¹⁵Въ де́нь благосты́ни [его́] живи́ во бла́зѣ и ви́ждь въ де́нь зла́: ви́ждь, и съ ни́мъ согла́сно сiе́ сотвори́ Бо́гъ, о глаго́ланiи, да не обря́щетъ человѣ́къ за ни́мъ ничто́же.

¹⁶Вся́ческая ви́дѣхъ во дне́хъ су́етствiя моего́: е́сть пра́ведный погиба́яй во свое́й пра́вдѣ, и е́сть нечести́вый пребыва́яй во свое́й зло́бѣ.

¹⁷Не бу́ди правди́въ вельми́, ни мудри́ся изли́шше, да не когда́ изуми́шися.

¹⁸Не нече́ствуй мно́го и не бу́ди же́стокъ, да не у́мреши не во вре́мя свое́.

¹⁹Бла́го ти́ е́сть держа́тися сего́, и от сего́ не оскверни́ руки́ твоея́, я́ко боя́щымся Бо́га поспѣша́тся вся́.

²⁰Прему́дрость помо́жетъ му́дрому па́че десяти́ облада́ющихъ во гра́дѣ:

²¹я́ко нѣ́сть человѣ́къ пра́веденъ на земли́, и́же сотвори́тъ благо́е и не согрѣши́тъ.

²²И во вся́ словеса́, я́же возглаго́лютъ нечести́вiи, не вложи́ се́рдца своего́, да не услы́шиши раба́ своего́ клену́ща тебе́:

²³я́ко мно́гажды возлука́внуетъ на тя́, и обхожде́нiи мно́гими озло́битъ се́рдце твое́, я́коже и ты́ кля́лъ еси́ ины́я [мно́гiя].

²⁴Вся́ сiя́ искуси́хъ въ му́дрости: рѣ́хъ, умудрю́ся: и сiя́ удали́ся от мене́

²⁵дале́че па́че не́же бѣ́хъ, и бе́здны глубина́, кто́ обря́щетъ ю́?

²⁶Обыдо́хъ а́зъ, и се́рдце мое́, е́же разумѣ́ти, е́же разсмотри́ти, и е́же взыска́ти му́дрость и ра́зумъ, и е́же разумѣ́ти нечести́ваго безу́мiе и ожесточе́нiе и ле́сть:

²⁷и обрѣто́хъ а́зъ ю́, и реку́ горча́йшу па́че сме́рти жену́, я́же е́сть лови́тва, и сѣ́ти се́рдце ея́, у́зы въ руку́ ея́: благі́й предъ лице́мъ Бо́жiимъ изъи́мется от нея́, а согрѣша́яй я́тъ бу́детъ от нея́.

²⁸Се́, сiе́ обрѣто́хъ, рече́ екклесiа́стъ: еди́ну еди́ною е́же обрѣсти́ по́мыслъ, е́же взыска́ душа́ моя́, и не обрѣто́хъ:

²⁹и человѣ́ка еди́наго от ты́сящъ обрѣто́хъ, а жены́ во всѣ́хъ си́хъ не обрѣто́хъ:

³⁰оба́че се́, сiе́ обрѣто́хъ, е́же сотвори́ Бо́гъ человѣ́ка пра́ваго, и сі́и взыска́ша помысло́въ мно́гихъ. Кто́ увѣ́дѣ му́дрость? и кто́ вѣ́сть разрѣше́нiе глаго́ла?

Синодальный

1 Печаль и веселие; 11 мудрость, благополучие, праведность; 23 исследование мудрости: «Бог сотворил человека правым, а люди пустились во многие помыслы».

Доброе имя лучше дорогой масти, и день смерти – дня рождения.

Лучше ходить в дом плача об умершем, нежели ходить в дом пира; ибо таков конец всякого человека, и живой приложит это к своему сердцу.

Сетование лучше смеха; потому что при печали лица сердце делается лучше.

Сердце мудрых – в доме плача, а сердце глупых – в доме веселья.

Лучше слушать обличения от мудрого, нежели слушать песни глупых;

потому что смех глупых то же, что треск тернового хвороста под котлом. И это – суета!

Притесняя других, мудрый делается глупым, и подарки портят сердце.

Конец дела лучше начала его; терпеливый лучше высокомерного.

Не будь духом твоим поспешен на гнев, потому что гнев гнездится в сердце глупых.

Не говори: «отчего это прежние дни были лучше нынешних?», потому что не от мудрости ты спрашиваешь об этом.

Хороша мудрость с наследством, и особенно для видящих солнце:

потому что под сенью ее то же, что под сенью серебра; но превосходство знания в том, что мудрость дает жизнь владеющему ею.

Смотри на действование Божие: ибо кто может выпрямить то, что Он сделал кривым?

Во дни благополучия пользуйся благом, а во дни несчастья размышляй: то и другое соделал Бог для того, чтобы человек ничего не мог сказать против Него.

Всего насмотрелся я в суетные дни мои: праведник гибнет в праведности своей; нечестивый живет долго в нечестии своем.

Не будь слишком строг, и не выставляй себя слишком мудрым; зачем тебе губить себя?

Не предавайся греху, и не будь безумен: зачем тебе умирать не в свое время?

Хорошо, если ты будешь держаться одного и не отнимать руки от другого; потому что кто боится Бога, тот избежит всего того.

Мудрость делает мудрого сильнее десяти властителей, которые в городе.

Нет человека праведного на земле, который делал бы добро и не грешил бы;

поэтому не на всякое слово, которое говорят, обращай внимание, чтобы не услышать тебе раба твоего, когда он злословит тебя;

ибо сердце твое знает много случаев, когда и сам ты злословил других.

Все это испытал я мудростью; я сказал: «буду я мудрым»; но мудрость далека от меня.

Далеко то, что было, и глубоко – глубоко: кто постигнет его?

Обратился я сердцем моим к тому, чтобы узнать, исследовать и изыскать мудрость и разум, и познать нечестие глупости, невежества и безумия, –

и нашел я, что горче смерти женщина, потому что она – сеть, и сердце ее – силки, руки ее – оковы; добрый пред Богом спасется от нее, а грешник уловлен будет ею.

Вот это нашел я, сказал Екклесиаст, испытывая одно за другим.

Чего еще искала душа моя, и я не нашел? – Мужчину одного из тысячи я нашел, а женщины между всеми ими не нашел.

Только это я нашел, что Бог сотворил человека правым, а люди пустились во многие помыслы.

Сербский

Боље је име него добро уље, и дан смртни него дан у који се ко роди.

Боље је ићи у кућу где је жалост него где је гозба, јер је онде крај сваког човека, и ко је жив, слаже у срце своје.

Боља је жалост него смех, јер кад је лице невесело, срце постаје боље.

Срце је мудрих људи у кући где је жалост, а срце безумних у кући где је весеље.

Боље је слушати карање мудрога него да ко слуша песму безумних.

Јер као што прашти трње под лонцем, такав је смех безумников; и то је таштина.

Насиље обезумљује мудрога, и поклон изопачује срце.

Бољи је крај ствари него почетак јој; бољи је ко је стрпљивог духа неголи ко је поноситог духа.

Не буди нагао у духу свом на гнев, јер гнев почива у недрима безумних.

Не говори: Шта је то, те су пређашњи дани били бољи од ових? Јер не би било мудро да за то питаш.

Добра је мудрост с имањем, и корисна је онима који виде сунце.

Јер је мудрост заклон, и новци су заклон; али је претежније знање мудрости тим што даје живот ономе ко је има.

Погледај дело Божије; јер ко може исправити шта Он искриви?

У добро време уживај добро, а у зло време гледај, јер је Бог створио једно према другом за то да човек не зна шта ће бити.

Свашта видех за времена таштине своје: праведника који пропада у правди својој, и безбожника који дуго живи у својој злоћи.

Не буди сувише праведан ни сувише мудар; зашто би себе упропастио?

Не буди сувише безбожан ни луд; зашто би умро пре времена?

Добро је да држиш једно, а друго да не пушташ из руке; јер ко се боји Бога избавиће се од свега.

Мудрост крепи човека више него десет кнезова који су у граду.

Доиста нема човека праведног на земљи који твори добро и не греши.

Не узимај на ум свашта што се говори, ако би и слугу свог чуо где те псује;

Јер срце твоје зна да си и ти више пута псовао друге.

Све то огледах мудрошћу и рекох: Бићу мудар; али мудрост беше далеко од мене.

Шта је тако далеко и врло дубоко, ко ће наћи?

Окретох се срцем својим да познам и извидим и изнађем мудрост и разум, и да познам безбожност лудости и лудост безумља.

И нађох да је горча од смрти жена којој је срце мрежа и пругло, којој су руке окови; ко је мио Богу, сачуваће се од ње, а грешника ће ухватити она.

Гле, то нађох, вели проповедник, једно према другом, тражећи да разумем.

Још тражи душа моја, али не нађох. Човека једног у хиљаде нађох, али жене међу свима не нађох.

Само, гле, ово нађох: да је Бог створио човека доброг; а они траже свакојаке помисли.

Итальянский

Языки

Un buon nome è preferibile all'unguento profumato
e il giorno della morte al giorno della nascita.

È meglio visitare una casa dove c'è lutto
che visitare una casa dove si banchetta,
perché quella è la fine d'ogni uomo
e chi vive ci deve riflettere.

È preferibile la mestizia al riso,
perché con un volto triste il cuore diventa migliore.

Il cuore dei saggi è in una casa in lutto
e il cuore degli stolti in una casa in festa.

Meglio ascoltare il rimprovero di un saggio
che ascoltare la lode degli stolti:

perché quale il crepitìo dei pruni sotto la pentola
tale è il riso degli stolti.
Ma anche questo è vanità.

L'estorsione rende stolto il saggio
e i regali corrompono il cuore.

Meglio la fine di una cosa che il suo principio;
è meglio un uomo paziente che uno presuntuoso.

Non essere facile a irritarti in cuor tuo, perché la collera dimora in seno agli stolti.

Non dire: "Come mai i tempi antichi erano migliori del presente?", perché una domanda simile non è ispirata a saggezza.

Buona cosa è la saggezza unita a un patrimonio ed è utile per coloro che vedono il sole.

Perché si sta all'ombra della saggezza come si sta all'ombra del denaro; ma vale di più il sapere, perché la saggezza fa vivere chi la possiede.

Osserva l'opera di Dio: chi può raddrizzare ciò che egli ha fatto curvo?

Nel giorno lieto sta' allegro e nel giorno triste rifletti: Dio ha fatto tanto l'uno quanto l'altro, cosicché l'uomo non riesce a scoprire ciò che verrà dopo di lui.

Nei miei giorni vani ho visto di tutto: un giusto che va in rovina nonostante la sua giustizia, un malvagio che vive a lungo nonostante la sua iniquità.

Non essere troppo giusto
e non mostrarti saggio oltre misura:
perché vuoi rovinarti?

Non essere troppo malvagio
e non essere stolto.
Perché vuoi morire prima del tempo?

È bene che tu prenda una cosa senza lasciare l'altra: in verità chi teme Dio riesce bene in tutto.

La sapienza rende il saggio più forte di dieci potenti che sono nella città.

Non c'è infatti sulla terra un uomo così giusto che faccia solo il bene e non sbagli mai.

Ancora: non fare attenzione a tutte le dicerie che si fanno, così non sentirai che il tuo servo ha detto male di te;

infatti il tuo cuore sa che anche tu tante volte hai detto male degli altri.

Tutto questo io ho esaminato con sapienza e ho detto: "Voglio diventare saggio!", ma la sapienza resta lontana da me!

Rimane lontano ciò che accade: profondo, profondo! Chi può comprenderlo?

Mi sono applicato a conoscere e indagare e cercare la sapienza e giungere a una conclusione, e a riconoscere che la malvagità è stoltezza e la stoltezza è follia.

Trovo che amara più della morte è la donna: essa è tutta lacci, una rete il suo cuore, catene le sue braccia. Chi è gradito a Dio la sfugge, ma chi fallisce ne resta preso.

Vedi, questo ho scoperto, dice Qoèlet, confrontando a una a una le cose, per arrivare a una conclusione certa.

Quello che io ancora sto cercando e non ho trovato è questo:
un uomo fra mille l'ho trovato,
ma una donna fra tutte non l'ho trovata.

Vedi, solo questo ho trovato:
Dio ha creato gli esseri umani retti,
ma essi vanno in cerca di infinite complicazioni.