Ве́тхий Заве́т:
Быт.
Исх.
Лев.
Чис.
Втор.
Нав.
Суд.
Руф.
1Цар.
2Цар.
3Цар.
4Цар.
1Пар.
2Пар.
1Езд.
Неем.
2Езд.
Тов.
Иудиф.
Есф.
Иов.
Пс.
Прит.
Еккл.
Песн.
Прем.
Сир.
Ис.
Иер.
Плч.
ПослИер.
Вар.
Иез.
Дан.
Ос.
Иоил.
Ам.
Авд.
Ион.
Мих.
Наум.
Авв.
Соф.
Аг.
Зах.
Мал.
1Мак.
2Мак.
3Мак.
3Езд.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Скрыть
11:3
11:4
11:7
11:10
Посли́ хлѣ́бъ тво́й на лице́ воды́, я́ко во мно́жествѣ дні́й обря́щеши его́.
Да́ждь ча́сть седми́мъ и осми́мъ, я́ко не вѣ́си, что́ бу́детъ лука́во на земли́.
А́ще испо́лнятся о́блацы дождя́, на зе́млю излива́ютъ: и а́ще паде́тъ дре́во на ю́гъ, и а́ще на сѣ́веръ, на мѣ́стѣ, идѣ́же паде́тъ дре́во, та́мо бу́детъ.
Блюды́й вѣ́тра не сѣ́етъ, и сматря́яй во о́блацѣхъ не по́жнетъ.
Въ ни́хже нѣ́сть вѣ́дый, кі́и пу́ть ду́ха, я́коже ко́сти во чре́вѣ ражда́ющiя: та́ко не уразумѣ́еши дѣ́лъ Бо́жiихъ, ели́ка сотвори́тъ вся́ческая.
Въ зау́трiи сѣ́й сѣ́мя твое́, и въ ве́черъ да не оставля́етъ рука́ твоя́: я́ко не вѣ́си, ко́е произы́детъ сiе́ или́ о́но, и а́ще обоя́ вку́пѣ блага́я.
И сла́дко свѣ́тъ, и бла́го очи́ма зрѣ́ти со́лнце:
я́ко а́ще и мно́га лѣ́та поживе́тъ человѣ́къ, и о всѣ́хъ си́хъ возвесели́тся, и помяне́тъ дни́ тмы́, я́ко мно́зи бу́дутъ: все́ гряду́щее суета́.
Весели́ся, ю́ноше, во ю́ности твое́й, и да ублажи́тъ тя́ се́рдце твое́ во дне́хъ ю́ности твоея́, и ходи́ въ путе́хъ се́рдца твоего́ непоро́ченъ и не въ видѣ́нiи о́чiю твое́ю: и разумѣ́й, я́ко о всѣ́хъ си́хъ приведе́тъ тя́ Бо́гъ на су́дъ:
и отста́ви я́рость от се́рдца твоего́, и отри́ни лука́вство от пло́ти твоея́: я́ко ю́ность и безу́мiе суета́.
1 «Не можешь знать дело Бога»; 7 «Веселись, юноша, в юности твоей … только знай, что … Бог приведет тебя на суд».
Отпускай хлеб твой по водам, потому что по прошествии многих дней опять найдешь его.
Давай часть семи и даже восьми, потому что не знаешь, какая беда будет на земле.
Когда облака будут полны, то они прольют на землю дождь; и если упадет дерево на юг или на север, то оно там и останется, куда упадет.
Кто наблюдает ветер, тому не сеять; и кто смотрит на облака, тому не жать.
Как ты не знаешь путей ветра и того, как образуются кости во чреве беременной, так не можешь знать дело Бога, Который делает все.
Утром сей семя твое, и вечером не давай отдыха руке твоей, потому что ты не знаешь, то или другое будет удачнее, или то и другое равно хорошо будет.
Сладок свет, и приятно для глаз видеть солнце.
Если человек проживет и много лет, то пусть веселится он в продолжение всех их, и пусть помнит о днях темных, которых будет много: все, что будет, – суета!
Веселись, юноша, в юности твоей, и да вкушает сердце твое радости во дни юности твоей, и ходи по путям сердца твоего и по видению очей твоих; только знай, что за все это Бог приведет тебя на суд.
И удаляй печаль от сердца твоего, и уклоняй злое от тела твоего, потому что детство и юность – суета.
Jette ton pain sur la face des eaux, car avec le temps tu le retrouveras;
donnes-en une part à sept et même à huit, car tu ne sais pas quel malheur peut arriver sur la terre.
Quand les nuages sont pleins de pluie, ils la répandent sur la terre; et si un arbre tombe, au midi ou au nord, il reste à la place où il est tombé.
Celui qui observe le vent ne sèmera point, et celui qui regarde les nuages ne moissonnera point.
Comme tu ne sais pas quel est le chemin du vent, ni comment se forment les os dans le ventre de la femme enceinte, tu ne connais pas non plus l'oeuvre de Dieu qui fait tout.
Dès le matin sème ta semence, et le soir ne laisse pas reposer ta main; car tu ne sais point ce qui réussira, ceci ou cela, ou si l'un et l'autre sont également bons.
La lumière est douce, et il est agréable aux yeux de voir le soleil.
Si donc un homme vit beaucoup d'années, qu'il se réjouisse pendant toutes ces années, et qu'il pense aux jours de ténèbres qui seront nombreux; tout ce qui arrivera est vanité.
Jeune homme, réjouis-toi dans ta jeunesse, livre ton coeur à la joie pendant les jours de ta jeunesse, marche dans les voies de ton coeur et selon les regards de tes yeux; mais sache que pour tout cela Dieu t'appellera en jugement.
Bannis de ton coeur le chagrin, et éloigne le mal de ton corps; car la jeunesse et l'aurore sont vanité.
Украинский (Огієнко)
Языки
- Добавить язык
- Церковнослав. (рус)
- Церковнослав. (цс)
- Рус. (Синодальный)
- Рус. (Синод. с ударе́-ми)
- Рус. (Юнгеров)
- Arab (AVD)
- Azerbaijani
- Armenian
- Bulgarian
- Chinese (simpl.)
- Croatian (S&D)
- English (NKJV)
- English (NRSV)
- English (KJV)
- Estonian
- Finnish (1992)
- French (LSG)
- Georgian
- German (MLU, 1912)
- German (GNB)
- Greek (Koine)
- Greek (TGV)
- Hebrew
- Italian
- Kyrgyz
- Latin (Nova Vulgata)
- Romanian
- Polish
- Portuguese
- Serbian (synod.)
- Serbian
- Spanish (RVR 1995)
- Swedish (Folkbibeln)
- Tajik
- Ukrainian (Homenko)
- Ukrainian (Ogienko)
Хліб свій пускай по воді, бо по багатьох днях знов знайдеш його.
Давай частку на сім чи й на вісім, бо не знаєш, яке буде зло на землі.
Коли переповняться хмари дощем, то виллють на землю його.
А коли деревина на південь впаде чи на північ, залишиться на місці, куди деревина впаде.
А коли деревина на південь впаде чи на північ, залишиться на місці, куди деревина впаде.
Хто вважає на вітер, не буде той сіяти, а хто споглядає на хмари, не буде той жати.
Як не відаєш ти, яка то путь вітру, як кості зростають в утробі вагітної, так не відаєш ти чину Бога, що робить усе.
Сій ранком насіння своє, та й під вечір хай не спочиває рука твоя, не знаєш бо ти, котре вийде на краще тобі, оце чи оте, чи обоє однаково добрі.
І світло солодке, і добре очам сонце бачити,
і коли б людина жила й довгі роки, хай за всіх їх вона тішиться, і хай пам́ятає дні темряви, бо їх буде багато, усе, що надійде, марнота!
Тішся, юначе, своїм молодецтвом, а серце твоє нехай буде веселе за днів молодощів твоїх!
І ходи ти дорогами серця свого й видінням очей своїх, але знай, що за все це впровадить тебе Бог до суду!
І ходи ти дорогами серця свого й видінням очей своїх, але знай, що за все це впровадить тебе Бог до суду!
Тому жени смуток від серця свого, і віддаляй зле від тіла твого, бо й дитинство, і рання життєва зоря то марнота!