Скрыть
15:2
15:3
15:14
15:15
15:17
15:18
Церковнославянский (рус)
Въ седмо́е лѣ́то да сотвори́ши от­пуще́нiе.
И си́це за́повѣдь от­пуще́нiя: да оста́виши ве́сь до́лгъ тво́й, и́мже до́лженъ бли́жнiй тебѣ́, и от­ бра́та сво­его́ не истя́жеши, я́ко нарече́ся от­пуще́нiе Го́споду Бо́гу тво­ему́.
От чужда́го да истя́жеши, ели́ка су́ть твоя́ у него́: бра́ту же тво­ему́ от­пуще́нiе да сотвори́ши до́лга тво­его́.
Я́ко не бу́детъ у тебе́ недоста́точенъ: сего́ ра́ди словесе́ благослове́нiемъ благослови́тъ тя́ Госпо́дь Бо́гъ тво́й въ земли́, ю́же тебѣ́ Госпо́дь Бо́гъ дае́тъ во жре́бiй прiя́ти ю́.
А́ще же слу́хомъ послу́шаете гла́са Го́спода Бо́га ва́­шего храни́ти и твори́ти вся́ за́повѣди сiя́, я́же а́зъ заповѣ́даю тебѣ́ дне́сь, я́ко Госпо́дь Бо́гъ тво́й благослови́лъ тя́ е́сть, я́коже глаго́ла тебѣ́,
и взаи́мъ да́си язы́комъ мно́гимъ, ты́ же не за́ймеши, и облада́ти бу́деши ты́ язы́ки мно́гими, тобо́ю же не воз­облада́ютъ.
А́ще же бра́тъ от­ бра́тiи тво­ея́ бу́детъ тебѣ́ недоста́точенъ во еди́нѣмъ от­ градо́въ тво­и́хъ въ земли́, ю́же Госпо́дь Бо́гъ тво́й дае́тъ тебѣ́, да не от­врати́ши се́рдца тво­его́, ниже́ сожме́ши руки́ тво­ея́ предъ бра́томъ тво­и́мъ тре́бу­ю­щимъ:
от­верза́я да от­ве́рзеши ру́ку твою́ ему́, и взаи́мъ да да́си ему́, ели́ко про́ситъ, и ели́ко ему́ не доста́нетъ.
Внемли́ себѣ́: да не бу́детъ сло́во та́йно въ се́рдцы тво­е́мъ беззако́нiя, глаго́ля: бли́зъ е́сть седмо́е лѣ́то, лѣ́то от­пуще́нiя, и воз­лука́внуетъ о́ко твое́ бра́ту тво­ему́ тре́бу­ю­щему, и не да́си ему́, и возопiе́тъ на тя́ ко Го́споду, и бу́детъ тебѣ́ грѣ́хъ вели́къ:
дая́нiемъ да да́си ему́, и взаи́мъ да да́си ему́, ели́ко воспро́ситъ, я́коже тре́буетъ: и не опеча́лися въ се́рдцы сво­е́мъ, даю́щу ти́ ему́, я́ко сего́ ра́ди сло́ва благослови́тъ тя́ Госпо́дь Бо́гъ тво́й во всѣ́хъ дѣ́лѣхъ тво­и́хъ, и во все́мъ, на не́же воз­ложи́ши ру́ку твою́:
и́бо не оскудѣ́етъ недоста́точный от­ земли́ тво­ея́, сего́ ра́ди а́зъ заповѣ́даю тебѣ́ твори́ти сло́во сiе́, глаго́ля: от­верза́я от­ве́рзи ру́цѣ тво­и́ бра́ту тво­ему́ ни́щему и прося́щему на земли́ тво­е́й.
А́ще же прода́ст­ся тебѣ́ бра́тъ тво́й Евре́анинъ, или́ Евре́аныня, да порабо́таетъ тебѣ́ ше́сть лѣ́тъ, и въ седмо́е да от­пу́стиши его́ свобо́дна от­ себе́:
егда́ же пу́стиши его́ свобо́дна от­ себе́, да не от­пу́стиши его́ тща́:
напу́тное ему́ да угото́виши от­ ове́цъ тво­и́хъ и от­ пшени́цы тво­ея́ и от­ вина́ тво­его́: я́коже благослови́ тя Госпо́дь Бо́гъ тво́й, да да́си ему́,
и помяни́, я́ко ра́бъ и ты́ бы́лъ еси́ въ земли́ Еги́петстѣй, и свободи́ тя Госпо́дь Бо́гъ тво́й от­ту́ду: сего́ ра́ди а́зъ заповѣ́даю тебѣ́ твори́ти сло́во сiе́.
А́ще же рече́тъ къ тебѣ́: не от­иду́ от­ тебе́, я́ко воз­люби́хъ тя́ и до́мъ тво́й, я́ко добро́ ему́ е́сть у тебе́:
да во́змеши ши́ло, и проверти́ши ему́ у́хо предъ две́рьми у степе́ни, и бу́детъ ти́ ра́бъ во вѣ́ки: и рабѣ́ тво­е́й сотвори́ши та́кожде.
Да не бу́детъ же́стоко предъ тобо́ю, от­пуща́емымъ и́мъ от­ тебе́ свобо́днымъ, поне́же годову́ю мзду́ нае́мничу рабо́та тебѣ́ ше́сть лѣ́тъ: и благослови́тъ тя́ Госпо́дь Бо́гъ тво́й во все́мъ, е́же твори́ши.
Вся́ко перворо́дное, е́же роди́т­ся от­ воло́въ тво­и́хъ и от­ ове́цъ тво­и́хъ, му́жескъ по́лъ да освяти́ши Го́сподеви Бо́гу тво­ему́: да не дѣ́лаеши перворо́днымъ телце́мъ тво­и́мъ и да не стриже́ши пе́рвенца во овца́хъ тво­и́хъ.
Предъ Го́сподемъ Бо́гомъ тво­и́мъ да я́си я́ от­ лѣ́та до лѣ́та, на мѣ́стѣ, идѣ́же избере́тъ Госпо́дь Бо́гъ тво́й, ты́ и до́мъ тво́й.
А́ще же бу́детъ на не́мъ поро́къ, хромо́та, или́ слѣпота́, и вся́кiй поро́къ зо́лъ, да не пожре́ши его́ Го́споду Бо́гу тво­ему́.
Во градѣ́хъ тво­и́хъ да снѣ́си я́: нечи́стый и чи́стый у тебе́ та́кожде да я́стъ, я́ко се́рну или́ еле́ня.
То́кмо кро́ве да не снѣ́сте: на зе́млю пролива́й ю́ а́ки во́ду.
Синодальный
1 Освобождение от долга и рабства в каждый седьмой год; 19 приношение первородных в жертву Господу.
В седьмой год делай прощение.
Прощение же состоит в том, чтобы всякий заимодавец, который дал взаймы ближнему своему, простил долг и не взыскивал с ближнего своего или с брата своего, ибо провозглашено прощение ради Господа [Бога твоего];
с иноземца взыскивай, а что будет твое у брата твоего, прости.
Разве только не будет у тебя нищего: ибо благословит тебя Господь на той земле, которую Господь, Бог твой, дает тебе в удел, чтобы ты взял ее в наследство,
если только будешь слушать гласа Господа, Бога твоего, и стараться исполнять все заповеди сии, которые я сегодня заповедую тебе;
ибо Господь, Бог твой, благословит тебя, как Он говорил тебе, и ты будешь давать взаймы многим народам, а сам не будешь брать взаймы; и господствовать будешь над многими народами, а они над тобою не будут господствовать.
Если же будет у тебя нищий кто-либо из братьев твоих, в одном из жилищ твоих, на земле твоей, которую Господь, Бог твой, дает тебе, то не ожесточи сердца твоего и не сожми руки твоей пред нищим братом твоим,
но открой ему руку твою и дай ему взаймы, смотря по его нужде, в чем он нуждается;
берегись, чтобы не вошла в сердце твое беззаконная мысль: «приближается седьмой год, год прощения», и чтоб оттого глаз твой не сделался немилостив к нищему брату твоему, и ты не отказал ему; ибо он возопиет на тебя к Господу, и будет на тебе [великий] грех;
дай ему [и взаймы дай ему, сколько он просит и сколько ему нужно], и когда будешь давать ему, не должно скорбеть сердце твое, ибо за то благословит тебя Господь, Бог твой, во всех делах твоих и во всем, что будет делаться твоими руками;
ибо нищие всегда будут среди земли [твоей]; потому я и повелеваю тебе: отверзай руку твою брату твоему, бедному твоему и нищему твоему на земле твоей.
Если продастся тебе брат твой, Еврей, или Евреянка, то шесть лет должен он быть рабом тебе, а в седьмой год отпусти его от себя на свободу;
когда же будешь отпускать его от себя на свободу, не отпусти его с пустыми руками,
но снабди его от стад твоих, от гумна твоего и от точила твоего: дай ему, чем благословил тебя Господь, Бог твой:
помни, что [и] ты был рабом в земле Египетской и избавил тебя Господь, Бог твой, потому я сегодня и заповедую тебе сие.
Если же он скажет тебе: «не пойду я от тебя, потому что я люблю тебя и дом твой», потому что хорошо ему у тебя,
то возьми шило и проколи ухо его к двери; и будет он рабом твоим на век. Так поступай и с рабою твоею.
Не считай этого для себя тяжким, что ты должен отпустить его от себя на свободу, ибо он в шесть лет заработал тебе вдвое против платы наемника; и благословит тебя Господь, Бог твой, во всем, что ни будешь делать.
Все первородное мужеского пола, что родится от крупного скота твоего и от мелкого скота твоего, посвящай Господу, Богу твоему: не работай на первородном воле твоем и не стриги первородного из мелкого скота твоего;
пред Господом, Богом твоим, каждогодно съедай это ты и семейство твое, на месте, которое изберет Господь [Бог твой];
если же будет на нем порок, хромота или слепота [или] другой какой-нибудь порок, то не приноси его в жертву Господу, Богу твоему,
но в жилищах твоих ешь его; нечистый, как и чистый, [могут есть,] как серну и как оленя;
только крови его не ешь: на землю выливай ее, как воду.
Греческий [Greek (Koine)]
δι᾿ ἑπτὰ ἐτῶν ποιήσεις ἄφεσιν
καὶ οὕτως τὸ προ­́σταγμα τῆς ἀφέσεως ἀφήσεις πᾶν χρέος ἴδιον ὃ ὀφείλει σοι ὁ πλη­σίον καὶ τὸν ἀδελφόν σου οὐκ ἀπαιτήσεις ὅτι ἐπι­κέκληται ἄφεσις κυρίῳ τῷ θεῷ σου
τὸν ἀλλότριον ἀπαιτήσεις ὅσα ἐὰν ᾖ σοι παρ᾿ αὐτῷ τοῦ ἀδελφοῦ σου ἄφεσιν ποιήσεις τοῦ χρέους σου
ὅτι οὐκ ἔσται ἐν σοὶ ἐνδεής ὅτι εὐλογῶν εὐλογήσει σε κύριος ὁ θεός σου ἐν τῇ γῇ ᾗ κύριος ὁ θεός σου δίδωσίν σοι ἐν κλήρῳ κατα­κληρο­νο­μῆσαι αὐτήν
ἐὰν δὲ ἀκοῇ εἰσακούσητε τῆς φωνῆς κυρίου τοῦ θεοῦ ὑμῶν φυλάσ­σειν καὶ ποιεῖν πάσας τὰς ἐν­τολὰς ταύτας ὅσας ἐγὼ ἐν­τέλλομαί σοι σήμερον
ὅτι κύριος ὁ θεός σου εὐλόγησέν σε ὃν τρόπον ἐλάλησέν σοι καὶ δανιεῖς ἔθνεσιν πολλοῖς σὺ δὲ οὐ δανιῇ καὶ ἄρξεις σὺ ἐθνῶν πολλῶν σοῦ δὲ οὐκ ἄρξουσιν
ἐὰν δὲ γένηται ἐν σοὶ ἐνδεὴς τῶν ἀδελφῶν σου ἐν μιᾷ τῶν πόλεων σου ἐν τῇ γῇ ᾗ κύριος ὁ θεός σου δίδωσίν σοι οὐκ ἀπο­στέρξεις τὴν καρδίαν σου οὐδ᾿ οὐ μὴ συσφίγξῃς τὴν χεῖρά σου ἀπο­̀ τοῦ ἀδελφοῦ σου τοῦ ἐπι­δεο­μέ­νου
ἀνοίγων ἀνοίξεις τὰς χεῖράς σου αὐτῷ δάνειον δανιεῖς αὐτῷ ὅσον ἐπι­δέεται καθ᾿ ὅσον ἐνδεεῖται
προ­́σεχε σεαυτῷ μὴ γένηται ῥῆμα κρυπτὸν ἐν τῇ καρδίᾳ σου ἀνόμημα λέγων ἐγγίζει τὸ ἔτος τὸ ἕβδομον ἔτος τῆς ἀφέσεως καὶ πονηρεύ­σηται ὁ ὀφθαλμός σου τῷ ἀδελφῷ σου τῷ ἐπι­δεομένῳ καὶ οὐ δώσεις αὐτῷ καὶ βοή­σε­ται κατα­̀ σοῦ προ­̀ς κύριον καὶ ἔσται ἐν σοὶ ἁμαρτία μεγά­λη
διδοὺς δώσεις αὐτῷ καὶ δάνειον δανιεῖς αὐτῷ ὅσον ἐπι­δέεται καὶ οὐ λυπηθήσῃ τῇ καρδίᾳ σου διδόν­τος σου αὐτῷ ὅτι δια­̀ τὸ ῥῆμα τοῦτο εὐλογήσει σε κύριος ὁ θεός σου ἐν πᾶσιν τοῖς ἔργοις καὶ ἐν πᾶσιν οὗ ἂν ἐπι­βάλῃς τὴν χεῖρά σου
οὐ γὰρ μὴ ἐκλίπῃ ἐνδεὴς ἀπο­̀ τῆς γῆς δια­̀ τοῦτο ἐγώ σοι ἐν­τέλλομαι ποιεῖν τὸ ῥῆμα τοῦτο λέγων ἀνοίγων ἀνοίξεις τὰς χεῖράς σου τῷ ἀδελφῷ σου τῷ πένητι καὶ τῷ ἐπι­δεομένῳ τῷ ἐπι­̀ τῆς γῆς σου
ἐὰν δὲ πραθῇ σοι ὁ ἀδελφός σου ὁ Εβραῖος ἢ ἡ Εβραία δουλεύ­σει σοι ἓξ ἔτη καὶ τῷ ἑβδόμῳ ἐξαποστελεῖς αὐτὸν ἐλεύ­θερον ἀπο­̀ σοῦ
ὅταν δὲ ἐξαποστέλλῃς αὐτὸν ἐλεύ­θερον ἀπο­̀ σοῦ οὐκ ἐξαποστελεῖς αὐτὸν κενόν
ἐφόδιον ἐφοδια­́σεις αὐτὸν ἀπο­̀ τῶν προ­βάτων σου καὶ ἀπο­̀ τοῦ σίτου σου καὶ ἀπο­̀ τῆς ληνοῦ σου καθὰ εὐλόγησέν σε κύριος ὁ θεός σου δώσεις αὐτῷ
καὶ μνησθήσῃ ὅτι οἰκέτης ἦσθα ἐν γῇ Αἰγύπτου καὶ ἐλυτρώσατό σε κύριος ὁ θεός σου ἐκεῖθεν δια­̀ τοῦτο ἐγώ σοι ἐν­τέλλομαι ποιεῖν τὸ ῥῆμα τοῦτο
ἐὰν δὲ λέγῃ προ­̀ς σέ οὐκ ἐξελεύ­σομαι ἀπο­̀ σοῦ ὅτι ἠγάπηκέν σε καὶ τὴν οἰκίαν σου ὅτι εὖ αὐτῷ ἐστιν παρα­̀ σοί
καὶ λήμψῃ τὸ ὀπήτιον καὶ τρυπήσεις τὸ ὠτίον αὐτοῦ προ­̀ς τὴν θύραν καὶ ἔσται σοι οἰκέτης εἰς τὸν αἰῶνα καὶ τὴν παιδίσκην σου ποιήσεις ὡσαύτως
οὐ σκληρὸν ἔσται ἐναν­τίον σου ἐξαποστελλομένων αὐτῶν ἐλευθέρων ἀπο­̀ σοῦ ὅτι ἐφέτιον μισθὸν τοῦ μισθωτοῦ ἐδούλευσέν σοι ἓξ ἔτη καὶ εὐλογήσει σε κύριος ὁ θεός σου ἐν πᾶσιν οἷς ἐὰν ποιῇς
πᾶν πρωτότοκον ὃ ἐὰν τεχθῇ ἐν τοῖς βουσίν σου καὶ ἐν τοῖς προ­βάτοις σου τὰ ἀρσενικά ἁγιάσεις κυρίῳ τῷ θεῷ σου οὐκ ἐργᾷ ἐν τῷ πρωτοτόκῳ μόσχῳ σου καὶ οὐ μὴ κείρῃς τὸ πρωτότοκον τῶν προ­βάτων σου
ἔναν­τι κυρίου φάγῃ αὐτὸ ἐνιαυτὸν ἐξ ἐνιαυτοῦ ἐν τῷ τόπῳ ᾧ ἐὰν ἐκλέξηται κύριος ὁ θεός σου σὺ καὶ ὁ οἶκός σου
ἐὰν δὲ ᾖ ἐν αὐτῷ μῶμος χωλὸν ἢ τυφλὸν ἢ καὶ πᾶς μῶμος πονηρός οὐ θύσεις αὐτὸ κυρίῳ τῷ θεῷ σου
ἐν ταῖς πόλεσίν σου φάγῃ αὐτό ὁ ἀκάθαρτος ἐν σοὶ καὶ ὁ καθαρὸς ὡσαύτως ἔδεται ὡς δορκάδα ἢ ἔλαφον
πλη­̀ν τὸ αἷμα οὐ φάγεσθε ἐπι­̀ τὴν γῆν ἐκχεεῖς αὐτὸ ὡς ὕδωρ
Alla fine di ogni sette anni celebrerete la remissione.
Ecco la norma di questa remissione: ogni creditore che detenga un pegno per un prestito fatto al suo prossimo, lascerà cadere il suo diritto: non lo esigerà dal suo prossimo, dal suo fratello, poiché è stata proclamata la remissione per il Signore.
Potrai esigerlo dallo straniero; ma quanto al tuo diritto nei confronti di tuo fratello, lo lascerai cadere.
Del resto non vi sarà alcun bisognoso in mezzo a voi; perché il Signore certo ti benedirà nella terra che il Signore, tuo Dio, ti dà in possesso ereditario,
purché tu obbedisca fedelmente alla voce del Signore, tuo Dio, avendo cura di eseguire tutti questi comandi, che oggi ti do.
Quando il Signore, tuo Dio, ti benedirà come ti ha promesso, tu farai prestiti a molte nazioni, ma non prenderai nulla in prestito. Dominerai molte nazioni, mentre esse non ti domineranno.
Se vi sarà in mezzo a te qualche tuo fratello che sia bisognoso in una delle tue città nella terra che il Signore, tuo Dio, ti dà, non indurirai il tuo cuore e non chiuderai la mano davanti al tuo fratello bisognoso,
ma gli aprirai la mano e gli presterai quanto occorre alla necessità in cui si trova.
Bada bene che non ti entri in cuore questo pensiero iniquo: "È vicino il settimo anno, l'anno della remissione"; e il tuo occhio sia cattivo verso il tuo fratello bisognoso e tu non gli dia nulla: egli griderebbe al Signore contro di te e un peccato sarebbe su di te.
Dagli generosamente e, mentre gli doni, il tuo cuore non si rattristi. Proprio per questo, infatti, il Signore, tuo Dio, ti benedirà in ogni lavoro e in ogni cosa a cui avrai messo mano.
Poiché i bisognosi non mancheranno mai nella terra, allora io ti do questo comando e ti dico: "Apri generosamente la mano al tuo fratello povero e bisognoso nella tua terra".
Se un tuo fratello ebreo o una ebrea si vende a te, ti servirà per sei anni, ma il settimo lo lascerai andare via da te libero.
Quando lo lascerai andare via da te libero, non lo rimanderai a mani vuote.
Gli farai doni dal tuo gregge, dalla tua aia e dal tuo torchio. Gli darai ciò di cui il Signore, tuo Dio, ti avrà benedetto.
Ti ricorderai che sei stato schiavo nella terra d'Egitto e che il Signore, tuo Dio, ti ha riscattato; perciò io ti do oggi questo comando.
Ma se egli ti dice: "Non voglio andarmene da te", perché ama te e la tua casa e sta bene presso di te,
allora prenderai la lesina, gli forerai l'orecchio contro la porta ed egli ti sarà schiavo per sempre. Anche per la tua schiava farai così.
Non ti sia grave lasciarlo andare libero, perché ti ha servito sei anni e un mercenario ti sarebbe costato il doppio; così il Signore, tuo Dio, ti benedirà in ogni cosa che farai.
Consacrerai al Signore, tuo Dio, ogni primogenito maschio che ti nascerà nel tuo bestiame grosso e minuto. Non metterai al lavoro il primo parto del tuo bestiame grosso e non toserai il primo parto del tuo bestiame minuto.
Li mangerai ogni anno con la tua famiglia, davanti al Signore, tuo Dio, nel luogo che il Signore avrà scelto.
Se l'animale ha qualche difetto, se è zoppo o cieco o ha qualunque altro grave difetto, non lo sacrificherai al Signore, tuo Dio.
Lo mangerai entro le tue porte: l'impuro e il puro possono mangiarne senza distinzione, come si mangia la gazzella e il cervo.
Solo non ne mangerai il sangue. Lo spargerai per terra come l'acqua.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible