Скрыть
8:3
8:9
8:12
8:17
Церковнославянский (рус)
Му́дрость человѣ́ка просвѣти́тъ лице́ его́, а безсту́дный воз­ненави́дѣнъ бу́детъ лице́мъ сво­и́мъ.
Уста́ царе́ва сохрани́, и о словеси́ кля́твы Бо́жiя не ско́ръ бу́ди.
От лица́ его́ по́йдеши, не ста́ни во словеси́ лука́внѣ, я́ко все́, е́же [а́ще] восхо́щетъ, сотвори́тъ,
я́коже ца́рь облада́яй, и кто́ рече́тъ ему́: что́ твори́ши?
Храня́й за́повѣдь не увѣ́сть глаго́ла лука́вна: и вре́мя суда́ вѣ́сть се́рдце му́драго,
я́ко вся́цѣй ве́щи е́сть вре́мя и су́дъ: я́ко ра́зумъ человѣ́ка мно́гъ [е́сть] на не́мъ,
я́ко нѣ́сть вѣ́дящаго, что́ бу́дущее: зане́ я́коже бу́детъ, кто́ воз­вѣсти́тъ ему́?
Нѣ́сть человѣ́ка владу́щаго ду́хомъ, е́же воз­брани́ти ду́ху: и нѣ́сть владу́щаго въ де́нь сме́рти, и нѣ́сть посла́ въ де́нь бра́ни: и не спасе́тъ нече́стiе су́щаго въ не́мъ.
И все́ сiе́ ви́дѣхъ, и вда́хъ се́рдце мое́ во все́ сотворе́нiе, е́же сотворе́но е́сть подъ со́лнцемъ, вся́, во ели́кихъ облада́нъ е́сть человѣ́къ надъ человѣ́комъ, е́же озло́бити его́.
И тогда́ ви́дѣхъ нечести́выя во гро́бы внесе́ны, и от­ свята́го: и идо́ша и похвале́ни бы́ша во гра́дѣ, я́ко си́це сотвори́ша. И сiе́ суета́.
Я́ко нѣ́сть прерѣка́нiя быва́ющаго творя́щымъ лука́вое вско́рѣ: сего́ ра́ди увѣ́рися се́рдце сыно́въ человѣ́ческихъ въ ни́хъ, е́же сотвори́ти лука́вое.
И́же согрѣши́, сотвори́лъ е́сть лука́вое, от­то́лѣ, и от­ долготы́ и́хъ: и́бо и вѣ́мъ а́зъ, я́ко е́сть бла́го боя́щымся Бо́га, да боя́т­ся от­ лица́ его́,
и не бу́детъ бла́го нечести́вому, и не продолжи́тъ дні́й въ сѣ́ни, и́же нѣ́сть боя́йся от­ лица́ Бо́жiя.
Е́сть суета́, я́же сотворе́на е́сть на земли́: я́ко су́ть пра́веднiи, на ни́хже постиза́етъ я́ко творе́нiе нечести́выхъ, и су́ть нечести́вiи, на ни́хже постиза́етъ я́ко творе́нiе пра́ведныхъ. Рѣ́хъ, я́ко и сiе́ суета́.
И похвали́хъ а́зъ весе́лiе, я́ко нѣ́сть бла́го человѣ́ку подъ со́лнцемъ, но то́кмо е́же я́сти и пи́ти и е́же весели́тися: и то́ при­­бы́токъ ему́ въ трудѣ́ его́ во дне́хъ живота́ его́, и́хже да́лъ е́сть ему́ Бо́гъ подъ со́лнцемъ.
Въ ни́хже да́хъ се́рдце мое́, е́же разумѣ́ти му́дрость и е́же вѣ́дѣти попече́нiе сотворе́ное на земли́: я́ко и во дни́ и въ нощи́ сна́ во о́чiю свое́ю нѣ́сть ви́дяй.
И ви́дѣхъ вся́ творе́нiя Бо́жiя, я́ко не мо́жетъ человѣ́къ изобрѣсти́ творе́нiе сотворе́ное подъ со́лнцемъ: ели́ка а́ще потруди́т­ся человѣ́къ обрѣсти́, и не обря́щетъ: и ели́ка а́ще рече́тъ му́дрый уразумѣ́ти, не воз­мо́жетъ обрѣсти́. Тѣ́мже все́ сiе́ вда́хъ въ се́рдце мое́, и се́рдце мое́ все́ сiе́ ви́дѣ.
Синодальный
1 «Кто — как мудрый? … слово царское храни»; 6 человеку оттого великое зло; 12 «благо будет боящимся Бога … а нечестивому не будет добра»; 16 хотя мудрый стремится познать все дела Божии, но он не постигнет их.
Кто – как мудрый, и кто понимает значение вещей? Мудрость человека просветляет лице его, и суровость лица его изменяется.
Я говорю: слово царское храни, и это ради клятвы пред Богом.
Не спеши уходить от лица его, и не упорствуй в худом деле; потому что он, что захочет, все может сделать.
Где слово царя, там власть; и кто скажет ему: «что ты делаешь?»
Соблюдающий заповедь не испытает никакого зла: сердце мудрого знает и время и устав;
потому что для всякой вещи есть свое время и устав; а человеку великое зло оттого,
что он не знает, что будет; и как это будет – кто скажет ему?
Человек не властен над духом, чтобы удержать дух, и нет власти у него над днем смерти, и нет избавления в этой борьбе, и не спасет нечестие нечестивого.
Все это я видел, и обращал сердце мое на всякое дело, какое делается под солнцем. Бывает время, когда человек властвует над человеком во вред ему.
Видел я тогда, что хоронили нечестивых, и приходили и отходили от святого места, и они забываемы были в городе, где они так поступали. И это – суета!
Не скоро совершается суд над худыми делами; от этого и не страшится сердце сынов человеческих делать зло.
Хотя грешник сто раз делает зло и коснеет в нем, но я знаю, что благо будет боящимся Бога, которые благоговеют пред лицем Его;
а нечестивому не будет добра, и, подобно тени, недолго продержится тот, кто не благоговеет пред Богом.
Есть и такая суета на земле: праведников постигает то, чего заслуживали бы дела нечестивых, а с нечестивыми бывает то, чего заслуживали бы дела праведников. И сказал я: и это – суета!
И похвалил я веселье; потому что нет лучшего для человека под солнцем, как есть, пить и веселиться: это сопровождает его в трудах во дни жизни его, которые дал ему Бог под солнцем.
Когда я обратил сердце мое на то, чтобы постигнуть мудрость и обозреть дела, которые делаются на земле, и среди которых человек ни днем, ни ночью не знает сна, –
тогда я увидел все дела Божии и нашел, что человек не может постигнуть дел, которые делаются под солнцем. Сколько бы человек ни трудился в исследовании, он все-таки не постигнет этого; и если бы какой мудрец сказал, что он знает, он не может постигнуть этого.
Итальянский
Chi è come il saggio?
Chi conosce la spiegazione delle cose?
La sapienza dell'uomo rischiara il suo volto,
ne cambia la durezza del viso.
Osserva gli ordini del re, per il giuramento fatto a Dio.
Non allontanarti in fretta da lui; non persistere in un cattivo progetto, perché egli può fare ciò che vuole.
Infatti, la parola del re è sovrana; chi può dirgli: "Che cosa fai?".
Chi osserva il comando non va incontro ad alcun male; la mente del saggio conosce il tempo opportuno.
Infatti, per ogni evento vi è un tempo opportuno, ma un male pesa gravemente sugli esseri umani.
L'uomo infatti ignora che cosa accadrà; chi mai può indicargli come avverrà?
Nessun uomo è padrone del suo soffio vitale tanto da trattenerlo, né alcuno ha potere sul giorno della morte. Non c'è scampo dalla lotta e neppure la malvagità può salvare colui che la compie.
Tutto questo ho visto riflettendo su ogni azione che si compie sotto il sole, quando un uomo domina sull'altro per rovinarlo.
Frattanto ho visto malvagi condotti alla sepoltura; ritornando dal luogo santo, in città ci si dimentica del loro modo di agire. Anche questo è vanità.
Poiché non si pronuncia una sentenza immediata contro una cattiva azione, per questo il cuore degli uomini è pieno di voglia di fare il male;
infatti il peccatore, anche se commette il male cento volte, ha lunga vita. Tuttavia so che saranno felici coloro che temono Dio, appunto perché provano timore davanti a lui,
e non sarà felice l'empio e non allungherà come un'ombra i suoi giorni, perché egli non teme di fronte a Dio.
Sulla terra c'è un'altra vanità: vi sono giusti ai quali tocca la sorte meritata dai malvagi con le loro opere, e vi sono malvagi ai quali tocca la sorte meritata dai giusti con le loro opere. Io dico che anche questo è vanità.
Perciò faccio l'elogio dell'allegria, perché l'uomo non ha altra felicità sotto il sole che mangiare e bere e stare allegro. Sia questa la sua compagnia nelle sue fatiche, durante i giorni di vita che Dio gli concede sotto il sole.
Quando mi dedicai a conoscere la sapienza e a considerare le occupazioni per cui ci si affanna sulla terra - poiché l'uomo non conosce sonno né giorno né notte -
ho visto che l'uomo non può scoprire tutta l'opera di Dio, tutto quello che si fa sotto il sole: per quanto l'uomo si affatichi a cercare, non scoprirà nulla. Anche se un sapiente dicesse di sapere, non potrà scoprire nulla.
Ко је као мудри? И ко зна шта значе ствари? Мудрост просветљује човеку лице, а тврдоћа лица његовог мења се.
Ја ти кажем: извршуј заповест цареву, и то заклетве Божје ради.
Не буди брз да одеш испред њега; не стој у злој ствари, јер ће учинити шта год хоће.
Јер где је год реч царева онде је власт, и ко ће му рећи: Шта радиш?
Ко извршује заповест, неће знати за зло, јер срце мудрога зна време и начин.
Јер свачему има време и начин; али многа зла сналазе човека,
Што не зна шта ће бити; јер кад ће шта бити, ко ће му казати?
Човек није властан над духом да би зауставио дух, нити има власти над даном смртним, нити има одбране у тој борби; ни безбожност не избавља оног у кога је.
Све ово видех, и управих срце своје на све што се ради под сунцем. Кад влада човек над човеком на зло његово.
И тада видех безбожнике погребене, где се вратише; а који добро чињаху отидоше са светог места и бише заборављени у граду. И то је таштина.
Што нема одмах осуде за зло дело, зато срце синова људских кипи у њима да чине зло.
Нека грешник сто пута чини зло и одгађа му се, ја ипак знам да ће бити добро онима који се боје Бога, који се боје лица његова.
А безбожнику неће бити добро, нити ће му се продужити дани, него ће бити као сен ономе који се не боји лица Божијег.
Таштина је која бива на земљи што има праведника којима бива по делима безбожничким, а има безбожника којима бива по делима праведничким. Рекох: и то је таштина.
Зато ја хвалих весеље, јер нема ништа боље човеку под сунцем него да једе и пије и да се весели; и то му је од труда његовог за живота његовог, који му Бог да под сунцем.
Кад управих срце своје да познам мудрост и видим шта се ради на земљи, те дању ни ноћу не долази човеку сан на очи.
Видех на свим делима Божијим да човек не може докучити оно што се ради под сунцем, око чега се труди човек тражећи, али не налази, и ако и мудрац каже да зна, ипак не може докучити.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible