Блаже́нна ты́, земле́, ея́же ца́рь тво́й сы́нъ свобо́дныхъ, и кня́зи твои́ во вре́мя ядя́тъ въ си́лѣ и не постыдя́тся.
Въ лѣ́ностехъ смири́тся стро́пъ, и въ пра́зднествѣ ру́къ прока́плетъ хра́мина.
Во смѣ́хъ творя́тъ хлѣ́бъ и вино́ и еле́й, е́же весели́тися живу́щымъ: и сребра́ со смире́нiемъ послу́шаютъ вся́ческая.
И въ со́вѣсти у́бо твое́й не клени́ царя́, и въ клѣ́ти ло́жницы твоея́ не клени́ бога́таго: я́ко пти́ца небе́сная донесе́тъ гла́съ тво́й, и имѣ́яй крилѣ́ возвѣсти́тъ сло́во твое́.
Мертвые мухи портят и делают зловонною благовонную масть мироварника: то же делает небольшая глупость уважаемого человека с его мудростью и честью.
Сердце мудрого – на правую сторону, а сердце глупого – на левую.
По какой бы дороге ни шел глупый, у него всегда недостает смысла, и всякому он выскажет, что он глуп.
Если гнев начальника вспыхнет на тебя, то не оставляй места твоего; потому что кротость покрывает и большие проступки.
Есть зло, которое видел я под солнцем, это – как бы погрешность, происходящая от властелина:
невежество поставляется на большой высоте, а богатые сидят низко.
Видел я рабов на конях, а князей ходящих, подобно рабам, пешком.
Кто копает яму, тот упадет в нее, и кто разрушает ограду, того ужалит змей.
Кто передвигает камни, тот может надсадить себя, и кто колет дрова, тот может подвергнуться опасности от них.
Если притупится топор, и если лезвие его не будет отточено, то надобно будет напрягать силы; мудрость умеет это исправить.
Если змей ужалит без заговаривания, то не лучше его и злоязычный.
Слова из уст мудрого – благодать, а уста глупого губят его же:
начало слов из уст его – глупость, а конец речи из уст его – безумие.
Глупый наговорит много, хотя человек не знает, что будет, и кто скажет ему, что будет после него?
Труд глупого утомляет его, потому что не знает даже дороги в город.
Горе тебе, земля, когда царь твой отрок, и когда князья твои едят рано!
Благо тебе, земля, когда царь у тебя из благородного рода, и князья твои едят вовремя, для подкрепления, а не для пресыщения!
От лености обвиснет потолок, и когда опустятся руки, то протечет дом.
Пиры устраиваются для удовольствия, и вино веселит жизнь; а за все отвечает серебро.
Даже и в мыслях твоих не злословь царя, и в спальной комнате твоей не злословь богатого; потому что птица небесная может перенести слово твое, и крылатая – пересказать речь твою.
Од мртвих мува усмрди се и поквари уље апотекарско, тако од мало лудости цена мудрости и слави.
Срце је мудром с десне стране, а лудом је с леве стране.
Безумник и кад иде путем, без разума је и казује свима да је безуман.
Ако се подигне на те гнев оног који влада, не остављај место своје, јер благост уклања велике грехе.
Има зло које видех под сунцем, као погрешка која долази од владаоца:
Лудост се посађује на највише место, и богати седе на ниском месту.
Видех слуге на коњима, а кнезови иду пешице, као слуге.
Ко јаму копа, у њу ће пасти, и ко разваљује ограду, ујешће га змија.
Ко одмиче камење, удариће се о њих, ко цепа дрва, није миран од њих.
Кад се затупи гвожђе и оштрице му се не наоштре, тада треба више снаге; али мудрост може боље поправити.
Ако уједе змија пре бајања, ништа неће помоћи бајач.
Речи из уста мудрог љупке су, а безумног прождиру усне његове.
Почетак је речима уста његових лудост, а свршетак говору његовом зло безумље.
Јер луди много говори, а човек не зна шта ће бити; и ко ће му казати шта ће после њега бити?
Луде мори труд њихов, јер не знају ни у град отићи.
Тешко теби, земљо, кад ти је цар дете и кнезови твоји рано једу!
Благо теби, земљо, кад ти је цар племенит и кнезови твоји једу на време да се поткрепе, а не да се опију.
С лењости угибље се кров и с немарних руку прокапљује кућа.
Ради весеља готове се гозбе, и вино весели живе, а новци врше све.
Ни у мисли својој не псуј цара, ни у клети, у којој спаваш, не псуј богатог, јер птица небеска однеће глас и шта крила има доказаће реч.
