Скрыть
3:2
3:3
3:5
3:6
3:8
3:9
3:10
3:16
3:18
3:21
Церковнославянский (рус)
Всѣ́мъ вре́мя и вре́мя вся́цѣй ве́щи подъ небесе́мъ:
вре́мя ражда́ти и вре́мя умира́ти, вре́мя сади́ти и вре́мя исторга́ти сажде́ное,
вре́мя убива́ти и вре́мя цѣли́ти, вре́мя разруша́ти и вре́мя созида́ти,
вре́мя пла́кати и вре́мя смѣя́тися, вре́мя рыда́ти и вре́мя ликова́ти,
вре́мя размета́ти ка́менiе и вре́мя собира́ти ка́менiе, вре́мя обыма́ти и вре́мя удаля́тися от­ обыма́нiя,
вре́мя иска́ти и вре́мя погубля́ти, вре́мя храни́ти и вре́мя от­рѣ́яти,
вре́мя раздра́ти и вре́мя сши́ти, вре́мя молча́ти и вре́мя глаго́лати,
вре́мя люби́ти и вре́мя ненави́дѣти, вре́мя бра́ни и вре́мя ми́ра.
Ко́е изоби́лiе творя́щаго, въ ни́хже са́мъ труди́т­ся?
Ви́дѣхъ попече́нiе вся́ческое, е́же даде́ Бо́гъ сыно́мъ человѣ́ческимъ, е́же пещи́ся въ не́мъ.
Вся́ческая, я́же сотвори́, добра́ [су́ть] во вре́мя свое́, и́бо вся́кiй вѣ́къ да́лъ е́сть въ се́рдце и́хъ, я́ко да не обря́щетъ человѣ́къ сотворе́нiя, е́же сотвори́ Бо́гъ от­ нача́ла и да́же до конца́.
Уразумѣ́хъ, я́ко нѣ́сть бла́го въ ни́хъ, но то́кмо е́же весели́тися и е́же твори́ти бла́го въ животѣ́ сво­е́мъ:
и́бо вся́къ человѣ́къ, и́же я́стъ и пiе́тъ и ви́дитъ благо́е во все́мъ трудѣ́ сво­е́мъ, сiе́ дая́нiе Бо́жiе е́сть.
Разумѣ́хъ, я́ко вся́, ели́ка сотвори́ Бо́гъ, сiя́ бу́дутъ во вѣ́къ: къ тѣ́мъ нѣ́сть при­­ложи́ти и от­ тѣ́хъ нѣ́сть отъ­я́ти, и Бо́гъ сотвори́, да убоя́т­ся от­ лица́ его́:
бы́в­шее уже́ е́сть, и ели́ка и́мутъ бы́ти, уже́ бы́ша, и Бо́гъ взы́щетъ гони́маго.
И еще́ ви́дѣхъ подъ со́лнцемъ мѣ́сто суда́, та́мо нечести́вый, и мѣ́сто пра́веднаго, та́мо благо­чести́вый.
И рѣ́хъ а́зъ въ се́рдцы мо­е́мъ: пра́веднаго и нечести́ваго су́дитъ Бо́гъ: я́ко вре́мя вся́цѣй ве́щи и на вся́цѣмъ сотворе́нiи та́мо.
Рѣ́хъ а́зъ въ се́рдцы мо­е́мъ о глаго́ланiи сыно́въ человѣ́ческихъ, я́ко разсу́дитъ и́хъ Бо́гъ: и е́же показа́ти, я́ко сі́и ско́ти су́ть:
и́бо и тѣ́мъ я́коже слу́чай сыно́въ человѣ́ческихъ и слу́чай ско́тскiй, слу́чай еди́нъ и́мъ: я́коже сме́рть того́, та́ко и сме́рть сего́, и ду́хъ еди́нъ во всѣ́хъ: и что́ изли́шше и́мать человѣ́къ па́че скота́? ничто́же: я́ко вся́ческая суета́.
Вся́ и́дутъ во еди́но мѣ́сто: вся́ бы́ша от­ пе́рсти и вся́ въ пе́рсть воз­враща́ют­ся.
И кто́ вѣ́сть ду́хъ сыно́въ человѣ́ческихъ, а́ще то́й восхо́дитъ горѣ́? и ду́хъ ско́тскiй, а́ще низхо́дитъ то́й до́лу въ зе́млю?
И ви́дѣхъ, я́ко нѣ́сть бла́го, но то́кмо е́же воз­весели́т­ся человѣ́къ въ творе́нiихъ сво­и́хъ, я́ко сiя́ ча́сть его́: поне́же кто́ при­­веде́тъ его́ ви́дѣти то́, е́же бу́детъ по не́мъ?
Французский (LSG)
Il y a un temps pour tout, un temps pour toute chose sous les cieux:
un temps pour naître, et un temps pour mourir; un temps pour planter, et un temps pour arracher ce qui a été planté;
un temps pour tuer, et un temps pour guérir; un temps pour abattre, et un temps pour bâtir;
un temps pour pleurer, et un temps pour rire; un temps pour se lamenter, et un temps pour danser;
un temps pour lancer des pierres, et un temps pour ramasser des pierres; un temps pour embrasser, et un temps pour s'éloigner des embrassements;
un temps pour chercher, et un temps pour perdre; un temps pour garder, et un temps pour jeter;
un temps pour déchirer, et un temps pour coudre; un temps pour se taire, et un temps pour parler;
un temps pour aimer, et un temps pour haïr; un temps pour la guerre, et un temps pour la paix.
Quel avantage celui qui travaille retire-t-il de sa peine?
J'ai vu à quelle occupation Dieu soumet les fils de l'homme.
Il fait toute chose bonne en son temps; même il a mis dans leur coeur la pensée de l'éternité, bien que l'homme ne puisse pas saisir l'oeuvre que Dieu fait, du commencement jusqu'à la fin.
J'ai reconnu qu'il n'y a de bonheur pour eux qu'à se réjouir et à se donner du bien-être pendant leur vie;
mais que, si un homme mange et boit et jouit du bien-être au milieu de tout son travail, c'est là un don de Dieu.
J'ai reconnu que tout ce que Dieu fait durera toujours, qu'il n'y a rien à y ajouter et rien à en retrancher, et que Dieu agit ainsi afin qu'on le craigne.
Ce qui est a déjà été, et ce qui sera a déjà été, et Dieu ramène ce qui est passé.
J'ai encore vu sous le soleil qu'au lieu établi pour juger il y a de la méchanceté, et qu'au lieu établi pour la justice il y a de la méchanceté.
J'ai dit en mon coeur: Dieu jugera le juste et le méchant; car il y a là un temps pour toute chose et pour toute oeuvre.
J'ai dit en mon coeur, au sujet des fils de l'homme, que Dieu les éprouverait, et qu'eux-mêmes verraient qu'ils ne sont que des bêtes.
Car le sort des fils de l'homme et celui de la bête sont pour eux un même sort; comme meurt l'un, ainsi meurt l'autre, ils ont tous un même souffle, et la supériorité de l'homme sur la bête est nulle; car tout est vanité.
Tout va dans un même lieu; tout a été fait de la poussière, et tout retourne à la poussière.
Qui sait si le souffle des fils de l'homme monte en haut, et si le souffle de la bête descend en bas dans la terre?
Et j'ai vu qu'il n'y a rien de mieux pour l'homme que de se réjouir de ses oeuvres: c'est là sa part. Car qui le fera jouir de ce qui sera après lui?
БАРОИ ҳар чиз замоне ҳаст, ва барои ҳар кор дар таҳти осмон вақте ҳаст:
Вақте барои таваллуд шудан, ва вақте барои мурдан; вақте барои дарахт шинондан, ва вақте барои решакан кардани он чи шинонда шудааст.
Вақте барои куштан, ва вақте барои шифо додан; вақте барои хароб кардан, ва вақте барои бино кардан.
Вақте барои гиристан, ва вақте барои хандидан; вақте барои мотам гирифтан, ва вақте барои рақсидан.
Вақте барои партофтани сангҳо, ва вақте барои ҷамъ кардани сангҳо; вақте барои оғӯшкашӣ, ва вақте барои дурӣ аз оғӯш.
Вақте барои пайдо кардан, ва вақте барои гум кардан; вақте барои нигоҳ доштан, ва вақте барои партофтан.
Вақте барои даррондан, ва вақте барои дӯхтан; вақте барои хомӯш мондан, ва вақте барои сухан рондан.
Вақте барои дӯст доштан, ва вақте барои нафрат кардан; вақте барои ҷанг, ва вақте барои сулҳ.
Пас, чӣ суд аст барои коркун аз меҳнате ки мекунад?
Бореро, ки Худо насиби банӣ одам кардааст, то ки онро бардоранд, дидам.
Ҳама чизро Ӯ дар вақташ ба хубӣ ба вуҷуд овардааст; ҳамчунин фикри абадиятро дар дили одамизод ҷо додааст, ба тавре ки онҳо кореро, ки Худо кардааст, аз ибтидо ва то интиҳо наметавонанд дарёбанд.
Донистам, ки барои онҳо чизе хубтар аз ин нест, ки айшу тараб намоянд ва дар ҳаёти худ некӣ кунанд.
Ва агар ҳар одам бихӯрад ва бинӯшад ва аз ҳар меҳнати худ некӣ бинад, – ин низ атои Худост.
Донистам, ки ҳар он чи Худо кардааст, то абад хоҳад монд; чизе бар он илова намудан ва аз он кам кардан мумкин нест; ва Худо чунин кардааст, то ки аз Ӯ битарсанд.
Он чи ҳаст, аз қадим аст, ва он чи хоҳад шуд, пештар низ буд; ва Худо гузаштаро толиб аст.
Ва боз дар таҳти офтоб макони довариро дидам, ки он ҷо шарорат аст, ва макони адолатро, ки он ҷо ноинсофист.
Ман дар дили худ гуфтам: «Одил ва шарирро Худо доварӣ хоҳад кард, зеро ки барои ҳар чиз ва барои ҳар кор дар он ҷо вақте ҳаст».
Ман дар дили худ дар ҳаққи банӣ одам гуфтам, ки Худо ба онҳо имтиҳоне дод, то бубинанд, ки онҳо ба худии худ мисли чорпоёнанд,
Зеро ки воқеаи банӣ одам мисли воқеаи чорпоён аст – барои онҳо айни як воқеа аст: чунон ки инҳо мемиранд, онҳо низ мемиранд, ва барои ҳама айни як рӯҳ аст, ва одамизод аз чорпоён бартарӣ надорад; дар асл ҳама ҳеҷу пуч аст!
Ҳама ба як ҷо меравад: ҳама аз хок аст, ва ҳама ба хок бармегардад.
Кист, ки бидонад, ки оё рӯҳи банӣ одам ба боло сууд мекунад, ва рӯҳи чорпоён ба поён, ба сӯи замин нозил мешавад?
Ва дидам, ки чизе хубтар аз ин нест, ки одамизод бо аъмоли худ айшу тараб намояд, чунки ин насибаи ӯст; зеро кист, ки ӯро гардонда оварад барои дидани он чи баъд аз сари ӯ воқеъ хоҳад шуд?

Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible