Скрыть
1:4
1:5
1:6
1:9
1:10
1:11
1:12
1:13
1:14
1:15
1:18
Церковнославянский (рус)
Глаго́лы екклесiа́ста, сы́на дави́дова, царя́ Изра́илева во Иерусали́мѣ.
Суета́ су́ет­ст­вiй, рече́ екклесiа́стъ, суета́ су́ет­ст­вiй, вся́ческая суета́.
Ко́е изоби́лiе человѣ́ку во все́мъ трудѣ́ его́, и́мже труди́т­ся подъ со́лнцемъ?
Ро́дъ прехо́дитъ и ро́дъ при­­хо́дитъ, а земля́ во вѣ́къ сто­и́тъ.
И восхо́дитъ со́лнце и захо́дитъ со́лнце и въ мѣ́сто свое́ влече́т­ся, сiе́ воз­сiява́я та́мо.
И́детъ къ ю́гу и обхо́дитъ къ сѣ́веру, обхо́дитъ о́крестъ, и́детъ ду́хъ и на кру́ги своя́ обраща́ет­ся ду́хъ.
Вси́ пото́цы и́дутъ въ мо́ре, и мо́ре нѣ́сть насыща́емо: на мѣ́сто, а́може пото́цы и́дутъ, та́мо ті́и воз­враща́ют­ся ити́.
Вся́ словеса́ тру́дна, не воз­мо́жетъ му́жъ глаго́лати: и не насы́тит­ся о́ко зрѣ́ти, ни испо́лнит­ся у́хо слы́шанiя.
Что́ бы́ло, то́жде е́сть, е́же бу́детъ: и что́ бы́ло сотворе́ное, то́жде и́мать сотвори́тися:
и ничто́же но́во подъ со́лнцемъ. И́же воз­глаго́летъ и рече́тъ: се́, сiе́ но́во е́сть: уже́ бы́сть въ вѣ́цѣхъ бы́в­шихъ пре́жде на́съ.
Нѣ́сть па́мять пе́рвыхъ, и послѣ́днимъ бы́в­шымъ не бу́детъ и́хъ па́мять съ бу́дущими на послѣ́докъ.
А́зъ екклесiа́стъ бы́хъ ца́рь надъ Изра́илемъ во Иерусали́мѣ
и вда́хъ се́рдце мое́, е́же взыска́ти и разсмотри́ти въ му́дрости о всѣ́хъ быва́ющихъ подъ небесе́мъ: я́ко попече́нiе лука́во даде́ Бо́гъ сыно́мъ человѣ́ческимъ, е́же упраждня́тися въ не́мъ.
Ви́дѣхъ вся́ческая сотворе́нiя сотворе́н­ная подъ со́лнцемъ: и се́, вся́ су́ет­ст­во и про­изволе́нiе ду́ха.
Развраще́н­ное не мо́жетъ испра́витися, и лише́нiе не мо́жетъ изчи́слитися.
Глаго́лахъ а́зъ въ се́рдцы мо­е́мъ, е́же рещи́: се́, а́зъ воз­вели́чихся и умно́жихъ му́дрость па́че всѣ́хъ, и́же бы́ша пре́жде мене́ во Иерусали́мѣ,
и се́рдце мое́ вда́хъ, е́же вѣ́дѣти прему́дрость и ра́зумъ: и се́рдце мое́ ви́дѣ мно́гая, прему́дрость и ра́зумъ, при́тчи и хи́трость: уразумѣ́хъ а́зъ, я́ко и сiе́ е́сть про­изволе́нiе ду́ха:
я́ко во мно́же­ст­вѣ му́дрости мно́же­с­т­во ра́зума, и при­­ложи́вый ра́зумъ при­­ложи́тъ болѣ́знь.
Синодальный
1 «Суета сует, — всё суета»; 12 «предал я сердце мое тому, чтоб … испытать мудростию все что, делается под небом».
Слова Екклесиаста, сына Давидова, царя в Иерусалиме.
Суета сует, сказал Екклесиаст, суета сует, – всё суета!
Что пользы человеку от всех трудов его, которыми трудится он под солнцем?
Род проходит, и род приходит, а земля пребывает во веки.
Восходит солнце, и заходит солнце, и спешит к месту своему, где оно восходит.
Идет ветер к югу, и переходит к северу, кружится, кружится на ходу своем, и возвращается ветер на круги свои.
Все реки текут в море, но море не переполняется: к тому месту, откуда реки текут, они возвращаются, чтобы опять течь.
Все вещи – в труде: не может человек пересказать всего; не насытится око зрением, не наполнится ухо слушанием.
Что было, то и будет; и что делалось, то и будет делаться, и нет ничего нового под солнцем.
Бывает нечто, о чем говорят: «смотри, вот это новое»; но это было уже в веках, бывших прежде нас.
Нет памяти о прежнем; да и о том, что будет, не останется памяти у тех, которые будут после.
Я, Екклесиаст, был царем над Израилем в Иерусалиме;
и предал я сердце мое тому, чтобы исследовать и испытать мудростью все, что делается под небом: это тяжелое занятие дал Бог сынам человеческим, чтобы они упражнялись в нем.
Видел я все дела, какие делаются под солнцем, и вот, всё – суета и томление духа!
Кривое не может сделаться прямым, и чего нет, того нельзя считать.
Говорил я с сердцем моим так: вот, я возвеличился и приобрел мудрости больше всех, которые были прежде меня над Иерусалимом, и сердце мое видело много мудрости и знания.
И предал я сердце мое тому, чтобы познать мудрость и познать безумие и глупость: узнал, что и это – томление духа;
потому что во многой мудрости много печали; и кто умножает познания, умножает скорбь.
Сербский
Речи проповедника, сина Давидовог цара у Јерусалиму.
Таштина над таштинама, вели проповедник, таштина над таштинама, све је таштина.
Каква је корист човеку од свега труда његовог, којим се труди под сунцем?
Нараштај један одлази и други долази, а земља стоји увек.
Сунце излази и залази, и опет хити на место своје одакле излази.
Ветар иде на југ и обрће се, и у обртању свом враћа се.
Све реке теку у море, и море се не препуња; одакле теку реке, онамо се враћају да опет теку.
Све је мучно, да човек не може исказати; око се не може нагледати, нити се ухо може наслушати.
Шта је било то ће бити, шта се чинило то ће се чинити, и нема ништа ново под сунцем.
Има ли шта за шта би ко рекао: Види, то је ново? Већ је било за векова који су били пре нас.
Не помиње се шта је пре било; ни оно што ће после бити неће се помињати у оних који ће после настати.
Ја проповедник бејах цар над Израиљем у Јерусалиму.
И управих срце своје да тражим и разберем мудрошћу све што бива под небом; тај мучни посао даде Бог синовима људским да се муче око њега.
Видех све што бива под сунцем, и гле, све је таштина и мука духу.
Шта је криво не може се исправити, и недостаци не могу се избројати.
Ја рекох у срцу свом говорећи: Ево, ја постах велик, и претекох мудрошћу све који бише пре мене у Јерусалиму, и срце моје виде много мудрости и знања.
И управих срце своје да познам мудрост и да познам безумље и лудост; па дознах да је и то мука духу.
Јер где је много мудрости, много је бриге, и ко умножава знање умножава муку.
Parole di Qoèlet, figlio di Davide, re a Gerusalemme.
Vanità delle vanità, dice Qoèlet,
vanità delle vanità: tutto è vanità.
Quale guadagno viene all'uomo
per tutta la fatica con cui si affanna sotto il sole?
Una generazione se ne va e un'altra arriva,
ma la terra resta sempre la stessa.
Il sole sorge, il sole tramonta
e si affretta a tornare là dove rinasce.
Il vento va verso sud e piega verso nord.
Gira e va e sui suoi giri ritorna il vento.
Tutti i fiumi scorrono verso il mare,
eppure il mare non è mai pieno:
al luogo dove i fiumi scorrono,
continuano a scorrere.
Tutte le parole si esauriscono
e nessuno è in grado di esprimersi a fondo.
Non si sazia l'occhio di guardare
né l'orecchio è mai sazio di udire.
Quel che è stato sarà
e quel che si è fatto si rifarà;
non c'è niente di nuovo sotto il sole.
C'è forse qualcosa di cui si possa dire:
"Ecco, questa è una novità"?
Proprio questa è già avvenuta
nei secoli che ci hanno preceduto.
Nessun ricordo resta degli antichi,
ma neppure di coloro che saranno
si conserverà memoria
presso quelli che verranno in seguito.
Io, Qoèlet, fui re d'Israele a Gerusalemme.
Mi sono proposto di ricercare ed esplorare con saggezza tutto ciò che si fa sotto il cielo. Questa è un'occupazione gravosa che Dio ha dato agli uomini, perché vi si affatichino.
Ho visto tutte le opere che si fanno sotto il sole, ed ecco: tutto è vanità e un correre dietro al vento.
Ciò che è storto non si può raddrizzare
e quel che manca non si può contare.
Pensavo e dicevo fra me: "Ecco, io sono cresciuto e avanzato in sapienza più di quanti regnarono prima di me a Gerusalemme. La mia mente ha curato molto la sapienza e la scienza".
Ho deciso allora di conoscere la sapienza e la scienza, come anche la stoltezza e la follia, e ho capito che anche questo è un correre dietro al vento.
Infatti:
molta sapienza, molto affanno;
chi accresce il sapere aumenta il dolore.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible