Скрыть
3:4
3:5
3:10
3:13
3:20
3:23
3:29
Церковнославянский (рус)
И обрати́в­шеся взыдо́хомъ путе́мъ и́же къ Васа́ну: и изы́де О́гъ ца́рь Васа́нскiй проти́ву на́мъ, са́мъ и вси́ лю́дiе его́ съ ни́мъ на бра́нь во Едраи́мъ.
И рече́ Госпо́дь ко мнѣ́: не убо́йся его́, я́ко въ ру́цѣ тво­и́ преда́хъ его́, и вся́ лю́ди его́, и всю́ зе́млю его́: и сотвори́ши ему́, я́коже сотвори́лъ еси́ Сио́ну царю́ Аморре́йску, и́же живя́ше во Есево́нѣ.
И предаде́ его́ Госпо́дь Бо́гъ на́шъ въ ру́цѣ на́ши, и О́га царя́ Васа́нска, и вся́ лю́ди его́: и изби́хомъ его́, до́ндеже не оста́ся от­ него́ сѣ́мя:
и одержа́хомъ вся́ гра́ды его́ во вре́мя о́но, не бы́сть гра́да, его́же не взя́хомъ от­ ни́хъ: шестьдеся́тъ градо́въ, вся́ предѣ́лы Арго́ва царя́ О́га въ Васа́нѣ,
вся́ гра́ды тве́рды, стѣ́ны высо́ки, врата́ и вереи́, кромѣ́ градо́въ ферезе́йскихъ мно́гихъ зѣло́:
потреби́хомъ и́хъ, я́коже сотвори́хомъ Сио́ну царю́ Есево́ню, и потреби́хомъ вся́ гра́ды, вку́пѣ и жены́ и́хъ и ча́да:
и вся́ скоты́, и коры́сти гра́дныя плѣни́хомъ себѣ́,
и взя́хомъ въ то́ вре́мя зе́млю от­ ру́къ дву́хъ царе́й Аморре́йскихъ, и́же бы́ша объ о́нъ по́лъ Иорда́на, от­ водоте́чи Арно́ни, да́же и до горы́ Аермо́на.
Финикі́ане прозыва́ютъ Аермо́нъ Санiо́ромъ, Аморре́й же прозва́ его́ Сани́ромъ.
Вси́ гра́ды мисо́ровы, и ве́сь Галаа́дъ, и ве́сь Васа́нъ да́же до Е́лхи и Едраи́ма, гра́ды ца́р­ст­вiя О́гова въ Васа́нѣ:
я́ко то́чiю О́гъ ца́рь Васа́нскiй оста́ся от­ Рафаи́новъ: се́, о́дръ его́ о́дръ желѣ́зенъ, се́, то́й е́сть въ Краегра́дiи {Гре́ч.: а́кра.} сыно́въ Амма́новыхъ: де́вять лако́тъ долгота́ его́ и четы́ри ла́кти широта́ его́ ла́ктемъ му́жескимъ.
И зе́млю ту́ наслѣ́дихомъ во о́но вре́мя от­ Аро­и́ра, и́же е́сть у у́стiя водоте́чи Арно́ни, и по́лъ горы́ Галаа́довы: и гра́ды его́ да́хъ Руви́му и Га́ду:
и оста́в­шее Галаа́дово, и все́ Васа́нское ца́р­ст­во О́гово да́хъ полупле́мени Манассі́ину, и ве́сь предѣ́лъ Арго́ва, ве́сь Васа́нъ о́ный, земля́ Рафаи́ня вмѣни́т­ся.
И Иаи́ръ сы́нъ Манассі́инъ взя́ вся́ предѣ́лы Арго́ва, да́же до предѣ́лъ Гаргаси́нскихъ и Махаѳи́нскихъ: прозва́ я́ по и́мени сво­ему́ Васа́нъ Аво́ѳъ Иаи́ръ, да́же до сего́ дне́:
и Махи́ру да́хъ Галаа́дъ,
и Руви́му и Га́дови да́хъ от­ Галаа́да да́же до водоте́чи Арно́ни, среди́ водоте́чи предѣ́лъ, и да́же до Иаво́ка: водоте́ча предѣ́лъ сыно́въ Амма́нихъ:
и а́рава и Иорда́нъ предѣ́лъ от­ Махенере́ѳа и да́же до мо́ря Ара́вскаго, мо́ря Сла́наго, подъ асидо́ѳомъ Фазги́ от­ восто́ка.
И повелѣ́хъ ва́мъ во вре́мя о́но, глаго́ля: Госпо́дь Бо́гъ ва́шъ даде́ ва́мъ зе́млю сiю́ во жре́бiй: вооруже́ни по­иди́те предъ лице́мъ бра́тiи ва́­шея сыно́въ Изра́илевыхъ, вся́къ си́льный:
то́чiю жены́ ва́шя и дѣ́ти ва́шя и ско́ти ва́шя, вѣ́мъ, я́ко ско́тъ мно́гъ е́сть ва́мъ, да пребу́дутъ во градѣ́хъ ва́шихъ, я́же да́хъ ва́мъ:
до́ндеже упоко́итъ Госпо́дь Бо́гъ на́шъ бра́тiю ва́шу, я́коже и ва́съ, и наслѣ́дятъ и сі́и зе́млю, ю́же Госпо́дь Бо́гъ ва́шъ дае́тъ и́мъ объ ону́ страну́ Иорда́на: и воз­врати́теся кі́йждо въ наслѣ́дiе свое́ е́же да́хъ ва́мъ.
И Иису́су заповѣ́дахъ во вре́мя о́но, глаго́ля: о́чи ва́ши ви́дѣша вся́, ели́ка сотвори́ Госпо́дь Бо́гъ на́шъ обо­и́мъ царе́мъ си́мъ, та́ко сотвори́тъ Госпо́дь Бо́гъ на́шъ всѣ́мъ ца́р­ст­вомъ, и́хже сквоз­ѣ́ ты́ про́йдеши та́мо:
не убо́йтеся от­ ни́хъ, я́ко Госпо́дь Бо́гъ на́шъ Са́мъ побо́ретъ по ва́съ.
И моли́хся Го́сподеви во о́но вре́мя, глаго́ля:
Го́споди Бо́же, Ты́ нача́лъ еси́ пока́зовати Тво­ему́ рабу́ крѣ́пость Твою́ и си́лу Твою́, и ру́ку крѣ́пкую и мы́шцу высо́кую: кто́ бо е́сть бо́гъ на небеси́ или́ на земли́, и́же сотвори́тъ, я́коже сотвори́лъ еси́ Ты́, и по крѣ́пости Тво­е́й?
Преше́дъ у́бо уви́жду зе́млю благу́ю сiю́, я́же объ ону́ страну́ Иорда́на, го́ру сiю́ бла́гу и Антилива́нъ.
И презрѣ́ мя Госпо́дь ва́съ ра́ди, и не послу́ша мене́, и рече́ Госпо́дь ко мнѣ́: довлѣ́етъ ти́, не при­­ложи́ къ сему́ глаго́лати словесе́ сего́:
взы́ди на ве́рхъ горы́ Изсѣ́ченыя и воз­зри́ очи́ма тво­и́ма къ мо́рю и сѣ́веру, и ю́гу и на восто́ки, и ви́ждь очи́ма тво­и́ма, я́ко не пре́йдеши Иорда́на сего́:
и заповѣ́ждь Иису́су, и укрѣпи́ его́, и утѣ́ши его́: я́ко се́й пре́йдетъ предъ лице́мъ люді́й си́хъ, и се́й раздѣли́тъ и́мъ въ наслѣ́дiе всю́ зе́млю, ю́же еси́ ви́дѣлъ.
И пребы́хомъ во юдо́ли бли́зъ до́му Фого́рова.
Немецкий (GNB)
Als wir zum Land Baschan weiterzogen, stellte sich uns bei Edreï der König des Landes, Og von Baschan, mit seiner ganzen Kriegsmacht in den Weg.
Der HERR aber sagte zu mir: »Hab keine Angst vor ihm! Ich habe ihn und seine Kriegsleute und sein Land in deine Hand gegeben. Du wirst ihm dasselbe Schicksal bereiten wie dem Amoriterkönig Sihon.«
Und der HERR, unser Gott, gab uns auch den Sieg über König Og von Baschan. Wir töteten ihn und alle seine Kriegsleute; kein Einziger konnte entkommen.
Dann nahmen wir alle seine Städte ein, insgesamt sechzig, das ganze Gebiet von Argob in der Landschaft Baschan, über das er geherrscht hatte.
Es waren lauter befestigte Städte mit hohen Mauern und verriegelten Toren; dazu kam noch eine große Anzahl unbefestigter Ortschaften.
An den Bewohnern – Männern, Frauen und Kindern – vollstreckten wir den Bann, genau wie wir es in den Städten König Sihons getan hatten.
Das Vieh und alles, was sonst noch von Wert war, nahmen wir als Beute.
So hatten wir nun das Land der beiden Amoriterkönige im Gebiet östlich des Jordans erobert, vom Arnontal bis zum Berg Hermon –
die Phönizier nennen ihn Sirjon und die Amoriter Senir –,
alle Städte der Hochebene nördlich des Arnons, dazu die ganze Landschaft Gilead sowie die Landschaft Baschan bis hin nach Salcha und Edreï, alle Städte, über die König Og von Baschan geherrscht hatte.
König Og war der Letzte vom Geschlecht der Rafaïter. Sein eiserner Sarg ist noch heute in Rabba, der Hauptstadt der Ammoniter, zu sehen; er ist viereinhalb Meter lang und zwei Meter breit.
Nachdem wir die beiden Königreiche erobert hatten, gab ich das Gebiet nördlich von Aroër und dem Arnonfluss sowie die halbe Landschaft Gilead mit allen Städten den Stämmen Ruben und Gad als bleibenden Besitz.
Die andere Hälfte von Gilead und ganz Baschan, das Land des König Og, das ganze Gebiet von Argob, gab ich der einen Hälfte des Stammes Manasse.

– Die Landschaft Baschan wurde auch Rafaïterland genannt.

Jaïr aus dem Stamm Manasse nahm das ganze Gebiet von Argob in Besitz, bis an die Grenzen von Geschur und Maacha, und gab diesem Gebiet, der Landschaft Baschan, seinen eigenen Namen. Diese Gegend heißt noch heute »Siedlungen Jaïrs«. –
Die Landschaft Gilead teilte ich der Stammesgruppe Machir zu,
den Stämmen Ruben und Gad aber das Gebiet südlich davon bis zum Arnon und östlich bis zum Jabbok, der Grenze der Ammoniter,
und dazu das Jordantal vom See Gennesaret bis zum Toten Meer und zum Fuß des Berges Pisga.
Damals sagte ich zu den Männern dieser Stämme: »Der HERR, euer Gott, hat euch dieses Land als bleibenden Besitz gegeben. Dafür müsst ihr nun aber auch an der Spitze eurer Brüder, der übrigen Israeliten, bewaffnet über den Jordan ziehen. Alle wehrfähigen Männer sind dazu verpflichtet.
Nur eure Frauen und Kinder und euer Vieh – ihr habt ja so große Herden – können hier in den Städten bleiben, die ich euch zugeteilt habe.
Erst wenn der HERR auch euren Brüdern Ruhe verschafft und ihnen auf der anderen Seite des Jordans ihr Land gegeben hat, dürft ihr wieder zurückkehren, jeder zu dem Stück Land, das ihm zugeteilt worden ist.«
Zu Josua aber sagte ich: »Du hast gesehen, was der HERR, euer Gott, mit diesen beiden Königen getan hat. Genauso wird er an den Königen auf der anderen Seite des Jordans handeln, in deren Land du das Volk jetzt führen wirst.
Habt keine Angst vor ihnen! Der HERR, euer Gott, wird selbst für euch kämpfen.«
Damals bat ich den HERRN:
»Herr, mein Gott, du hast begonnen, mir, deinem Diener, deine Größe und Macht zu zeigen. Nirgends im Himmel und auf der Erde gibt es einen Gott, der so gewaltige Taten und erstaunliche Wunder vollbringt wie du.
Lass mich nun auch über den Jordan ziehen und das schöne Land dort sehen, dieses ganze herrliche Bergland bis hinauf zum Libanon!«
Aber weil ihr euch dem HERRN widersetzt hattet, war der HERR zornig auf mich und erfüllte meine Bitte nicht. Er sagte zu mir: »Genug! Kein Wort mehr davon!
Steig auf den Gipfel des Berges Pisga und schau nach allen Seiten, nach Westen, nach Norden, nach Süden und nach Osten. Du darfst das Land mit deinen Augen sehen, aber den Jordan darfst du nicht überschreiten.
Übertrage Josua die Führung und mache ihm Mut! Er ist es, der vor dem Volk her über den Jordan gehen und ihm das Land zuteilen wird, das du sehen darfst.«
Wir blieben nun eine Zeit lang im Tal bei der Stadt Bet-Pegor.
«Ва мо тоб хӯрда, ба роҳи Бошон баромадем; ва Ӯҷ, подшоҳи Бошон, бо тамоми қавми худ ба муқобили мо берун омад, то ки назди Эдрей ҷанг кунад.
Ва Парвардигор ба ман гуфт: ́Аз вай натарс, зеро ки вайро бо тамоми қавми вай ва замини вай ба дасти ту супурдам, ва ту бо вай ончунон амал хоҳӣ кард, чунон ки бо Сиҳӯн, подшоҳи амуриён, ки дар Ҳешбун сокин буд, амал кардӣ́.
Ва Парвардигор Худои мо Ӯҷ, подшоҳи Бошонро низ бо тамоми қавми вай ба дасти мо супурд, ва мо вайро торумор кардем, ба тавре ки аз ӯ ҳеҷ яке зинда намонд.
Ва ҳамаи шаҳрҳои вайро дар он вақт забт намудем; ҳеҷ як шаҳри ҳисордоре набуд, ки аз дасти онҳо нагирифта бошем: шаст шаҳр, тамоми музофоти Арҷуб, ки ин мамлакати Ӯҷ дар Бошон буд.
Ҳамаи инҳо шаҳрҳои ҳисордор буда, деворҳои баланд, дарвозаҳо ва пуштбандҳо доштанд, ғайр аз шаҳрҳои беҳисор, ки бағоят бисёр буданд.
Ва онҳоро несту нобуд кардем, чунон ки бо Сиҳӯн, подшоҳи Ҳешбӯн, амал карда будем: мардону занону кӯдакони ҳар шаҳрро несту нобуд кардем.
Вале ҳамаи чорпоён ва ғанимати он шаҳрҳоро барои худ тороҷ намудем.
Ва мо дар он вақт заминро аз дасти ду подшоҳи амӯриён, ки дар он тарафи Урдун буданд, аз дарёи Арнӯн то кӯҳи Ҳермӯн, –
Сидӯниён Ҳермӯнро Сирйӯн меноманд, ва амуриён онро Сенир меноманд, –
Ҳамаи шаҳрҳои даштрӯя ва тамоми Ҷилъод ва тамоми Бошонро то Салко ва Эдрей, ки шаҳрҳои мамлакати Уҷ дар Бошон буданд, гирифтем.
Зеро ки фақат Ӯҷ, подшоҳи Бошон, аз рафоиён боқӣ монда буд; инак, бистари марги ӯ, ки бистари оҳанин аст, дар Раббаи банӣ Аммӯн мебошад, ва мувофиқи араши одамӣ нӯҳ араш дарозӣ ва чор араш фарохӣ дорад.
Ва ин заминро дар он вақт соҳибӣ намудем; Арӯэр, ки назди дарёи Арнӯн аст, ва нисфи кӯҳистони Ҷилъод ва шаҳрҳояшро ба реубениён ва ҷодиён додам;
Ва бақияи Ҷилъод ва тамоми Бошонро, ки мамлакати Ӯҷ буд, ба нисфи сибти Менашше додам, яъне тамоми музофоти Арҷубро бо тамоми он Бошон, ки замини рафоиён ном дошт.
Ёир ибни Менашше тамоми музофоти Арҷубро то ҳудуди ҷашуриён ва маъхотиён гирифт, ва онҳоро, яъне деҳоти Бошонро, ба номи худаш деҳоти Ёир ном ниҳод, ки то имрӯз чунин аст.
Ва ба Мокир Ҷилъодро додам.
Ва ба реубениён ва ҷодиён аз Ҷилъод то дарёи Арнӯн, яъне то миёнаи дарё, ки сарҳад бошад, ва то дарёи Яббӯқ, ки сарҳади банӣ Аммӯн бошад, додам,
Ва саҳроро низ то Урдун, ки сарҳад бошад, аз Кинерет то баҳри саҳро, ки баҳри Намак бошад, дар домани Фисҷа ба тарафи шарқ.
Ва дар он вақт ба шумо фармуда, гуфтам: ́Парвардигор Худои шумо ин заминро ба шумо додааст, то ки онро соҳибӣ намоед; пас, ҳамаи ҷасурон мусаллаҳ гардида, пешопеши бародарони худ, банӣ Исроил гузаред;
Фақат занони шумо ва кӯдакони шумо ва чорвои шумо, – медонам, ки шумо чорвои зиёде доред, – дар шаҳрҳое ки ба шумо додаам, бимонанд,
То даме ки Парвардигор ба бародарони шумо, мисли шумо, оромӣ бибахшад, ва онҳо низ заминеро, ки Парвардигор Худои шумо ба онҳо дар он тарафи Урдун медиҳад, соҳибӣ намоянд, ва он гоҳ ҳар яке аз шумо ба мулки худ, ки ба шумо додаам, хоҳед баргашт́.
Ва ба Еҳушаъ дар он вақт фармуда, гуфтам: ́Ҳар он чиро, ки Парвардигор Худои шумо ба ин ду подшоҳ кардааст, чашмони ту дид; пас, Парвардигор ба ҳамаи мамлакатҳое ки ту аз онҳо мегузарӣ, чунин хоҳад кард.
Аз онҳо натарсед, зеро ки Парвардигор Худои шумо Худаш барои шумо ҷанг мекунад́.
Ва ман дар он вақт сӯи Парвардигор зорӣ намуда, гуфтам:
́Худовандо Парвардигоро! Ту ба нишон додани бузургии Худ ва дасти пурзӯри Худ ба бандаат шурӯъ намудаӣ, зеро кадом худост дар осмон ё дар замин, ки битавонад чизе мисли аъмол ва корнамоиҳои Ту ба амал оварад?
Лутфан, ба ман иҷозат бидеҳ, ки гузарам ва замини некӯро, ки дар он тарафи Урдун аст, ин кӯҳистони некӯ ва Лубнонро бубинам́.
Вале Парвардигор аз боиси шумо ба ман ғазаб намуда, маро иҷобат накард; ва Парвардигор ба ман гуфт: ́Бас кун! Дар ин хусус дигар сухане ба Ман нагӯй.
Ба қуллаи Фисҷа баро ва чашмонатро ба ҷониби ғарб ва шимол ва ҷануб ва шарқ баланд кун, ва бо чашмонат бубин, зеро ки ту аз ин Урдун нахоҳӣ гузашт.
Ва ба Еҳушаъ фармуда, ӯро пурзӯр устувор ва далер гардон, зеро ки ӯ пешопеши ин қавм гузашта, заминеро, ки ту хоҳӣ дид, барои соҳибии онҳо тақсим хоҳад кард́.
Ва мо дар дара, рӯ ба рӯи Байт-Фаӯр ист кардем».

Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible