Скрыть
3:4
3:5
3:10
3:13
3:20
3:23
3:29
Церковнославянский (рус)
И обрати́в­шеся взыдо́хомъ путе́мъ и́же къ Васа́ну: и изы́де О́гъ ца́рь Васа́нскiй проти́ву на́мъ, са́мъ и вси́ лю́дiе его́ съ ни́мъ на бра́нь во Едраи́мъ.
И рече́ Госпо́дь ко мнѣ́: не убо́йся его́, я́ко въ ру́цѣ тво­и́ преда́хъ его́, и вся́ лю́ди его́, и всю́ зе́млю его́: и сотвори́ши ему́, я́коже сотвори́лъ еси́ Сио́ну царю́ Аморре́йску, и́же живя́ше во Есево́нѣ.
И предаде́ его́ Госпо́дь Бо́гъ на́шъ въ ру́цѣ на́ши, и О́га царя́ Васа́нска, и вся́ лю́ди его́: и изби́хомъ его́, до́ндеже не оста́ся от­ него́ сѣ́мя:
и одержа́хомъ вся́ гра́ды его́ во вре́мя о́но, не бы́сть гра́да, его́же не взя́хомъ от­ ни́хъ: шестьдеся́тъ градо́въ, вся́ предѣ́лы Арго́ва царя́ О́га въ Васа́нѣ,
вся́ гра́ды тве́рды, стѣ́ны высо́ки, врата́ и вереи́, кромѣ́ градо́въ ферезе́йскихъ мно́гихъ зѣло́:
потреби́хомъ и́хъ, я́коже сотвори́хомъ Сио́ну царю́ Есево́ню, и потреби́хомъ вся́ гра́ды, вку́пѣ и жены́ и́хъ и ча́да:
и вся́ скоты́, и коры́сти гра́дныя плѣни́хомъ себѣ́,
и взя́хомъ въ то́ вре́мя зе́млю от­ ру́къ дву́хъ царе́й Аморре́йскихъ, и́же бы́ша объ о́нъ по́лъ Иорда́на, от­ водоте́чи Арно́ни, да́же и до горы́ Аермо́на.
Финикі́ане прозыва́ютъ Аермо́нъ Санiо́ромъ, Аморре́й же прозва́ его́ Сани́ромъ.
Вси́ гра́ды мисо́ровы, и ве́сь Галаа́дъ, и ве́сь Васа́нъ да́же до Е́лхи и Едраи́ма, гра́ды ца́р­ст­вiя О́гова въ Васа́нѣ:
я́ко то́чiю О́гъ ца́рь Васа́нскiй оста́ся от­ Рафаи́новъ: се́, о́дръ его́ о́дръ желѣ́зенъ, се́, то́й е́сть въ Краегра́дiи {Гре́ч.: а́кра.} сыно́въ Амма́новыхъ: де́вять лако́тъ долгота́ его́ и четы́ри ла́кти широта́ его́ ла́ктемъ му́жескимъ.
И зе́млю ту́ наслѣ́дихомъ во о́но вре́мя от­ Аро­и́ра, и́же е́сть у у́стiя водоте́чи Арно́ни, и по́лъ горы́ Галаа́довы: и гра́ды его́ да́хъ Руви́му и Га́ду:
и оста́в­шее Галаа́дово, и все́ Васа́нское ца́р­ст­во О́гово да́хъ полупле́мени Манассі́ину, и ве́сь предѣ́лъ Арго́ва, ве́сь Васа́нъ о́ный, земля́ Рафаи́ня вмѣни́т­ся.
И Иаи́ръ сы́нъ Манассі́инъ взя́ вся́ предѣ́лы Арго́ва, да́же до предѣ́лъ Гаргаси́нскихъ и Махаѳи́нскихъ: прозва́ я́ по и́мени сво­ему́ Васа́нъ Аво́ѳъ Иаи́ръ, да́же до сего́ дне́:
и Махи́ру да́хъ Галаа́дъ,
и Руви́му и Га́дови да́хъ от­ Галаа́да да́же до водоте́чи Арно́ни, среди́ водоте́чи предѣ́лъ, и да́же до Иаво́ка: водоте́ча предѣ́лъ сыно́въ Амма́нихъ:
и а́рава и Иорда́нъ предѣ́лъ от­ Махенере́ѳа и да́же до мо́ря Ара́вскаго, мо́ря Сла́наго, подъ асидо́ѳомъ Фазги́ от­ восто́ка.
И повелѣ́хъ ва́мъ во вре́мя о́но, глаго́ля: Госпо́дь Бо́гъ ва́шъ даде́ ва́мъ зе́млю сiю́ во жре́бiй: вооруже́ни по­иди́те предъ лице́мъ бра́тiи ва́­шея сыно́въ Изра́илевыхъ, вся́къ си́льный:
то́чiю жены́ ва́шя и дѣ́ти ва́шя и ско́ти ва́шя, вѣ́мъ, я́ко ско́тъ мно́гъ е́сть ва́мъ, да пребу́дутъ во градѣ́хъ ва́шихъ, я́же да́хъ ва́мъ:
до́ндеже упоко́итъ Госпо́дь Бо́гъ на́шъ бра́тiю ва́шу, я́коже и ва́съ, и наслѣ́дятъ и сі́и зе́млю, ю́же Госпо́дь Бо́гъ ва́шъ дае́тъ и́мъ объ ону́ страну́ Иорда́на: и воз­врати́теся кі́йждо въ наслѣ́дiе свое́ е́же да́хъ ва́мъ.
И Иису́су заповѣ́дахъ во вре́мя о́но, глаго́ля: о́чи ва́ши ви́дѣша вся́, ели́ка сотвори́ Госпо́дь Бо́гъ на́шъ обо­и́мъ царе́мъ си́мъ, та́ко сотвори́тъ Госпо́дь Бо́гъ на́шъ всѣ́мъ ца́р­ст­вомъ, и́хже сквоз­ѣ́ ты́ про́йдеши та́мо:
не убо́йтеся от­ ни́хъ, я́ко Госпо́дь Бо́гъ на́шъ Са́мъ побо́ретъ по ва́съ.
И моли́хся Го́сподеви во о́но вре́мя, глаго́ля:
Го́споди Бо́же, Ты́ нача́лъ еси́ пока́зовати Тво­ему́ рабу́ крѣ́пость Твою́ и си́лу Твою́, и ру́ку крѣ́пкую и мы́шцу высо́кую: кто́ бо е́сть бо́гъ на небеси́ или́ на земли́, и́же сотвори́тъ, я́коже сотвори́лъ еси́ Ты́, и по крѣ́пости Тво­е́й?
Преше́дъ у́бо уви́жду зе́млю благу́ю сiю́, я́же объ ону́ страну́ Иорда́на, го́ру сiю́ бла́гу и Антилива́нъ.
И презрѣ́ мя Госпо́дь ва́съ ра́ди, и не послу́ша мене́, и рече́ Госпо́дь ко мнѣ́: довлѣ́етъ ти́, не при­­ложи́ къ сему́ глаго́лати словесе́ сего́:
взы́ди на ве́рхъ горы́ Изсѣ́ченыя и воз­зри́ очи́ма тво­и́ма къ мо́рю и сѣ́веру, и ю́гу и на восто́ки, и ви́ждь очи́ма тво­и́ма, я́ко не пре́йдеши Иорда́на сего́:
и заповѣ́ждь Иису́су, и укрѣпи́ его́, и утѣ́ши его́: я́ко се́й пре́йдетъ предъ лице́мъ люді́й си́хъ, и се́й раздѣли́тъ и́мъ въ наслѣ́дiе всю́ зе́млю, ю́же еси́ ви́дѣлъ.
И пребы́хомъ во юдо́ли бли́зъ до́му Фого́рова.
Французский (LSG)
 Nous nous tournâmes, et nous montâmes par le chemin de Basan. Og, roi de Basan, sortit à notre rencontre, avec tout son peuple, pour nous combattre à Édréi.
 L'Éternel me dit: Ne le crains point; car je le livre entre tes mains, lui et tout son peuple, et son pays; tu le traiteras comme tu as traité Sihon, roi des Amoréens, qui habitait à Hesbon.
 Et l'Éternel, notre Dieu, livra encore entre nos mains Og, roi de Basan, avec tout son peuple; nous le battîmes, sans laisser échapper aucun de ses gens.
 Nous prîmes alors toutes ses villes, et il n'y en eut pas une qui ne tombât en notre pouvoir: soixante villes, toute la contrée d'Argob, le royaume d'Og en Basan.
 Toutes ces villes étaient fortifiées, avec de hautes murailles, des portes et des barres; il y avait aussi des villes sans murailles en très grand nombre.
 Nous les dévouâmes par interdit, comme nous l'avions fait à Sihon, roi de Hesbon; nous dévouâmes toutes les villes par interdit, hommes, femmes et petits enfants.
 Mais nous pillâmes pour nous tout le bétail et le butin des villes.
 C'est ainsi que, dans ce temps-là, nous conquîmes sur les deux rois des Amoréens le pays de l'autre côté du Jourdain, depuis le torrent de l'Arnon jusqu'à la montagne de l'Hermon
 (les Sidoniens donnent à l'Hermon le nom de Sirion, et les Amoréens celui de Senir,)
 toutes les villes de la plaine, tout Galaad et tout Basan jusqu'à Salca et Édréi, villes du royaume d'Og en Basan.
 (Og, roi de Basan, était resté seul de la race des Rephaïm. Voici, son lit, un lit de fer, n'est-il pas à Rabbath, ville des enfants d'Ammon? Sa longueur est de neuf coudées, et sa largeur de quatre coudées, en coudées d'homme.)
 Nous prîmes alors possession de ce pays. Je donnai aux Rubénites et aux Gadites le territoire à partir d'Aroër sur le torrent de l'Arnon et la moitié de la montagne de Galaad avec ses villes.
 Je donnai à la moitié de la tribu de Manassé le reste de Galaad et tout le royaume d'Og en Basan: toute la contrée d'Argob, avec tout Basan, c'est ce qu'on appelait le pays des Rephaïm.
 Jaïr, fils de Manassé, prit toute la contrée d'Argob jusqu'à la frontière des Gueschuriens et des Maacathiens, et il donna son nom aux bourgs de Basan, appelés encore aujourd'hui bourgs de Jaïr.
 Je donnai Galaad à Makir.
 Aux Rubénites et aux Gadites je donnai une partie de Galaad jusqu'au torrent de l'Arnon, dont le milieu sert de limite, et jusqu'au torrent de Jabbok, frontière des enfants d'Ammon;
 je leur donnai encore la plaine, limitée par le Jourdain, depuis Kinnéreth jusqu'à la mer de la plaine, la mer Salée, au pied du Pisga vers l'orient.
 En ce temps-là, je vous donnai cet ordre. L'Éternel, votre Dieu, vous livre ce pays, pour que vous le possédiez. Vous tous, soldats, vous marcherez en armes devant les enfants d'Israël.
 Vos femmes seulement, vos petits enfants et vos troupeaux-je sais que vous avez de nombreux troupeaux-resteront dans les villes que je vous ai donnée,
 jusqu'à ce que l'Éternel ait accordé du repos à vos frères comme à vous, et qu'ils possèdent, eux aussi, le pays que l'Éternel, votre Dieu, leur donne de l'autre côté du Jourdain. Et vous retournerez chacun dans l'héritage que je vous ai donné.
 En ce temps-là, je donnai des ordres à Josué, et je dis: Tes yeux ont vu tout ce que l'Éternel, votre Dieu, a fait à ces deux rois: ainsi fera l'Éternel à tous les royaumes contre lesquels tu vas marcher.
 Ne les craignez point; car l'Éternel, votre Dieu, combattra lui-même pour vous.
 En ce temps-là, j'implorai la miséricorde de l'Éternel, en disant:
 Seigneur Éternel, tu as commencé à montrer à ton serviteur ta grandeur et ta main puissante; car quel dieu y a-t-il, au ciel et sur la terre, qui puisse imiter tes oeuvres et tes hauts faits?
 Laisse-moi passer, je te prie, laisse-moi voir ce bon pays de l'autre côté du Jourdain, ces belles montagnes et le Liban.
 Mais l'Éternel s'irrita contre moi, à cause de vous, et il ne m'écouta point. L'Éternel me dit: C'est assez, ne me parle plus de cette affaire.
 Monte au sommet du Pisga, porte tes regards à l'occident, au nord, au midi et à l'orient, et contemple de tes yeux; car tu ne passeras pas ce Jourdain.
 Donne des ordres à Josué, fortifie-le et affermis-le; car c'est lui qui marchera devant ce peuple et qui le mettra en possession du pays que tu verras.
 Nous demeurâmes dans la vallée, vis-à-vis de Beth Peor.
«Ва мо тоб хӯрда, ба роҳи Бошон баромадем; ва Ӯҷ, подшоҳи Бошон, бо тамоми қавми худ ба муқобили мо берун омад, то ки назди Эдрей ҷанг кунад.
Ва Парвардигор ба ман гуфт: ́Аз вай натарс, зеро ки вайро бо тамоми қавми вай ва замини вай ба дасти ту супурдам, ва ту бо вай ончунон амал хоҳӣ кард, чунон ки бо Сиҳӯн, подшоҳи амуриён, ки дар Ҳешбун сокин буд, амал кардӣ́.
Ва Парвардигор Худои мо Ӯҷ, подшоҳи Бошонро низ бо тамоми қавми вай ба дасти мо супурд, ва мо вайро торумор кардем, ба тавре ки аз ӯ ҳеҷ яке зинда намонд.
Ва ҳамаи шаҳрҳои вайро дар он вақт забт намудем; ҳеҷ як шаҳри ҳисордоре набуд, ки аз дасти онҳо нагирифта бошем: шаст шаҳр, тамоми музофоти Арҷуб, ки ин мамлакати Ӯҷ дар Бошон буд.
Ҳамаи инҳо шаҳрҳои ҳисордор буда, деворҳои баланд, дарвозаҳо ва пуштбандҳо доштанд, ғайр аз шаҳрҳои беҳисор, ки бағоят бисёр буданд.
Ва онҳоро несту нобуд кардем, чунон ки бо Сиҳӯн, подшоҳи Ҳешбӯн, амал карда будем: мардону занону кӯдакони ҳар шаҳрро несту нобуд кардем.
Вале ҳамаи чорпоён ва ғанимати он шаҳрҳоро барои худ тороҷ намудем.
Ва мо дар он вақт заминро аз дасти ду подшоҳи амӯриён, ки дар он тарафи Урдун буданд, аз дарёи Арнӯн то кӯҳи Ҳермӯн, –
Сидӯниён Ҳермӯнро Сирйӯн меноманд, ва амуриён онро Сенир меноманд, –
Ҳамаи шаҳрҳои даштрӯя ва тамоми Ҷилъод ва тамоми Бошонро то Салко ва Эдрей, ки шаҳрҳои мамлакати Уҷ дар Бошон буданд, гирифтем.
Зеро ки фақат Ӯҷ, подшоҳи Бошон, аз рафоиён боқӣ монда буд; инак, бистари марги ӯ, ки бистари оҳанин аст, дар Раббаи банӣ Аммӯн мебошад, ва мувофиқи араши одамӣ нӯҳ араш дарозӣ ва чор араш фарохӣ дорад.
Ва ин заминро дар он вақт соҳибӣ намудем; Арӯэр, ки назди дарёи Арнӯн аст, ва нисфи кӯҳистони Ҷилъод ва шаҳрҳояшро ба реубениён ва ҷодиён додам;
Ва бақияи Ҷилъод ва тамоми Бошонро, ки мамлакати Ӯҷ буд, ба нисфи сибти Менашше додам, яъне тамоми музофоти Арҷубро бо тамоми он Бошон, ки замини рафоиён ном дошт.
Ёир ибни Менашше тамоми музофоти Арҷубро то ҳудуди ҷашуриён ва маъхотиён гирифт, ва онҳоро, яъне деҳоти Бошонро, ба номи худаш деҳоти Ёир ном ниҳод, ки то имрӯз чунин аст.
Ва ба Мокир Ҷилъодро додам.
Ва ба реубениён ва ҷодиён аз Ҷилъод то дарёи Арнӯн, яъне то миёнаи дарё, ки сарҳад бошад, ва то дарёи Яббӯқ, ки сарҳади банӣ Аммӯн бошад, додам,
Ва саҳроро низ то Урдун, ки сарҳад бошад, аз Кинерет то баҳри саҳро, ки баҳри Намак бошад, дар домани Фисҷа ба тарафи шарқ.
Ва дар он вақт ба шумо фармуда, гуфтам: ́Парвардигор Худои шумо ин заминро ба шумо додааст, то ки онро соҳибӣ намоед; пас, ҳамаи ҷасурон мусаллаҳ гардида, пешопеши бародарони худ, банӣ Исроил гузаред;
Фақат занони шумо ва кӯдакони шумо ва чорвои шумо, – медонам, ки шумо чорвои зиёде доред, – дар шаҳрҳое ки ба шумо додаам, бимонанд,
То даме ки Парвардигор ба бародарони шумо, мисли шумо, оромӣ бибахшад, ва онҳо низ заминеро, ки Парвардигор Худои шумо ба онҳо дар он тарафи Урдун медиҳад, соҳибӣ намоянд, ва он гоҳ ҳар яке аз шумо ба мулки худ, ки ба шумо додаам, хоҳед баргашт́.
Ва ба Еҳушаъ дар он вақт фармуда, гуфтам: ́Ҳар он чиро, ки Парвардигор Худои шумо ба ин ду подшоҳ кардааст, чашмони ту дид; пас, Парвардигор ба ҳамаи мамлакатҳое ки ту аз онҳо мегузарӣ, чунин хоҳад кард.
Аз онҳо натарсед, зеро ки Парвардигор Худои шумо Худаш барои шумо ҷанг мекунад́.
Ва ман дар он вақт сӯи Парвардигор зорӣ намуда, гуфтам:
́Худовандо Парвардигоро! Ту ба нишон додани бузургии Худ ва дасти пурзӯри Худ ба бандаат шурӯъ намудаӣ, зеро кадом худост дар осмон ё дар замин, ки битавонад чизе мисли аъмол ва корнамоиҳои Ту ба амал оварад?
Лутфан, ба ман иҷозат бидеҳ, ки гузарам ва замини некӯро, ки дар он тарафи Урдун аст, ин кӯҳистони некӯ ва Лубнонро бубинам́.
Вале Парвардигор аз боиси шумо ба ман ғазаб намуда, маро иҷобат накард; ва Парвардигор ба ман гуфт: ́Бас кун! Дар ин хусус дигар сухане ба Ман нагӯй.
Ба қуллаи Фисҷа баро ва чашмонатро ба ҷониби ғарб ва шимол ва ҷануб ва шарқ баланд кун, ва бо чашмонат бубин, зеро ки ту аз ин Урдун нахоҳӣ гузашт.
Ва ба Еҳушаъ фармуда, ӯро пурзӯр устувор ва далер гардон, зеро ки ӯ пешопеши ин қавм гузашта, заминеро, ки ту хоҳӣ дид, барои соҳибии онҳо тақсим хоҳад кард́.
Ва мо дар дара, рӯ ба рӯи Байт-Фаӯр ист кардем».

Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible