Скрыть
6:3a
6:3
6:8
6:9
6:12
6:15
6:17
6:22
6:23
Церковнославянский (рус)
И сiя́ за́повѣди и оправда́нiя и суды́, ели́ка заповѣ́да Госпо́дь Бо́гъ ва́шъ научи́ти ва́съ твори́ти та́ко на земли́, въ ню́же вы́ вхо́дите та́мо, наслѣ́дити ю́:
да бо­ите́ся Го́спода Бо́га ва́­шего, храни́ти вся́ оправда́нiя Его́ и за́повѣди Его́, я́же а́зъ заповѣ́даю тебѣ́ дне́сь, ты́ и сы́нове тво­и́, и сы́ны сыно́въ тво­и́хъ, во вся́ дни́ живота́ тво­его́, да мно́ги дни́ пребу́дете.
И сiя́ оправда́нiя и суды́, ели́ка заповѣ́да Госпо́дь [Бо́гъ] сыно́мъ Изра́илевымъ въ пусты́ни, изше́дшымъ и́мъ изъ земли́ Еги́петскiя.
И послу́шай, Изра́илю, и снабди́ твори́ти, да бла́го ти́ бу́детъ, и да умно́житеся зѣло́, я́коже глаго́ла Госпо́дь Бо́гъ оте́цъ ва́шихъ, да́ти тебѣ́ зе́млю кипя́щую млеко́мъ и ме́домъ.
Слы́ши, Изра́илю: Госпо́дь Бо́гъ на́шъ Госпо́дь еди́нъ е́сть.
И воз­лю́биши Го́спода Бо́га тво­его́ от­ всего́ се́рдца тво­его́ и от­ всея́ души́ тво­ея́ и от­ всея́ си́лы тво­ея́.
И да бу́дутъ словеса́ сiя́, я́же А́зъ заповѣ́даю тебѣ́ дне́сь, въ се́рдцы тво­е́мъ и въ души́ тво­е́й,
и да нака́жеши и́ми сы́ны твоя́, и да воз­глаго́леши о ни́хъ сѣдя́й въ дому́ и иды́й путе́мъ, и лежа́ и востая́:
и навя́жеши я́ въ зна́менiе на ру́ку твою́, и да бу́дутъ непоколе́блема предъ очи́ма тво­и́ма:
и да напи́шете я́ на пра́зѣхъ хра́минъ ва́шихъ и вра́тъ ва́шихъ.
И бу́детъ егда́ введе́тъ тя́ Госпо́дь Бо́гъ тво́й въ зе́млю, е́юже кля́т­ся отце́мъ тво­и́мъ, Авраа́му и Исаа́ку и Иа́кову, да́ти тебѣ́ гра́ды вели́ки и добры́, и́хже не созда́лъ еси́,
до́мы по́лны вся́кихъ бла́гъ, и́хже не напо́лнилъ еси́, пото́ки иско́паны, и́хже не ископа́лъ еси́, виногра́ды и ма́слины, и́хже не насади́лъ еси́: и яды́й и насы́тився,
вонми́ себѣ́, да не разшири́т­ся се́рдце твое́, да не забу́деши Го́спода Бо́га тво­его́, изве́дшаго тебе́ изъ земли́ Еги́петскiя, от­ до́му рабо́ты.
Го́спода Бо́га тво­его́ да убо­и́шися, и Тому́ еди́ному послу́жиши, и къ Нему́ при­­лѣпи́шися, и и́менемъ Его́ клене́шися.
Да не хо́дите вслѣ́дъ бого́въ ины́хъ, бого́въ язы́ческихъ, и́же о́крестъ ва́съ:
я́ко Бо́гъ ревни́въ Госпо́дь Бо́гъ тво́й посредѣ́ тебе́: да не разгнѣ́вався я́ростiю Госпо́дь Бо́гъ тво́й на тя́, потреби́тъ тя́ от­ лица́ земли́.
Да не иску́сиши Го́спода Бо́га тво­его́, я́коже искуша́сте во Искуше́нiи.
Храня́ да сохрани́ши за́повѣди Го́спода Бо́га тво­его́, свидѣ́нiя Его́ и оправда́нiя Его́, ели́ка заповѣ́да тебѣ́:
и да сотвори́ши уго́дное и благо́е предъ Го́сподемъ Бо́гомъ тво­и́мъ, да бла́го бу́детъ тебѣ́, и вни́деши и наслѣ́диши зе́млю благу́ю, е́юже кля́т­ся Госпо́дь отце́мъ ва́шымъ,
от­гна́ти вся́ враги́ твоя́ от­ лица́ тво­его́, я́коже глаго́ла Госпо́дь.
И бу́детъ егда́ вопро́ситъ тя́ сы́нъ тво́й у́трѣ, глаго́ля: что́ су́ть свидѣ́нiя и оправда́нiя и суды́, ели́ка заповѣ́да Госпо́дь Бо́гъ на́шъ на́мъ?
И рече́ши сы́ну тво­ему́: раби́ бѣ́хомъ фарао́ну въ земли́ Еги́петстѣй, и изведе́ на́съ Госпо́дь Бо́гъ от­ту́ду руко́ю крѣ́пкою и мы́шцею высо́кою:
и даде́ Госпо́дь [Бо́гъ] зна́менiя и чудеса́ вели́ка и зла́ во Еги́птѣ на фарао́на и на до́мъ его́ и на си́лу его́ предъ на́ми,
и на́съ изведе́ Госпо́дь Бо́гъ на́шъ от­ту́ду, да введе́тъ на́съ да́ти на́мъ зе́млю сiю́, е́юже кля́т­ся Госпо́дь Бо́гъ на́шъ отце́мъ на́шымъ, да́ти ю́ на́мъ:
и заповѣ́да на́мъ Госпо́дь твори́ти вся́ оправда́нiя сiя́, боя́тися Го́спода Бо́га на́­шего, да бла́го бу́детъ на́мъ во вся́ дни́, да живе́мъ, я́коже и дне́сь,
и милосе́рдiе бу́детъ на́мъ, а́ще сохрани́мъ твори́ти вся́ за́повѣди зако́на сего́ предъ Го́сподемъ Бо́гомъ на́шимъ, я́коже заповѣ́да на́мъ.
Немецкий (GNB)
Ich sage euch jetzt die Gesetze und Rechtsbestimmungen, die der HERR, euer Gott, euch gegeben hat. Ihr sollt sie euch einprägen, damit ihr danach handelt, wenn ihr das Land in Besitz genommen habt, in das ihr jetzt hinüberzieht.
Nehmt den HERRN, euren Gott, ernst und befolgt stets seine Anweisungen, die ich euch heute sage, ihr und eure Kinder und die Kinder eurer Kinder. Tut es euer Leben lang, dann wird der HERR euch auch ein langes Leben schenken.
Höre nun seine Gebote, Volk Israel, und befolge sie, damit es dir gut geht und du ein großes Volk wirst in dem Land, das von Milch und Honig überfließt, so wie der HERR, der Gott eurer Vorfahren, euch das versprochen hat.
Höre, Israel! Der HERR ist unser Gott, der HERR und sonst keiner.
Darum liebt ihn von ganzem Herzen, mit ganzem Willen und mit aller Kraft.
Behaltet die Gebote im Gedächtnis, die ich euch heute verkünde!
Prägt sie euren Kindern ein und sagt sie euch immer wieder vor – zu Hause und auf Reisen, wenn ihr euch schlafen legt und wenn ihr erwacht.
Bindet sie euch zur ständigen Erinnerung an den Arm und auf die Stirn.
Schreibt sie auf die Türpfosten eurer Häuser und auf die Tore eurer Städte.
Der HERR, euer Gott, bringt euch jetzt in das Land, das er euch zum Besitz geben will, wie er das euren Vorfahren Abraham, Isaak und Jakob geschworen hat. Ihr werdet dort große und schöne Städte vorfinden, die ihr nicht selbst gebaut habt,
und Häuser voll von Besitz, den ihr nicht selbst erworben habt, Brunnen, die ihr nicht gegraben, und Weinberge und Olivenhaine, die ihr nicht angelegt habt. Wenn es euch dann gut geht und ihr euch satt essen könnt,
dann gebt Acht, dass ihr den HERRN nicht vergesst, der euch aus Ägypten herausgeführt hat, wo ihr Sklaven gewesen seid!
Nehmt den HERRN, euren Gott, ernst und gehorcht ihm! Schwört nur bei seinem Namen!
Lauft nicht hinter den Göttern her, die die Völker rings um euch verehren.
Der HERR, euer Gott, ist ein leidenschaftlich liebender Gott, der von euch ungeteilte Liebe erwartet; wenn ihr ihm nicht treu bleibt, fordert ihr seinen Zorn heraus und er wird euch ausrotten.
Stellt seine Geduld nicht auf die Probe, wie ihr es bei Massa getan habt.
Gehorcht seinen Befehlen, beachtet sorgfältig die Gebote und Weisungen, die er euch gegeben hat.
Tut das, was vor ihm recht und gut ist. Dann wird es euch gut gehen und ihr werdet das gute Land in Besitz nehmen, das der HERR euren Vorfahren versprochen hat.
Ihr werdet dann alle eure Feinde aus dem Land vertreiben, wie er es zugesagt hat.
Wenn eure Kinder später fragen, wozu all die Weisungen, Gebote und Rechtsbestimmungen gut sind, die ihr vom HERRN, eurem Gott, bekommen habt,
dann gebt ihnen zur Antwort:

»Als Sklaven mussten wir dem König von Ägypten dienen, doch der HERR befreite uns mit seinem starken Arm.

Wir haben mit eigenen Augen gesehen, wie er durch seine Staunen erregenden Wundertaten Verderben über den Pharao und seine Familie und über alle Ägypter brachte.
Uns aber hat er aus Ägypten herausgeführt und hierher gebracht, um uns das Land zu geben, das er unseren Vorfahren versprochen hatte.
Er hat uns befohlen, ihn, unseren Gott, ernst zu nehmen und alle diese Gebote zu befolgen, damit es uns gut geht und er uns am Leben erhalten kann, wie das heute tatsächlich der Fall ist.
Unser Tun findet beim HERRN Anerkennung, wenn wir alles genau befolgen, was er, unser Gott, uns befohlen hat.«
Арабский (Arabic Van Dyke)
«وَهذِهِ هِيَ الْوَصَايَا وَالْفَرَائِضُ وَالأَحْكَامُ الَّتِي أَمَرَ الرَّبُّ إِلهُكُمْ أَنْ أُعَلِّمَكُمْ لِتَعْمَلُوهَا فِي الأَرْضِ الَّتِي أَنْتُمْ عَابِرُونَ إِلَيْهَا لِتَمْتَلِكُوهَا،
لِكَيْ تَتَّقِيَ الرَّبَّ إِلهَكَ وَتَحْفَظَ جَمِيعَ فَرَائِضِهِ وَوَصَايَاهُ الَّتِي أَنَا أُوصِيكَ بِهَا، أَنْتَ وَابْنُكَ وَابْنُ ابْنِكَ كُلَّ أَيَّامِ حَيَاتِكَ، وَلِكَيْ تَطُولَ أَيَّامُكَ.
فَاسْمَعْ يَا إِسْرَائِيلُ وَاحْتَرِزْ لِتَعْمَلَ، لِكَيْ يَكُونَ لَكَ خَيْرٌ وَتَكْثُرَ جِدًّا، كَمَا كَلَّمَكَ الرَّبُّ إِلهُ آبَائِكَ فِي أَرْضٍ تَفِيضُ لَبَنًا وَعَسَلاً.
«اِسْمَعْ يَا إِسْرَائِيلُ: الرَّبُّ إِلهُنَا رَبٌّ وَاحِدٌ.
فَتُحِبُّ الرَّبَّ إِلهَكَ مِنْ كُلِّ قَلْبِكَ وَمِنْ كُلِّ نَفْسِكَ وَمِنْ كُلِّ قُوَّتِكَ.
وَلْتَكُنْ هذِهِ الْكَلِمَاتُ الَّتِي أَنَا أُوصِيكَ بِهَا الْيَوْمَ عَلَى قَلْبِكَ،
وَقُصَّهَا عَلَى أَوْلاَدِكَ، وَتَكَلَّمْ بِهَا حِينَ تَجْلِسُ فِي بَيْتِكَ، وَحِينَ تَمْشِي فِي الطَّرِيقِ، وَحِينَ تَنَامُ وَحِينَ تَقُومُ،
وَارْبُطْهَا عَلاَمَةً عَلَى يَدِكَ، وَلْتَكُنْ عَصَائِبَ بَيْنَ عَيْنَيْكَ،
وَاكْتُبْهَا عَلَى قَوَائِمِ أَبْوَابِ بَيْتِكَ وَعَلَى أَبْوَابِكَ.
«وَمَتَى أَتَى بِكَ الرَّبُّ إِلهُكَ إِلَى الأَرْضِ الَّتِي حَلَفَ لآبَائِكَ إِبْرَاهِيمَ وَإِسْحَاقَ وَيَعْقُوبَ أَنْ يُعْطِيَكَ، إِلَى مُدُنٍ عَظِيمَةٍ جَيِّدَةٍ لَمْ تَبْنِهَا،
وَبُيُوتٍ مَمْلُوءَةٍ كُلَّ خَيْرٍ لَمْ تَمْلأْهَا، وَأَبَآرٍ مَحْفُورَةٍ لَمْ تَحْفِرْهَا، وَكُرُومٍ وَزَيْتُونٍ لَمْ تَغْرِسْهَا، وَأَكَلْتَ وَشَبِعْتَ،
فَاحْتَرِزْ لِئَلاَّ تَنْسَى الرَّبَّ الَّذِي أَخْرَجَكَ مِنْ أَرْضِ مِصْرَ مِنْ بَيْتِ الْعُبُودِيَّةِ.
الرَّبَّ إِلهَكَ تَتَّقِي، وَإِيَّاهُ تَعْبُدُ، وَبِاسْمِهِ تَحْلِفُ.
لاَ تَسِيرُوا وَرَاءَ آلِهَةٍ أُخْرَى مِنْ آلِهَةِ الأُمَمِ الَّتِي حَوْلَكُمْ،
لأَنَّ الرَّبَّ إِلهَكُمْ إِلهٌ غَيُورٌ فِي وَسَطِكُمْ، لِئَلاَّ يَحْمَى غَضَبُ الرَّبِّ إِلهِكُمْ عَلَيْكُمْ فَيُبِيدَكُمْ عَنْ وَجْهِ الأَرْضِ.
لاَ تُجَرِّبُوا الرَّبَّ إِلهَكُمْ كَمَا جَرَّبْتُمُوهُ فِي مَسَّةَ.
احْفَظُوا وَصَايَا الرَّبِّ إِلهِكُمْ وَشَهَادَاتِهِ وَفَرَائِضِهِ الَّتِي أَوْصَاكُمْ بِهَا.
وَاعْمَلِ الصَّالِحَ وَالْحَسَنَ فِي عَيْنَيِ الرَّبِّ، لِكَيْ يَكُونَ لَكَ خَيْرٌ، وَتَدْخُلَ وَتَمْتَلِكَ الأَرْضَ الْجَيِّدَةَ الَّتِي حَلَفَ الرَّبُّ لآبَائِكَ
أَنْ يَنْفِيَ جَمِيعَ أَعْدَائِكَ مِنْ أَمَامِكَ. كَمَا تَكَلَّمَ الرَّبُّ.
«إِذَا سَأَلَكَ ابْنُكَ غَدًا قَائِلاً: مَا هِيَ الشَّهَادَاتُ وَالْفَرَائِضُ وَالأَحْكَامُ الَّتِي أَوْصَاكُمْ بِهَا الرَّبُّ إِلهُنَا؟
تَقُولُ لابْنِكَ: كُنَّا عَبِيدًا لِفِرْعَوْنَ فِي مِصْرَ، فَأَخْرَجَنَا الرَّبُّ مِنْ مِصْرَ بِيَدٍ شَدِيدَةٍ.
وَصَنَعَ الرَّبُّ آيَاتٍ وَعَجَائِبَ عَظِيمَةً وَرَدِيئَةً بِمِصْرَ، بِفِرْعَوْنَ وَجَمِيعِ بَيْتِهِ أَمَامَ أَعْيُنِنَا
وَأَخْرَجَنَا مِنْ هُنَاكَ لِكَيْ يَأْتِيَ بِنَا وَيُعْطِيَنَا الأَرْضَ الَّتِي حَلَفَ لآبَائِنَا.
فَأَمَرَنَا الرَّبُّ أَنْ نَعْمَلَ جَمِيعَ هذِهِ الْفَرَائِضَ وَنَتَّقِيَ الرَّبَّ إِلهَنَا، لِيَكُونَ لَنَا خَيْرٌ كُلَّ الأَيَّامِ، وَيَسْتَبْقِيَنَا كَمَا فِي هذَا الْيَوْمِ.
وَإِنَّهُ يَكُونُ لَنَا بِرٌّ إِذَا حَفِظْنَا جَمِيعَ هذِهِ الْوَصَايَا لِنَعْمَلَهَا أَمَامَ الرَّبِّ إِلهِنَا كَمَا أَوْصَانَا.
«Ва ин ин аст аҳком, фароиз ва дастуроте ки Парвардигор Худои шумо фармуд, ки ба шумо таълим диҳам, то онҳоро дар замине ки барои соҳибӣ кардани он ба он ҷо мегузаред, ба амал оваред,
То ки аз Парвардигор Худои худ тарсида, тамоми фароиз ва аҳкоми Ӯро, ки ман ба ту мефармоям, риоя намоӣ, – ту ва писарат ва писари писарат, дар тамоми айёми умрат, то ки айёми ту дароз шавад.
Пас, эй Исроил, бишнав ва саъю кӯшиш намо, ки онҳоро ба амал оварӣ, то ки барои ту некӯ бошад, ва шумо бисёр афзун шавед дар замине ки шир ва асал дар он ҷорист, чунон ки Парвардигор Худои падаронат ба ту гуфтааст.
Бишнав, эй Исроил! Парвардигор Худои мо Парвардигори ягона аст.
Ва ту Парвардигор Худои худро бо тамоми дили худ, ва бо тамоми ҷони худ, ва бо тамоми қуввати худ дӯст бидор.
Ва ин суханон, ки ман имрӯз ба ту мефармоям, бигзор бар дили ту бошад,
Ва онҳоро ба писаронат талқин бикун, ва ҳангоми нишастанат дар хонаи худ, ва ҳангоми роҳ рафтанат, хобиданат ва бархостанат дар бораи онҳо гуфтугӯ намо,
Ва онҳоро ҳамчун аломат бар дасти худ бибанд, ва онҳо ҳамчун нишона дар миёни чашмонат бошад,
Ва онҳоро бар паҳлудариҳои хонаи худ ва бар дарвозаҳои худ бинавис.
Ва ҳангоме ки Парвардигор Худоят туро ба замине дароварад, ки ба падаронат – ба Иброҳим, Исҳоқ ва Яъқуб – қасам хӯрдааст, ки онро ба ту бидиҳад, бо шаҳрҳои бузург ва хубе ки ту бино накардаӣ,
Ва бо хонаҳои пур аз ҳар неъмат, ки ту пур накардаӣ, ва бо ҳавзҳои дар санг кандашуда, ки ту накандаӣ, ва бо токҳо ва дарахтони зайтун, ки ту нашинондаӣ, ва ту аз меваи онҳо хӯрда сер хоҳӣ шуд, –
Он гоҳ эҳтиёт бош, мабодо Парвардигорро, ки туро аз замини Миср, аз хонаи ғуломӣ берун овард, фаромӯш кунӣ.
Аз Парвардигор Худои худ битарс, ва Ӯро парастиш намо, ва ба номи Ӯ қасам бихӯр.
Худоёни дигарро аз худоёни қавмҳое ки дар гирду пеши шумо мебошанд, пайравӣ накунед;
Зеро Парвардигор Худои ту, ки дар миёни туст, Худои рашкнок аст; мабодо ғазаби Парвардигор Худоят бар ту аланга занад, ва Ӯ туро аз рӯи замин нобуд кунад.
Парвардигор Худои худро наозмоед, чунон ки дар Массо озмудед.
Аҳкоми Парвардигор Худои худро, ва шаҳодот ва фароизи Ӯро, ки ба шумо фармудааст, боэҳтиёт риоя намоед.
Ва он чи дар назари Парвардигор дуруст ва некӯст, ба амал овар, то ки барои ту некӯ бошад, ва ту омада, он замини некӯро, ки Парвардигор дар бораи он ба падаронат қасам хӯрдааст, соҳибӣ намоӣ,
Ва ҳамаи душманонат аз пеши ту ба зудӣ бадар ронда шаванд, чунон ки Парвардигор гуфтааст.
Ва ҳангоме ки писарат дар оянда аз ту пурсида, гӯяд: ́Он шаҳодот ва фароиз ва аҳкоме ки Парвардигор Худои мо ба шумо фармудааст, чӣ маъно дорад?́ –
Пас, ба писарат бигӯ: ́Мо дар Миср ғуломони фиръавн будем, ва Парвардигор моро аз Миср бо дасти пурзӯр берун овард.
Ва Парвардигор аломот ва мӯъҷизоти азим ва марговар бар Миср, бар фиръавн ва тамоми аҳли хонаи вай, дар пеши назари мо зоҳир сохт.
Ва моро аз он ҷо берун овард, то ки моро оварда, заминеро, ки дар бораи он ба падарони мо қасам хӯрдааст, ба мо бидиҳад.
Ва Парвардигор ба мо фармуд, ки тамоми ин фароизро ба амал оварда, аз Парвардигор Худои худ битарсем, то ки тамоми айём барои мо некӯ бошад, ва Ӯ моро зинда нигоҳ дорад, чунон ки имрӯз воқеъ шудааст.
Ва ин барои мо адолат ҳисоб хоҳад ёфт, агар саъю кӯшиш намоем, ки тамоми ин аҳкомро ба ҳузури Парвардигор Худои худ ба амал оварем, чунон ки Ӯ ба мо фармудааст́».

Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible