Ве́тхий Заве́т:
Быт.
Исх.
Лев.
Чис.
Втор.
Нав.
Суд.
Руф.
1Цар.
2Цар.
3Цар.
4Цар.
1Пар.
2Пар.
1Ездр.
Неем.
2Ездр.
Тов.
Иудиф.
Есф.
Иов.
Пс.
Притч.
Еккл.
Песн.
Прем.
Сир.
Ис.
Иер.
Плч.
ПослИер.
Вар.
Иез.
Дан.
Ос.
Иоил.
Ам.
Авд.
Ион.
Мих.
Наум.
Авв.
Соф.
Аг.
Зах.
Мал.
1Макк.
2Макк.
3Макк.
3Ездр.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Скрыть
25:1
см.:Притч.17:15;
25:2
25:3
см.:2Кор.11:24;
25:6
25:8
25:10
25:11
25:14
Различные законы; о вдове брата; о правильной мере.
Если будет тяжба между людьми, то пусть приведут их в суд и рассудят их, правого пусть оправдают, а виновного осудят;
и если виновный достоин будет побоев, то судья пусть прикажет положить его и бить при себе, смотря по вине его, по счету;
сорок ударов можно дать ему, а не более, чтобы от многих ударов брат твой не был обезображен пред глазами твоими.
Не заграждай рта волу, когда он молотит.
Если братья живут вместе и один из них умрет, не имея у себя сына, то жена умершего не должна выходить на сторону за человека чужого, но деверь ее должен войти к ней и взять ее себе в жену, и жить с нею, –
и первенец, которого она родит, останется с именем брата его умершего, чтоб имя его не изгладилось в Израиле.
Если же он не захочет взять невестку свою, то невестка его пойдет к воротам, к старейшинам, и скажет: «деверь мой отказывается восставить имя брата своего в Израиле, не хочет жениться на мне»;
тогда старейшины города его должны призвать его и уговаривать его, и если он станет и скажет: «не хочу взять ее»,
тогда невестка его пусть пойдет к нему в глазах старейшин, и снимет сапог его с ноги его, и плюнет в лице его, и скажет: «так поступают с человеком, который не созидает дома брату своему [у Израиля]»;
и нарекут ему имя в Израиле: дом разутого.
Когда дерутся между собою мужчины, и жена одного [из них] подойдет, чтобы отнять мужа своего из рук бьющего его, и протянув руку свою, схватит его за срамный уд,
то отсеки руку ее: да не пощадит [ее] глаз твой.
В кисе твоей не должны быть двоякие гири, бо́льшие и меньшие;
в доме твоем не должна быть двоякая ефа, бо́льшая и меньшая;
гиря у тебя должна быть точная и правильная, и ефа у тебя должна быть точная и правильная, чтобы продлились дни твои на земле, которую Господь Бог твой дает тебе [в удел];
ибо мерзок пред Господом Богом твоим всякий делающий неправду.
Помни, как поступил с тобою Амалик на пути, когда вы шли из Египта:
как он встретил тебя на пути, и побил сзади тебя всех ослабевших, когда ты устал и утомился, и не побоялся он Бога;
итак, когда Господь Бог твой успокоит тебя от всех врагов твоих со всех сторон, на земле, которую Господь Бог твой дает тебе в удел, чтоб овладеть ею, изгладь память Амалика из поднебесной; не забудь.
А́ще же бу́детъ пря́ между́ человѣ́ки, и прiи́дутъ на су́дъ, и да су́дятъ, и оправдя́тъ пра́ваго, и осу́дятъ нечести́ваго:
и бу́детъ, а́ще досто́инъ е́сть ра́нъ нечести́вый, да поста́виши его́ предъ судiя́ми, и да бiю́тъ его́ предъ ни́ми по нече́стiю его́:
и число́мъ четы́редесять ра́нъ да наложа́тъ ему́, и да не приложа́тъ къ сему́: а́ще же приложа́тъ па́че ра́нъ си́хъ би́ти его́ мно́жае, сра́мъ бу́детъ бра́ту твоему́ предъ тобо́ю.
Да не оброти́ши вола́ молотя́ща.
А́ще же живу́тъ бра́тiя вку́пѣ, и у́мретъ еди́нъ от ни́хъ, сѣ́мене же не бу́детъ ему́, да не бу́детъ жена́ уме́ршаго ино́му му́жу несро́дну: бра́тъ му́жа ея́ да вни́детъ къ не́й и по́йметъ ю́ себѣ́ въ жену́, и да поживе́тъ съ не́ю:
и бу́детъ отроча́, е́же а́ще роди́тся, да поста́вится во и́мя уме́ршаго, и не поги́бнетъ и́мя его́ от Изра́иля.
А́ще же не восхо́щетъ человѣ́къ поя́ти жены́ бра́та своего́, да прiи́детъ жена́ ко врато́мъ предъ старѣ́йшины и рече́тъ: не хо́щетъ бра́тъ му́жа моего́ возста́вити и́мя бра́та своего́ во Изра́или, не восхотѣ́ бра́тъ му́жа моего́:
и да призову́тъ его́ старѣ́йшины гра́да того́ и реку́тъ ему́, и ста́въ рече́тъ: не хощу́ поя́ти ю́:
и приступи́вши жена́ бра́та его́ къ нему́ предъ старѣ́йшины, и изу́етъ сапо́гъ его́ еди́нъ от ноги́ его́, и да плю́нетъ на лице́ его́, и отвѣща́вши рече́тъ: си́це да сотворя́тъ человѣ́ку, и́же не сози́ждетъ до́му бра́та своего́ во Изра́или:
и прозове́тся и́мя его́ во Изра́или до́мъ изу́таго изъ сапога́.
А́ще же бiю́тся человѣ́ка два́ вку́пѣ, человѣ́къ съ бра́томъ свои́мъ, и присту́питъ жена́ еди́наго от ни́хъ отъя́ти му́жа своего́ от руки́ бiю́щаго и́, и просте́рши ру́ку свою́, и́метъ за я́тра его́,
да отсѣче́ши ру́ку ея́: да не пощади́тъ о́ко твое́ ея́.
Да не бу́детъ во влага́лищи твое́мъ мѣ́рило и мѣ́рило, вели́кое и ма́лое,
да не бу́детъ въ дому́ твое́мъ мѣ́ра и мѣ́ра, вели́ка и ма́ла:
мѣ́рило и́стинно и пра́ведно да бу́детъ тебѣ́, и мѣ́ра и́стинна и пра́ведна да бу́детъ тебѣ́, да мно́ги дни́ бу́деши на земли́, ю́же Госпо́дь Бо́гъ тво́й дае́тъ тебѣ́ въ жре́бiй,
я́ко ме́рзость Го́сподеви Бо́гу твоему́ вся́къ творя́й сiя́, вся́къ творя́й непра́вду.
Помяни́, ели́ка тебѣ́ сотвори́ Амали́къ на пути́, исходя́щу тебѣ́ изъ Еги́пта:
ка́ко сопротивоста́ тебѣ́ на пути́ и посѣче́ за́днiй по́лкъ тво́й утружде́нъ за тобо́ю: ты́ же а́лченъ бы́лъ еси́ и утружде́нъ: и не убоя́ся Бо́га:
и бу́детъ егда́ упоко́итъ тя́ Госпо́дь Бо́гъ тво́й от всѣ́хъ вра́гъ твои́хъ, и́же о́крестъ тебе́ на земли́, ю́же Госпо́дь Бо́гъ тво́й дае́тъ тебѣ́ въ жре́бiй, е́же наслѣ́дити ю́, да погуби́ши и́мя Амали́ково от земли́, я́же подъ небесе́мъ, и да не забу́деши.
Французский (LSG)
Языки
- Добавить язык
- Церковнослав. (рус)
- Церковнослав. (цс)
- Рус. (Синодальный)
- Рус. (Синод. с ударе́-ми)
- Arab (AVD)
- Azerbaijani
- Armenian
- Bulgarian
- Chinese (simpl.)
- Croatian (S&D)
- English (NKJV)
- English (NRSV)
- English (KJV)
- Estonian
- Finnish (1992)
- French (LSG)
- Georgian
- German (MLU, 1912)
- German (GNB)
- Greek (Koine)
- Greek (TGV)
- Hebrew
- Italian
- Kyrgyz
- Latin (Nova Vulgata)
- Romanian
- Polish
- Portuguese
- Serbian (synod.)
- Serbian
- Spanish (RVR 1995)
- Swedish (Folkbibeln)
- Tajik
- Ukrainian (Homenko)
- Ukrainian (Ogienko)
Lorsque des hommes, ayant entre eux une querelle, se présenteront en justice pour être jugés, on absoudra l'innocent, et l'on condamnera le coupable.
Si le coupable mérite d'être battu, le juge le fera étendre par terre et frapper en sa présence d'un nombre de coups proportionné à la gravité de sa faute.
Il ne lui fera pas donner plus de quarante coups, de peur que, si l'on continuait à le frapper en allant beaucoup au delà, ton frère ne fût avili à tes yeux.
Tu n'emmuselleras point le boeuf, quand il foulera le grain.
Lorsque des frères demeureront ensemble, et que l'un d'eux mourra sans laisser de fils, la femme du défunt ne se mariera point au dehors avec un étranger, mais son beau-frère ira vers elle, la prendra pour femme, et l'épousera comme beau-frère.
Le premier-né qu'elle enfantera succédera au frère mort et portera son nom, afin que ce nom ne soit pas effacé d'Israël.
Si cet homme ne veut pas prendre sa belle-soeur, elle montera à la porte vers les anciens, et dira: Mon beau-frère refuse de relever en Israël le nom de son frère, il ne veut pas m'épouser par droit de beau-frère.
Les anciens de la ville l'appelleront, et lui parleront. S'il persiste, et dit: Je ne veux pas la prendre,
alors sa belle-soeur s'approchera de lui en présence des anciens, lui ôtera son soulier du pied, et lui crachera au visage. Et prenant la parole, elle dira: Ainsi sera fait à l'homme qui ne relève pas la maison de son frère.
Et sa maison sera appelée en Israël la maison du déchaussé.
Lorsque des hommes se querelleront ensemble, l'un avec l'autre, si la femme de l'un s'approche pour délivrer son mari de la main de celui qui le frappe, si elle avance la main et saisit ce dernier par les parties honteuses,
tu lui couperas la main, tu ne jetteras sur elle aucun regard de pitié.
Tu n'auras point dans ton sac deux sortes de poids, un gros et un petit.
Tu n'auras point dans ta maison deux sortes d'épha, un grand et un petit.
Tu auras un poids exact et juste, tu auras un épha exact et juste, afin que tes jours se prolongent dans le pays que l'Éternel, ton Dieu, te donne.
Car quiconque fait ces choses, quiconque commet une iniquité, est en abomination à l'Éternel, ton Dieu.
Souviens-toi de ce que te fit Amalek pendant la route, lors de votre sortie d'Égypte,
comment il te rencontra dans le chemin, et, sans aucune crainte de Dieu, tomba sur toi par derrière, sur tous ceux qui se traînaient les derniers, pendant que tu étais las et épuisé toi-même.
Lorsque l'Éternel, ton Dieu, après t'avoir délivré de tous les ennemis qui t'entourent, t'accordera du repos dans le pays que l'Éternel, ton Dieu, te donne en héritage et en propriété, tu effaceras la mémoire d'Amalek de dessous les cieux: ne l'oublie point.