лово́номъ и҆ а҆ѵлѡ́номъ и҆ златы́ми рꙋда́ми:

є҆динона́десѧти дні́й ѿ хѡри́ва пꙋ́ть чрез̾ го́рꙋ сиі́ръ да́же до ка́дисъ-варнѝ.

И҆ бы́сть въ четыредесѧ́тое лѣ́то, въ первыйна́десѧть мцⷭ҇ъ, въ пе́рвый де́нь мцⷭ҇а глаго́ла мѡѷсе́й ко всѣ̑мъ сынѡ́мъ і҆и҃лєвымъ, по всемꙋ̀ є҆ли́кѡ заповѣ́да є҆мꙋ̀ гдⷭ҇ь къ ни̑мъ,

по ᲂу҆бїе́нїи сиѡ́на царѧ̀ а҆морре́йска, жи́вшагѡ во є҆севѡ́нѣ, и҆ ѡ҆́га царѧ̀ васа́нска, жи́вшагѡ во а҆старѡ́ѳѣ и҆ во є҆драі́нѣ,

ѡ҆б̾ ѻ҆нꙋ̀ странꙋ̀ і҆ѻрда́на въ землѝ мѡа́вли, нача̀ мѡѷсе́й и҆з̾ѧснѧ́ти зако́нъ се́й, глаго́лѧ:

гдⷭ҇ь бг҃ъ на́шъ гл҃а на́мъ въ хѡри́вѣ, гл҃ѧ: да довлѣ́етъ ва́мъ жи́ти въ горѣ̀ се́й:

ѡ҆брати́тесѧ и҆ воздви́гнитесѧ вы̀, и҆ вни́дите въ го́рꙋ а҆морре́йскꙋ, и҆ ко всѣ̑мъ насе́льникѡмъ а҆́равы, въ го́рꙋ и҆ по́ле, и҆ къ ю҆́гꙋ и҆ въ примо́рскꙋю зе́млю ханаа́ню, и҆ во а҆нтїлїва́нъ, да́же до рѣкѝ вели́кїѧ, рѣкѝ є҆ѵфра́та:

ви́дите, преда́хъ пред̾ ва́ми зе́млю, вше́дше наслѣ́дите зе́млю, є҆́юже клѧ́тсѧ гдⷭ҇ь ѻ҆тцє́мъ ва́шымъ, а҆враа́мꙋ и҆ і҆саа́кꙋ и҆ і҆а́кѡвꙋ, да́ти ю҆̀ и҆̀мъ и҆ сѣ́мени и҆́хъ по ни́хъ.

И҆ реко́хъ къ ва́мъ во вре́мѧ ѻ҆́но глаго́лѧ: не возмогꙋ̀ є҆ди́нъ води́ти ва́съ:

гдⷭ҇ь бг҃ъ ва́шъ ᲂу҆мно́жилъ вы̀ є҆́сть, и҆ сѐ, є҆стѐ дне́сь ꙗ҆́кѡ ѕвѣ́зды небє́сныѧ мно́жествомъ:

гдⷭ҇ь бг҃ъ ѻ҆тє́цъ ва́шихъ да приложи́тъ ва́мъ, ꙗ҆́кѡ да бꙋ́дете ты́сѧщами сꙋгꙋ́бѡ, и҆ да блгⷭ҇ви́тъ ва́съ, ꙗ҆́коже гл҃а ва́мъ:

ка́кѡ возмогꙋ̀ є҆ди́нъ носи́ти трꙋды̀ ва́шѧ и҆ тѧ́жєсти ва́шѧ и҆ прерѣка̑нїѧ ва̑ша;

и҆збери́те себѣ̀ мꙋ́жы мꙋ̑дры и҆ ᲂу҆мѣ́тєльны и҆ смы́слєнны въ племенѣ́хъ ва́шихъ, и҆ поста́влю и҆̀хъ над̾ ва́ми старѣ̑йшины ва́мъ.

И҆ ѿвѣща́сте мѝ и҆ реко́сте: добро̀ сло́во, є҆́же глаго́лалъ є҆сѝ сотвори́ти.

И҆ взѧ́хъ ѿ ва́съ мꙋ́жы мꙋ̑дры и҆ ᲂу҆мѣ́тєльны и҆ смы́слєнны, и҆ поста́вихъ и҆̀хъ владѣ́ти над̾ ва́ми тысѧщенача́льники и҆ стонача́льники, и҆ пѧтьдесѧтонача́льники и҆ десѧтонача́льники, и҆ писмовводи̑тели сꙋдїѧ́мъ ва́шымъ.

И҆ заповѣ́дахъ сꙋдїѧ́мъ ва́шымъ во вре́мѧ ѻ҆́но, глаго́лѧ: разслꙋ́шайте посредѣ̀ бра́тїй ва́шихъ, и҆ сꙋди́те пра́веднѡ посредѣ̀ мꙋ́жа и҆ посредѣ̀ бра́та є҆гѡ̀ и҆ посредѣ̀ прише́льца є҆гѡ̀:

да не позна́ете лица̀ въ сꙋдѣ̀, ма́ломꙋ и҆ вели́комꙋ сꙋ́диши, и҆ не ᲂу҆стыди́шисѧ лица̀ человѣ́ча, ꙗ҆́кѡ сꙋ́дъ бж҃їй є҆́сть: и҆ рѣ́чь, ꙗ҆́же а҆́ще же́стока бꙋ́детъ ᲂу҆ ва́съ, донесетѐ ю҆̀ ко мнѣ̀, и҆ ᲂу҆слы́шꙋ ю҆̀.

И҆ заповѣ́дахъ ва́мъ во вре́мѧ ѻ҆́но всѧ̑ словеса̀, ꙗ҆̀же сотворитѐ.

И҆ воздви́гшесѧ ѿ хѡри́ва, проидо́хомъ всю̀ пꙋсты́ню вели́кꙋю и҆ стра́шнꙋю ѻ҆́нꙋ, ю҆́же ви́дѣсте, пꙋ́ть горы̀ а҆морре́йски, ꙗ҆́коже заповѣ́да на́мъ гдⷭ҇ь бг҃ъ на́шъ: и҆ прїидо́хомъ до ка́дисъ-варнѝ.

И҆ реко́хъ ва́мъ: прїидо́сте до горы̀ а҆морре́йски, ю҆́же гдⷭ҇ь бг҃ъ на́шъ дае́тъ ва́мъ:

ви́дите, предадѐ гдⷭ҇ь бг҃ъ ва́шъ пред̾ лице́мъ ва́шимъ зе́млю: вше́дше наслѣ́дите, ꙗ҆́коже гл҃а гдⷭ҇ь бг҃ъ ѻ҆тє́цъ ва́шихъ ва́мъ: не бо́йтесѧ, ни ᲂу҆жаса́йтесѧ.

И҆ прїидо́сте ко мнѣ̀ всѝ и҆ реко́сте: да по́слемъ мꙋ́жы пред̾ на́ми, и҆ да соглѧ́даютъ на́мъ зе́млю, и҆ да повѣ́дѧтъ на́мъ ѿвѣ́тъ, пꙋ́ть, и҆́мже до́йдемъ є҆ѧ̀, и҆ гра́ды, въ нѧ́же вни́демъ.

И҆ ᲂу҆го́дно бы́сть сло́во предо мно́ю, и҆ поѧ́хъ ѿ ва́съ двана́десѧть мꙋже́й, мꙋ́жа є҆ди́наго ѿ коегѡ́ждо пле́мене.

И҆ ѡ҆брати́вшесѧ взыдо́ша на го́рꙋ, и҆ прїидо́ша до де́бри грезно́вныѧ, и҆ соглѧ́даша ю҆̀:

и҆ взѧ́ша въ рꙋ́цѣ своѝ ѿ плода̀ землѝ и҆ принесо́ша къ на́мъ, и҆ глаго́лахꙋ: блага̀ землѧ̀, ю҆́же гдⷭ҇ь бг҃ъ на́шъ дае́тъ на́мъ.

И҆ не восхотѣ́сте взы́ти, но преслꙋ́шасте гл҃го́лъ гдⷭ҇а бг҃а ва́шегѡ:

и҆ возропта́сте въ кꙋ́щахъ свои́хъ и҆ реко́сте: не́нависти ра́ди и҆зведѐ ны̀ гдⷭ҇ь и҆з̾ землѝ є҆гѵ́петскїѧ преда́ти на́съ въ рꙋ́ки а҆моррє́йскїѧ, потреби́ти на́съ:

ка́мѡ мы̀ взы́демъ; Бра́тїѧ же ва́шѧ ѿврати́ша сердца̀ ва̑ша, глаго́люще: ꙗ҆зы́къ вели́къ и҆ мно́гъ и҆ крѣпча́е на́съ, и҆ гра́ды вели́цы и҆ ѡ҆гражде́ни да́же до небесѐ, но и҆ сы́ны и҆споли́нѡвъ ви́дѣхомъ та́мѡ.

И҆ глаго́лахъ къ ва́мъ: не ᲂу҆жаса́йтесѧ, нижѐ ᲂу҆бо́йтесѧ ѿ ни́хъ:

гдⷭ҇ь бг҃ъ ва́шъ предходѧ́й пред̾ лице́мъ ва́шимъ, то́й повою́етъ и҆̀хъ съ ва́ми, по всемꙋ̀ є҆ли́кѡ сотворѝ ва́мъ въ землѝ є҆гѵ́петстѣй пред̾ ѻ҆чи́ма ва́шима,

и҆ въ пꙋсты́ни се́й, ю҆́же ви́дѣсте: ꙗ҆́кѡ воспита̀ тебѐ гдⷭ҇ь бг҃ъ тво́й, ꙗ҆́коже нѣ́кїй человѣ́къ пита́етъ сы́на своего̀, по всемꙋ̀ пꙋтѝ во́ньже ходи́сте, до́ндеже прїидо́сте на мѣ́сто сїѐ.

И҆ въ словесѝ се́мъ не вѣ́ровасте гдⷭ҇еви бг҃ꙋ ва́шемꙋ,

и҆́же предхо́дитъ пред̾ ва́ми въ пꙋ́ть и҆збра́ти ва́мъ мѣ́сто, пꙋтеводѧ̀ ва́съ ѻ҆гне́мъ но́щїю, показꙋ́ѧ ва́мъ пꙋ́ть, и҆́мже и҆тѝ по не́мъ, и҆ ѡ҆́блакомъ во днѝ.

И҆ ᲂу҆слы́ша гдⷭ҇ь (бг҃ъ) гла́съ слове́съ ва́шихъ, и҆ разгнѣ́вавсѧ клѧ́тсѧ, гл҃ѧ:

а҆́ще ᲂу҆́зритъ кто̀ ѿ мꙋже́й си́хъ зе́млю благꙋ́ю сїю̀, є҆́юже а҆́зъ клѧ́хсѧ ѻ҆тцє́мъ и҆́хъ,

ра́звѣ хале́въ сы́нъ і҆ефонні́инъ, се́й ᲂу҆́зритъ ю҆̀, и҆ семꙋ̀ да́мъ зе́млю, на ню́же взы́де, и҆ сынѡ́мъ є҆гѡ̀, поне́же прилѣжи́тъ гдⷭ҇еви.

И҆ на мѧ̀ разгнѣ́васѧ гдⷭ҇ь ва́съ ра́ди, гл҃ѧ: нижѐ ты̀ вни́деши та́мѡ:

і҆исꙋ́съ сы́нъ наѵи́нъ, и҆́же стои́тъ пред̾ тобо́ю, се́й вни́детъ та́мѡ: сего̀ ᲂу҆крѣпѝ, ꙗ҆́кѡ се́й да́стъ ю҆̀ въ наслѣ́дїе і҆и҃лю:

и҆ ѻ҆троча́та ва̑ша, ѡ҆ ни́хже глаго́ласте, ꙗ҆́кѡ въ плѣне́нїи и҆́мꙋтъ бы́ти, и҆ всѧ́ко ѻ҆троча̀ мла́до, є҆́же не вѣ́сть дне́сь добра̀ и҆лѝ ѕла̀, сі́и вни́дꙋтъ та́мѡ, и҆ си̑мъ да́мъ ю҆̀, и҆ сі́и наслѣ́дѧтъ ю҆̀:

и҆ вы̀ ѡ҆брати́вшесѧ ѡ҆полчи́стесѧ въ пꙋсты́ню, пꙋте́мъ къ чермно́мꙋ мо́рю.

И҆ ѿвѣща́сте и҆ реко́сте мнѣ̀: согрѣши́хомъ пред̾ гдⷭ҇емъ бг҃омъ на́шимъ: мы̀ ше́дше повою́емъ, по всемꙋ̀ є҆ли́кѡ заповѣ́да гдⷭ҇ь бг҃ъ на́шъ на́мъ. И҆ взе́мше кі́йждо ѻ҆рꙋ̑дїѧ ра̑тнаѧ своѧ̑ и҆ собра́вшесѧ взыдо́сте на го́рꙋ.

И҆ речѐ гдⷭ҇ь ко мнѣ̀: рцы̀ и҆̀мъ: не восходи́те, нижѐ ра́тꙋйте, нѣ́смь бо съ ва́ми, и҆ да не бꙋ́дете сотре́ни пред̾ враги̑ ва́шими.

И҆ глаго́лахъ къ ва́мъ, и҆ не послꙋ́шасте менѐ: и҆ престꙋпи́сте сло́во гдⷭ҇не, и҆ понꙋ́дившесѧ взыдо́сте на го́рꙋ.

И҆ и҆зы́де а҆морре́й живꙋ́щїй на горѣ̀ то́й проти́вꙋ ва́мъ, и҆ прогна̀ ва́съ, а҆́ки бы пче́лы твори́ли, и҆ ᲂу҆ѧзвлѧ́хꙋ ва́съ ѿ сиі́ра да́же до є҆рмы̀.

(И҆ возврати́стесѧ,) и҆ сѣ́дше пла́касте пред̾ гдⷭ҇емъ, и҆ не послꙋ́ша гдⷭ҇ь гла́са ва́шегѡ, нижѐ внѧ́тъ ва́мъ:

и҆ сѣдѣ́сте въ ка́дисѣ дни̑ мнѡ́ги, є҆ли̑ки дни̑ тогда̀ сѣдѣ́сте.

Сербский (синод.)

Говор Мојсијев: Добра дјела Божија и незахвалност Израиљева.
Ово су ријечи које говори Мојсије свему Израиљу с ону страну Јордана, у пустињи, у пољу према Црвеноме мору, између Фарана и Тофола и Ловона и Асирота и Дизава,

Једанаест дана хода од Хорива преко горе Сира до Кадис-Варније.

А бјеше четрдесете године, први дан једанаестога мјесеца, кад Мојсије каза синовима Израиљевијем све што му бјеше заповједио Господ да им каже,

Пошто уби Сиона, цара Аморејскога, који живљаше у Есевону, и Ога, цара Васанскога, који живљаше у Астароту и у Едраину.

С ону страну Јордана у земљи Моавској поче Мојсије казивати овај закон говорећи:

Господ Бог наш рече нам на Хориву говорећи: Доста сте били на овој гори.

Обрните се и подигните се и идите ка гори Аморејској и у сву околину њезину, у равнице и у брда и у долине, и на југ и на брегове морске, у земљу Хананску и на Ливан и до ријеке велике, ријеке Ефрата.

Ето, дао сам вам земљу, уђите у њу, и узмите земљу, за коју се заклео Господ оцима вашим, Авраму, Исаку и Јакову, да ће им је дати и сјемену њихову након њих.

И рекох вам онда говорећи: Не могу вас носити сам.

Господ Бог ваш умножио вас је, и ето вас данас има много као звијезда небеских.

Господ Бог отаца ваших да вас умножи још тисућу пута више, и да вас благослови као што вам је казао.

Како бих ја сам носио муке ваше, бремена ваша и распре ваше?

Дајте из племена својих људе мудре и вјеште и познате да вам их поставим за старјешине.

Тада ми одговористе и рекосте: Добро је да се учини што си казао.

Тада узевши старјешине од племена ваших, људе мудре и познате, поставих вам их за старјешине, за тисућнике и стотинаре и педесетаре и десетаре и управитеље по племенима вашим.

И заповједих онда судијама вашим говорећи: Саслушавајте распре међу браћом својом и судите право између човјека и брата његова и између дошљака који је с њим.

Не гледајте ко је ко на суду, саслушајте и малога и великога, не бојте се никога, јер је суд Божји, а ствар која би вам била тешка, изнесите преда ме да је чујем.

И заповједих вам онда све што ћете чинити.

Потом отишавши од Хорива, пријеђосмо сву ону пустињу велику и страшну, коју видјесте, идући ка гори Аморејској, као што нам заповједи Господ Бог наш, и дођосмо до Кадис-Варније.

Тада вам рекох: Дођосте до горе Аморејске, коју нам даје Господ Бог наш.

Гле, дао ти је Господ Бог твој ту земљу, иди и узми је, као што ти је рекао Господ Бог отаца твојих; не бој се, и не плаши се.

А ви сви дођосте к мени и рекосте: Да пошљемо људе пред собом да нам уходе земљу, и да нам јаве за пут којим ћемо ићи и за градове у које ћемо доћи,

И то ми би по вољи, и узех између вас дванаест људи, из свакога племена по једнога;

И они се подигоше и изашавши на гору, дођоше до потока Есхола, и уходише земљу;

И набраше рода оне земље и донесоше нам, и јавише нам говорећи: Добра је земља коју нам даје Господ Бог наш.

Али не хтјесте ићи, него се супротисте заповијести Господа Бога својега.

И викасте у шаторима својим говорећи: Мрзи на нас Господ, зато нас изведе из земље Мисирске, да нас да у руке Аморејцима и да нас потре.

Куда да идемо? Браћа наша уплашише срце наше говорећи: Народ је већи и виши од нас, градови су велики и ограђени до неба, па и синове Енакове видјесмо овдје.

А ја вам рекох: Не плашите се и не бојте их се.

Господ Бог ваш, који иде пред вама, он ће се бити за вас онако како вам је учинио у Мисиру на ваше очи,

И у пустињи, гдје си видио како те је носио Господ Бог твој као што човјек носи сина својега, цијелијем путем којим сте ишли докле дођосте до овога мјеста.

Али зато опет не вјеровасте Господу Богу својему,

Који иђаше пред вама путем тражећи вам мјесто гдје бисте стали, иђаше ноћу у огњу да вам свијетли путем којим бисте ишли, а дању у облаку.

И чу Господ глас ријечи ваших, и разгњеви се и закле се говорећи:

Ниједан од овога рода злога неће видјети ове добре земље, за коју се заклех да ћу дати вашим оцима,

Осим Халева, сина Јефонијина; он ће је видјети, и њему ћу дати земљу по којој је ишао, и синовима његовијем, јер се сасвијем држао Господа.

Па и на мене се разгњеви Господ с вас и рече: Ни ти нећеш ући онамо.

Исус, син Навин, који те служи, он ће ући онамо, њега утврди; јер ће је он раздијелити синовима Израиљевијем у нашљедство.

А дјеца ваша, за коју рекосте да ће постати робље, синови ваши који данас не знају ни шта је добро ни шта је зло, они ће ући онамо, и њима ћу је дати и они ће је наслиједити.

Ви, пак, вратите се и идите у пустињу к Црвеноме мору.

А ви одговористе и рекосте ми: Сагријешисмо Господу; ићи ћемо и бићемо се сасвијем како нам је заповједио Господ Бог наш. И узевши сваки своје оружје, хтјесте, изаћи на гору.

А Господ ми рече: Кажи им: Не идите и не бијте се, јер нијесам међу вама, да не изгинете пред непријатељима својим.

И ја вам рекох; али не послушасте, него се опријесте заповијести Господњој, и навалисте на гору.

Тада изиђоше пред вас Амореји, који сјеђаху у оној планини, и погнаше вас као што чине пчеле, и побише вас на Сиру па до Орме.

И вративши се плакасте пред Господом, али Господ не послуша гласа вашега нити окрете уха својега к вама.

И остадосте у Кадису дуго времена докле ондје стајасте.

Синодальный

1 Время и место последующих за этим речей Моисея; 6 обзор пути от Хорива до Кадеса.

Сии суть слова, которые говорил Моисей всем Израильтянам за Иорданом в пустыне на равнине против Суфа, между Фараном и Тофелом, и Лаваном, и Асирофом, и Дизагавом,

в расстоянии одиннадцати дней пути от Хорива, по дороге от горы Сеир к Кадес-Варни.

Сорокового года, одиннадцатого месяца, в первый [день] месяца говорил Моисей [всем] сынам Израилевым все, что заповедал ему Господь о них.

По убиении им Сигона, царя Аморрейского, который жил в Есевоне, и Ога, царя Васанского, который жил в Аштерофе в Едреи,

за Иорданом, в земле Моавитской, начал Моисей изъяснять закон сей и сказал:

Господь, Бог наш, говорил нам в Хориве и сказал: «полно вам жить на горе сей!

обратитесь, отправьтесь в путь и пойдите на гору Аморреев и ко всем соседям их, на равнину, на гору, на низкие места и на южный край и к берегам моря, в землю Ханаанскую и к Ливану, даже до реки великой, реки Евфрата;

вот, Я даю вам землю сию, пойдите, возьмите в наследие землю, которую Господь с клятвою обещал дать отцам вашим, Аврааму, Исааку и Иакову, им и потомству их».

И я сказал вам в то время: не могу один водить вас;

Господь, Бог ваш, размножил вас, и вот, вы ныне многочисленны, как звезды небесные;

Господь, Бог отцов ваших, да умножит вас в тысячу крат против того, сколько вас теперь, и да благословит вас, как Он говорил вам:

как же мне одному носить тягости ваши, бремена ваши и распри ваши?

изберите себе по коленам вашим мужей мудрых, разумных и испытанных, и я поставлю их начальниками вашими.

Вы отвечали мне и сказали: хорошее дело велишь ты сделать.

И взял я главных из колен ваших, мужей мудрых, [разумных] и испытанных, и сделал их начальниками над вами, тысяченачальниками, стоначальниками, пятидесятиначальниками, десятиначальниками и надзирателями по коленам вашим.

И дал я повеление судьям вашим в то время, говоря: выслушивайте братьев ваших и судите справедливо, как брата с братом, так и пришельца его;

не различайте лиц на суде, как малого, так и великого выслушивайте: не бойтесь лица человеческого, ибо суд – дело Божие; а дело, которое для вас трудно, доводите до меня, и я выслушаю его.

И дал я вам в то время повеления обо всем, что надлежит вам делать.

И отправились мы от Хорива, и шли по всей этой великой и страшной пустыне, которую вы видели, по пути к горе Аморрейской, как повелел Господь, Бог наш, и пришли в Кадес-Варни.

И сказал я вам: вы пришли к горе Аморрейской, которую Господь, Бог наш, дает нам;

вот, Господь, Бог твой, отдает тебе землю сию, иди, возьми ее во владение, как говорил тебе Господь, Бог отцов твоих, не бойся и не ужасайся.

Но вы все подошли ко мне и сказали: пошлем пред собою людей, чтоб они исследовали нам землю и принесли нам известие о дороге, по которой идти нам, и о городах, в которые идти нам.

Слово это мне понравилось, и я взял из вас двенадцать человек, по одному человеку от [каждого] колена.

Они пошли, взошли на гору и дошли до долины Есхол, и обозрели ее;

и взяли в руки свои плодов земли и доставили нам, и принесли нам известие и сказали: хороша земля, которую Господь, Бог наш, дает нам.

Но вы не захотели идти и воспротивились повелению Господа, Бога вашего,

и роптали в шатрах ваших и говорили: Господь, по ненависти к нам, вывел нас из земли Египетской, чтоб отдать нас в руки Аморреев и истребить нас;

куда мы пойдем? братья наши расслабили сердце наше, говоря: народ тот более, [многочисленнее] и выше нас, города там большие и с укреплениями до небес, да и сынов Енаковых видели мы там.

И я сказал вам: не страшитесь и не бойтесь их;

Господь, Бог ваш, идет перед вами; Он будет сражаться за вас, как Он сделал с вами в Египте, пред глазами вашими,

и в пустыне сей, где, как ты видел, Господь, Бог твой, носил тебя, как человек носит сына своего, на всем пути, которым вы проходили, до пришествия вашего на сие место.

Но и при этом вы не верили Господу, Богу вашему,

Который шел перед вами путем – искать вам места, где остановиться вам, ночью в огне, чтобы указывать вам дорогу, по которой идти, а днем в облаке.

И Господь [Бог] услышал слова ваши, и разгневался, и поклялся, говоря:

никто из людей сих, из сего злого рода, не увидит доброй земли, которую Я клялся дать отцам вашим;

только Халев, сын Иефонниин, увидит ее; ему дам Я землю, по которой он проходил, и сынам его, за то, что он повиновался Господу.

И на меня прогневался Господь за вас, говоря: и ты не войдешь туда;

Иисус, сын Навин, который при тебе, он войдет туда; его утверди, ибо он введет Израиля во владение ею;

дети ваши, о которых вы говорили, что они достанутся в добычу врагам, и сыновья ваши, которые не знают ныне ни добра ни зла, они войдут туда, им дам ее, и они овладеют ею;

а вы обратитесь и отправьтесь в пустыню по дороге к Чермному морю.

И вы отвечали тогда и сказали мне: согрешили мы пред Господом, [Богом нашим,] пойдем и сразимся, как повелел нам Господь, Бог наш. И препоясались вы, каждый ратным оружием своим, и безрассудно решились взойти на гору.

Но Господь сказал мне: скажи им: не всходите и не сражайтесь, потому что нет Меня среди вас, чтобы не поразили вас враги ваши.

И я говорил вам, но вы не послушали и воспротивились повелению Господню и по упорству своему взошли на гору.

И выступил против вас Аморрей, живший на горе той, и преследовали вас так, как делают пчелы, и поражали вас на Сеире до самой Хормы.

И возвратились вы и плакали пред Господом: но Господь не услышал вопля вашего и не внял вам.

И пробыли вы в Кадесе много времени, сколько времени вы там были.

Сербский

Языки

Ово су речи које говори Мојсије свему Израиљу с ону страну Јордана, у пустињи, у пољу према Црвеном мору, између Фарана и Тофола и Ловона и Асирота и Дизава,

Једанаест дана хода од Хорива преко горе Сира до Кадис-Варније.

А беше четрдесете године први дан једанаестог месеца, кад Мојсије каза синовима Израиљевим све што му беше заповедио Господ да им каже,

Пошто уби Сиона, цара аморејског који живљаше у Есевону, и Ога цара васанског који живљаше у Астароту и у Едрајину.

С оне стране Јордана у земљи моавској поче Мојсије казивати овај закон говорећи:

Господ Бог наш рече нам на Хориву говорећи: Доста сте били на овој гори.

Обрните се и подигните се и идите ка гори аморејској и у сву околину њену, у равнице и у брда и у долине, и на југ и на брегове морске, у земљу хананску и на Ливан и до реке велике, реке Ефрата.

Ето, дао сам вам земљу, уђите у њу, и узмите земљу, за коју се заклео Господ оцима вашим, Авраму, Исаку и Јакову, да ће им је дати и семену њиховом након њих.

И рекох вам онда говорећи: Не могу вас носити сам.

Господ Бог ваш умножио вас је, и ето вас данас има много као звезда небеских.

Господ Бог отаца ваших да вас умножи још хиљаду пута више, и да вас благослови као што вам је казао.

Како бих ја сам носио муке ваше, бремена ваша и распре ваше?

Дајте из племена својих људе мудре и веште и познате да вам их поставим за старешине.

Тада ми одговористе и рекосте: Добро је да се учини шта си казао.

Тада узевши старешине од племена ваших, људе мудре и познате, поставих вам их за старешине, за хиљаднике и стотинаре и педесетаре и десетаре и управитеље по племенима вашим.

И заповедих онда судијама вашим говорећи: Саслушавајте распре међу браћом својом и судите право између човека и брата његовог и између дошљака који је с њим.

Не гледајте ко је ко на суду, саслушајте и малог и великог, не бојте се никога, јер је суд Божији, а ствар која би вам била тешка изнесите преда ме да је чујем.

И заповедих вам онда све што ћете чинити.

Потом отишавши од Хорива пређосмо сву ону пустињу велику и страшну, коју видесте, идући ка гори аморејској, као што нам заповеди Господ Бог наш, и дођосмо до Кадис-Варније.

Тада вам рекох: Дођосте до горе аморејске, коју нам даје Господ Бог наш.

Гле, дао ти је Господ Бог твој ту земљу, иди и узми је, као што ти је рекао Господ Бог отаца твојих; не бој се и не плаши се.

А ви сви дођосте к мени и рекосте: Да пошаљемо људе пред собом да нам уходе земљу, и да нам јаве за пут којим ћемо ићи и за градове у које ћемо доћи,

И то ми би по вољи, и узех између вас дванаест људи, из сваког племена по једног;

И они се подигоше и изишавши на гору дођоше до потока Есхола, и уходише земљу;

И набраше рода оне земље и донесоше нам, и јавише нам говорећи: Добра је земља, коју нам даје Господ Бог наш.

Али не хтесте ићи него се супротисте заповести Господа Бога свог.

И викасте у шаторима својим говорећи: Мрзи на нас Господ, зато нас изведе из земље мисирске, да нас да у руке Аморејцима и да нас потре.

Куда да идемо? Браћа наша уплашише срце наше говорећи: Народ је већи и виши од нас, градови су велики и ограђени до неба, па и синове Енакове видесмо овде.

А ја вам рекох: Не плашите се и не бојте их се.

Господ Бог ваш, који иде пред вама, Он ће се бити за вас онако како вам је учинио у Мисиру на ваше очи,

И у пустињи, где си видео како те је носио Господ Бог твој, као што човек носи сина свог, целим путем којим сте ишли докле дођосте до овог места.

Али зато опет не веровасте Господу Богу свом,

Који иђаше пред вама путем тражећи вам место где бисте стали, иђаше ноћу у огњу да вам светли путем којим бисте ишли, а дању у облаку.

И чу Господ глас речи ваших, и разгневи се и закле се говорећи:

Ниједан од овог рода злог неће видети ове добре земље, за коју се заклех да ћу дати вашим оцима,

Осим Халева, сина Јефонијиног; он ће је видети, и њему ћу дати земљу по којој је ишао, и синовима његовим, јер се сасвим држао Господа.

Па и на мене се разгневи Господ с вас; и рече: Ни ти нећеш ући онамо.

Исус, син Навин, који те служи, он ће ући онамо, њега утврди; јер ће је он разделити синовима Израиљевим у наследство.

А деца ваша, за коју рекосте да ће постати робље, синови ваши, који данас не знају ни шта је добро ни шта је зло, они ће ући онамо, и њима ћу је дати и они ће је наследити.

Ви, пак, вратите се и идите у пустињу к Црвеном Мору.

А ви одговористе и рекосте ми: Сагрешисмо Господу; ићи ћемо и бићемо се сасвим како нам је заповедио Господ Бог наш. И узевши сваки своје оружје хтесте изаћи на гору.

А Господ ми рече: Кажи им: Не идите и не бијте се, јер нисам међу вама, да не изгинете пред непријатељима својим.

И ја вам рекох, али не послушасте, него се опресте заповести Господњој, и навалисте на гору.

Тада изиђоше пред вас Амореји, који сеђаху у оној планини, и погнаше вас као што чине пчеле, и побише вас на Сиру па до Орме.

И вративши се плакасте пред Господом, али Господ не послуша глас ваш нити окрете ухо своје к вама.

И остадосте у Кадису дуго времена докле онде стајасте.