Скрыть
5:2
5:5
5:8
5:9
5:11
5:15
5:16
5:18
Синодальный
1 «Лучше тебе не обещать, нежели обещать и не исполнить»; 10 «пресыщение богатого не дает ему уснуть»; 18 Бог дает власть наслаждаться от трудов своих.
Не торопись языком твоим, и сердце твое да не спешит произнести слово пред Богом; потому что Бог на небе, а ты на земле; поэтому слова твои да будут немноги.
Ибо, как сновидения бывают при множестве забот, так голос глупого познается при множестве слов.
Когда даешь обет Богу, то не медли исполнить его, потому что Он не благоволит к глупым: что обещал, исполни.
Лучше тебе не обещать, нежели обещать и не исполнить.
Не дозволяй устам твоим вводить в грех плоть твою, и не говори пред Ангелом [Божиим]: «это – ошибка!» Для чего тебе делать, чтобы Бог прогневался на слово твое и разрушил дело рук твоих?
Ибо во множестве сновидений, как и во множестве слов, – много суеты; но ты бойся Бога.
Если ты увидишь в какой области притеснение бедному и нарушение суда и правды, то не удивляйся этому: потому что над высоким наблюдает высший, а над ними еще высший;
превосходство же страны в целом есть царь, заботящийся о стране.
Кто любит серебро, тот не насытится серебром, и кто любит богатство, тому нет пользы от того. И это – суета!
Умножается имущество, умножаются и потребляющие его; и какое благо для владеющего им: разве только смотреть своими глазами?
Сладок сон трудящегося, мало ли, много ли он съест; но пресыщение богатого не дает ему уснуть.
Есть мучительный недуг, который видел я под солнцем: богатство, сберегаемое владетелем его во вред ему.
И гибнет богатство это от несчастных случаев: родил он сына, и ничего нет в руках у него.
Как вышел он нагим из утробы матери своей, таким и отходит, каким пришел, и ничего не возьмет от труда своего, что мог бы он понести в руке своей.
И это тяжкий недуг: каким пришел он, таким и отходит. Какая же польза ему, что он трудился на ветер?
А он во все дни свои ел впотьмах, в большом раздражении, в огорчении и досаде.
Вот еще, что я нашел доброго и приятного: есть и пить и наслаждаться добром во всех трудах своих, какими кто трудится под солнцем во все дни жизни своей, которые дал ему Бог; потому что это его доля.
И если какому человеку Бог дал богатство и имущество, и дал ему власть пользоваться от них и брать свою долю и наслаждаться от трудов своих, то это дар Божий.
Недолго будут у него в памяти дни жизни его; потому Бог и вознаграждает его радостью сердца его.
Церковнославянский (рус)
Не ско́ръ бу́ди усты́ тво­и́ми, и се́рдце твое́ да не ускоря́етъ износи́ти сло́во предъ лице́мъ Бо́жiимъ, я́ко Бо́гъ на небеси́ горѣ́, ты́ же на земли́ до́лу: сего́ ра́ди да бу́дутъ словеса́ твоя́ ма́ла:
я́ко при­­хо́дитъ со́нiе во мно́же­ст­вѣ попече́нiя, та́ко и гла́съ безу́мнаго во мно́же­ст­вѣ слове́съ.
А́ще обѣща́еши обѣ́тъ Бо́гу, не уме́дли от­да́ти его́, я́ко нѣ́сть хотѣ́нiя въ безу́мныхъ: ты́ у́бо, ели́ка а́ще обѣща́еши, от­да́ждь.
Бла́го тебѣ́ е́же не обѣщава́тися, не́жели обѣща́в­шуся тебѣ́, не от­да́ти.
Не да́ждь устна́мъ тво­и́мъ е́же во грѣ́хъ ввести́ пло́ть твою́, и да не рече́ши предъ лице́мъ Бо́жiимъ, я́ко невѣ́дѣнiе е́сть: да не прогнѣ́вает­ся Бо́гъ о гла́сѣ тво­е́мъ и растли́тъ творе́нiя ру́къ тво­и́хъ:
я́ко во мно́же­ст­вѣ со́нiй и су́ет­ст­вiя, [та́ко] и словеса́ мно́га, тѣ́мже Бо́га бо́йся.
А́ще оби́ду ни́щаго и расхище́нiе суда́ и пра́вды уви́диши во странѣ́, не диви́ся о ве́щи: я́ко высо́кiй надъ высо́кимъ надзира́тель, и высо́цыи надъ ни́ми,
и изоби́лiе земли́ надъ всѣ́мъ е́сть ца́рь села́ воз­дѣ́лан­на.
Любя́й сребро́ не насы́тит­ся сребра́: и кто́ наслади́т­ся во мно́же­ст­вѣ его́ плода́? И сiе́ суета́.
Во мно́же­ст­вѣ бла́га умно́жишася яду́щiи е́: и ко́е му́же­с­т­во иму́щему е́? я́ко нача́ло е́же ви́дѣти очи́ма сво­и́ма.
Со́нъ сла́докъ рабо́та­ю­щему, а́ще ма́ло или́ мно́го снѣ́сть: а насы́тив­шагося бога́т­ст­во не оставля́етъ усну́ти.
Е́сть неду́гъ, его́же ви́дѣхъ подъ со́лнцемъ, бога́т­ст­во храни́мо от­ стяжа́теля во зло́ ему́:
и поги́бнетъ бога́т­ст­во о́но въ попече́нiи лука́внѣ: и роди́ сы́на, и нѣ́сть въ руцѣ́ его́ ничто́же:
я́коже изы́де изъ чре́ва ма́тере сво­ея́ на́гъ, воз­врати́т­ся ити́, я́коже и прiи́де, и ничто́же во́зметъ от­ труда́ сво­его́, да понесе́тъ въ руцѣ́ сво­е́й.
И сiе́ зо́лъ неду́гъ: я́коже бо прiи́де, та́ко и отъи́детъ, и ка́я по́льза ему́, я́ко труди́т­ся на вѣ́тръ?
И́бо вси́ дні́е его́ во тмѣ́ и пла́чи и въ я́рости мно́зѣ, и въ неду́зѣ и во гнѣ́вѣ.
Се́, ви́дѣхъ а́зъ благо́е, е́же е́сть изря́дно, е́же я́сти и пи́ти и ви́дѣти благосты́ню во все́мъ трудѣ́ сво­е́мъ, и́мже труди́л­ся бы подъ со́лнцемъ, въ число́ дні́й живота́ сво­его́, я́же да́лъ е́сть ему́ Бо́гъ, я́ко сiе́ ча́сть его́:
и́бо вся́кому человѣ́ку, ему́же да́лъ е́сть Бо́гъ бога́т­ст­во и имѣ́нiя, и вла́сть даде́ ему́ я́сти от­ того́ и прiя́ти ча́сть свою́ и воз­весели́тися о трудѣ́ сво­е́мъ, сiе́ да́ръ Бо́жiй е́сть:
я́ко не мно́го па́мят­ст­вовати и́мать дни́ живота́ сво­его́, поне́же Бо́гъ облага́етъ его́ попече́ньми въ весе́лiи се́рдца его́.
Non essere precipitoso con la bocca e il tuo cuore non si affretti a proferire parole davanti a Dio, perché Dio è in cielo e tu sei sulla terra; perciò siano poche le tue parole.
Infatti
dalle molte preoccupazioni vengono i sogni,
e dalle molte chiacchiere il discorso dello stolto.
Quando hai fatto un voto a Dio, non tardare a soddisfarlo, perché a lui non piace il comportamento degli stolti: adempi quello che hai promesso.
È meglio non fare voti che farli e poi non mantenerli.
Non permettere alla tua bocca di renderti colpevole e davanti al suo messaggero non dire che è stata una inavvertenza, perché Dio non abbia ad adirarsi per le tue parole e distrugga l'opera delle tue mani.
Poiché dai molti sogni provengono molte illusioni e tante parole. Tu, dunque, temi Dio!
Se nella provincia vedi il povero oppresso e il diritto e la giustizia calpestati, non ti meravigliare di questo, poiché sopra un'autorità veglia un'altra superiore e sopra di loro un'altra ancora più alta.
In ogni caso, la terra è a profitto di tutti, ma è il re a servirsi della campagna.
Chi ama il denaro non è mai sazio di denaro e chi ama la ricchezza non ha mai entrate sufficienti. Anche questo è vanità.
Con il crescere delle ricchezze aumentano i profittatori e quale soddisfazione ne riceve il padrone se non di vederle con gli occhi?
Dolce è il sonno del lavoratore, poco o molto che mangi;
ma la sazietà del ricco non lo lascia dormire.
Un altro brutto guaio ho visto sotto il sole: ricchezze custodite dal padrone a suo danno.
Se ne vanno in fumo queste ricchezze per un cattivo affare e il figlio che gli è nato non ha nulla nelle mani.
Come è uscito dal grembo di sua madre, nudo ancora se ne andrà come era venuto, e dalle sue fatiche non ricaverà nulla da portare con sé.
Anche questo è un brutto guaio: che se ne vada proprio come è venuto. Quale profitto ricava dall'avere gettato le sue fatiche al vento?
Tutti i giorni della sua vita li ha passati nell'oscurità, fra molti fastidi, malanni e crucci.
Ecco quello che io ritengo buono e bello per l'uomo: è meglio mangiare e bere e godere dei beni per ogni fatica sopportata sotto il sole, nei pochi giorni di vita che Dio gli dà, perché questa è la sua parte.
Inoltre ad ogni uomo, al quale Dio concede ricchezze e beni, egli dà facoltà di mangiarne, prendere la sua parte e godere della sua fatica: anche questo è dono di Dio.
Egli infatti non penserà troppo ai giorni della sua vita, poiché Dio lo occupa con la gioia del suo cuore.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible