Скрыть
2:2
2:6
2:11
2:15
2:16
2:17
2:18
2:20
2:22
2:24
2:27
2:29
2:32
2:35
2:37
Церковнославянский (рус)
И воз­врати́в­шеся воз­двиго́хомся въ пусты́ню, путе́мъ мо́ря Чермна́го, я́коже глаго́ла Госпо́дь ко мнѣ́: и обходи́хомъ го́ру Сии́ръ дни́ мно́ги.
И рече́ Госпо́дь ко мнѣ́:
довлѣ́етъ ва́мъ обхожда́ти го́ру сiю́: воз­врати́теся у́бо къ сѣ́веру:
и лю́демъ заповѣ́ждь, глаго́ля: вы́ пройди́те сквоз­ѣ́ предѣ́лы бра́тiи ва́­шея, сыно́въ Иса́вовыхъ, живу́щихъ въ Сии́рѣ, и убоя́т­ся ва́съ и ужа́снут­ся зѣло́:
не сотвори́те съ ни́ми ра́ти: не да́хъ бо ва́мъ от­ земли́ и́хъ ниже́ стопы́ ноги́, я́ко во жре́бiй да́хъ сыно́мъ Иса́вовымъ го́ру Сии́ръ:
сребро́мъ пи́щу купи́те себѣ́ у ни́хъ и яди́те, и во́ду въ мѣ́ру воз­ми́те от­ ни́хъ на цѣнѣ́ и пі́йте:
и́бо Госпо́дь Бо́гъ тво́й благослови́ тебе́ во вся́комъ дѣ́лѣ руку́ твое́ю: разумѣ́й, ка́ко проше́лъ еси́ пусты́ню вели́кую и стра́шную сiю́: се́, четы́редесять лѣ́тъ Госпо́дь Бо́гъ тво́й съ тобо́ю, и не востре́бовалъ еси́ словесе́.
И мину́хомъ бра́тiю свою́ сы́ны Иса́вли, живу́щыя въ Сии́рѣ, у пути́ Ара́вскаго от­ Ело́на и от­ Гесiо́нъ-Гаве́ра, и воз­врати́в­шеся преидо́хомъ пу́ть въ пусты́ню Моа́влю.
И рече́ Госпо́дь ко мнѣ́: не совражду́йтеся Моави́томъ и не сотвори́те съ ни́ми ра́ти: не да́хъ бо ва́мъ от­ земли́ и́хъ во жре́бiй, сыно́мъ бо Ло́товымъ да́хъ Аро­и́ръ наслѣ́дити.
Омми́ны пре́жде сѣдя́ху на не́й, наро́дъ вели́къ и мно́гъ и крѣ́покъ я́коже Енаки́ми:
Рафаи́ны глаго́лют­ся и сі́и, я́коже и Енаки́ми: и Моави́ти прозыва́ютъ я́ Омми́ны.
И въ Сии́рѣ сѣдя́ше Хорре́й пре́жде, но сы́нове Иса́вовы потреби́ша я́ и искорени́ша я́ от­ лица́ сво­его́: и всели́шася вмѣ́сто и́хъ, и́мже о́бразомъ сотвори́ Изра́иль земли́ наслѣ́дiя сво­его́, ю́же даде́ Госпо́дь и́мъ.
Ны́нѣ у́бо вы́ воста́ните и воз­дви́гнитеся, и пройди́те де́брь Заре́тову.
И дни́, въ ня́же от­идо́хомъ от­ Ка́дисъ-Варни́ до́ндеже преидо́хомъ де́брь Заре́тову, три́десять и о́смь лѣ́тъ, до́ндеже паде́ ве́сь ро́дъ муже́й во­и́нскихъ от­ полка́, я́коже кля́т­ся и́мъ Госпо́дь Бо́гъ.
И рука́ Бо́жiя бя́ше на ни́хъ, погуби́ти я́ от­ полка́, до́ндеже падо́ша.
И бы́сть внегда́ падо́ша вси́ му́жи во́инстiи умира́юще от­ среды́ люді́й,
и рече́ Госпо́дь ко мнѣ́, глаго́ля:
ты́ пре́йдеши дне́сь предѣ́лы Моа́влими Аро­и́ръ:
и при­­ше́дше бли́зъ сыно́въ Амма́нихъ, не совражду́йтеся и́мъ и не сотвори́те съ ни́ми ра́ти: не да́мъ бо тебѣ́ от­ земли́ сыно́въ Амма́нихъ во жре́бiй, я́ко сыно́мъ Ло́товымъ да́хъ ю́ во жре́бiй.
Земля́ Рафаи́нска воз­ъимену́ют­ся: Рафаи́ни бо на не́й пре́жде живя́ху: Аммани́тяне же прозыва́ютъ и́хъ Зомми́нъ:
язы́къ вели́къ и мно́гъ и крѣ́покъ, я́коже и Енаки́ми: и погуби́ я́ Госпо́дь от­ лица́ и́хъ, и прiя́ша наслѣ́дiе и всели́шася вмѣ́сто и́хъ да́же до сего́ дне́:
я́коже сотвори́ша сыно́мъ Иса́вовымъ живу́щымъ въ Сии́рѣ, и́мже о́бразомъ потреби́ша Хорре́а от­ лица́ сво­его́ и наслѣ́диша и́хъ, и всели́шася вмѣ́сто и́хъ да́же до сего́ дне́:
и Еве́е живу́щiи во Асиро́ѳѣ да́же до Га́зы, и Каппадо́ки изше́дшiи изъ Каппадокі́и потреби́ша я́, и всели́шася вмѣ́сто и́хъ.
Ны́нѣ у́бо воста́ните и воз­дви́гнитеся, и прейди́те вы́ де́брь Арно́ню: се́, преда́хъ въ ру́цѣ тво­и́ Сио́на царя́ Есево́ня Аморре́йска и зе́млю его́: начни́ наслѣ́довати, сотвори́ съ ни́мъ ра́ть дне́шнiй де́нь:
начина́й дая́ти тре́петъ тво́й и стра́хъ тво́й предъ лице́мъ всѣ́хъ язы́ковъ су́щихъ подъ небесе́мъ, и́же слы́шав­ше и́мя твое́ воз­мяту́т­ся, и болѣ́знь прiи́мутъ от­ лица́ тво­его́.
И посла́хъ послы́ от­ пусты́ни Кедамо́ѳъ къ Сио́ну царю́ Есево́ню словесы́ ми́рными, глаго́ля:
да пройду́ сквоз­ѣ́ зе́млю твою́: по пути́ пройду́, не совращу́ся ни на де́сно, ни на лѣ́во:
пи́щу на цѣнѣ́ да́си ми́, и я́мъ: и во́ду на цѣнѣ́ да́си ми́, и пiю́: то́чiю нога́ма мо­и́ма да прейду́:
я́коже сотвори́ша ми́ сы́нове Иса́вли живу́щiи въ Сии́рѣ и Моави́ти живу́щiи во Аро­и́рѣ, до́ндеже прейду́ Иорда́нъ на зе́млю, ю́же Госпо́дь Бо́гъ на́шъ дае́тъ на́мъ.
И не восхотѣ́ Сио́нъ ца́рь Есево́нь, да про́йдемъ сквоз­ѣ́ его́, я́ко ожесточи́ Госпо́дь Бо́гъ на́шъ ду́хъ его́ и укрѣпи́ се́рдце его́, да преда́ст­ся въ ру́цѣ тво­и́ я́коже во дне́шнiй де́нь.
И рече́ Госпо́дь ко мнѣ́: се́, нача́хъ предая́ти предъ лице́мъ тво­и́мъ Сио́на царя́ Есево́ня Аморре́йска и зе́млю его́, и начина́й наслѣ́дити зе́млю его́.
И изы́де Сио́нъ ца́рь Есево́нь проти́ву на́мъ са́мъ и вси́ лю́дiе его́ на бра́нь во Иа́ссу:
и предаде́ его́ Госпо́дь Бо́гъ на́шъ предъ лице́мъ на́шимъ въ ру́цѣ на́ши: и уби́хомъ его́, и сы́ны его́ и вся́ лю́ди его́:
и одержа́хомъ вся́ гра́ды его́ во о́но вре́мя, и разори́хомъ вся́къ гра́дъ, ктому́ и жены́ и́хъ и дѣ́ти и́хъ не оста́вихомъ жи́вы:
то́кмо ско́тъ плѣни́хомъ себѣ́, и коры́сти градо́въ взя́хомъ.
Изъ Аро­и́ра, и́же е́сть при­­ у́стiи водоте́чи Арно́ни, и гра́дъ и́же е́сть въ де́бри, и да́же до горы́ Галаа́довы, не бы́сть гра́дъ уцѣлѣ́вый от­ на́съ: вся́ предаде́ Госпо́дь Бо́гъ на́шъ въ ру́цѣ на́ши:
то́кмо въ земли́ сыно́въ Амма́нихъ не при­­ступа́хомъ ко всѣ́мъ при­­лежа́щымъ къ водоте́чи Иаво́ковѣ и ко градо́мъ и́же въ гора́хъ, я́коже повелѣ́ на́мъ Госпо́дь Бо́гъ на́шъ.
Латинский (Nova Vulgata)
Profectique inde venimus in solitudinem per viam maris Ru bri, sicut mihi dixerat Dominus; et circuivimus montem Seir longo tempore.
Dixitque Dominus ad me:
"Sufficit vobis circuire montem istum; ite contra aquilonem.
Et populo praecipe dicens: Transibitis per terminos fratrum vestrorum filiorum Esau, qui habitant in Seir, et timebunt vos.
Cavete ergo diligenter, ne moveamini contra eos; neque enim dabo vobis de terra eorum, quantum potest unius pedis calcare vestigium, quia in possessionem Esau dedi montem Seir.
Cibos emetis ab eis pecunia et comedetis; etiam aquam emptam haurietis et bibetis.
Dominus Deus tuus benedixit tibi in omni opere manuum tuarum; novit iter tuum, quomodo transieris solitudinem hanc magnam per quadraginta annos habitans tecum Dominus Deus tuus, et nihil tibi defuit".
Cumque transissemus fratres nostros filios Esau, qui habitabant in Seir, per viam Arabae de Ailath et de Asiongaber, vertimus nos et venimus per iter, quod ducit in desertum Moab.
Dixitque Dominus ad me: "Non pugnes contra Moabitas nec ineas adversus eos proelium; non enim dabo tibi quidquam de terra eorum, quia filiis Lot tradidi Ar in possessionem.
— Emim primi fuerunt habitatores eius, populus magnus et multus et tam excelsus ut Enacim;
ipsi quoque Raphaim reputabantur sicut Enacim; denique Moabitae appellant eos Emim.
In Seir autem prius habitaverunt Horim; quibus expulsis atque deletis, habitaverunt filii Esau pro eis, sicut fecit Israel in terra possessionis suae, quam dedit eis Dominus C.
Surgite ergo et transite torrentem Zared". Et transivimus torrentem Zared.
Tempus autem, quo ambulavimus de Cadesbarne usque ad transitum torrentis Zared, triginta octo annorum fuit, donec consumeretur omnis generatio hominum bellatorum de castris, sicut iuraverat eis Dominus,
cuius manus fuit adversum eos, ut interirent de castrorum medio.
Postquam autem universi ceciderunt pugnatores de medio populi,
locutus est Dominus ad me dicens:
"Tu transibis hodie terminos Moab, urbem nomine Ar;
et accedens in vicina filiorum Ammon, cave, ne pugnes contra eos nec movearis ad proelium; non enim dabo tibi de terra filiorum Ammon, quia filiis Lot dedi eam in possessionem.
— Terra Raphaim reputata est et ipsa olim habitaverunt Raphaim in ea, quos Ammonitae vocant Zomzommim,
populus magnus et multus et procerae longitudinis sicut Enacim, quos delevit Dominus a facie eorum et fecit illos habitare pro eis,
sicut fecerat filiis Esau, qui habitant in Seir, delens Horim et terram eorum illis tradens, quam possident usque in praesens.
Hevaeos quoque, qui habitabant in villis usque Gazam, Caphtorim, qui egressi de Caphtor deleverunt eos et habitaverunt pro illis C.
Surgite! Proficiscimini et transite torrentem Arnon: ecce tradidi in manu tua Sehon regem Hesebon Amorraeum; et terram eius incipe possidere et committe adversus eum proelium.
Hodie incipiam mittere terrorem atque formidinem tuam in populos, qui habitant sub omni caelo, ut, audito nomine tuo, paveant et contremiscant coram te".
Misi ergo nuntios de solitudine Cademoth ad Sehon regem Hesebon verbis pacificis dicens:
Transibo per terram tuam, publica gradiar via, non declinabo neque ad dexteram neque ad sinistram;
alimenta pretio vende mihi, ut vescar, aquam pecunia tribue mihi, et sic bibam; tantum est ut mihi concedas transitum,
sicut fecerunt mihi filii Esau, qui habitant in Seir, et Moabitae, qui morantur in Ar, donec veniam ad Iordanem et transeam in terram, quam Dominus Deus noster daturus est nobis.
Noluitque Sehon rex Hesebon dare nobis transitum, quia induraverat Dominus Deus tuus spiritum eius et obfirmaverat cor illius, ut traderetur in manus tuas, sicut est in praesenti die.
Dixitque Dominus ad me: "Ecce coepi tradere tibi Sehon et terram eius. Incipe possidere eam!".
Egressusque est Sehon obviam nobis cum omni populo suo ad proelium in Iasa,
et tradidit eum Dominus Deus noster nobis; percussimusque eum cum filiis suis et omni populo suo.
Cunctasque urbes eius in tempore illo cepimus et percussimus anathemate singulas civitates cum viris ac mulieribus et parvulis; neminem reliquimus in eis superstitem,
absque iumentis, quae in partem venere praedantium, et spoliis urbium, quas cepimus.
Ab Aroer, quae est super ripam torrentis Arnon, et oppido, quod in valle situm est, usque Galaad non fuit civitas, quae nostras effugeret manus: omnia tradidit Dominus Deus noster nobis,
absque terra filiorum Ammon, ad quam non accessisti, cunctis, quae adiacent torrenti Iaboc, et urbibus montanis universisque locis, a quibus nos prohibuit Dominus Deus noster.
Таджикский
«Ва мо рӯй ниҳода, бо роҳи баҳри Қулзум сӯи биёбон кӯч кардем, чунон ки Парвардигор ба ман гуфта буд; ва кӯҳи Сеирро айёми зиёде давр задем.
Ва Парвардигор ба ман сухан ронда, гуфт:
́Ин кӯҳро давр задани шумо бас аст, ба тарафи шимол рӯй оваред.
Ва ту ба қавм фармуда, бигӯ: шумо бояд аз ҳудуди бародарони худ, банӣ Эсов, ки дар Сеир сокинанд, гузаред, ва онҳо аз шумо хоҳанд тарсид; вале шумо бағоят эҳтиёт бошед.
Бо онҳо низоъ накунед, зеро ки аз замини онҳо ба андозаи як кафи пой ҳам ба шумо нахоҳам дод, чунки кӯҳи Сеирро ба соҳибии Эсов додаам.
Хӯрокро аз онҳо ба нуқра харида, бихӯред, ва обро низ аз онҳо ба нуқра харида, бинӯшед.
Зеро ки Парвардигор Худоят туро дар тамоми амали дастат баракат додааст; дар ин биёбони бузург роҳ паймуданатро медонист – ин чил сол аст, ки Парвардигор Худоят бо туст, ва ту аз ҳеҷ чиз камӣ надоштӣ́.
Ва мо аз пеши бародарони худ, банӣ Эсов, ки дар Сеир сокин ҳастанд, қафо гашта, аз роҳи саҳро, аз Эйлат ва аз Эсйӯн-Ҷобар гузаштем, ва тоб хӯрда, аз роҳи биёбони Мӯоб гузаштем.
Ва Парвардигор ба ман гуфт: ́Бо Мӯоб душманӣ нанамо ва ба зидди онҳо ҷанг накун, зеро ки аз замини онҳо чизе ба соҳибии ту нахоҳам дод, чунки Орро ба соҳибии банӣ Лут додаам.
Дар он ҷо пештар эмиён сокин буданд, ки қавми бузург ва сершумор ва мисли аноқиён қадбаланд буданд.
Онҳо низ мисли аноқиён аз рафоиён ҳисоб меёфтанд, вале мӯобиён онҳоро эмиён меномиданд.
Ва дар Сеир пештар ҳӯриён сокин буданд, ва банӣ Эсов онҳоро аз пеши худ бадар ронданд ва дар ҷои онҳо сокин шуданд, чунон ки Исроил дар замини мероси худ, ки Парвардигор ба онҳо дода буд, амал карданд.
Алҳол бархоста, аз дарёи Зорад гузаред!́
Ва айёме ки аз Қодеш-Барнеа роҳ паймудем, то даме ки аз дарёи Зорад гузаштем, сию ҳашт сол буд, яъне то вақте ки тамоми он мардуми ҷангӣ аз миёни ӯрду тамом шуданд, чунон ки Парвардигор ба онҳо қасам хӯрда буд.
Ва дасти Парвардигор низ бар онҳо буд, то ки онҳоро аз миёни ӯрду несту нобуд кунад, то вақте ки тамом шаванд.
Ва ҳангоме ки тамоми он мардуми ҷангӣ тамом шуда, аз миёни қавм мурданд,
Парвардигор ба ман сухан ронда, гуфт:
́Ту имрӯз аз пеши ҳудуди Мӯоб, аз пеши Ор мегузарӣ,
Ва ба ҳудуди банӣ Аммӯн наздик мешавӣ; ба онҳо душманӣ нанамо ва бо онҳо ҷидол накун, зеро ки аз замини банӣ Аммӯн чизе ба соҳибии ту нахоҳам дод, чунки онро ба соҳибии банӣ Лут додаам́.
Он низ замини рафоим ҳисоб меёфт: дар он ҷо пештар рафоим сокин буданд, ва аммӯниён онҳоро замзуммиён меномиданд.
Онҳо қавми бузург ва сершумор ва мисли аноқиён қадбаланд буданд; ва Парвардигор онҳоро аз пешашон несту нобуд кард, ва онҳоро бадар ронда, дар ҷояшон сокин шуданд,
Чунон ки Ӯ барои банӣ Эсов, ки дар Сеир сокин ҳастанд, амал кард, яъне ҳӯриёнро аз пешашон несту нобуд кард, ва онҳоро бадар ронданд ва дар ҷояшон то имрӯз сокин ҳастанд.
Ва аввиёнро, ки дар деҳот то Ғазза сокин буданд, кафтӯриён, ки аз Кафтӯр берун омаданд, несту нобуд карда, дар ҷояшон сокин шуданд.
́Бархоста, кӯч кунед ва аз дарёи Арнӯн гузаред! Инак, Сиҳӯн, подшоҳи Ҳешбӯнро, ки подшоҳи амӯриён аст, бо замини вай ба дасти ту месупорам; ба соҳибии он шурӯъ намуда, ба зидди ӯ ҷанг кун.
Аз имрӯз эътиборан тарсу ваҳми туро дар миёни қавмҳои зери тамоми осмон паҳн мекунам, то ки онҳо овозаи туро шунида, дар изтироб афтанд ва пеши ту ба ларза оянд́.
Ва ман қосидонро аз биёбони Қадимӯт бо суханони сулҳҷӯёна назди Сиҳӯн, подшоҳи Ҳешбӯн, фиристодам, то ки бигӯянд:
́Иҷозат бидеҳ, ки аз замини ту гузарам; фақат бо шоҳроҳ хоҳам рафт, ба тарафи рост ё чап тоб нахоҳам хӯрд.
Хӯрокро ба нуқра ба ман бифрӯш, то ки бихӯрам, ва обро ба нуқра ба ман бидеҳ, то ки бинӯшам; фақат бо поҳои худ хоҳам гузашт, –
Чунон ки банӣ Эсов, ки дар Сеир сокин ҳастанд, ва мӯобиён, ки дар Ор сокин ҳастанд, бо ман рафтор карданд, – то даме ки аз Урдун ба замине ки Парвардигор Худои падарони мо ба мо медиҳад, гузарам́.
Валекин Сиҳӯн, подшоҳи Ҳешбӯн, розӣ нашуд, ки барои гузаштани мо аз замини худ роҳ диҳад, зеро ки Парвардигор Худои ту рӯҳи вайро бемурувват ва дили вайро сахт гардонид, то ки вайро ба дасти ту бисупорад, чунон ки имрӯз воқеъ шудааст.
Ва Парвардигор ба ман гуфт: ́Инак, Ман ба он оғоз менамоям, ки Сиҳӯн ва замини вайро ба дасти ту бисупорам; пас, ба соҳибӣ кардани замини вай шурӯъ намо́.
Ва Сиҳӯн бо тамоми қавми худ ба муқобили мо берун омад, то ки дар Ёҳас бо мо ҷанг кунад.
Ва Парвардигор Худои мо вайро ба дасти мо супурд, ва мо вайро бо писаронаш ва тамоми қавмаш торумор кардем.
Ва ҳамаи шаҳрҳои вайро дар он вақт забт намудем, ва мардону занону кӯдакони ҳар шаҳрро несту нобуд кардем, ҳеҷ якеро зинда нагузоштем.
Фақат чорпоёнро бо ғанимати шаҳрҳое ки забт кардем, тороҷ намудем.
Аз Арӯэр, ки дар соҳили дарёи Арнӯн аст, ва шаҳре ки дар водӣ воқеъ аст, то Ҷилъод ҳеҷ шаҳри ҳисордоре набуд, ки аз мо зӯртар бошад; Парвардигор Худои мо ҳамаро ба дасти мо супурд.
Фақат ба замини банӣ Аммӯн: ба тамоми соҳили дарёи Яббӯқ ва шаҳрҳои кӯҳистон, ва ба ҳар ҷое ки Парвардигор Худои мо манъ карда буд, ту наздик нашудӣ».

Обзор странствований Израиля от Кадеса до победы над Сигоном, царем Аморрейским.
И обратились мы и отправились в пустыню к Чермному морю, как говорил мне Господь, и много времени ходили вокруг горы Сеира.
И сказал мне Господь, говоря:
полно вам ходить вокруг этой горы, обратитесь к северу;
и народу дай повеление и скажи: вы будете проходить пределы братьев ваших, сынов Исавовых, живущих на Сеире, и они убоятся вас; но остерегайтесь
начинать с ними войну, ибо Я не дам вам земли их ни на стопу ноги, потому что гору Сеир Я дал во владение Исаву;
пищу покупайте у них за серебро и ешьте; и воду покупайте у них за серебро и пейте;
ибо Господь, Бог твой, благословил тебя во всяком деле рук твоих, покровительствовал тебе во время путешествия твоего по великой [и страшной] пустыне сей; вот, сорок лет Господь, Бог твой, с тобою; ты ни в чем не терпел недостатка.
И шли мы мимо братьев наших, сынов Исавовых, живущих на Сеире, путем равнины, от Елафа и Ецион-Гавера, и поворотили, и шли к пустыне Моава.
И сказал мне Господь: не вступай во вражду с Моавом и не начинай с ними войны; ибо Я не дам тебе ничего от земли его во владение, потому что Ар отдал Я во владение сынам Лотовым;
прежде жили там Эмимы, народ великий, многочисленный и высокий, как сыны Енаковы,
и они считались между Рефаимами, как сыны Енаковы; Моавитяне же называют их Эмимами;
а на Сеире жили прежде Хорреи; но сыны Исавовы прогнали их и истребили их от лица своего и поселились вместо их – так, как поступил Израиль с землею наследия своего, которую дал им Господь;
итак встаньте и пройдите долину Заред. И прошли мы долину Заред.
С тех пор, как мы пошли в Кадес-Варни и как прошли долину Заред, минуло тридцать восемь лет, и у нас перевелся из среды стана весь род ходящих на войну, как клялся им Господь [Бог];
да и рука Господня была на них, чтоб истреблять их из среды стана, пока не вымерли.
Когда же перевелись все ходящие на войну и вымерли из среды народа,
тогда сказал мне Господь, говоря:
ты проходишь ныне мимо пределов Моава, мимо Ара,
и приблизился к Аммонитянам; не вступай с ними во вражду, и не начинай с ними войны, ибо Я не дам тебе ничего от земли сынов Аммоновых во владение, потому что Я отдал ее во владение сынам Лотовым;
и она считалась землею Рефаимов; прежде жили на ней Рефаимы; Аммонитяне же называют их Замзумимами;
народ великий, многочисленный и высокий, как сыны Енаковы, и истребил их Господь пред лицем их, и изгнали они их и поселились на месте их,
как Он сделал для сынов Исавовых, живущих на Сеире, истребив пред лицем их Хорреев, и они изгнали их, и поселились на месте их, и живут до сего дня;
и Аввеев, живших в селениях до самой Газы, Кафторимы, исшедшие из Кафтора, истребили и поселились на месте их.
Встаньте, отправьтесь и перейдите поток Арнон; вот, Я предаю в руку твою Сигона, царя Есевонского, Аморреянина, и землю его; начинай овладевать ею, и веди с ним войну;
с сего дня Я начну распространять страх и ужас пред тобою на народы под всем небом; те, которые услышат о тебе, вострепещут и ужаснутся тебя.
И послал я послов из пустыни Кедемоф к Сигону, царю Есевонскому, с словами мирными, чтобы сказать:
позволь пройти мне землею твоею; я пойду дорогою, не сойду ни направо, ни налево;
пищу продавай мне за серебро, и я буду есть, и воду для питья давай мне за серебро, и я буду пить, только ногами моими пройду –
так, как сделали мне сыны Исава, живущие на Сеире, и Моавитяне, живущие в Аре, доколе не перейду чрез Иордан в землю, которую Господь, Бог наш, дает нам.
Но Сигон, царь Есевонский, не согласился позволить пройти нам через свою землю, потому что Господь, Бог твой, ожесточил дух его и сердце его сделал упорным, чтобы предать его в руку твою, как это видно ныне.
И сказал мне Господь: вот, Я начинаю предавать тебе Сигона [царя Есевонского, Аморреянина,] и землю его; начинай овладевать землею его.
И Сигон [царь Есевонский] со всем народом своим выступил против нас на сражение к Яаце;
и предал его Господь, Бог наш, [в руки наши,] и мы поразили его и сынов его и весь народ его,
и взяли в то время все города его, и предали заклятию все города, мужчин и женщин и детей, не оставили никого в живых;
только взяли мы себе в добычу скот их и захваченное во взятых нами городах.
От Ароера, который на берегу потока Арнона, и от города, который на долине, до [горы] Галаада не было города, который был бы неприступен для нас: всё предал Господь, Бог наш, [в руки наши].
Только к земле Аммонитян ты не подходил, ни к местам [лежащим] близ потока Иавока, ни к городам [которые] на горе, ни ко всему, к чему не повелел [нам] Господь, Бог наш.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible