Скрыть
3:2
3:3
3:5
3:6
3:8
3:9
3:10
3:16
3:18
3:21
Церковнославянский (рус)
Всѣ́мъ вре́мя и вре́мя вся́цѣй ве́щи подъ небесе́мъ:
вре́мя ражда́ти и вре́мя умира́ти, вре́мя сади́ти и вре́мя исторга́ти сажде́ное,
вре́мя убива́ти и вре́мя цѣли́ти, вре́мя разруша́ти и вре́мя созида́ти,
вре́мя пла́кати и вре́мя смѣя́тися, вре́мя рыда́ти и вре́мя ликова́ти,
вре́мя размета́ти ка́менiе и вре́мя собира́ти ка́менiе, вре́мя обыма́ти и вре́мя удаля́тися от­ обыма́нiя,
вре́мя иска́ти и вре́мя погубля́ти, вре́мя храни́ти и вре́мя от­рѣ́яти,
вре́мя раздра́ти и вре́мя сши́ти, вре́мя молча́ти и вре́мя глаго́лати,
вре́мя люби́ти и вре́мя ненави́дѣти, вре́мя бра́ни и вре́мя ми́ра.
Ко́е изоби́лiе творя́щаго, въ ни́хже са́мъ труди́т­ся?
Ви́дѣхъ попече́нiе вся́ческое, е́же даде́ Бо́гъ сыно́мъ человѣ́ческимъ, е́же пещи́ся въ не́мъ.
Вся́ческая, я́же сотвори́, добра́ [су́ть] во вре́мя свое́, и́бо вся́кiй вѣ́къ да́лъ е́сть въ се́рдце и́хъ, я́ко да не обря́щетъ человѣ́къ сотворе́нiя, е́же сотвори́ Бо́гъ от­ нача́ла и да́же до конца́.
Уразумѣ́хъ, я́ко нѣ́сть бла́го въ ни́хъ, но то́кмо е́же весели́тися и е́же твори́ти бла́го въ животѣ́ сво­е́мъ:
и́бо вся́къ человѣ́къ, и́же я́стъ и пiе́тъ и ви́дитъ благо́е во все́мъ трудѣ́ сво­е́мъ, сiе́ дая́нiе Бо́жiе е́сть.
Разумѣ́хъ, я́ко вся́, ели́ка сотвори́ Бо́гъ, сiя́ бу́дутъ во вѣ́къ: къ тѣ́мъ нѣ́сть при­­ложи́ти и от­ тѣ́хъ нѣ́сть отъ­я́ти, и Бо́гъ сотвори́, да убоя́т­ся от­ лица́ его́:
бы́в­шее уже́ е́сть, и ели́ка и́мутъ бы́ти, уже́ бы́ша, и Бо́гъ взы́щетъ гони́маго.
И еще́ ви́дѣхъ подъ со́лнцемъ мѣ́сто суда́, та́мо нечести́вый, и мѣ́сто пра́веднаго, та́мо благо­чести́вый.
И рѣ́хъ а́зъ въ се́рдцы мо­е́мъ: пра́веднаго и нечести́ваго су́дитъ Бо́гъ: я́ко вре́мя вся́цѣй ве́щи и на вся́цѣмъ сотворе́нiи та́мо.
Рѣ́хъ а́зъ въ се́рдцы мо­е́мъ о глаго́ланiи сыно́въ человѣ́ческихъ, я́ко разсу́дитъ и́хъ Бо́гъ: и е́же показа́ти, я́ко сі́и ско́ти су́ть:
и́бо и тѣ́мъ я́коже слу́чай сыно́въ человѣ́ческихъ и слу́чай ско́тскiй, слу́чай еди́нъ и́мъ: я́коже сме́рть того́, та́ко и сме́рть сего́, и ду́хъ еди́нъ во всѣ́хъ: и что́ изли́шше и́мать человѣ́къ па́че скота́? ничто́же: я́ко вся́ческая суета́.
Вся́ и́дутъ во еди́но мѣ́сто: вся́ бы́ша от­ пе́рсти и вся́ въ пе́рсть воз­враща́ют­ся.
И кто́ вѣ́сть ду́хъ сыно́въ человѣ́ческихъ, а́ще то́й восхо́дитъ горѣ́? и ду́хъ ско́тскiй, а́ще низхо́дитъ то́й до́лу въ зе́млю?
И ви́дѣхъ, я́ко нѣ́сть бла́го, но то́кмо е́же воз­весели́т­ся человѣ́къ въ творе́нiихъ сво­и́хъ, я́ко сiя́ ча́сть его́: поне́же кто́ при­­веде́тъ его́ ви́дѣти то́, е́же бу́детъ по не́мъ?
Синодальный
1 «Время всякой вещи»; 9 «всё … прекрасно в свое время»; 12 «что было, то и теперь есть, и что будет, то уже было»; 16 так как умирают и люди и животные, то «нет ничего лучше, как наслаждаться человеку делами своими».
Всему свое время, и время всякой вещи под небом:
время рождаться, и время умирать; время насаждать, и время вырывать посаженное;
время убивать, и время врачевать; время разрушать, и время строить;
время плакать, и время смеяться; время сетовать, и время плясать;
время разбрасывать камни, и время собирать камни; время обнимать, и время уклоняться от объятий;
время искать, и время терять; время сберегать, и время бросать;
время раздирать, и время сшивать; время молчать, и время говорить;
время любить, и время ненавидеть; время войне, и время миру.
Что пользы работающему от того, над чем он трудится?
Видел я эту заботу, которую дал Бог сынам человеческим, чтобы они упражнялись в том.
Всё соделал Он прекрасным в свое время, и вложил мир в сердце их, хотя человек не может постигнуть дел, которые Бог делает, от начала до конца.
Познал я, что нет для них ничего лучшего, как веселиться и делать доброе в жизни своей.
И если какой человек ест и пьет, и видит доброе во всяком труде своем, то это – дар Божий.
Познал я, что всё, что делает Бог, пребывает вовек: к тому нечего прибавлять и от того нечего убавить, – и Бог делает так, чтобы благоговели пред лицем Его.
Что было, то и теперь есть, и что будет, то уже было, – и Бог воззовет прошедшее.
Еще видел я под солнцем: место суда, а там беззаконие; место правды, а там неправда.
И сказал я в сердце своем: «праведного и нечестивого будет судить Бог; потому что время для всякой вещи и суд над всяким делом там».
Сказал я в сердце своем о сынах человеческих, чтобы испытал их Бог, и чтобы они видели, что они сами по себе животные;
потому что участь сынов человеческих и участь животных – участь одна: как те умирают, так умирают и эти, и одно дыхание у всех, и нет у человека преимущества перед скотом, потому что всё – суета!
Все идет в одно место: все произошло из праха и все возвратится в прах.
Кто знает: дух сынов человеческих восходит ли вверх, и дух животных сходит ли вниз, в землю?
Итак увидел я, что нет ничего лучше, как наслаждаться человеку делами своими: потому что это – доля его; ибо кто приведет его посмотреть на то, что будет после него?
Итальянский
Tutto ha il suo momento, e ogni evento ha il suo tempo sotto il cielo.
C'è un tempo per nascere e un tempo per morire,
un tempo per piantare e un tempo per sradicare quel che si è piantato.
Un tempo per uccidere e un tempo per curare,
un tempo per demolire e un tempo per costruire.
Un tempo per piangere e un tempo per ridere,
un tempo per fare lutto e un tempo per danzare.
Un tempo per gettare sassi e un tempo per raccoglierli,
un tempo per abbracciare e un tempo per astenersi dagli abbracci.
Un tempo per cercare e un tempo per perdere,
un tempo per conservare e un tempo per buttar via.
Un tempo per strappare e un tempo per cucire,
un tempo per tacere e un tempo per parlare.
Un tempo per amare e un tempo per odiare,
un tempo per la guerra e un tempo per la pace.
Che guadagno ha chi si dà da fare con fatica?
Ho considerato l'occupazione che Dio ha dato agli uomini perché vi si affatichino.
Egli ha fatto bella ogni cosa a suo tempo; inoltre ha posto nel loro cuore la durata dei tempi, senza però che gli uomini possano trovare la ragione di ciò che Dio compie dal principio alla fine.
Ho capito che per essi non c'è nulla di meglio che godere e procurarsi felicità durante la loro vita;
e che un uomo mangi, beva e goda del suo lavoro, anche questo è dono di Dio.
Riconosco che qualsiasi cosa Dio fa, dura per sempre; non c'è nulla da aggiungere, nulla da togliere. Dio agisce così perché lo si tema.
Quello che accade, già è stato; quello che sarà, già è avvenuto. Solo Dio può cercare ciò che ormai è scomparso.
Ma ho anche notato che sotto il sole al posto del diritto c'è l'iniquità e al posto della giustizia c'è l'iniquità.
Ho pensato dentro di me: "Il giusto e il malvagio Dio li giudicherà, perché c'è un tempo per ogni cosa e per ogni azione".
Poi, riguardo ai figli dell'uomo, mi sono detto che Dio vuole metterli alla prova e mostrare che essi di per sé sono bestie.
Infatti la sorte degli uomini e quella delle bestie è la stessa: come muoiono queste, così muoiono quelli; c'è un solo soffio vitale per tutti. L'uomo non ha alcun vantaggio sulle bestie, perché tutto è vanità.
Tutti sono diretti verso il medesimo luogo:
tutto è venuto dalla polvere
e nella polvere tutto ritorna.
Chi sa se il soffio vitale dell'uomo sale in alto, mentre quello della bestia scende in basso, nella terra?
Mi sono accorto che nulla c'è di meglio per l'uomo che godere delle sue opere, perché questa è la parte che gli spetta; e chi potrà condurlo a vedere ciò che accadrà dopo di lui?
Свему има време, и сваком послу под небом има време.
Има време кад се рађа, и време кад се умире; време кад се сади, и време кад се чупа посађено;
Време кад се убија, и време кад се исцељује; време кад се разваљује, и време кад се гради.
Време плачу и време смеху; време ридању и време игрању;
Време кад се размеће камење, и време кад се скупља камење; време кад се грли, и време кад се оставља грљење;
Време кад се тече, и време кад се губи; време кад се чува, и време кад се баца;
Време кад се дере, и време кад се сашива; време кад се ћути и време кад се говори.
Време кад се љуби, и време кад се мрзи; време рату и време миру.
Каква је корист ономе који ради од оног око чега се труди?
Видео сам послове које је Бог дао синовима људским да се муче око њих.
Све је учинио да је лепо у своје време, и савет метнуо им је у срце, али да не може човек докучити дела која Бог твори, ни почетка ни краја.
Дознах да нема ништа боље за њих него да се веселе и чине добро за живота свог.
И кад сваки човек једе и пије и ужива добра од сваког труда свог, то је дар Божји.
Дознах да шта год твори Бог оно траје довека, не може му се ништа додати нити се од тога може шта одузети; и Бог твори да би Га се бојали.
Шта је било то је сада, и шта ће бити то је већ било; јер Бог повраћа шта је прошло.
Још видех под сунцем где је место суда безбожност и место правде безбожност.
И рекох у срцу свом: Бог ће судити праведнику и безбожнику; јер има време свему и сваком послу.
Рекох у срцу свом за синове људске да им је Бог показао да виде да су као стока.
Јер шта бива синовима људским то бива и стоци, једнако им бива; како гине она тако гину и они, и сви имају исти дух; и човек ништа није бољи од стоке, јер је све таштина.
Све иде на једно место; све је од праха и све се враћа у прах.
Ко зна да дух синова људских иде горе, а дух стоке да иде доле под земљу?
Зато видех да ништа нема боље човеку него да се весели оним што ради, јер му је то део; јер ко ће га довести да види шта ће бити после њега?
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible