Скрыть
18:2
18:3
18:5
18:6
18:7
18:8
18:11
18:12
18:13
18:14
18:17
Церковнославянский (рус)
Да не бу́детъ жерце́мъ леви́томъ всему́ пле́мени Леві́ину ча́сти ниже́ жре́бiя со Изра́илемъ: при­­ноше́нiя Го́споду жре́бiй и́хъ, да ядя́тъ я́:
жре́бiй же да не бу́детъ ему́ въ бра́тiи его́: Госпо́дь Са́мъ жре́бiй его́, я́коже рече́ ему́.
И се́й су́дъ жерце́въ, я́же от­ люді́й, от­ при­­нося́щихъ же́ртвы, а́ще телца́, а́ще о́вцу: и да́си жерцу́ ра́мо, и че́люсти, и утро́бу:
и нача́тки пшени́цы тво­ея́ и вина́ тво­его́ и еле́а тво­его́, и нача́токъ стриже́нiя ове́цъ тво­и́хъ да да́си ему́:
я́ко того́ избра́ Госпо́дь Бо́гъ тво́й от­ всѣ́хъ племе́нъ тво­и́хъ предстоя́ти предъ Го́сподемъ Бо́гомъ тво­и́мъ, служи́ти и благослови́ти во и́мя Госпо́дне, то́й и сы́нове его́ во вся́ дни́.
А́ще же прiи́детъ леви́тъ от­ еди́наго градо́въ ва́шихъ, от­ всѣ́хъ сыно́въ Изра́илевыхъ, идѣ́же то́й обита́етъ, я́коже жела́етъ душа́ его́, на мѣ́сто, е́же избере́тъ Госпо́дь,
да слу́житъ и́мени Го́спода Бо́га ва́­шего, я́коже и вся́ бра́тiя его́ леви́ти предстоя́щiи та́мо предъ Го́сподемъ:
ча́сть от­дѣле́ную да я́стъ, кромѣ́ прода́жи я́же по оте́че­ст­ву.
А́ще же вни́деши въ зе́млю, ю́же Госпо́дь Бо́гъ тво́й дае́тъ тебѣ́, да не навы́кнеши твори́ти по ме́рзостемъ язы́ковъ тѣ́хъ:
да не обря́щет­ся въ тебѣ́ очища́я сы́на сво­его́ и дще́рь свою́ огне́мъ, волхву́я волхвова́нiемъ и чару́яй и птицеволше́б­ст­вуяй,
чародѣ́й обава́я обава́нiемъ, утробоволхву́яй и знаменосмотри́тель, и вопроша́яй ме́ртвыхъ:
е́сть бо ме́рзость Го́сподеви Бо́гу тво­ему́ вся́къ творя́й сiя́: си́хъ бо ра́ди ме́рзостей потреби́тъ я́ Госпо́дь Бо́гъ тво́й от­ лица́ тво­его́.
Соверше́нъ да бу́деши предъ Го́сподемъ Бо́гомъ тво­и́мъ.
Язы́цы бо сі́и, и́хже ты́ наслѣ́диши, сі́и чарова́нiй и волхвова́нiй послу́шаютъ: тебѣ́ же не та́ко даде́ Госпо́дь Бо́гъ тво́й.
Проро́ка от­ бра́тiи тво­ея́, я́коже мене́, воз­ста́витъ тебѣ́ Госпо́дь Бо́гъ тво́й, Того́ послу́шайте:
по всему́, ели́ко проси́лъ еси́ от­ Го́спода Бо́га тво­его́ въ Хори́вѣ въ де́нь собра́нiя, глаго́люще: да не при­­ложи́мъ слы́шати гла́са Го́спода Бо́га на́­шего, и огня́ вели́каго сего́ не уви́димъ по се́мъ, да не и́змремъ.
И рече́ Госпо́дь ко мнѣ́: пра́во вся́, ели́ка глаго́лаху къ тебѣ́:
Проро́ка воз­ста́влю и́мъ от­ среды́ бра́тiи и́хъ, я́коже тебе́: и вда́мъ сло́во Мое́ во уста́ Его́, и воз­глаго́летъ и́мъ, я́коже заповѣ́даю Ему́:
и человѣ́къ то́й, и́же не послу́шаетъ слове́съ Его́, ели́ка воз­глаго́летъ Проро́къ о́ный во и́мя Мое́, А́зъ от­мщу́ от­ него́:
оба́че проро́къ, и́же воз­нече́­ст­вуетъ глаго́лати во и́мя Мое́ сло́во, его́же не повелѣ́хъ ему́ глаго́лати, и и́же а́ще воз­глаго́летъ во и́мя бого́въ инѣ́хъ, да у́мретъ проро́къ то́й.
А́ще же рече́ши въ се́рдцы сво­е́мъ: ка́ко позна́емъ сло́во, его́же не глаго́ла Госпо́дь?
ели́ка а́ще воз­глаго́летъ проро́къ во и́мя Госпо́дне, и не сбу́дет­ся, и не случи́т­ся сло́во сiе́, его́же не рече́ Госпо́дь: въ нече́стiи глаго́ла проро́къ то́й, не убо́йтеся его́.
Синодальный
1 Забота народа о поддержке левитов; 9 против гадателей и подобных им; 15 признаки пророка.
Священникам левитам, всему колену Левиину, не будет части и удела с Израилем: они должны питаться жертвами Господа и Его частью;
удела же не будет ему между братьями его: Сам Господь удел его, как говорил Он ему.
Вот что должно быть положено священникам от народа, от приносящих в жертву волов или овец: должно отдавать священнику плечо, челюсти и желудок;
также начатки от хлеба твоего, вина твоего и елея твоего, и начатки от шерсти овец твоих отдавай ему,
ибо его избрал Господь Бог твой из всех колен твоих, чтобы он предстоял [пред Господом, Богом твоим], служил [и благословлял] во имя Господа, сам и сыны его во все дни.
И если левит придет из одного из жилищ твоих, из всей земли [сынов] Израилевых, где он жил, и придет по желанию души своей на место, которое изберет Господь,
и будет служить во имя Господа Бога своего, как и все братья его левиты, предстоящие там пред Господом, –
то пусть они пользуются одинаковою частью, сверх полученного от продажи отцовского имущества.
Когда ты войдешь в землю, которую дает тебе Господь Бог твой, тогда не научись делать мерзости, какие делали народы сии:
не должен находиться у тебя проводящий сына своего или дочь свою чрез огонь, прорицатель, гадатель, ворожея, чародей,
обаятель, вызывающий духов, волшебник и вопрошающий мертвых;
ибо мерзок пред Господом всякий, делающий это, и за сии-то мерзости Господь Бог твой изгоняет их от лица твоего;
будь непорочен пред Господом Богом твоим;
ибо народы сии, которых ты изгоняешь, слушают гадателей и прорицателей, а тебе не то дал Господь Бог твой.
Пророка из среды тебя, из братьев твоих, как меня, воздвигнет тебе Господь Бог твой, – Его слушайте, –
так как ты просил у Господа Бога твоего при Хориве в день собрания, говоря: да не услышу впредь гласа Господа Бога моего и огня сего великого да не увижу более, дабы мне не умереть.
И сказал мне Господь: хорошо то, что они говорили [тебе];
Я воздвигну им Пророка из среды братьев их, такого как ты, и вложу слова Мои в уста Его, и Он будет говорить им все, что Я повелю Ему;
а кто не послушает слов Моих, которые [Пророк тот] будет говорить Моим именем, с того Я взыщу;
но пророка, который дерзнет говорить Моим именем то, чего Я не повелел ему говорить, и который будет говорить именем богов иных, такого пророка предайте смерти.
И если скажешь в сердце твоем: «как мы узнаем слово, которое не Господь говорил?»
Если пророк скажет именем Господа, но слово то не сбудется и не исполнится, то не Господь говорил сие слово, но говорил сие пророк по дерзости своей, – не бойся его.
Таджикский
«Коҳинони левизода, тамоми сибти Левӣ ҳиссае ва мулке бо Исроил нахоҳанд дошт; онҳо бояд қурбониҳои оташини Парвардигор ва ҳиссаи Ӯро бихӯранд.
Пас, вай мулке дар миёни бародарони худ нахоҳад дошт: Парвардигор мулки вай аст, чунон ки Ӯ ба вай гуфтааст.
Ва ин аст ҳаққи коҳинон аз ҷониби қавм, аз ҷониби онҳое ки гов ё гӯсфандро забҳ мекунанд: онҳо бояд соқи пеш ва ҷоғҳо ва ишкамбаро ба коҳин бидиҳанд.
Навбари ғалла, шираи ангур ва равғани зайтуни худро, ва навбари пашми гӯсфандони худро ба вай бидеҳ.
Зеро Парвардигор Худои ту вайро аз ҳамаи сибтҳо баргузидааст, то ки вай ва писаронаш тамоми айём истода, ба номи Парвардигор хизмат кунанд.
Ва агар левизодае аз яке аз шаҳрҳои ту, аз тамоми Исроил, ки дар он ҷо сокин бошад, биёяд, бигзор вай мувофиқи тамоми орзуи дили худ ба маконе ки Парвардигор баргузинад, биёяд,
Ва ба номи Парвардигор Худои худ мисли ҳамаи бародарони левизодаи худ, ки дар он ҷо ба ҳузури Парвардигор меистанд, хизмат кунад;
Бигзор онҳо ҳиссаҳои баробар бихӯранд, ғайр аз он чи вай аз фурӯхтани молу мулки худ пайдо карда бошад.
Ҳангоме ки ту ба замине ки Парвардигор Худоят ба ту медиҳад, биёӣ, таълим нагир, ки мувофиқи корҳои зишти он халқҳо амал намоӣ.
Бигзор дар миёни ту на касе ёфт шавад, ки писараш ё духтарашро аз оташ мегузаронда бошад, на ҷодугаре, на чашмбанде, на фолбине, на афсунгаре, –
На найрангсозе, на пурсандаи арвоҳе, на азоимхоне ва на касе ки мурдагонро даъват менамояд,
Зеро ҳар касе ки ин корҳоро мекунад, дар назари Парвардигор зишт аст, ва маҳз аз боиси ҳамин корҳои зишт Парвардигор Худои ту онҳоро аз пеши ту бадар меронад.
Ба ҳузури Парвардигор Худои худ беайб бош.
Зеро ин халқҳое ки ту онҳоро бадар меронӣ, ба чашмбандон ва ҷодугарон гӯш медиҳанд, валекин туро Парвардигор Худои ту намегузорад, ки чунин рафтор намоӣ.
Пайғамбаре мисли ман аз миёни ту, аз бародарони ту Парвардигор Худоят барои ту ба майдон хоҳад овард; ба Вай гӯш диҳед.
Мувофиқи ҳар он чи ту дар Ҳӯриб, дар рӯзи ҷамъомад, аз Парвардигор Худои худ пурсида, гуфтӣ: ́Овози Парвардигор Худои худро дигар нашнавам, ва ин оташи азимро дигар набинам, мабодо бимирам́, –
Парвардигор ба ман гуфт: ́Он чи онҳо гуфтанд, хуб аст.
Набие, мисли ту, Ман барои онҳо аз миёни бародарони онҳо ба майдон хоҳам овард, ва суханони Худро ба даҳони Вай хоҳам гузошт, ва ҳар он чи ба Вай амр фармоям, ба онҳо хоҳад гуфт;
Ва касе ки ба суханони Ман, ки Вай ба номи Ман гӯяд, гӯш наандозад, Ман ӯро танбеҳ хоҳам дод.
Аммо набие ки қасдан ба номи Ман сухане гӯяд, ки ба гуфтанаш амр нафармудаам, ё ба номи худоёни дигар сухан гӯяд, – он набӣ бояд ба қатл расонида шавад́.
Ва агар дар дили худ гӯӣ: ́Суханеро, ки Парвардигор нагуфта бошад, чӣ гуна бишносем?́ –
Пас, сухане ки набӣ ба номи Парвардигор гӯяд, вале он ба амал наояд ва иҷро нашавад, он суханест, ки Парвардигор нагуфтааст, балки набӣ бо қасди бад гуфтааст, – аз ӯ натарс».

Non habebunt sacerdotes le vitae, omnis tribus Levi, par tem et hereditatem cum reliquo Israel; de sacrificiis Domini et hereditate eius comedent
et nihil accipient de possessione fratrum suorum: Dominus enim ipse est hereditas eorum, sicut locutus est illis.
Hoc erit ius sacerdotum a populo, ab his qui offerunt victimas: sive bovem sive ovem immolaverint, dabunt sacerdoti armum et duas maxillas ac ventriculum,
primitias frumenti, vini et olei et lanarum ex ovium tonsione.
Ipsum enim elegit Dominus Deus tuus de cunctis tribubus tuis, ut stet et ministret in nomine Domini ipse et filii eius in sempiternum.
Si exierit Levites de una urbium tuarum ex omni Israel, in qua ut advena habitat, et voluerit venire desiderans locum, quem elegerit Dominus,
ministrabit in nomine Domini Dei sui, sicut omnes fratres eius levitae, qui stabunt ibi coram Domino.
Partem ciborum eandem accipiet quam et ceteri, excepto eo, quod ex paterna ei successione debetur.
Quando ingressus fueris terram, quam Dominus Deus tuus dabit tibi, cave, ne imitari velis abominationes illarum gentium.
Nec inveniatur in te, qui filium suum aut filiam traducat per ignem, aut qui sortes sciscitetur et observet nubes atque auguria, nec sit maleficus
nec incantator, nec qui pythones consulat nec divinos, aut quaerat a mortuis veritatem;
omnia enim haec abominatur Dominus et propter istiusmodi scelera expellet eos in introitu tuo.
Perfectus eris et absque macula cum Domino Deo tuo.
Gentes istae, quarum possidebis terram, augures et divinos audiunt; tu autem a Domino Deo tuo aliter institutus es.
Prophetam de gente tua et de fratribus tuis sicut me suscitabit tibi Dominus Deus tuus; ipsum audietis,
ut petiisti a Domino Deo tuo in Horeb, quando contio congregata est, atque dixisti: "Ultra non audiam vocem Domini Dei mei et ignem hunc maximum amplius non videbo, ne moriar".
Et ait Dominus mihi: "Bene omnia sunt locuti;
prophetam suscitabo eis de medio fratrum suorum similem tui et ponam verba mea in ore eius, loqueturque ad eos omnia, quae praecepero illi.
Qui autem verba mea, quae loquetur in nomine meo, audire noluerit, ego ultor exsistam.
Propheta autem qui, arrogantia depravatus, voluerit loqui in nomine meo, quae ego non praecepi illi ut diceret, aut ex nomine alienorum deorum, interficietur".
Quod si tacita cogitatione responderis: "Quomodo possum intellegere verbum, quod Dominus non est locutus?",
hoc habebis signum: quod in nomine Domini propheta ille praedixerit, et non evenerit, hoc Dominus non est locutus, sed per tumorem animi sui propheta confinxit; et idcirco non timebis eum.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible